Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Neraskidive veze države, sporta i kriminala u Srbiji

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost biće održana 6. marta, a predsednik države Aleksandar Vučić je već nagovestio da bi nakon toga javnost mogla biti šokirana.

Published

on

Njegova izjava odnosila se na rezultate istrage o kriminalnoj grupi nedavno uhapšenog Veljka Belivuka, koji je i vođa jedne od grupa navijača fudbalskog kluba Partizan.

Njegovo hapšenje puni novinske stranice u Srbiji i svetskim medijima, posebno nakon što su na policijsko saslušanje pozvani i predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza i bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, koja je u junu 2019. podnela ostavku ne navodeći razloge za to.

Kokeza, koji je čelni čovek fudbala u Srbiji, nije se o ispitivanju javno oglašavao, a advokat Dijane Hrkalović izjavio je za portal Insajder da joj nisu postavljana pitanja u vezi sa grupom Veljka Belivuka, ali da je pitana da li poznaje Slavišu Kokezu.

Grupa Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja, sumnjiči se za ubistva, otmice i trgovinu drogom, a tokom pretresa 4. februara na fudbalskom stadionu Partizana i drugim lokacijama u Beogradu i Srbiji policija je pronašla drogu i oružje.

Belivuk je označen i kao navodni pripadnik “kavačkog” kriminalnog klana koji je u ratu sa “škaljarskim”.

Sukob dva klana iz predgrađa Kotora u Crnoj Gori traje od 2014. godine, a u izveštaju Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), čiju kopiju poseduje KRIK, piše da su se sve ozbiljnije kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore priklonile ili “škaljarskom” ili “kavačkom” klanu.

Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije “Nezavisnost” navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da mu se čini da je fudbal uhapšenim licima bio samo paravan za neke stvari koje su radili.

“Sva ova hapšenja, barem kako su ih mediji predstavili, nemaju direktnu povezanost sa fudbalom. Sticajem okolnosti ti ljudi koji su uhapšeni su ili u navijačkim ili u upravljačkim krugovima i to je nešto sa čim se suočavamo poslednjih 30 i više godina”, kaže Poledica.

Ko je Slaviša Kokeza?

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nije se oglasilo zvaničnim saopštenjem povodom informativnog razgovora sa Kokezom 28. februara.

Ali je ministar policije Aleksandar Vulin istog dana na TV Pink rekao da se sa njim razgovaralo o brojnim temama, a da je jedna od njih i obezbeđivanje lokala u Beogradu od strane kriminalne grupe Veljka Belivuka.

Vulin je objavio da je Kokeza odbio poligrafsko ispitivanje, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne razume “zašto je čovek u kog je imao poverenje odbio poligraf”.

Javnost je za Kokezu prvi put čula u julu 2008. godine. Na konferenciji za novinare desničarske Srpske radikalne stranke (SRS), partije osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja koji je u tom trenutku bio u pritvoru, Kokeza se pojavio sa gipsom na ruci i zavojem na glavi, pored tadašnjih predsednika stranke Tomislava Nikolića i generalnog sekretara Aleksandra Vučića.

Kako su tvrdili, Kokeza je bio povređen na mitingu u centru Beograda, gde su radikali protestovali zbog hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića.

Kasnije iste godine, kada su Nikolić i Vučić osnovali Srpsku naprednu stranku (SNS), Kokeza postaje njen član i funkcioner.

Na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije Kokeza je izabran na Skupštini održanoj 20. maja 2016. godine.

Kokeza je za Vučića u intervjuima govorio kao o privatnom prijatelju.

Slučaj bivše državne sekretarke u MUP-u

Dan posle Kokeze u policiji je saslušana i Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova nakon čega su mediji objavili da je ispitivana o vezama sa Belivukom.

Njen advokat Nenad Tasić je, međutim, za portal Insajder rekao da su joj u policiji postavljana pitanja na okolnosti ugrožavanja bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice a da je ona negirala da je imala bilo kakva saznanja o tome.

Takođe je naveo da joj nisu postavljana pitanja u vezi sa grupom Vejka Belivuka, ali da su joj postavljena pitanja o poznanstvu sa Slavišim Kokezom.

Dijana Hrkalović je u MUP-u, u vreme dok je ministar bio Nebojša Stefanović, radila najpre kao zamenica šefa kabineta ministra, pa sekretarka Uprave kriminalističke policije, da bi ministarstvo napustila sa pozicije državne sekretarke.

Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, koja godinama izveštava o vezama kriminala i sporta u Srbiji, za RSE ocenjuje da je Hrkalović bila najdominantnija osoba u policiji dok je bila sekretarka.

“Ona je bila odgovorna za taj period rada policije kada su ojačali kriminalci koji se sada hapse. Delovalo je kao da ih je policija štitila jer se obračunavala sa suparničkim klanom dok njih nije dirala”, istakao je Dojčinović.

Dojčinović ocenjuje i da je sada u pitanju ograničena akcija.

“Mislim da ovo nije obračun sa mafijom, sa svim grupama, već se obračunavaju sa jednim posebnim segmentom, sa navijačkom grupom koja je bila deo ‘kavačkog klana’ i sa nekima od ljudi koji su bliski sa njima”, naveo je Dojčinović.

“Ta ista grupa je godinama bila zaštićena praktično od sistema i države. Mislim da ovo suviše kasno stiže, dosta je ljudi stradalo u međuvremenu, a do toga ne bi došlo da je država ranije preuzela ove akcije”, kaže Dojčinović.

On ukazuje i da je bilo pokušaja procesuiranja osoba koje su sada pod istragom.

“Ali su se na čudne načine postupci protiv njih obustavljali tako što su neki dokazi ili nestajali ili bili kompromitovani”, navodi Dojčinović.

Upravo se novinarka KRIK-a našla u opasnoj situaciji u junu 2020. godine, kada joj je nepoznati muškarac oduzeo telefon nakon što je fotografisala sina predsednika Srbije Danila Vučića kako u jednom beogradskom kafiću gleda fudbalsku utakmicu u društvu, kako je KRIK naveo, huligana bliskog “kavačkom” klanu. Sve se dogodilo u prisustvu policajaca koji, kako je novinarka navela, nisu reagovali.

Krajem februara desničarski pokret Oslobođenje objavio je na Tviteru fotografiju Danila Vučića sa, kako je navedeno, Damjanom Šobićem, članom navijačke grupe “Alkatraz”.

Ta fotografija je objavljena dan nakon što je Šobić uhapšen.

Takođe je potpredsednica opozicione Stranke slobode i prava Marinika Tepić 10. februara iznela tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru, na jugozapadu Srbije, 2017. godine i Vučićeve inauguracije koja je održana iste godine.

SNS je negirala navode, a predsednik Srbije izjavio je da je Danilo Vučić “pošten i pristojan mladić”, te da je kriv samo zato što je njegov sin uz ocenu da se njegovom sinu “crta meta na čelu”.

Kako funkcionišu stvari u srpskom fudbalu?

Hapšenje vođe jedne od navijačkih grupa i saslušanje čelnika Fudbalskog saveza Srbije ponovo je otvorilo pitanje šta se dešava u srpskom fudbalu.

Mirko Poledica iz Sindikata profesionalnih fudbalera kaže da se fudbal otrgao iz ruku struke i ljudi koji su stvarali taj sport i da je došao u ruke ljudi koji nemaju nikakvu povezanost sa fudbalom.

“Sportski klubovi služe za uhlebljenje političkih parazita, ne znam kako bih to drugačije nazvao”, navodi Poledica.

Kritike na račun funkcionisanja Fudbalskog saveza Srbije i rada njegovog čelnika Slaviše Kokeze često su se mogle čuti u delu sportske javnosti – upućivane su primedbe na regularnost državnog takmičenja, a nezadovoljstvo vlada i zbog neuspeha reprezentacije Srbije na evropskim i svetskim prvenstvima.

Nekadašnji igrač reprezentacije Srbije i evropskih klubova Nemanja Vidić je krajem 2020. godine uputio otvoreno pismo u kojem je kritikovao FSS i Kokezu.

