Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Neuspesi opozicije sistemski učvršćuju Vučića na vlasti

Nerealno je da će režim napraviti značajnije ustupke opoziciji, nije u prirodi načina vlasti aktuelnog predsjednika Srbije da takvo što uradi, jer je to ‘znak slabosti i uzmicanje pred protivnicima’.

Published

on

Sasvim je sigurno da ni u jednoj zemlji na tlu Evrope nije teže biti lider opozicione političke partije nego u Srbiji: mediji pod kontrolom vlasti, a takvih je ogromna većina, kao i aktivisti vladajućih partija, kontinuirano vas provlače kroz blato, proglašavaju lopovom, izdajnikom i prevarantom, a mnogo bolje ne prolaze ni članovi vaše obitelji i bliski prijatelji.

Kada režimski tabloidi progone novinare ili nevladine aktiviste, javnost će se koliko-toliko uzburkati, reagovaće međunarodne organizacije, ali kada “čereče” opozicione prvake, svi će to posmatrati mirno, sa strane, smatrajući da to političarima ulazi u “opis posla”. Nisu ni nezavisni mediji prema opoziciji previše “uviđajni”: držeći do profesionalizma, oni imaju kritičku oštricu prema celoj političkoj sceni i znaju baš da odalame i ismeju opoziciju, proglašavajući je za nesposobnu, međusobno zavađenu grupaciju, koja se bavi više sobom nego što pokazuje potencijal da može da sruši režim Aleksandra Vučića.

Nije lako ni aktivistima opozicionih stranaka na lokalu – i oni su izloženi pritiscima: teško će, recimo, moći i da zamisle da im neko iz bliske porodice bude zaposlen u javnoj službi, a neretko im bivaju upućivane i ozbiljne pretnje. Ukoliko ste privrednik koji, na bilo kom nivou, podržava opozicione partije, razne inspekcije će vam zakucati na vrata.

Medijska satanizacija opozicionih političkih aktivista

Lider Stranke slobode i pravde (SPP) i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas zasigurno je šampion među liderima opozicije ako bismo računali pojavljivanje njegovog imena u negativnom kontekstu u medijima bliskim vlasti ili u javnim nastupima predstavnika Vučićevog režima. Nedavno je ovaj političar sabrao da je za samo godinu dana negativno etiketiran više od 14.000 puta. Kazao je to pre neki dan, na konferenciji za novinare, koju je sazvao nakon što su dnevni list Večernje novosti i državni vrh “utvrdili” da ima račun na Mauricijusu, u Deutsche Bank, na kojem se nalazi bezmalo šest miliona evra “ukradenog novca”.

Ovu tvrdnju nije demantovao samo Đilas, već i Deutsche Bank, koja je saopštila da je krajem 2018. godine “vratila svoju licencu za rad na Mauricijus” i da od tada “ne vodi nijedan račun za klijente u ovoj zemlji”. Đilas to najčešće radi, ali i drugi opozicionari moraju malo-malo da demantuju slične napise i da nekakvu satisfakciju potraže na sudovima. Dobra je vest da sudovi sve češće presuđuju u korist onih koji su na meti lažnih vesti ili govora mržnje, ali novčane naknade koje mediji i političari na vlasti plaćaju tako su male da ne uspevaju ni na trenutak da zaustave medijski “cunami” protiv opozicionara, ali i svih onih koji imaju kritički odnos prema vlasti. Sud presuđuje jedno, a u većinskoj javnosti ostaje ono što je u medijima napisano.

Prema nekim procenama, u Srbiji je značajan broj građana (1,3 miliona) oštro svrstan protiv Vučićeve vlasti, ali je tek mali procenat njih politički opredeljen, zato što je nezadovoljan opozicionom ponudom. Naravno, dugogodišnja medijska satanizacija opozicionih političkih aktivista ostavila je svoj trag, ali daleko od toga da i opozicione stranke i njihovi lideri nisu tome doprineli.

Građani smatraju da opozicija živi u nekakvom svom svetu, kao deo otuđene političke klase, i prepoznaju kao “svoje” tek nekoliko hrabrih opozicionih aktivista koji izlaze u javnost sa informacijama o državnoj korupciji i povezanosti vlasti sa organizovanim kriminalom. Međusobne svađe i podmetanja, odnosno nesposobnost da se dogovore oko elementarnih stvari jesu jedan problem opozicije, drugi su nejasne političke poruke koje se šalju građanima, treća stvar je raspršenost opozicione političke scene, podeljene na desetine stranaka, među kojima su i one koje nemaju više od desetak članova, kao i one koje imaju ponekad i neprikrivenu saradnju sa režimom i predstavljaju za građane “zbunjujuće faktor”.

Bojkotaši i davanje legitimiteta ‘i njima, i vlastima’

Ukazuje se i na problem da opozicija nema jasan stav niti prema jednom od ključnih pitanja države i društva. Ideološko usmerenje je, takođe, problem. Iako neki tvrde da u Srbiji nije vreme za precizno ideološko razvrstavanje opozicionih stranaka, već da sve one moraju da nastupaju jedinstveno ukoliko žele da smene vlast, drugi ukazuju da saradnja levo orijentisanih partija sa onima koju su isuviše, pa čak i ekstremno desno – ne doprinosi animaciji građana, već samo pogoduje političkoj konfuziji.

Ovi prvi, pak, tvrde da u uslovima visoke autoritarnosti opozicija treba da se ujedini po ugledu na mađarsku opoziciju, stavljajući ideološke razlike iza sebe. Celokupna opozicija u Mađarskoj je objedinjeno izašla na izbora za gradonačelnika Budimpešte i pobedila, prethodno organizujući unutaropozicione “izbore” za kandidata za gradonačelnika. Sada se nešto slično priprema i u susret nacionalnim izborima u Mađarskoj, a ova kombinacija ujedinjenja i “predizbora” može – pokazuju istraživanja – da dovede do pada Orbanovog režima, koji se donedavno činio apsolutno nepobedivim. Kada je ideja o izborima unutar opozicije obelodanjena i u Srbiji, kao moguće rešenje za antivučićevsku političku scenu, došlo je do oštre diskusije i razmimoilaženja unutar opozicije.

Brojne su linije razdvajanja na kojima se opozicija u Srbiji deli i svađa. Jednu od njih smo spomenuli: pojedine partije optužuju druge da šuruju sa vlašću, i to ne bez osnova. Ta crta se, bar donedavno, poklapala sa razdelnicom između takozvane bojkot-opozicije i onih stranaka koje su izašle na “neregularne izbore” 2020. godine, “dajući legitimitet i njima, i vlastima”. Pristalice bojkota smatraju da je on ostvario uspeh, da je prouzročio skraćeni mandat skupštinskim poslanicima i doveo do jačeg pritiska međunarodne zajednice na vlast u Srbiji da se poboljšaju izborni uslovi. Oni, takođe, smatraju da bi bojkot-stranke trebalo da zbog “samožrtvovanja” imaju određene benefite i da budu zajedno nasuprot onima koji su učestvovali u “Vučićevoj igri”.