“Ovaj sistem je destruktivan i kratkoročan. Troši fudbalske radnike, pravi fudbalere i trenere za kratku upotrebu, postavlja ljude na funkcije sa sumnjivim namerama. Ceo sistem radi u interesu menadžera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoljava ljudima, blago rečeno sa sumnjivim biografijama, da zarađuju ogroman novac”, naveo je tada Vidić.

Poledica kaže da se kroz sistem funkcionisanja fudbala može videti kako se krše i zakoni.

“Daću vam samo neke od primera. Zakon o sudijama izričito brani sudijama da imaju bilo kakvu javnu funkciju osim sudijske. Vi danas u srpskom fudbalu imate ljude koji su članovi Apelacionih sudova i koji obavljaju funkciju u FSS ili su je obavljali ranije u nekim klubovima”, tvrdi Poledica.

Upitan da li je privatizacija rešenje, kaže da još uvek ne postoji zakon koji bi to omogućio.Klubovi su politički plenovi svih vlasti poslednjih decenija.- Mirko Poledica

“Nisam siguran da država želi da se klubovi privatizuju jer sam stekao utisak da su klubovi politički plenovi svih vlasti poslednjih decenija. Šta je rešenje u ovom trenutku je kompleksno pitanje. Ali ono što mogu da kažem i branim jeste da je srpski fudbal leglo korupcije i neregularnosti i da to sve potiče od FSS”, navodi Poledica.

On ističe i da je bitna činjenica da su svi klubovi i dalje udruženja građana te da “pripadaju narodu”.

Nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić je, tada sa funkcije prvog potpredsednika Vlade, izjavljivao da se zalaže za privatizaciju sportskih, prvenstveno fudbalskih klubova, koji su na računima beležili milionske gubitke.

“Ja sam za to da se izvrši privatizacija, iako znam da je većina navijača i Zvezde i Partizana protiv toga”, rekao je Vučić na Radio-televiziji Srbije 2013. godine.

Dve godine kasnije, Vučić sa pozicije premijera izjavljuje da od privatizacije ne odustaje, ali da za to nema ni volje ni snage.

“Dakle, ne možete da izvedete privatizaciju ako to neće oni na koje se to odnosi, ako nemate podršku onih na koje se to odnosi, ako to ne žele navijači Partizana i Crvene Zvezde. Kako to da izvedete, to su udruženja građana”, rekao je on.

Vučić 2016. godine izjavljuje i da nema snage za rešavanje još jednog problema koji je u vezi sa fudbalskim klubovima – borbom protiv huligana.

“Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to, pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari”, rekao je Vučić.

Pretresi na stadionima Partizana i Crvene Zvezde

Pretres na stadionu “Partizana” dogodio se u danu hapšenja Belivuka, a policija je pretresala još lokacija u Beogradu i Srbiji. Da su tom prilikom pronađeni droga, oružje i tragovi bitni za dalju istragu, izjavio je Ninoslav Cmolić, v.d. načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

“Sam stadion Partizana ima jako puno tih, što skrivenih, što neskrivenih prostorija. Nije to nikakav bunker, to je jedna ozbiljno opremljena prostorija koja je njima data na korišćenje. Ali to su sve pitanja koja treba postaviti rukovodstvu – na koji način se to daje, u koje svrhe se to koristi”, rekao je Cmolić na televiziji Pink 5. februara.

On je tad naveo da je pretresan i stadion Crvene zvezde.

“I tu je pronađena određena količina opojne droge. A samim tim pokazujemo da nijedan klub od ova naša dva najveća kluba nije zaštićen, nama su podjednako isti i jedan i drugi”, dodao je Cmolić.

Još jednom je izneo stav da se ne radi o navijačima, već o običnim kriminalcima.

Državne firme kao sponzori fudbalskih klubova gubitaša

Finansijski izveštaji klubova Crvena zvezda i Partizan za 2020. godinu još nisu dostupni na sajtu Agencije za privredne registre Srbije (APR).

Prema podacima sa APR-a iz revizorskih izveštaja za 2019. godinu, ukupni minus na računu kluba Crvena zvezda tada je bio 45,7 miliona evra, dok je Partizan istovremeno imao ukupan gubitak od 22,8 miliona evra.

Milionski gubici, međutim, ne sprečavaju fudbalske klubove da imaju državne sponzore.

Generalni sponzor Crvene zvezde je državna srpsko-ruska naftna kompanija Gaspromnjeft. Među istaknutim sponzorima su državna osiguravajuća kuća Dunav osiguranje i mobilni operater MTS, u vlasništvu državne telekomunikacione kompanije Telekom Srbija.

Zvezda “deli” sponzore sa glavnim konkurentom, fudbalskim klubom Partizan. MTS je glavni sponzor Partizanu, a među istaknutim sponzorima je i Dunav osiguranje.

Glavni sponzor FK Vojvodina je državna srpsko-ruska gasna kompanija Srbijagas.

Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović najavila je u decembru da će tražiti redefinisanje svih investicionih planova Srbijagasa, ali i pitanje sponzorstava – da li Srbijagas treba, kako i na koji način da sponzoriše fudbalske klubove, poput FK Vojvodina, na primer.

Mihajlović je rekla da trošak Srbijagasa za FK Vojvodinu iznosi oko tri miliona evra godišnje.

Političari u savezima i klubovima

Političari, aktivni i bivši, u rukovodstvu su najvećih fudbalskih klubova u Srbiji.

Tako Kokeza nije jedini stranački funkcioner u Fudbalskom savezu Srbije. U Izvršnom odboru i Odboru za hitna pitanja te organizacije je Novica Tončev, ministar bez portfelja u Vladi Srbije i funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS).

Predsednik FK Partizan je od 2016. godine Milorad Vučelić, nekadašnji visoki državni i funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) u vreme vladavine Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina. Vučelić je trenutno i glavni i odgovorni urednik provladinog medija Večernje novosti.

Nakon hapšenja Veljka Belivuka i pretresa stadiona Partizana 4. februara, na kojem su prema navodima policije pronađeni droga i oružje, Milorad Vučelić je bio na informativnom razgovoru u policiji.

Tim povodom je 6. februara ministar policije Aleksandar Vulin izjavio da su “svi čelnici Partizana ispitani kao građani”.

Funkcioner SPS-a, poslanik u Skupštini Srbije i direktor državne srpsko-ruske gasne kompanije Srbijagas Dušan Bajatović je generalni direktor FK Vojvodina. Bajatović je zvanično najplaćeniji državni funkcioner u Srbiji, a na čelu Srbijagasa je od 2008. godine, uprkos višemilionskim gubicima tog preduzeća.

Rukovodstvo fudbalskog kluba Crvena zvezda se dovodi u vezu sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. Slaviša Kokeza u rukovodstvo kluba dolazi 2012. godine, po dolasku SNS-a na vlast, a ostavku u menadžmentu Crvene zvezde dao je nakon što je izabran za predsednika FSS.

Na čelu sportskog društva Crvena zvezda, kojem pripada i istoimeni klub, je Nebojša Čović – koji je bio gradonačelnik Beograda, kao kandidat SPS-a, tokom devedesetih, a posle razlaza sa socijalistima i deo koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je 2000. zbacila sa vlasti Slobodana Miloševića.

Novembra 2013. godine, izabran je za člana privremenog veća Beograda kao kandidat Srpske napredne stranke, a mandat mu je istekao u aprilu 2014. godine.

Od 2011. godine vodi košarkaški klub Crvena zvezda, bio je i u upravi fudbalskog kluba, a od jula 2018. godine predsednik je Upravnog odbora sportskog društva Crvena zvezda.

Od Arkana do danas

Kada je reč o vezama države i navijača u Srbiji, kao jedan od ključnih događaja uzima se formiranje grupe “Delije” – navijačke grupe fudbalskog kluba Crvena zvezda 1989. godine, u osvit građanskog rata u Jugoslaviji.

Na čelo tribine dolazi Željko Ražnatović Arkan, u to vreme već poznat policiji kao kriminalac koji je ležao i u evropskim zatvorima. Po početku rata, Arkan postaje poznat kao ratni profiter i vođa paravojne Srpske dobrovoljačke garde čiji su članovi optuživani za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Mediji su tada izveštavali da je Arkan navijačku grupu koristio kao regrutnu bazu za tu paravojnu formaciju, kao i da su paravojne formacije imale podršku režima Slobodana Miloševića.