Ta linija razdvajanja je u međuvremenu “zamrljana”, jer su pojedine stranke koje su bojkotovale izbore (SSP i Demokratska stranka – DS) obelodanile saradnju sa Pokretom slobodnih građana (PSG), koji je učestvovao na izborima i ostao ispod cenzusa, a napravile otklon od preostalih članica bojkot-opozicije, desno orijentisanih partija – Narodne stranke (NS) i Pokreta “Dveri”.

‘I kuso i repato’ nije donijelo nikakve rezultate

Za neke je ova rekonfiguracija opozicione scene logična i ideološki očekivana, jer su u pitanju stranke (SSP, DS i PSG) levo-liberalnog usmerenja, dok drugi ponavljaju da opozicione organizacije moraju da nastupaju jedinstveno i da jedino tako mogu da sruše Vučića. I da opoziciju treba da predvode pod jednom zastavom okupljene bojkot-stranke, koji su dokazali svoj kredibilitet, stavljajući javni interes ispred stranačkog. NS proziva SSP i DS da su izdale bojkot, a za ovu stranku je potpuno neprihvatljiva saradnja sa bilo kim ko je izašao na “neregularne izbore”, i to često – kako kažu – uz podršku i dogovor sa vladajućim strankama.

Bez obzira na linije razdvajanja i međusobne optužbe, mnogi su ipak očekivali da će opozicija, bar ona vodeća, da nastupi jedinstveno na najavljenom dijalogu sa vlašću o izbornim uslovima, koji bi uskoro trebalo da otpočne pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. Očekivalo se da će opozicija stati iza jedne platforme, kojom će tražiti ono što evidentno nedostaje izbornom procesu u Srbiji da bi bio iole regularan, a što konstatuju i brojni međunarodni dokumenti: viši nivo medijskih sloboda, obustavljanje kampanja protiv slobodnog i kritičkog govora, zabrana funkcionerskih kampanja, razdvajanje izbora na različitim nivoima, sprečavanje zloupotreba sa biračkim spiskovima i ucenjivanja birača…

Ali, umesto da nastupe zajedno, demonstrirajući snagu, odlučnost i političku mudrost, najavljeni dijalog je postao novi kamen spoticanja unutar opozicije, razlog za nova trvenja i nesporazume, u kojima vlast i njeni mediji svesrdno uživaju. NS i SSP su se posvađali oko “preambule”, odnosno oko formata pregovora: dok NS insistira da opoziciju predstavljaju samo dva, visokokvalifikovana pregovarača, SSP je stava da će predstavnici međunarodne zajednice odrediti kako će izgledati dijalog i ko će u njemu učestvovati.

Neki kažu da je, u najmanju ruku, “neobično” da se stranke svađaju oko ovog detalja, s obzirom na to da dijalog – i ovako i onako – neće doneti ništa novo. Da stvar bude apsurdnija, i SSP se u načelu slaže da je manji format pregovora (manje učesnika) bolji, s obzirom na iskustvo iz 2019. godine, kada je, takođe uz posredovanje EP-a, održan višekratni dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova, na kojem je učestvovalo “i kuso i repato” i koji nije imao nikakve rezultate. Posle njega su najveće opozicione stranke odlučile da bojkotuju izbore.

‘Kult ličnosti koja je preotela državu od svih nas’

Da bi se i novi dijalog, ukoliko opozicija striktno ne bude zahtevala što uži format i dva pregovarača, mogao pretvoriti u farsu upozorava politički analitičar Rade Tanasković. Podseća da u Srbiji ima registrovanih 115 partija, a da je na prethodnim parlamentarnim izborima učestvovala čak 21 izborna lista. Ukoliko bi svi oni, ili bar većina njih, učestvovali u dijalogu, on bi se pretvorio u besmislenu kakofoniju, koja bi odgovarala jedino predstavnicima vlast.

Dakle, iako postoji velika verovatnoća da dijalog ni ovoga puta neće imati nikakvog uspeha, iako je put do regularnih izbora dug hiljadu milja – to nije bio razlog da opozicioni prvaci, u kontekstu pokušaja usaglašavanja platforme, međusobno ne razmene teške reči i dodatno smanje svoj ionako mali rejting. Skupština slobodne Srbije, neformalna organizacija koja okuplja intelektualce iz raznih oblasti, pokušala je da posreduje između zavađenih strana, ali bezuspešno. Ostalo joj je samo da javno apeluje, na kraju.

“Nesporno je da samo jedinstveno delovanje svih slobodnomislećih opozicionih snaga može dovesti do oslobađanja od režima zasnovanog na kultu jedne ličnosti koja je preotela državu od svih nas”, navodi se u saopštenju ove organizacije, koje je usledilo nakon propasti pregovora o zajedničkoj platformi.

Kako stvari stoje, opozicija će na pregovore ići sa najmanje tri platforme: jednom koju će imati “sitna opozicija” okupljena oko bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića; drugom, koju će zastupati DS, SSP, PSG, Zajedno za Srbiju (stranka bivšeg gradonačelnika Šapca, koja se u poslednje vreme veoma aktivno pozicionira na građansko-zelenom delu političke skale) i Ne davimo Beograd (levo fundirana politička organizacija, nastala iz raznih građanskih inicijativa); i trećom, iza koje će stajati desno orijentisani NS i “Dveri”, koji su svoju platformu izradili uz podršku Skupštine slobodne Srbije.

‘Uvukli bi rogove’ i potražili pomoć civilnog društva

Na pitanje kako komentariše najnovije sukobe unutar opozicije, koja se nije uspela dogovoriti oko zajedničke platforme za dijalog sa vlašću, politikolog Duško Radosavljević smatra da je “osnova ovakve tužne situacije” u opozicionim redovima – velika sujeta “glavnih igrača“ u opoziciji, koji su “dosta nezasluženo” obavljali bitne dužnosti u režimu Borisa Tadića, pa, još uvek “opijeni tom slavom, misle da da im je specifična politička vrednost vrlo visoka”.

Smatra da opozicija koja se okupila oko ideje bojkota izbora iz 2020. godine “iskreno želi da doprinese svrgavanju Vučića sa vlasti” i da “beskompromisno radi na sopstvenoj promociji, pozicioniranju za neke predstojeće izbore, ali i da su beznadežno limitirani u uspostavljanju koliko-toliko normalnih koalicionih veza”.

“Većina lidera ovih političkih grupacija, jer tu pravih partija, nažalost, nema, nema jasnu sliku nužnih promena u državi i društvu kada se dokine Vučićev režim, ali nisu još uvek spoznali ni dubinu propasti u kojoj se već dugo svi nalazimo. Da jesu, ‘uvukli bi rogove’, potražili pomoć civilnog društva, nezavisnih intelektualaca i određenih institucija i stvorili jedinstvenu platformu za dijalog sa vlastima. Kao prvo… A onda sve po redu”, kaže Radosavljević.

Naim Leo Beširi, direktor beogradskog Instituta za evropske poslove, kaže da je teško moguće da se u Srbiji formira uspešan “opozicioni blok različitih ideologija sa ciljem svrgavanja autoritarnog vladara dva puta u 20 godina”, aludirajući na multiideološku Demokratsku opoziciju Srbije (DOS), koja je dovela do pada režima Slobodana Miloševića. Iako, po njemu, ideologija ne igra ključnu ulogu u Srbiji, ona sa sobom nosi “skup vrednosti, misli i zalaganja” koji može da bude motivišući za građane. Kaže da su koalicije okupljene oko “skupa ideja” dugotrajnije i prirodnije.

‘Kupus ideologije, vrijednosti, vizije i ciljeva’

“U naporima razjedinjene opozicije u poslednjih devet godina nedostaju dva ključna momenta: nove ideje i vera u budućnost. Vuk Jeremić, Miloš Jovanović i Boško Obradović su klasični nacionalisti retrogradnih misli, koji imaju dominantno uporište u našem društvu, ali koliko god oni bili obrazovani i elokventni, pokušaj svrgavanja Vučića na ideji još većeg nacionalizma ne pije vodu, jer nema većeg nacionaliste na političkoj sceni od predsednika. Njima posebno nedostaje ulivanje vere u budućnost, nemaju odgovore na važna pitanja šta sa Kosovom, sa Evropskom unijom i NATO-om, kako povećati standard, smanjiti korupciju i obustaviti saradnju kriminala i politike. Sve reference na te važne teme zasnovane su na floskulama”, kaže Beširi.

Dodaje da je sa druge strane Đilas, koji “nije napredovao politički od ideje upravljanja državom kao privatnom firmom, u kojoj su finansije najbitnije. Đilasu nedostaje širina razumevanja političkih procesa, jasno određivanje prema temama koje dele društvo, ideje za reforme i pozitivna energija sa verom u budućnost. Kupus ideologije, vrednosti, vizije i ciljeva, u kombinaciji sa velikim ego-vođama, vodi propasti raznih tačaka okupljanja. Za sada, Vučić je ubedljiv da ima sve ideje i da je jedini izvor svetle budućnosti, a neuspesi opozicije ga učvršćuju na vlasti”, kaže Beširi.

Procenjujući da li će dijalog pod pokroviteljstvom EP-a, koji je prouzrokovao nove sukobe unutar srbijanske opozicije, dovesti do poboljšanja izbornih uslova, Radosavljević ističe da je “nerealno da će Vučićev režim napraviti neke značajnije ustupke”. Kaže da nije u prirodi Vučićevog načina vlasti da takvo što uradi, jer je to za njega “znak slabosti i uzmicanje pred protivnicima”.

‘Režimske laži, podmetanja, afere, strah i mržnja’

“Vučićev režim ne može opstati bez medijskih i svih drugih manipulacija. Naravno, i sama forma dijaloga će biti upitna, zbog toga što su režimske partije u politički život unele toliko laži, podmetanja, afera, straha i mržnje da je teško poverovati da tu nešto smisleno može da se dogovori. Umesto toga, možemo da imamo fingiranje dijaloga, slično miloševićevskim izvedbama dijaloga o Kosovu, sa učesnicima koji nikoga ne predstavljaju, nemaju politički kapacitet, niti legitimitet. Teško je očekivati od onoga koji prevarama vlada da će omogućiti političkom takmacu i izazivaču da ga pobedi tako što će mu ovaj olakšati poziciju. Možda u nekom sistemu razvijene demokratije, u vučićevsko-miloševićevskoj Srbiji – ne.”, decidan je Radosavljević.

Beširi je, takođe, stava da Vučić neće napraviti neki značajan ustupak, jer “nema nikakav podsticaj da podržava opoziciju, niti da im išta daruje, slobodnu medijsku scenu, da manje zloupotrebljava izborni proces, da odustane od funkcionerske kampanje…” Podseća da nijedna vlast u Srbiji nije napravila “raskid između organizovanog kriminala i politike, načina finansiranja političkih stranaka i dupliranja funkcija da se dobaci do željene plate političara, zajedno sa nameštenim tenderima”. Opozicija koja se ne odredi jasno prema tome, kaže on, teško da može očekivati od vlasti da se samopromeni.

“Za svoj prostor u medijima, za bolje izborne uslove i za dijalog opozicija mora se izboriti. To zahteva organizovanost, finansije, podršku građana i istrajnost. Do sada smo bili samo svedoci sezonskih pauzi protesta, koje vode razočaranju glasača, apstinenciji i apatiji. Opozicija mora da pokaže da je bolja i da bi bila bolja od vlasti. Nažalost, do sada to nije pokazala. Nije pokazala ni nove ideje.”

‘Nanovo će nam podariti jednostranačku skupštinu’

“Decenijama nas lažu gde je problem s Kosovom. Iako većina građana Srbije želi u EU i njen standard, Đilas i kompanija tu temu ne samo da izbegavaju, nego još i optužuju EU za kolaboraciju, kao da Parižani, Atinjani i Bečlije glasaju na izborima u Srbiji. O NATO-u se govori oprezno ili protivnički, izbegavaju se teme finansiranja političkih stranaka, zapošljavanja u državnoj strukturi i nameštanja tendera. Anti-režimska kampanja je svedena samo na negativno, primitivno i bazično – oni kradu. U takvoj atmosferi nema ni mnogo vere u budućnost, jer dominira argument – krali ste i vi”, kaže Beširi.

Tanasković smatra da se opozicija može iz teške situacije u kojoj se nalazi izvući samo objedinjena, tako što će ući u kampanju među građane bez ličnih kalkulacija, i pridobiti veliku većinu nezadovoljnih. Opozicija mora da pokaže i dokaže da drži do reči, jer su građani veoma osetljivi na izneveravanje obećanja i principa. Ne smatra da dijalog sa vlašću može da da valjane rezultate, podsećajući na indolentan odnos Vučićevog režima prema raznim preporukama o promeni izbornih uslova koji su stizali sa Zapada i ostajali “mrtvo slovo na papiru”.

“Ukoliko se prilike srpske političke scene ne promene, osobito u okviru stranaka opozicije koje su bojkotovale junske izbore, gledaćemo ove sezone međustranačko ‘bindžovanje’, koje će i u ovom serijalu ‘ostvariti značajne rezultate’ i nanovo podariti jednostranačku skupštinu, u kojoj velika većina građani Srbije neće imati narodne zastupnike”, smatra Tanasković, koji je i član Saveta Skupštne slobodne Srbije.

IZVOR : AL JAZEERA

SLOBODNA VOJVODINA

Pismo saučešća Crnoj Gori preko „prognanog“ ambasadora – provokacija iz Beograda?

Ukoliko su tačne tvrdnje kabineta predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, da je pismo saučešća srpskog predsednika Aleksandra Vučića povodom tragedije na Cetinju poslato preko adrese „prognanog“ ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića, radi se o „krajnje neprimerenom gestu“ i „provokaciji koja ne služi poboljšanju odnosa u koje se deklarativno zaklinje zvanični Beograd“

Published

on

By

Ovako diplomata Srećko Đukić ocenjuje razmenu reči na nivou dva predsedništva – srpskog i crnogorskog, u trenutku tragedije koja je potresla kako celu Crnu Goru, tako i region.