Na širok spisak firmi kojima je upravljao, Ražnatović stavlja i FK “Obilić”. Predsednik tog drugoligaškog fudbalskog kluba postaje 1996. godine, da bi za samo nešto više od godinu dana “Obilić” bio na čelu Prve lige.

Arkan je svojoj supruzi, pevačici Svetlani Ražnatović Ceci, 1998. godine prepustio predsedničko mesto. Ona je na čelu kluba ostala i nakon Ražnatovićevog ubistva u hotelu Interkontinental 15. januara 2000. godine.

Svetlana Ražnatović bila je privođena u policijskoj akciji “Sablja”, pokrenutoj nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. “Sablja” je do sada ostala najveća policijska akcija u Srbiji, u kojoj je privedeno više od 11 hiljada osoba.

U kući Ražnatovića je u “Sablji” pronađeno oružje, a policija je tada ispitivala navodne veze Svetlane Ražnatović sa “zemunskim” kriminalnim klanom, čiji su članovi osuđeni zbog ubistva premijera. Provela je tri meseca u pritvoru, a te veze nisu dokazane.

Međutim, tada započeta policijska istraga je u narednih osam godina pokazala nezakonito prisvajanje novca od prodaje igrača “Obilića”, a Ražnatović je zbog tog krivičnog dela 2011. godine osuđena na godinu i po dana kućnog zatvora i novčanu kaznu od milion i po evra.

Nakon Đinđićevog ubistva, u julu 2003. godine, Srbija dobija prvi zakon o sprečavanju nasilja na utakmicama. Nasilje se, međutim, odigravalo i van stadiona, pa zakon nije sprečio ubistva u navijačkim obračunima.

Za vreme vlasti Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, huliganske grupe predstavljale su i jednu od ključnih prepreka za održavanje Parade ponosa, a izlazak navijača na ulice i nasilje na sportskim utakmicama pratile su desničarske parole – uperene protiv hapšenja haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Kada je reč o sudskim procesima u kojima su glavni akteri bili huligani sa tribina, mediji su uglavnom izveštavali da su hapšeni ili osuđivani za trgovinu narkoticima ili nasilničko ponašanje.

Dva postupka ostaće posebno upamćena – suđenje navijaču Crvene zvezde Urošu Mišiću zbog prebijanja žandarma Nebojše Trajkovića i suđenje za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona, mahom navijačima Partizana.

Bris Taton, navijač Tuluza, pretučen je u centru Beograda 17. septembra 2009. godine, uoči utakmice koju je Partizan igrao sa tim francuskim klubom. Od zadobijenih povreda Taton je preminuo 12 dana kasnije. Više hiljada Beograđana je 2. oktobra iste godine učestvovalo u šetnji protiv nasilja, a najviši zvaničnici države tada su najavili oštre kazne za počinioce.

Tadašnji republički javni tužilac Slobodan Radovanović je nakon Tatonove smrti izjavio da se ne radi samo o navijačkim grupama, već o pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa, i da Tužilaštvo radi na mogućnostima da im zabrani delovanje.

Međutim, nakon prve presude 2011. godine, kada su počinioci dobili ukupno 240 godina zatvora, u kasnijim postupcima su te kazne gotovo prepolovljene. Poslednji optuženi osuđen je 2019. godine, skoro deceniju nakon Tatonovog ubistva. Do sada su gotovo svi osuđeni izašli na slobodu.

Zvezdin navijač Uroš Mišić se pred sudom našao 2007. godine, nakon što je u tuči na poluvremenu fudbalske utakmice Crvene Zvezde u Beogradu pretukao žandara Nebojšu Trajkovića. Slučaj je trajao godinama, a Mišić je bio tri puta osuđivan – dva puta na po 10 godina, a konačna presuda je bila na pet i po godina zatvora.

Mišić je pušten iz zatvora pre odsluženja kazne, po Zakonu o amnestiji donetom nakon što je SNS preuzela vlast u Srbiji.

Mišićev slučaj su obeležile i pretnje sudiji sa tribina i u sudnici, a igrači su na jednom prilikom izašli na teren u majicama sa Mišićevim likom i natpisom “Pravda za Uroša”.

Fudbaleri su tvrdili da su ih majice dočekale u svlačionicama, navijači da je sve bilo dogovoreno sa upravom, dok su neki čelnici kluba izjavili da su morali da pristanu jer su im “Delije” pretile da će u suprotnom “zapaliti stadion”.

U decembru 2009. godine, navijači Partizana, skandirajući sa tribina, pozvali su na ubistvo tada novinarke B92, a danas urednice Insajdera, Brankice Stanković.

Stanković je živela sa policijskim obezbeđenjem nakon poziva na njeno ubistvo. Trojicu navijača, uhapšenih nakon događaja, Viši sud u Beogradu je oslobodio optužbi 2015. godine.

Ostaće upamćeno i da su fudbaleri i košarkaši Partizana obukli majice u čast vođama navijača. To se desilo 2016. godine, nakon ubistva Aleksandra Stankovića zvanog “Sale Mutavi”, vođe navijačke grupe “Janjičari” čiji je bliski saradnik bio Veljko Belivuk.

Na pitanje ko je organizovao da igrači nose majice, Veljko Belivuk je u intervjuu magazinu Njuzvik rekao: “Dato je da se obuku i to je kraj priče, nema rasprave. Da vidim ko će da kaže da neće”.

Ubijeni Stanković je prethodno bio osuđen kao vođa grupe koja se bavila trgovinom drogom, ali mu je izvršenje kazne stalno bilo odlagano.

Nakon ubistva Stankovića, na vanrednoj konferenciji za novinare, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović najavio je “rat mafiji”, a ubistvo Stankovića do danas nije rasvetljeno. Stefanović je danas ministar odbrane u Vladi Srbije.

Autori: Ljudmila Cvetković, Nevena Bogdanović (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Međunarodne organizacije odbacuju navode premijerke da finansiraju proteste u Srbiji

Više međunarodnih organizacija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) demantovalo da finansiraju ekološke i opozicione proteste u Srbiji, za šta ih je nedavno optužila premijerka Srbije.

Published

on

By

Više međunarodnih organizacija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) demantovalo da finansiraju ekološke i opozicione proteste u Srbiji, za šta ih je nedavno optužila premijerka Srbije.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Vestministerska fondacija za demokratiju (Westminster Foundation for Democracy), Britanski savet (British Council), Rivervoč (Riverwatch) i EuroNatur u odvojenim pisanim odgovorima navode da ne učestvuju u političkom životu Srbije, te da su njihove aktivnosti usmerene na ekonomski i demokratski razvoj zemlje.

Na konferenciji za medije 20. januara, na kojoj je saopštila da je Vlada prekinula saradnju sa međunarodnom rudarskom kompanijom Rio Tinto, premijerka Srbije je optužila desetak međunarodnih organizacija iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Austrije da finansiraju ekološke proteste u Srbiji, na kojima su građani tražili prekid saradnje sa Rio Tintom i zabranu iskopavanja litijuma u Srbiji.

Ona je u tom kontekstu navela Rokfeler fondaciju, USAID, Fond za otvoreno društvo, Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED), Vestminstersku fondaciju za demokratiju, Britanski savet, Rivervoč, Evronatur (Euronatur).

USAID: Sredstva američke vlade ne mogu se koristiti za podršku protestima

U srpskoj kancelariji Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) su za RSE naveli da odbacuju sve tvrdnje da USAID finansira proteste niti da učestvuje u osnivanju organizacija civilnog društva.

“Naši sporazumi o finansiranju eksplicitno navode da se sredstva američke vlade ne mogu koristiti za podršku bilo kakvim protestima ili političkim aktivnostima pojedinaca ili grupa”, kažu u ovoj američkoj agenciji koja je osnovana početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Podsećaju da USAID već dve decenije radi u partnerstvu sa Srbijom.

“Tokom tog perioda, sarađivali smo sa svakom Vladom Srbije kako bismo pomogli ekonomski i demokratski razvoj”, kažu u USAID-u.

Kako navode, sav rad Američke agencije za međunarodni razvoj u Srbiji je usmeren ka jačanju zemlje i podršci njenim naporima u procesu pridruženja Evropskoj uniji (EU), kao i sprovođenju reformi koje će poboljšati život građana.