Uznemirujuća ubistva na Cetinju zbog kojih je u Crnoj Gori proglašena trodnevna žalost, propraćena su pismima saučešća više zvaničnika Srbije, ali jedno, ono koje je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Podgorici se tumači kao politička provokacija.

Naime, iz kabineta crnogorskog predsednika Mila Đukanovića naveli su da je pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom nesreće na Cetinju, stiglo na njihovu adresu upućeno sa „zvanične e-mail adrese Vladimira Božovića koji se predstavio kao ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori“.

Oni su podsetili da je Božović odlukom Vlade Crne Gore u novembru 2020. godine proglašen personom non grata i da zbog toga ovo smatraju činom nepoštovanja te dodaju da će zatražiti od MSP i MUP-a Crne Gore da zabrane ulazak i napuštanje teritorije ove zemlje za Božovića.

„Današnji potez predstavlja još jedan čin nepoštovanja institucija Crne Gore. Neprihvatljivo je da i tragičan događaj na Cetinju Božović koristi da nastavlja sa svojom praksom lažnog predstavljanja i kršenja međunarodnih konvencija“, kaže se u saopštenju.

U pismu koje je uputio Vučić, a navodno je prvobitno poslato sa mejl adrese Božovića, izražava se saučešće kako predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, tako i premijeru Dritanu Abazoviću, i podrška građanima Crne Gore.

„Želim da izjavim saučešće, svim građanima Crne Gore, a posebno porodicama stradalih. Upućujem saučešće i predsedniku Milu Đukanoviću i premijeru Dritanu Abazoviću. Cela Srbija je uz njih“, naveo je Vučić.

Đukić komentariše slučaj za Danas ističući da u ovakvom trenutku nimalo nije primereno koristiti priliku za bilo kakve političke poruke a posebno ne provokacije.

„Ako je zaista tako kao što tvrdi crnogorska strana, najblaže rečeno je da je potpuno neprimereno da se to pismo šalje preko adrese koja je nepostojeća za Crnu Goru. Ne znam kome koristi ta provokacija ali u svakom slučaju ne koristi poboljšanju odnosa u koje se toliko zaklinje Beograd a uvek napravi korak više da pokaže da ništa nema od tog poboljšanja već da stanje ostaje takvo kakvo jeste, opterećeno svim mogućim problemima“, naglasio je Đukić.

Kada je predsednik Srbije nedavno ugostio premijera Crne Gore Dritana Abazovića u Beogradu činilo se da je načinjen značajan korak napred u popravljanju odnosa dve zemlje zategnutih oko dešavanja vezanih za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, usred čega je i ambasador Srbije proglašen nepoželjnom osobom u Crnoj Gori. Tom prilikom bilo je reči i da će se odnosi dve zemlje jačati na nivou ambasada što bi trebalo da znači da Srbija imenuje novog ambasadora.

Đukić podseća da je tada obećano i da bi jedino primereno u ovoj situaciji bilo da Beograd imenuje novog ambasadora u Crnoj Gori.

Selaković i Mirović takođe izrazili saučešće

Saučeće povodom tragičnog zločina na Cetinju su, osim Vučića, izrazili i srpski šef diplomatije Nikola Selaković, kao i predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović. Selaković je saučešće uputio ministru spoljnih poslova Crne Gore Ranku Krivokapiću i naveo da je u ovim teškim trenucima cela Srbija uz Crnu Goru i uz njene građane. Predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović uputio je saučešće predsedniku Vlade Crne Gore, gradonačelniku Cetinja i unesrećenim porodicama žrtava.

Aleksandra Popović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/pismo-saucesca-crnoj-gori-preko-prognanog-ambasadora-provokacija-iz-beograda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Putevi mađarskih glasačkih listića u Vojvodini

Listiće glasača iz Srbije koji su imali pravo da učestvuju na izborima u Mađarskoj “Pošta Srbije” je distribuirala uz pomoć nevladine organizacije, bliske politici mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

Kako se vidi iz ugovora, koji je Radiju Slobodna Evropa (RSE), dostavljen iz javnog preduzeća “Pošta Srbije”, za deljenje glasačkih listića za parlamentarne izbore održane 3. aprila u Mađarskoj, glasačima u Srbiji bila je zadužena nevladina organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” (Concordia Minoritatis Hungaricae).

Organizacija, kako se vidi u zvaničnom registru nevladinih organizacija u Srbiji, nije osnovana za kurirske i izborne poslove, već je fokusirana na “zaštitu slobode i prava čoveka i građanina”, kao i na pospešivanje saradnje među vojvođanskim Mađarima uz “zastupanje njihovih interesa i jačanje nacionalnog identiteta”.

Organizaciju vode ljudi koji su bili ili su još uvek članovi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), stranke koja zastupa interese Mađara u Srbiji. Stranka je ujedno i sestrinska partija sa Orbanovim Fideszom.

“Pošta Srbije” je ovako omogućila toj organizaciji pristup ličnim podacima, kao što su adrese, više desetina hiljada dvojnih državljana, pokazali su dokumenti do kojih je došla Radio Slobodna Evropa (RSE).

Viktor Orban, premijer Mađarske i lider vladajućeg FIDES-a, na vlasti je od 2010. godine, a u nedelju 3. aprila bori se za još jedan mandat. Na ovoj fotografiji pozdravlja svoje pristalice posle pobede na izborima

U Srbiji, prema poslednjem popisu živi preko 250.000 Mađara, a na poslednjim izborima u Mađarskoj pravo glasa je imalo oko 70.000 Mađara u Srbiji.

Kako je sklopljen ugovor?

U dokumentima, koje je “Pošta Srbije” dostavila RSE, stoji da je ta javna institucija početkom marta 2022. godine angažovala organizaciju “Jedinstvo mađarske manjine” da dostavi glasačke listiće dvojnim državljanima u Srbiji.

Nije jasno na osnovu čega je doneta odluka o izboru sklapanju ugovora. Kako se vidi u javno dostupnim podacima, “Pošta Srbije” nije imala tender ili javni poziv za ovaj posao.

“Pošta Srbije” do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na pitanje redakcije RSE o tome zašto je za ovaj posao izabrana baš pomenuta organizacija, a ne kurirske firme koja su registrovana za takvu delatnost i sa kojima Pošta ima raniju saradnju.

Prema navodima iz ugovora, organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” se obavezala da će poštanske pošiljke sa glasačkim listićima dostaviti na adrese u skladu sa Kodeksom poslovne etike Javnog preduzeća “Pošta Srbije”, koji kaže da se “informacije do kojih se dolazi tokom dostave ne smeju koristiti za svoje ili za potrebe trećih lica” i da su “sve te informacije poverljive”.

Ugovor dalje precizira da je ova organizacija “upoznata sa svim detaljima i da je dužna da ih se pridržava”.

Organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” registrovana je na adresi Ptujska 1 u Subotici, na severu Srbije, i deli adresu sa Fondacijom “Prosperitati”, koju takođe vode članovi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i predstavnici zvanične Budimpešte. Fondaciju je Vlada Mađarske imenovala kao realizatora svojih programa pomoći poljoprivrednicima u Vojvodini.

Međutim, kako se navodi u dokumentaciji koju je RSE dostavila “Pošta Srbije”, preuzimanje pošiljaka sa glasačkim listićima se odvijalo na drugoj adresi, odnosno na mestu na kojem su registrovane sama stranka SVM, kao i Nacionalni savet Mađara, manjinska institucija u čijoj strukturi trenutno većinu imaju kadrovi SVM. Na toj adresi nema registrovanih ekspozitura “Pošte Srbije”.

Za uslugu dostavljanja, “Pošta Srbije” je platila dva dinara (0,017 evra) po pošiljci. Iako u samom ugovoru nije definisan tačan broj pošiljaka, prema evidenciji Nacionalne izborne komisije u Mađarskoj (NIK), broj ljudi koji su registrovani za izbore, a da imaju adresu u Srbiji, je oko 70.000 glasača.

Šta je “Jedinstvo mađarske manjine”?

Udruženje građana “Jedinstvo mađarske manjine” osnovano je pre dvadeset godina. Kako se vidi iz poslovnog registra, ima 34 zaposlena, a kako pokazuje bonitetni izveštaj te organizacije, od 2018. do 2020, godišnje je knjižilo poslovne prihode u visini do oko pola miliona evra.

Na čelu udruženja je Karolj Dudaš, jedan od osnivača Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), koji je do 2019. godine bio i član Predsedništva te najjače manjinske stranke Mađara u Srbiji.

Od 2015. do 2019. bio je i predsednik Saveta stranke.

Koordinator kancelarije udruženja u Vojvodini je Oto Buš, koji je 2015. godine bio na čelu Izvršnog odbora SVM.

Jedan Subotičanin, čiji je identitet poznat RSE, potvrdio je da su mu listić na kućnoj adresi dostavili aktivisti SVM.

“Bio sam malo zbunjen kad su se njih dvoje (aktivisti SVM) pojavili na vratima, jer sam pre toga čitao u novinama da SVM nije uključen u dostavljanje glasačkog materijala”, naveo je on.

Kako je objasnio, aktivisti su se predstavili i rekli da su iz SVM i da su doneli koverte za sve u porodici.

“Ponudili su nam da nakon glasanja pokupe koverte i da ih oni predaju u konzulatu. Mi smo to odbili”, ispričao je on.

Oprečno o ulozi “Jedinstva mađarske manjine” u izbornom procesu

“Pošta Srbije” je, pritisnuta medijskim pitanjima, po završetku izbora u Mađarskoj, 5. aprila 2022, potvrdila da je koristila “zastupnike ugovornih pošta” za dostavljanje izbornog materijala. Ta institucija, međutim, tada nije precizirala o kojoj je organizaciji reč.

Organizaciju “Jedinstvo mađarske manjine” i njenu ulogu u izbornom procesu za mađarski parlament prvi put je pomenuo predsednik SVM Ištvan Pastor, koji je na konferenciji za medije početkom marta rekao da će ta nevladina organizacija pružiti pomoć u dostavi izbornog materijala.

On je tada rekao i da je SVM predložio tu organizaciju “Pošti Srbije”.

Međutim, Pastor je nekoliko dana kasnije u intervjuu za dnevni list Mađarso (Magyar Szo) rekao da je reč o nesporazumu.

“Što se tiče uključivanja SVM-a u ovaj proces, ono se odvija na isti način kao i ranijih godina. Aktivisti pomažu ljudima da popune formular za validaciju glasanja, a ako neko to zatraži, oni će proslediti glasački listić generalnom konzulatu (Mađarske)”, naveo je on tada u intervjuu.

Sama organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” nije bila spremna da sarađuje sa medijima. Na zahtev RSE da dostave podatke o pomenutom procesu i glasačkim listićima, naveli su da “kao udruženje građana ne spadaju u polje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, te da “nisu u obavezi da dostave tražene informacije”.

Novinari RSE su u nekoliko navrata pokušavali da razgovaraju i sa predstavnicima SVM, ali oni nisu bili voljni. Među njima i narodni poslanik u Skupštini Srbije Balint Pastor (sin predsednika SVM Ištvana Pastora), koji je odbio da komentariše informacije do kojih je došao RSE.

Izborna komisija Mađarske ne prati pošiljke kada ih Pošta preuzme

Mađarski Parlament nedavno je izmenio izborni zakon dajući izbornim komisijama ovlašćenja da istražuju sumnjive slučajeve u inostranstvu. Taj zakon, međutim, još nije na snazi.

“Izmenjeni zakon nije retroaktivan. Izborna tela su izborni komiteti, koji će od dana stupanja na snagu zakona imati ovlašćenja da donose odluke u slučajevima pravičnosti izbora van države ako bude bilo kakvih prigovora dobijenih putem zvaničnih kanala”, rečeno je za RSE iz mađarske Nacionalne izborne komisije (NIK).

Stoga, dodaje se, komiteti ne mogu voditi istragu šta se dešavalo tokom ovogodišnje kampanje.

Nacionalna izborna komisija je odgovorna za organizovanje izbora i razmatra žalbe na odluke lokalnih i regionalnih izbornih komisija.

Nacionalna izborna komisija u svom odgovoru ponovila je da je ta institucija predala izborne listiće mađarskoj Pošti, koja ih je potom predala srpskoj Pošti.

“Izborna komisija mora da odabere univerzalnog pružaoca usluge, i to su mađarska, i srpska Pošta“, dodaje se.

Nacionalna izborna komisija dodatno ističe da je imala ugovor samo sa mađarskom Poštom.

U odgovoru se navodi i da to telo nije imalo kontakte sa SVM i da nije dalo podatke glasača stranci, te da stoga nije uradilo ništa protivzakonito.

Vrhovni sud (Kúria) se ranije izjasnio o pritužbama koje su stigle u vezi sa dostavom izbornog materijala u Vojvodini, i prihvatio je objašnjenje NIK-a.

Stav suda je da Nacionalna izborna komisija nije mogla da proveri šta se desilo sa poštom u Srbiji.

Vrhovni sud je dalje naveo i to da je Nacionalna izborna komisija dala glasačke listiće mađarskoj Pošti, a da ta institucija nije u obavezi da proveri šta se sa njima dešava posle.

Opoziciona stranka: “Imalo uticaja na rezultate”

David Nađ (Dávid Nagy) iz opozicione stranke MKKP (Magyar Kétfarkú Kutya Párt – MKKP) ocenjuje da kada aktivisti povezani sa SVM dostavljaju glasačke listiće i imaju priliku tada da razgovaraju sa glasačima, to mora da ima uticaja na rezultat izbora.