“Svako sugerisanje da je po sredi nešto suprotno smatramo apsurdnim”, kažu u USAID-u.

Američka agnecija za međunarodni razvoj navodi da je od 2001. godine do danas uložila oko 140 miliona dolara u aktivnosti namenjene civilnom društvu i medijima u Srbiji, dok je više od 400 miliona dolara potrošeno na podršku inicijativama namenjenim boljem funkcionisanju državne uprave.

Takođe navode da je veliki deo sredstava utrošen na približavanje civilnog društva i državnih organa kako bi se poboljšala koordinacija između građana i njihovih izabranih predstavnika.

“USAID sa ponosom podržava organizacije civilnog društva u Srbiji i širom sveta koje nastoje da podignu nivo svesti i transparentnosti o pitanjima koja su važna za lokalne zajednice, kao što je zaštita životne sredine”, kažu za RSE.

U svom obraćanju 20. januara, premijerka Srbije je kao primer delovanja međunarodnih organizacija navela da je USAID podržao lokalna ekološka udruženja u inicijativi Odbranimo planinu Babu, što je, kako je dodala Brnabić, usporila projekat izgradnje autoputa Moravski koridor.

Meštani nekoliko sela u okolini planine Babe u centralnoj Srbiji negoduju zbog otvaranja kamenoloma, koji, kako tvrde, ugrožava životnu sredinu kao i bezbednost meštana okolnih sela.

S druge strane, predstavnici Vlade kažu da je eksploatacija krečnjaka neophodna za izgradnju autoputa koji treba da spoji centralni deo Srbije sa zapadnim.

U odgovoru za RSE iz USAID-a kažu da jesu odobrili “bespovratna sredstva malog iznosa” lokalnom udruženju Pridruži se s ciljem da podrže njihovu inicijativu Odbranimo planinu Babu.

Dodaju i da je finansiranje trajalo od aprila do kraja oktobra 2021. godine, te da su sredstva bila namenjena za unapređenje učešća građana u kreiranju lokalnih politika koje se odnose na zaštitu životne sredine.

“Konkretnije, bespovratna sredstva su bila namenjena informisanju javnosti o važnosti zaštite životne sredine i efektima koje izgradnja i kamenolom mogu imati kako na životnu sredinu tako i na okolna naselja, kao i saradnji sa lokalnim vlastima na iznalaženju obostrano prihvatljivog rešenja”, kažu u USAID-u.

U USAID-u podvlače da se podrška ovoj inicijativi završila 31. oktobra, a da je peticija ovog udruženja objavljena 24. novembra 2021. u trenutku kada više nisu primali podršku USAID-a.

WFD: Lažne tvrfnje o finansiranju protesta

Vestministeska fondacija za demokratiju saopštila je da su lažne tvrdnje čelnice Vlade Srbije da je ta fondacija finansirala ekološke ili političke proteste. Kako kažu, ove tvrdnje “ne odražavaju naše partnerstvo sa srpskim institucijama i posao koji radimo dugi niz godina”.

“U Srbiji smo radili od početka njene demokratske tranzicije i sarađivali smo sa Vladom, ministarstvima, Skupštinom Srbije i više političkih partija iz svih spektra, kako vlasti tako i opozicije. Naš rad sa različitim zainteresovanim stranama je uvek bio transparentan i imao je za cilj podršku reformi, demokratskom razvoju i dobrom upravljanju”, navodi se u odgovoru WFD-a.

Nisu odgovorili na pitanje RSE koliko je WFD do danas uložio sredstava u vladine i nevladine projekte u Srbiji.

Vestministerska fondacija za demokratiju je javno telo Ujedinjenog Kraljevstva, koje se finansira iz Kancelarije za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj (FCDO). Kako se navodi na zvaničnom sajtu, fondacija je osnovana 1992. godine, s ciljem jačanja demokratije i otvorenih društava širom sveta.

Rivervoč dao 100.000 evra za borbu protiv mini hidroelektrana

Ulrih Ajhelman (Ulrich Eichelmann) iz austrijske nevladine organizacije Rivervoč je za RSE prokomentarisao izjavu Ane Brnabić rečima da je postalo „gotovo normalna taktika da se za sopstvene greške okrivi neko drugi“, te da to nije slučaj samo u Srbiji.

„Danas, u vremenima lažnih vesti i talasa teorija zavere, deluje gotovo normalno da se tako nešto pojavi. Međutim, da tako nešto iznese premijerka je pomalo i novi spin“, kaže Ajhelman u pisanom odgovoru.

Rivervoč, prema njegovim rečima, radi naBalkanu poslednjih 11 godina, zajedno sa partnerima iz organizacije EvroNatur. Kako kaže, u okviru kampanje Save the Blue Heart of Europe (Sačuvajmo plavo srce Evrope), izdvojeno je ukupno oko 100.000 evra za nevladine organizacije u Srbiji koje se bore protiv projekata izgradnje mini hidroelektrana.

“Ova sredstva usmerena su za akcije protiv brana na Staroj planini i kraljevačkom kraju. Obe oblasti su bile i ugrožene sa po oko 50 hidroenergetskih projekata”, navodi Ajhelman.

On dodaje da Rivervoč nije osnovao nijednu nevladinu organizaciju u Srbiji, te da podržavaju one koje već postoje.

U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina održan niz protesta protiv izgradnje malih hidroelektrana. Prema mišljenju stručnjaka i ekoloških aktivista, ovi projekti imaju negativan uticaj na prirodu i životnu sredinu, dok istovremeno imaju neznatan benefit na društvo.

Većina malih hidroelektrane koje su izgrađene u Srbiji ili koje se tek grade su derivacionog tipa (grade se u brdsko-planinskim predelima, kod vodotokâ sa velikim padovima, prim. aut.) i to u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode.

EuroNatur: Brnabić zanemaruje snažan ekološki pokret u Srbiji

Oglasila se i nevladina organizacija iz Nemačke EuroNatur. Gabrijel Švaderer (Gabriel Schwaderer), izvršni direktor ove organizacije, ocenjuje u pisanom odgovoru za RSE da su izjave srpske premijerke “veoma iritantne”, jer ona očigledno zanemaruje snažan ekološki pokret u Srbiji.

“Premijerka Brnabić koristi narativ da u Srbiji ne postoji ekološki pokret, već da svu opoziciju vode organizacije iz inostranstva. Snažno se protivimo ovom narativu”, navodi Švaderer.

Prema njegovom mišljenju, taj stav nosilaca vlasti u Srbiji podseća na slične pristupe iz Rusije i Mađarske.

Švaderer kaže da EuroNatur podržava nevladine organizacije u Srbiji u oblasti borbe protiv izgradnje mini hidroelektrana, te u zaštiti ptica i očuvanju močvara.

Dodaje da je EuroNatur u poslednjih deset godina izdvojio oko 50.000 evra u oblasti zaštite ptica i močvara na godišnjem nivou, dok su u oblasti hidroenergetike u protekloj deceniji finansijski podržali nevladine organizacije u Srbiji sa ukupno 30.000 evra.

“Nijednu od organizacija koje podržavamo nije osnovao EuroNatur, ali mi podržavamo naše partnere u ispunjavanju njihove misije”, Gabrijel Švaderer.
Organizacija EuroNatur je osnovana 1987. godine u nemačkom gradu Radofcelu. Od osnivaja se bavi očuvanjem evropske prirodne baštine.

Britanski savet: Mi smo apolitična organizacija

Na listi organizacija koje, prema tvrdnjama Ane Brnabić, finansiraju proteste u Srbiji našao se i Britanski savet.

U ovom telu, koje je ranih 1930-ih osnovala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, kažu za RSE da Britanski savet gradi veze, razumevanje i poverenje između ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim zemljama kroz umetnost i kulturu, obrazovanje i engleski jezik.

„Mi smo apolitična organizacija fokusirana na odnose u kulturi. Radimo sa nizom partnera, uključujući britansku vladu, organizacije civilnog društva i brojne donatore“, navodi se u odgovoru Saveta.

Podsećaju i da u Srbiji rade od 1940. godine, pomažući mladim ljudima da steknu veštine, samopouzdanje i kontakte koji su im potrebni da ostvare svoj potencijal.