“Moram da kažem, nisu bili dovoljno efikasni jer je Fides osvojio samo 98 odsto glasova, a trebalo je da bude 100 posto, tako da smo razočarani”, ironičan je Nađ.

On za RSE ocenjuje da moraju postojati drugi načini da se glasački listići na vreme predaju biračima.

“Zakon bi mogao da daje duže rokove, a tu su nezavisna srpska Pošta ili mnoge druge kompanije za dostavu koje bi ovaj posao mogle da urade kako treba. Ovo nije onaj deo izbornog procesa gde treba pojačati građanski angažman”, ocenio je Nađ.

Drugo rešenje, dodao je, bi mogao biti sistem za onlajn (online) glasanje.

On najavljuje da MKKP radi na razvoju sopstvenog softvera za e-demokratiju, koji bi – kada bude spreman – mogao da reši takve probleme, navodi Nađ.

Misija OEBS: Izbori regularni, nejednaki uslovi za učesnike

Mađarski parlamentarni izbori i referendum prošli su regularno, ali su ostali u senci nepostojanja jednakih uslova učesnika političke trke, ocenila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u izveštaju o izborima u Mađarskoj koji je objavljen krajem jula.

Prema ovoj organizaciji stranke su uglavnom imale slobodu da vode kampanju i biračima su bile ponuđene različite alternative, ali pristrasno medijsko izveštavanje je ograničavalo njihovu mogućnost da donesu dovoljno dobro informisanu odluku o tome na koga da glasaju, zaključuje OEBS.

Misija dodaje da problemi sa glasanjem putem pošte u dijaspori su delom rezultat različitih tretmana državljana Mađarske bez adrese u toj zemlji. Naime, u okolnim zemljama, dvojni državljani mogu da glasaju putem pošte, dok u nekim drugim zemljama to nije omogućeno.

“Da bi se obezbedilo jednako pravo glasa, registracija birača i procedure glasanja za glasače van zemlje trebalo bi da budu ujednačene za sve građane u inostranstvu”, ističe se u tom dokumentu.

OEBS takođe dodaje da nemogućnost NIK-a da prati dostavu izbornog materijala u inostranstvu “ostavlja proces glasanja putem pošte bez odgovarajućeg nadzora”.

Misija OEBS-a u Mađarskoj dodaje da je van Mađarske registrovano skoro pola miliona glasača koji imaju pravo da glasaju putem pošte.

(Radio Slobodna Evropa, foto: RSE)

izvor: https://autonomija.info/putevi-madjarskih-glasackih-listica-u-vojvodini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“SANKCIJE RUSIJI SU NUŽNE” Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV: Naš ulazak u Vladu Srbije SMIRIO BI TENZIJE između Beograda i Zagreba

Hoće li Demokratski savez Hrvata u Vojvodini biti deo nove Vlade Srbije, na volji je pobednika izbora. Mi smo svakako spremni da razgovaramo – kaže u intervjuu za “Blic” Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV

Published

on

By

Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV. ističe da je DSHV ozbiljno razumela mogućnost da u vlasti učestvuju predstavnici hrvatske zajednice, što je nekoliko puta naveo predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.

– Iskazali smo spremnost da o tome i razgovaramo, no konkretnijih razgovora još uvijek nije bilo – upravo su započeli razgovori o novoj vladi. U međuvremenu smo u javnosti iznosili stavove o našem očekivanju kada je riječ o programskoj profilaciji buduće srbijanske vlade – hoćemo biti dionici u politikama koje će voditi Srbiju u europske integracije, osnaživati vladavinu prava, pridonositi radu nezavisnih institucija, izgrađivati uključujuće politike prema nacionalnim manjinama, omogućiti integriranje pripadnika hrvatske zajednice u srbijansko društvo na ravnopravan način, imati pozitivni pristup normaliziranju i razvoju hrvatsko-srpskih odnosa. Posebno smo zainteresirani za nastavak rješavanja otvorenih pitanja Hrvata u Srbiji – od naše integracije u srbijansko društvo i uključivanja u procese donošenja odluka na svim razinama vlasti, preko uspostave takvih politika suočavanja s prošlošću koje će za posljedicu imati komemoriranje nevinih žrtava Hrvata u Vojvodini 1990-ih, do izgradnje pozitivnih politika priznanja, što uključuje izlazak državnih struktura iz podrške izgradnji tzv. bunjevačke nacije, završno s početkom rada Hrvatskog školskog centra i Drame na hrvatskom pri subotičkom Narodnom kazalištu.

Koja ministarstva bi za vas bila prihvatljiva, gde možete najviše da pružite?

– Kao što sam rekao, još uvijek nije bilo konkretnih razgovora o tome, no načelno smo zainteresirani za ona ministarstva koja pripadaju identitetskim područjima – od kulture i obrazovanja do ljudskih i manjinskih prava te onih koji su vezani uz osiguravanje uvjeta za kvalitetu života – od poljoprivrede i ruralnog razvoja do ekologije i europskih integracija.

Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini
Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini

Kako komentarišete porast tenzija na relaciji Srbija – Hrvatska? I da li bi upravo ulazak DSHV u Vladu smirio tenzije koje su porasle poslednjih nedelja ili meseci?

– Sigurno je da bismo mogli značajno pridonijeti smanjivanju napetosti u odnosima između dviju država. Vidjeli ste koliko i kako tomu na pozitivni način doprinose predstavnici Srba u Hrvatskoj, koji su tamo dio vladajućih struktura na svim razinama vlasti. Njihov se glas na taj način ne samo jače čuje, nego oni mogu utjecati i na kreiranje određenih politika u odnosima između Srbije i Hrvatske i to tako da iste pridonose smanjivanju tenzija. Isključenost predstavnika hrvatske zajednica iz institucija u kojima se raspravlja i donose odluke zacijelo teško može na pozitivni način utjecati na procese o kojima je riječ. Tim prije, jer je pitanje zastupljenosti Hrvata u Srbiji u predstavničkim tijelima obveza Srbije koju je preuzela potpisivanjem međudržavnog sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina s Hrvatskom još 2004. godine i, za razliku od Hrvatske, u Srbiji se ne provodi.

Šta su po vašoj oceni najveći problemi u odnosima dve države?

– Jedan je dio tih problema situiran u povijest – od prilika u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji i supremacije Srba u istima do ustaškog režima u NDH i zločina nad Srbima u to vrijeme. Drugi je vezan uz posljedice rata iz 90-ih – od najosjetljivijeg pitanja potrage za nestalima i odnosa prema učinjenim zločinima, preko granica i sukcesije pa do društvenog položaja Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj. Osim ratne odštete, sve je to navedeno i u Subotičkoj deklaraciji, koju su u lipnju 2016. godine potpisali tadašnja predsjednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i tadašnji predsjednik srbijanske Vlade Aleksandar Vučić. Posebni je problem postojanje različitog razumijevanja i selektivnog interpretiranja spomenutih događaja, s tim je povezano i odsustvo preuzimanja odgovornosti za vlastite pogreške i krivice te manipulacija žrtvama i njihovo instrumentalno vezivanje u dnevno-političke svrhe. Voljeli bismo kada bi politike suočavanja s prošlošću i u Srbiji i u Hrvatskoj imale za posljedice prekid takvih praksi.

Da li bi češćemeđusobne posete

dovele do relaksacije odnosa? I da li je realno da hrvatski premijer ili predsednik dođu uskoro u Beograd? ili da Vučić ode u Zagreb?

– Ne nužno, jer učestalost susreta na vrhu nije garancija za napredovanje u odnosima! Sjetite se posljednjega susreta na najvišoj razini, koji je uslijedio ubrzo nakon dva susreta na vrhu – Grabar Kitarović i Vučić 2016. i 2018, posjeta predsjednika Hrvatskoga sabora Gordana Jandrokovića predsjednici Narodne skupštine Republike Srbije Maji Gojković u travnju 2018. Zar on nije, zbog nasilnog skidanja i gaženja zastave Republike Hrvatske u prostoru Narodne skupštine od strane narodnog zastupnika Vojislava Šešelja, bio povodom daljeg narušavanja odnosa? Čini se kako je daleko važnije da se u vremenu između susreta na vrhu rješavaju, u duhu međusobnog povjerenja i metodom korak po korak, otvorena pitanja i da se šalju intenzivno pozitivne poruke. Kako sada stvari stoje, posjet za koji pitate nije realno da se uskoro dogodi. Pa ipak, Hrvatima u Srbiji bi tako što bilo od velike važnosti, jer bi veliki teret nelagoda i nametnuta krivnja koje podnose zbog, često i ekstremnih, negativnih sadržaja u javnosti bio znatno smanjen.

Vaša stranka je za uvođenje sankcija Rusiji?

– Mislim da je javnosti već poznato da naša stranka – DSHV pripada onom spektru političkih partija koje smatraju da je tako što nužno, ukoliko želimo biti dio politika koje su usklađene s politikama Europske unije i političkog Zapada! Naravno, razlozi su za takav čin daleko dublji i drugačije naravi, a glavni je situiran u područje moralnosti i temeljnih načelna funkcioniranja međunarodnog prava, što je Srbiju nekoliko puta već i opredijelilo u opredjeljivanju u odnosu spram agresije Ruske federacije na Ukrajinu, recimo u Vijeću za ljudska prava Ujedinjenih naroda.

Dali mislite da je inicijativa “Otvoreni Balkan” dobar model udruživanja zemalja u regionu dok sve ne postanu članice Evropske unije?

– Današnja Europa počiva na integracijama. One su dominantni oblik u političkim procesima među državama – disolucijskih procesa u Europi gotovo da ne postoji, tako da se može tvrditi da integracije predstavljaju vrijednost po sebi. Stoga i integracija Srbije u Europsku uniju ne bi trebala imati alternativu! Ostali integracijski procesi, koji su vezani uz mikro regije i malene države, kao što je slučaj za prostor jugoistočne Europe i projekt “Otvoreni Balkan”, dobrodošli su jer rješavaju određene probleme u suradnji i odnosima među državama, a napose su važni ukoliko su u funkciji olakšanja ili ubrzanja europskih integracija tih država.

Nikola Kalabić
Nikola Kalabić

O rehabilitaciji Kalabića

Viši sud u Valjevu doneo je odluku o rehabilitaciji četničkog vođe Nikole Kalabića. Vi ste posle toga zatražili da Skupština ukine Zakon o rehabilitaciji. Da li je to način da sprečimo ubuduće ovakve odluke?

– Trenutačno ne vidim drugi! Nije dobro rješenje da se zbog određenih deficita u sudskim procesima od prije više od pola stoljeća, a njih je zacijelo bilo od strane sudova komunističkih vlasti, netko abolira od zločina koji su, u ne malom obimu, tijekom rata de facto učinjeni, napose od strane onih koji su surađivali s okupacijskim režimima i čiji su ideološki konstrukti utemeljeni na antihumanističkim vrijednostima. Eventualne manjkavosti u procesu dokazivanja krivice za počinjene zločine, ne bi smjele dovoditi i do nijekanja nečije odgovornosti za isto. Jer, netko je morao ubiti Stjepana Filipovića, zar ne? S druge strane, kada se govori o zločinima počinjenim u ratu, nije uvijek riječ samo o neposrednom činjenju zločina i kaznenoj odgovornosti, već imate i posredovanu odgovornost, kao što je politička ili moralna. Zar abolicija Draže Mihailovića i prvostupanjska Nikole Kalabića ne govori onda u prilog činjenici da odgovornih za zločine u Srbiji u Drugom svjetskom ratu nije ni bilo? Ili da, ne daj Bože, zločina nije bilo?

Ivana Mastilović Jurić

izvor: https://www.blic.rs/vesti/politika/sankcije-rusiji-su-nuzne-tomislav-zigmanov-predsednik-dshv-nas-ulazak-u-vladu-srbije/7f2361g

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Delimičan dogovor poljoprivrednika i premijerke, blokade ostaju dok se ne razmotri dogovoreno

Poljoprivrednici su na sastanku sa premijerkom Srbije dogovorili danas da premija za mleko bude 15 dinara, dok cena suncokreta i goriva nije rešena

Published

on

By

Blokade će se nastaviti i traktori će ostati pored puteva, dok pregovarači ne budu preneli svojim saborcima šta se danas dogodilo i dok se ne dogovore međusobno.

Pregovori su trajali skoro devet sati, rekli su oni i naveli da su premijerka i Vlada bili konstruktivni i da će se pregovori nastaviti kad ih opet pozovu u Vladu na sastanak.

Predstavnik poljoprivrednika Mileta Slankamenac rekao je da je premija za mleko rešena za sve kvartale, dok je njegov kolega Jovan Jovanov rekao da se s predstavnicima Vlade nisu našli oko cene suncokreta.

„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mislimo, jako blizu, ali se nadamo da će sve biti rešeno“, rekao je Jovanov.

Upitan o blokadama, rekao je da će pokušati da nađu dobru volju da se blokade relaksiraju.

Od blokada, kako su poručili, neće odustati, ali su spremni da omoguće prohodnost saobraćaja kao znak „dobre volje“.

Pregovori sa predstavnicima Vlade biće nastavljeni narednih dana.

„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mi mislimo, jako blizu i nadamo se da će u narednom periodu da to sve bude rešeno“, rekao je novinarima ispred Vlade predstavnik poljoprivrednika iz Pančeva.

Vlada, premijerka, resorni ministar i pomoćnici ministra su tokom celog dana, prema njegovim rečima, bili konstruktivni.

„Gledali su kako god mogu da nam izađu u susret. Mi se samo nadamo da će to u narednom, hajde da kažemo, kratkom periodu da se završi, da se nađemo možda ponovo, i da to bude gotovo“, dodao je on.

Blokade će, prema njegovim rečima, biti nastavljena, ali su poljoprivrednici spremni da pokažu „dobru volju“ i omoguće prohodnost saobraćaja na određeno vreme.