U Britanskom savetu podsećaju da su do sada imali niz projekata za osnaživanje obrazovnog sistema, nauke i kulture u društvu, među kojima su programi Škole 21. veka i Nove tehnologije u obrazovanju, kao i više izložbi savremenih britanskih umetnika.

Britanski savet: Mi smo apolitična organizacija fokusirana na odnose u kulturi
Britanski savet: Mi smo apolitična organizacija fokusirana na odnose u kulturi

U Britanskom savetu nisu odgovorili za RSE na pitanje koliko su do danas uložili sredstava u vladine i nevladine projekte u Srbiji.

RSE je kontaktirao i ostale organizacije koje je pomenula premijerka Srbije, ali do zaključenja teksta odgovor od njih nije stigao.

Šta je rekla premijerka?

Ana Brnabić je na konferenciji za medije 20. januara je rekla da nema reči „kojima bih opisala licemerje stranaca koji finansiraju ove organizacije i proteste“.

„Finansijeri protesta napadaju kompanije iz tih zemalja, a mi valjda treba da ih branimo i politički slabimo. To je licemerno i tu poruku sam prenela i ambasadorima nekoliko zemalja sa kojima sam razgovarala“, rekla je tada Brnabić.

Ona je rekla da to pokazuje da neki finansiraju proteste kako bi se “slomila kičma” predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali da istovremeno znaju “da je Vučić dovoljno posvećen i dovoljno ozbiljan da će te projekte izgurati ukoliko misli da su u najboljem interesu Republike Srbije”.

“Pa ćete onda dobiti i jedno i drugo: i da se oslabi Vučić, a i da vaša kompanija ostane i tu radi”, rekla je Brnabić na konferenciji za medije na kojoj je saopštila da Vlada Srbije prekida saradnju sa britansko-australijskom rudarskom kompanijom Rio Tinto.

Brnabić: Neki finansiraju proteste kako bi se “slomila kičma” predsedniku Srbije (20. januar 2022.)
Brnabić: Neki finansiraju proteste kako bi se “slomila kičma” predsedniku Srbije (20. januar 2022.)

Ta kompanija je vodila projekat Jadar za eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji.

Ekološke organizacije podržane građanima koji se protive eksploataciji litijuma u Srbiji su od novembra 2021. u protestima i blokadama saobraćaja širom zemlje zahtevajući od Vlade da se ukine uredba o prostornom planu koji predviđa sprovođenje rudarskog projekta Jadar i objavljivanje dokumenata potpisanih sa Rio Tintom.

Odgovor SAD, Velike Britanije i Nemačke

Dan nakon što je predsednica Vlade Srbije iznela ove optužbe, reagovale su ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke. Te države su u zajedničkom saopštenju negirale da finansiraju ekološke ili političke proteste u Srbiji.

“Bezrezervno odbacujemo sugestije da naše države, ili organizacije preko kojih obezbeđujemo tehničku pomoć i podršku, finansiraju ili usmeravaju akcije protiv Vlade Srbije ili bilo koje politike koju ona sprovodi, što uključuje i finansiranje protesta”, navodi se u zajedničkoj izjavi nemačke, britanske i američke ambasade u Srbiji.

Tri države ocenile su da se radi o štetnoj i teško razumljivoj optužbi, posebno, kako su navele, kada je reč o organizacijama koje godinama podržavaju Vladu Srbije i Skupštinu i sa njima rade na reformama i razvoju demokratskih institucija.

autor: Dušan Komarčević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-medjunarodne-organizacije-finansiranje-protesti/31672876.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Eskobar i Lajčak u diplomatskoj ofanzivi: Direktne poruke uoči razgovora sa predstavnicima Beograda i Prištine

Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak od 30. januara do 4. februara borave u Briselu, Prištini i Beogradu i da će pokušati da ohrabre lidere Kosova i Srbije da normalizuju odnose upravo kroz dijalog.

Published

on

By

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar uskoro će intenzivirati aktivnosti na “oživljavanju dijaloga”. Zanimljivo je to što je dolazak dvojice diplomata u region, odnosno u Prištinu i Beograd kako bi pogurali dijalog koji se odigrava pod pokroviteljstvom Evropske unije, najavio Stejt Department. 

U toj najavi se kaže da Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak od 30. januara do 4. februara borave u Briselu, Prištini i Beogradu i da će pokušati da ohrabre lidere Kosova i Srbije da normalizuju odnose upravo kroz dijalog.  

Potom je Miroslav Lajčak napisao da se raduje dolasku u region, i da je sigurno da će jedna od centralnih tema biti i glasanje Srba sa Kosova i Metohije na predstojećim izborima u Srbiji.

O tome Tanjug javlja da je ideja Miroslava Lajčaka da se o organizaciji glasanja Srba na KiM razgovara i po mogućstvu dogovori pre izbora predviđenih za početak aprila.  

Šta o tome misli Srbija? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da je ubeđen da će Srbi sa Kosova glasati 3. aprila i to na teritoriji celog Kosova i Metohije, a ne samo na Severu.

Direktnije poruke Gabrijela Eskobara

Američki posrednik Eskobar bio je mnogo jasniji u porukama od Miroslava Lajčaka. On je u intervjuu listu Reporteri rekao da status kvo nije dobar za Kosovo i da je cilj da se na kraju postigne sveobuhvatni sporazum na čijem kraju bi bilo međusobno priznanje.  

On je uputio i nekoliko poruka kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju. Rekao je da se Kosovo obavezalo da će formirati Zajednicu srpskih opština i da ta zajednica ne zadire u suverenitet Kosova. Pozvao je vladu Aljbina Kurtija da sprovede odluku suda iz 2016. i 24 hektara zemlje upiše u vlasništvo manastira Visoki Dečani.  

U vezi sa izborima, rekao je da je važno da Srbi glasaju na tim izborima 3. aprila i da to glasanje ne utiče na suverenitet Kosova.  

 

U priprema za ovaj dolazak, Lajčak je već razgovarao sa glavnim kosovskim pregovaračem Besnikom Besljimijem. Rekao je da je razgovor bio posvećen pripremi nastavka dijaloga.  

Dijalog je poslednji put završen još u julu prošle godine, još nema naznaka novog sastanka Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića.

Od kada je glasanje Srba sa Kosova i Metohije predmet debate?

Podsetimo, da bi glasali na referendumu održanom 16. januara, Srbi sa Kosova i Metohije morali su da pređu administrativnu liniju i svoj glas daju u nekom od gradova centralne Srbije. Da li će to biti slučaj i 3. aprila kada se održavaju predsednički i parlamentarni izbori, zasad je još neizvesno, ali iz Prištine ne stižu optimistični signali.

Glasanje u južnoj srpskoj pokrajini na referendumu o promenama Ustava Srbije nije bilo moguće. Birači su, naime, mogli da glasaju u prostorijama Kancelarije za vezu u Prištini ili poštom, a ako su to želeli lično da urade morali su da otputuju u neki od gradova u centralnoj Srbiji u kojima je to bilo omogućeno – Kuršumliju, Rašku, Novi Pazar i Vranje. 

Čim je ovo glasanje završeno, postalo je jasno i da pred aprilske izbore predstoji borba oštrom retorikom između dve strane. I dok iz Beograda navode da će nastaviti da rade na tome da se ti izbori na Kosovu i održe, u Prištini su izričiti kada kažu da “na teritoriji Kosova više neće biti izbora bilo koje druge države”.

Srpski zvaničnici, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor kancelarije za KiM Petar Petković, razgovarali su sa šefom Misije OEBS na KiM Majklom Davenportom i izrazili nadu da će Srbima na KiM biti omogućeno ono što nije 16. januara. Ipak, prema rečima analitičara, iako veruju da će biti pojačane aktivnosti međunarodnih predstavnika, njihov pritisak “očigledno nije dovoljno jak”.