Poljoprivrednici su rekli i da problemi sa kojima se suočavaju nisu od juče, i stoga su apelovali na državu da im ovog puta izađe u susret kako bi se što pre vratili na posao na njivama.

Podsetimo, ratari traže 700 evra po toni suncokreta, dok je poslednja ponuda Vlade bila 533 evra po toni. Od države traže i da se ukinu akcize na gorivo za zemljoradnike na količinu do 100 litara po hektaru i da se ograniče marže na suncokretovo ulje.

Vlada je prethodno ispunila njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza jestivog ulja, kao i da ih policija ne tereti zbog prethodnih protesta i blokada saobraćaja.

„Traktori će ostati pored puta, možda i na putu, dogovorićemo se da li će to biti zatvoreno“, rekao je Jovanov.

Predstavnik poljoprivrednika Miroslav Matković rekao je da nije postignut dogovor o subvencijama i plavom dizelu i izričito rekao da „blokade nastavljaju“.

Nedimović: Razgovori su bili teški, nadam se kompromisu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je sastanak sa poljoprivrednicima trajao devet sati i da je na kratko prekinut jer su poljoprivrednici hteli da obaveste svoje kolege o rezultatima, ali da će biti nastavljen čim predstavnici poljoprivrednika budu spremni.

On je za RTS rekao da će ministri i predstavnici Privredne komore Srbije biti u zgradi vlade cele noći i sutra, sa ciljem da se postigne dogovor.

„Razgovori su bili teški, i mora da se zna da budžet Srbije nije ćup bez dna da može ko koliko hoće da zahvati i da vlada ne može da garantuje cenu poljoprivrednih proizvoda, ali postigli smo saglasnost oko premije za mleko i oko podrške vezano za gorivo“, rekao je Nedimović.

On je istakao da su poljoprivrednicima ponuđene cene bolje nego što dobijaju proizvođači u Hrvatskoj ili Bugarskoj i izrazio nadu da će dogovor bit postignut kao što je postignut sa malinarima i ostalim proizvođačima kao i da će svi imati sluha za kompromis.

FoNet

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/delimican-dogovor-poljoprivrednika-i-premijerke-blokade-ostaju-dok-se-ne-razmotri-dogovoreno/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Blokirani Varadinski most, Bulevar Mihajla Pupina i Jevrejska, čeka se ishod pregovora

Sedmi je dan protesta poljoprivrednika u Novom Sadu

Published

on

By

Trenutno je traktorima blokiran Varadinski most, ceo Bulevar Mihajla Pupina i Jevrejska ulica do Futoške pijace. Ratari čekaju ishod sastanka u Vladi Srbije, koji će početi u 10 časova.

Dodajmo i da su autobusi GSP-a na pojedinim linijama zbog blokada promenili trase. Po izmenjenom režimu saobraćaju linije 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 12, 14, 60, 61, 62, 63, 64 i 69.

Ratare danas očekuju pregovori u Vladi Srbije. Odlučeno je da na sastanak ide pet ratara, a predstavnik onih koji su na protestu u Novom Sadu biće Mile Slankamenac.

Vlada Srbije je saopštila da će se premijerka Ana Brnabić sastati sa predstavnicima poljoprivrednika.

Sastanak je u zgradi Vlade Srbije, danas, 15. avgusta, u 10 časova. 

 Pored poljoprivrednika i premijerke, prisustvovaće mu i proizvođači ulja, predstavnici trgovinskih lanaca, Privredne komore Srbije, kao i ministarstava poljoprivrede i finansija.

Od početka protesta pre sedam dana, ali i pregovora koji traju nedeljama, pa i mesecima unazad, poljoprivrednici su dosta umanjili zahteve i sada se došlo do nekog minimuma koji očekuju od Vlade, a već je usvojen njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza suncokretovog ulja.  

Oni su tako tražili od Vlade Srbije da garantuje minimalnu cenu suncokreta od 700 evra po toni, ali su već spremni da prihvate ponudu od 535 evra po toni plus PDV i da to bude minimala cena. Takođe, trebalo bi da se reguliše i pitanje trgovačke marže na cenu jestivog ulja.  

Očekuju i da se postigne dogovor o sniženju cene goriva za poljoprivrednike i u ranijim razgovorima predstavnici retara su pokazali spremnost da to bude 20 dinara po litri goriva.

Očekuju i da će Vlada prihvatiti da se omogući poljoprivrednicima da na NIS-ovim pumpama u mašine toče gorivo dva puta u toku dana, plus u kanister od 60 litara i da se agro kartice izdaju po ubrzanoj proceduri.  

Već je dogovoreno povećanje premija za mleko sa 10 na 15 dinara u narednom kvartalu, ali zvanično još nije popisano, a dogovoreno je i da MUP neće procesuirati učesnike protesta.  

Tema pregovora su i moratorijumi na poljoprivredne kredite u periodu od 12 meseci i uključivanje predstavnika ratarskih udruženja u radne grupe koje se bave izmenama propisa iz oblasti poljoprivrede.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/314138/FOTO-VIDEO-Blokirani-Varadinski-most-Bulevar-Mihajla-Pupina-i-Jevrejska-ceka-se-ishod-pregovora.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

U koptskoj crkvi u Kairu poginula 41 osoba u požaru

U požaru koji je u nedjelju 14. augusta izbio u koptskoj hrišćanskoj crkvi u glavnom gradu Egipta Kairu poginula je 41 osoba, rekli su crkveni zvaničnici

Published

on

By

Požar je iz nepoznatih razloga izbio u crkvi Abu Sifine u sjeverozapadnoj, radničkoj četvrti glavnog grada Imbaba, rekli su zvaničnici, piše AFP.

Predsjednik Abdel Fattah al-Sisi je na svojoj Facebook stranici izjavio da je “mobilizirao sve državne službe da osiguraju da se sve mjere poduzmu”.

Vatrogasne službe su kasnije saopštile da je požar stavljen pod kontrolu.

Kopti su najveća hrišćanska zajednica na Bliskom istoku, čineći najmanje 10 miliona od 103 miliona stanovnika Egipta.

Manjina je pretrpjela napade i žalila se na diskriminaciju u većinski muslimanskoj sjevernoafričkoj zemlji, najmnogoljudnijoj u arapskom svijetu.

Kopti su pretrpjeli represalije od islamista, posebno nakon što je Sisi svrgnuo bivšeg islamističkog predsjednika Mohameda Morsija 2013. godine, sa spaljenim crkvama, školama i domovima.

Sisi, prvi egipatski predsjednik koji svake godine prisustvuje koptskoj božićnoj misi, nedavno je prvi put u istoriji imenovao koptskog sudiju na čelo Ustavnog suda.

Egipat je pretrpio nekoliko smrtonosnih požara posljednjih godina.

U martu 2021. najmanje 20 ljudi je poginulo u požaru u tekstilnoj fabrici u istočnom predgrađu Kaira.

U 2020. godini dva požara u bolnici odnijela su živote 14 pacijenata oboljelih od COVID-19.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kairo-koptska-crkva-pozar/31987328.html

Continue Reading

Trending