Euronews Serbia

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/35069/eskobar-i-lajcak-u-diplomatskoj-ofanzivi-direktne-poruke-uoci-razgovora-sa-predstavnicima-beograda-i-pristine/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PSSE izrazila zabrinutost zbog rizika od politizacije srpskog Državnog veća tužilaca

“Odsustvo reakcije vlasti protiv veličanja ratnih zločinaca podriva regionalnu saradnju i ometa proces integracije u EU”

Published

on

By

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) danas je usvojila Rezoluciju, u kojoj je izrazila zadovoljstvo što su vlasti Srbije uzele u obzir većinu preporuka Venecijanske komisije u vezi sa promenom Ustava, ali i zabrinutost zbog rizika od politizacije Državnog veća tužilaca.

U Rezoluciji, zasnovanoj na godišnjem izveštaju Odbora PSSE za kontrolu poštovanja obaveza država članica Saveta Evrope (Odbor PSSE za nadzor), pozdravlja se „usvajanje ustavnih amandmana za depolitizaciju pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti“ i pozivaju vlasti Srbije da poštuju standarde Saveta Evrope prilikom usvajanja zakona potrebnih za njihovo sprovođenje.

PSSE pozdravlja nastavak međustranačkog dijaloga u Srbiji u cilju poboljšanja izbornih uslova i poziva „sve zainteresovane strane da postignu i obavežu se na precizne mere, zasnovane na širokom konsenzusu, koje će dovesti do fer i inkluzivnih izbora“, navodi se u Rezoluciji, zasnovanoj na izveštaju o napretku po pitanju poštovanja obaveza država članica, za period od januara do decembra 2021. godine.

U dokumentu PSSE ohrabruje srpske vlasti da ubrzaju reforme sa ciljem jačanja nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije i nezavisnih institucija, što, kako se navodi, obezbeđuje neophodnu uzajamnu kontrolu grana vlasti (sistem kočnica i ravnoteža) u demokratskom društvu.

Za Rezoluciju je glasalo 60 članova PSSE, uključujući četiri predstavnika Srbije, protiv je bilo 26, a uzdržanih osam.

U godišnjem izveštaju Odbora PSSE za nadzor procenjuje se napredak 11 zemalja koje su pod punim monitoringom, uključujući Srbiju, tri zemlje koje učestvuju u postnadzornom dijalogu, kao i napredak zemalja koje su u režimu povremene provere poštovanja njihovih obaveza prema Savetu Evrope.

U pratećem Memorandumu uz izveštaj, izvestilac Mihael Astrup Jensen (Michael Aastrup), predstavnik danskih liberala, naveo je da su se koizvestioci PSSE, Italijan Pjero Fasino (Piero Fassino) i Jan Lidel-Grejndžer (Ian Liddell-Grainger) iz Velike Britanije, tokom 2021. godine uglavnom fokusirali na međustranački dijalog u Srbiji i promenu Ustava u oblasti pravosuđa.

Jensen je naveo da je Odbor PSSE za nadzor 3. februara 2021. „informisan o složenom procesu promene Ustava Srbije i funkcionisanju demokratskih institucija posle parlamentarnih izbora u julu 2020. godine, čiji je rezultat jednopartijska većina u Skupštini Srbije i odsustvo parlamentarne opozicije“.

U Memorandumu se navodi da je proces promene Ustava Srbije konačno pokrenut 7. juna 2021. inicijalnim glasanjem u parlamentu, da su izvestioci PSSE to pozdravili u saopštenju, podsećajući da je PSSE odavno uputila poziv vlastima Srbije da usklade Ustav iz 2006. godine sa standardima Saveta Evrope, naročito sledeći preporuke Venecijanske komisije iz 2007. o Ustavu i iz 2018. o nacrtu ustavnih amandmana čiji je cilj depolitizacija pravosuđa.

Izvestioci su takođe pozvali srpske vlasti da ažuriraju pravni okvir za organizaciju referenduma, uzimajući u obzir standarde Saveta Evrope, dodaje se.

Posle bliske saradnje uspostavljene sa vlastima Srbije, i na njihov zahtev, Venecijanska komisija je u septembru 2021. usvojila hitno mišljenje o nacrtu srpskog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i mišljenje o Nacrtu ustavnih amandmana o pravosuđu i Nacrtu ustavnog zakona za sprovođenje ustavnih amandmana, navodi se u pratećem Memorandumu.

„Venecijanska komisija je zaključila da je proces javnih konsultacija o ovim nacrtima ‘dovoljno inkluzivan i transparentan’, ali je istakla da postoji snažna potreba za usvajanjem inkluzivnog pristupa, radi postizanja što šireg legitimiteta za ustavnu reformu među svim institucionalnim akterima i svim političkim snagama u Srbiji“, piše u dokumentu.

U Memorandumu se navodi da je prošle godine nastavljen međupartijski dijalog u Srbiji, pokrenut 2019. sa ciljem poboljšanja izbornih uslova, ali da razgovori do sada „nisu doneli očekivana poboljšanja i poverenje u izborni proces i nisu sprečili nekoliko opozicionih partija da bojkotuju izbore u julu 2020. godine“.

Izvestioci su 19. novembra 2021. izdali saopštenje, pozivajući srpske vlasti da preduzmu snažne mere protiv veličanja ratnih zločinaca, navodi se u Memorandumu i dodaje da je prethodno Inicijativi mladih za ljudska prava „zabranjeno da demonstrira i da ukloni mural Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji je nelegalno nacrtan u Beogradu“.

„Izvestioci su istakli da odsustvo reakcije vlasti protiv veličanja ratnih zločinaca podriva regionalnu saradnju i ometa proces integracije u EU, čemu Srbija teži“, naveo je Jensen u Memorandumu.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/psse-izrazila-zabrinutost-zbog-rizika-od-politizacije-srpskog-drzavnog-veca-tuzilaca.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija predala nominaciju da Kulturni predeo Bača uđe na Uneskovu listu

Srbija je danas predala nominacioni dosije “Kulturni predeo Bača” za upis na Uneskovu listu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa Centru za svetsko nasleđe UNESKA u Parizu, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Published

on

By

Srbija je danas predala nominacioni dosije “Kulturni predeo Bača” za upis na Uneskovu listu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa Centru za svetsko nasleđe UNESKA u Parizu, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Predajom dosijea zvanično je započeta porcedura nominacije „Kulturnog predela Bača”, što je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, posebno imajući u vidu da prvi put nominuje novu kategoriju kulturnog dobra – kulturni predeo, kao i da naša zemlja nije realizovala samostalnu nominaciju od 2007. godine, navodi se u saopštenju.

Na ovaj način „Kulturni predeo Bača” biće prepoznat kao prvi kulturni predeo u Srbiji, ali i regionu, čija izuzetna univerzalna vrednost prevazilazi nacionalne okvire i koji će dobiti poseban vid međunarodne zaštite u okviru Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, dodaje se.

Kulturni predeo Bača deo je južnog obodnog prostora Panonske nizije, prirodno omeđen pređašnjim i sadašnjim tokom Dunava. Na ovom terasastom terenu sa obiljem vegetacije, voda i prirodnog tla, prati se kontinuitet naseljavanja iz koga je proistekao i izraziti kulturni diverzitet, o kome svedoči bogatstvo očuvanog materijalnog i nematerijalnog nasleđa. Život različitih ljudskih zajednica na tom prostoru traje neprekidno od ranog neolita do danas, što je više od 8.000 godina. U našoj eri ovaj predeo je bio i važno granično područje i raskrsnica puteva između civilizacija koje su ga kulturno, socijalno i ekonomski oblikovale.

Srbija je veoma posvećena zaštiti kulturnog nasleđa i upis svakog lokaliteta na Uneskovu listu za našu zemlju predstavlja posebnu čast i priznanje, navodi Ministarstvo.

N1 Beograd

izvor: https://rs.n1info.com/kultura/srbija-predala-nominaciju-da-kulturni-predeo-baca-udje-na-uneskovu-listu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

DECA OD NAJMLAĐEG UZRASTA IZLOŽENA OPASNOSTIMA NA TIKTOK-U

Prema upitniku koji je sproveden u saradnji sa BIRN-om o upotrebi TikTok-a od strane mladih, najčešći korisnici ove društvene mreže su upravo mlađi tinejdžeri (od 10 do 16 godina starosti).

Published

on

By

Društvena mreža TikTok je namenjena samo za starije od 13 godina. Ipak, često se dešava da su njeni korisnici i mlađa deca, koja uz dozvolu roditelja, ili bez nje, koriste ovu aplikaciju. Ono što podvlače sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, jeste da ova granica nije stavljena bez razloga, jer mlađi od 13 godina ipak nisu dovoljno zreli da se izbore za raznolikim sadržajem na ovoj društvenoj mreži, koji sam po sebi može biti čak i traumatičan.

Prema upitniku koji je sproveden u saradnji sa BIRN-om o upotrebi TikTok-a od strane mladih, najčešći korisnici ove društvene mreže su upravo mlađi tinejdžeri (od 10 do 16 godina starosti). Ipak, nezamerljiv je broj dece mlađih od 10 godina koja koriste TikTok. Pristiglo je 149 odgovora, a na pitanja su odgovarali roditelji i nastavnici iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Korisnici koji imaju manje od 13 godina najčešće provedu do sat vremena ili od 1 do 3 sata dnevno na TikTok-u. Takav slučaj je i sa jedanaestogodišnjom M. koja provodi najviše 3 sata dnevno na ovoj društvenoj mreži. Kako kaže, od 10. godine ima profil na TikTok-u, sa prethodnom dozvolom roditelja. Ipak, Mia kaže da joj na tom profilu ne stoji tačan broj godina. Kada smo njenoj majci Mariji postavili isto pitanje, ona je rekla da njenoj ćerci na profilu zapravo stoji njen stvarni uzrast – što po pravilima funkcionisanja ove aplikacija nije moguće.

OPASNI „ČELENDŽI“ ZA DECU MLAĐU OD 13 GODINA

Ovo nije jedinstven slučaj. Većina BIRN-ovih ispitanika (43) je rekla da starost deteta registrovanog na TikTok-u ne odgovara njihovom stvarnom uzrastu, dok čak u 41 odgovoru stoji da roditelji nisu sigurni da li je to slučaj ili ne.

Ovo ističe i pedagog Božidar Dimić, koji kao jedan od problema upotrebe TikTok-a kod dece navodi da je, iako je platforma namenjena za korisnike starije od 13 godina, primetan broj znatno mlađe dece.

Sa tim se slaže i Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, koja kaže da je s razlogom stavljena donja granica za korišćenje društvenih mreža, ali i da niko ne snosi odgovornost ako se ovo pravilo prekrši.

„Pre svega, deca mlađa od 13 nisu psihički zrela i sposobna da prevaziđu sve izazove i zloupotrebe koji vrebaju i koji jesu na tim društvenim mrežama. Društvena mreža TikTok, ali i Jutjub jesu prepuni tih izazova, odnosno čelendža, ali opasnih po život, kao i fotografija, selfija na tim najekstremnijim mestima. Deca se upuštaju u ove izazove jer misle da je to put da se dokažu u društvu, da privuku pažnju, dobiju što više lajkova. Nekima su uzori poznati Jutjuberi i influenseri koji zarađuju ogroman novac, tako da ih deca imitiraju jer žele da budu popularni kao i oni“, objašnjava Emina Beković.

Psihološkinja iz Edu Centra Jelena Vukičević kaže da nekada deca koja imaju manje od 13 godina naprave profil bez znanja roditelja, ali i da ima situacija kada roditelji pod pritiskom vršnjaka svoje dece, na svojim nalozima otvaraju profile za svoju mlađu decu.

„Pošto ta mlađa deca od 9, 10, 8 godina nemaju taj nivo kognitivne razvijenosti i emocionalne razvijenosti, naravno da neki sadržaji mogu da budu možda traumatični, jer ne znaju kako da se sa time nose. Neće to dete prepoznati kao traumatično, ali će verovatno biti u situaciji da se susretne sa nekim sadržajem koji ne razume, koji možda uzme zdravo za gotovo, koji prosto u njemu izazove neku neprijatnost, a opet ne zna šta sa time da radi. Ako je otvorio profil bez znanja roditelja, neće se imati kome obratiti, nego će verovatno biti više usmeren na svoje vršnjake, koji takođe ne znaju šta da rade sa određenim sadržajem i kako to da integrišu u svoje dotadašnje iskustvo”, objašnjava Vukičević.

U upitniku BIRN-a kao najmlađe korisnike TikTok-a petoro je navelo četvorogodišnje dete, a dvoje petogodišnje. Čak 37 odgovora je podrazumevalo decu mlađu od 10 godina, 65 odgovora decu staru između 10 i 16 godina, dok je najmanje – 16 odgovora, obuhvatalo mlade od 16 do 25 godina starosti.

SRBIJA – EVROPSKI REKORDER

Godine 2019. urađeno je istraživanje pod nazivom „EU kids online“. U njemu je jasno navedeno da su po upotrebi društvenih mreža deca u Srbiji na prvom mestu, kaže Emina Beković.

„Većina dece u Srbiji, znači 86 posto, koristi internet svakodnevno. Dve trećine, odnosno 65 odsto najmlađe dece, znači od 9 do 10 godina, kao i 98 odsto najstarijih ispitanika, a to su deca od 15 do 17 godina, svakodnevno su na internetu preko mobilnog telefona, 45 odsto uzrasta od 9 do 11 godina u Srbiji koriste mreže svaki dan. Poređenja radi, taj procenat u Nemačkoj je samo 11 odsto”, kaže Emina Beković.

Pedagog Božidar Dimić kaže da na TikTok-u primećuje više od jednog problema. To mogu predstavljati i influenseri koji „kroz različite modele ponašanja i sopstvenog prikazivanja mogu da razviju različite potrebe kod dece koje nisu prilagođene njihovom uzrastu“; kvazisavršenstvo, koje Dimić direktno povezuje sa depresivnošću – „kao i kod drugih društvenih mreža, deca moraju da razumeju da je slika koju prikazujemo drugima, u većini slučajeva lažna“; necenzurisanost sadržaja – „postoji mnogo kreatora koji su izrazito eksplicitni i nisu prilagođeni dečijem uzrastu“, otvoreni profili kod dece koji dovode do toga da deca „jako lako mogu biti potencijalne žrtve seksualnih predatora“; adiktivnost – „kratak video sadržaj se pokazao kao jako dobra forma za privlačenje i dugo ostajanje na samoj aplikaciji, i to ne kod dece, nego i kod odraslih“.

Ipak, on kao najveću opasnost navodi činjenicu da će ono što postavimo na internet zauvek tu i ostati.

„Ono što ja vidim kao najveću opasnost je jako velika dostupnost sadržaja koji kreiramo, te to što deca ne shvataju da ono što jednom objave zauvek ostaje na internetu. Mnogo TikTok sadržaja se prebacuje na druge društvene mreže i koriste ih različiti ljudi“, upozorava Dimić.

Ono što je TikTok preuzeo sa drugih društvenih mreža, jeste činjenica da video sadržaji koje deca gledaju utiču na njihov stav o sebi i njihovo samopouzdanje. Dimić kaže da sadržaj koji deca konzumiraju na ovoj društvenoj mreži na njih utiče na različite načine.

„Ako pogledamo dominantne sadržaje i najuticajnije TikTokere, oni predstavljaju model savršenstva (idealan BMI – idealna težina, prečista koža, šminka, skupa garderoba), te to može da utiče na razvoj nerealnih očekivanja od sebe i smanjenje njihovog samopoštovanja (’nisam savršen’), težnja ka savršenom. Mnogi TikTokeri, takođe, promovišu i razne dijete, proizvode, estetske korekcije, koje, ukoliko se primenjuju u ranom uzrastu, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih i psiholoških problema“, objašnjava Dimić.

Ipak, uveren je da zabrana korišćenja TikTok-a nije rešenje, već da je ključ u medijskoj pismenosti i shvatanju potencijalnih pretnji.

Božidar Dimić: Ono što postavimo na internet, zauvek će tu i ostati (foto: lična arhiva)

„Smatram da roditelji/staratelji treba da razgovaraju sa svojom decom, vide kakav sadržaj postavljaju i prate, kako na TikTok-u, tako i na ostalim društvenim mrežama. U skladu s tim da budu otvoreni i da ih ne osuđuju, već da saslušaju i vide da li mogu da ih usmere u nekom pozitivnom pravcu“, kaže Dimić i dodaje da je važno da deca imaju kome da se obrate.

Sa tim se slaže i Jelena Vukičević i ističe da roditelji treba da shvate da se loše stvari ne dešavaju samo drugim ljudima.

„Roditelji bi pre svega trebalo da odustanu od pretpostavke da se nevolje dešavaju nekom drugom i da oni, ako najbolje moguće vaspitavaju svoju decu, da su onda šanse za neku nesreću ili neki problem minimalne ili nemoguće. Jer postoji ta jedna greška kod svakog čoveka, a možda je kod roditelja posebno izražena, a to je pretpostavka da je svet u suštini dobro mesto i da se loše stvari dešavaju samo onima koji tu nevolju traže, što nije nužno tačno, već deca mogu iz radoznalosti ili kreativnog izražavanja biti na društvenim mrežama i da kao rezultat toga bude neki krug nasilja u koji oni upadnu i ne znaju šta sve sa tim da rade”, objašnjava Jelena Vukičević.

Ipak, kako kaže Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, roditelji najčešće nisu svesni opasnosti u onlajn svetu.

„Nažalost, naše iskustvo govori o tome da roditelji nemaju visok stepen svesti o opasnostima koje vrebaju na internetu i smatraju da je za decu i mlade internet bezbednije mesto od ulice. Ali kako su roditelji odgovorni za svoju decu i njihove postupke, moraju da pokažu interesovanje za sve ono što njihovo dete radi na internetu, da pre svega roditelji unaprede svoje digitalne veštine i da informišu i sebe i dete o merama zaštite i načinima prepoznavanja opasnosti. Ono što je ključno jeste razgovor. Treba otvoreno da pričaju sa svojom decom, da izgrade odnos koji se zasniva na poverenju i da učine da se deca osećaju slobodno da im se obrate za bilo šta”, zaključuje Emina Beković.

Uostalom, i jedanaestogodišnja M. sa početka teksta kaže: “Svako dete bi trebalo da se požali roditeljima ako ima problem”.

Iva Gajić (VOICE, naslovna foto: Pixabay)

autor: Iva Gajić

izvor: https://voice.org.rs/deca-od-najmladjeg-uzrasta-izlozena-opasnostima-na-tiktok-u/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je zakon o sezonskim radnicima neustavan

Published

on

By

Nakon što su pojedini sindikati i pravnici u Srbiji ocenili da je Nacrt zakona o sezonskim radnicima neustavan, slična ocena stigla je iz SAD.

Centar za ljudska prava Američke advokatske asocijacije objavio je izveštaj u kom se navodi da Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima nije usaglašen sa međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije.

„Nacrt zakona stavlja nestandardne oblike radnog angažovanja uređene ovim zakonom van tradicionalnog sistema rada, lišavajući ogroman broj radnika njihovih radnih prava, uključujući i pravo na sindikalno organizovanje“, ističe se u izveštaju, u kom se, između ostalog, navodi i da on nije stav asocijacije, već da predstavlja mišljenje autora, a među onima kojima su radili na njemu kao nezavisni konsultant je i stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

On za Danas kaže da je ovaj zakon protivan izuzetno velikom broju konvencija koje smo mi prihvatili i da je u izveštaju akcenat stavljen na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje jer je to najočiglednije.

„Postoje i druge stvari poput ograničenog radnog vremena, prava na zaradu, plaćenog odsustva, prava na porodiljsko odsustvo, to su prava koja mora svaki radnik da ostvari, a ovi ljudi, zaposleni na osnovu ovog zakona, to ne mogu da ostvare“, ističe Reljanović.

Zakonom o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima predviđeno je da oni koji s vremena na vreme rade na crno na građevini, u turizmu i ugostiteljstvu ili kućnim poslovima dobiju priliku da rade legalno i da im se za svaki dan proveden na poslu računa i staž.

Oni koji su radili na Nacrtu zakona, koji još nije stigao na red za usvajanje, kažu da je suština bila da se oni koji su do sada radili ilegalno prevedu u legalne tokove, a Reljanović kaže da je to onda trebalo tako i ograničiti jer po ovom sadašnjem tekstu zakona i oni koji su u radnom odnosu mogu da padnu van radnog odnosa.

„Ovakav zakon će sigurno biti zloupotrebljen, u ugostiteljstvu i turizmu imate 100.000 zaposlenih u radnom odnosu i oni bi ako se usvoji zakon sutra mogli da ostanu van njega. Ne možete vi nesposobnost države da reguliše rad na crno da iskorenite tako što ćete uvesti neustavne zakone“, napominje on i dodaje da se na ovaj način poslodavci koji ne plaćaju poreze nagrađuju novim zakonom.

Prema njegovim rečima, radnik koji radi na crno po Zakonu o radu ima mogućnost da od suda traži da sud utvrdi da se nalazi u radnom odnosu.

„Po ovom Nacrtu zakonu taj radnik bi radio legalno, ali nema prava ni na šta, dakle može da šeta ceo svoj radni vek po poslovima i da nikada nema pravo na plaćeni godišnji odmor ili na porodiljsko, štrajk, sindikat. I sada kažemo da je on u boljem položaju od onoga koji može da se obrati sudu“, napominje Reljanović.

U Zakonu o radu, naime, postoji rad van radnog odnosa i to je ugovor o privremeno-povremenim poslovima (PP), autorski ugovor, ugovor o delu i forma povremenog angažovanja predviđena ovim Nacrtom. Upravo ona je, kako su objasnili ranije u NALED-u, lakša u smislu administriranja i u odnosu na ugovore o PP poslovima daje veća prava radnicima.

U NALEDU- u ističu kako radnik koji ima ugovor o PP poslovima ne zna da li je njega poslodavac zaista i prijavio, pa iako on može posle da ga tuži, u tom trenutku on to ne zna. Sa ovim ugovorom o povremenom angažovanju svaki zaposleni u svakom trenutku kao radnik preko aplikacije može da vidi da li ga je poslodavac prijavio.

U NALED-u su za Danas rekli da je zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno u određenim delatnostima, građevini, gde njih 37 odsto radi ilegalno, ali i turizmu i ugostiteljstvu, kućnim i pomoćnim poslovima, ali i da se ne odnosi na cele delatnosti.

Zakon isključivo važi za poslove povremenog karaktera, naglasili su u NALED-u. U građevini se, na primer, to odnosi na sve što se radi na visini do jednog metra i što nisu zanatski poslovi. U ugostiteljstvu bi važilo za one radnike koji, na primer, dolaze jednom nedeljno da pomognu standardnom osoblju u kafiću.

Da bi se posao smatrao povremenim prema ovom zakonu svaka osoba može da radi maksimalno 15 dana u mesecu ili 90 dana u godini. Za sve ostalo postoje druge ugovorne forme.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU o predvidljivim i transparentnim uslovima rada i radnik ima pravo da od poslodavca zatraži kada mu istekne limit od 90 dana da dobije ugovor o radu. Poslodavac naravno nije u obavezi da tog radnika zaposli, ali je, kako kažu u NALED-u, dužan da dostavi obrazloženje zbog čega to nije moguće, a ako to ne uradi dobija kaznu.

Ovaj zakon nudi radnu perspektivu, mogućnost uvida u prijavu, zabranu zapošljavanja onih koji su u prethodna tri meseca bili zaposleni na osnovu bilo koje druge vrste ugovora, ali i ono što u NALED-u potenciraju kao bitno – zadržavaju svoja socijalna primanja.

U Srbiji je trenutno nekih 55.000 radnika na građevini koji rade na crno i na koje bi se odnosio ovaj zakon, ali i po 20.000 zaposlenih u ugostiteljstvu i na kućnim poslovima.

Rad van radnog odnosa

Na pitanje da li je ceo rad van radnog odnosa neustavan Mario Reljanović kaže da ovako kako je regulisan Zakonom o radu jeste, ali da to ne znači da treba da odustanemo od njega, već da ga samo treba regulisati na drugačiji način.

„Treba da se formira celo poglavlje o radu van radnog odnosa i da se ti različiti oblici razmeste tamo gde im je mesto. Ugovor o dopunskom radu i stručno usavršavanje da bude radni odnos, ugovor o delu da bude u obligaciji, ugovori o PP poslovima mogli bi da ostanu kao rad van radnog odnosa, ali sa jednim drugačijim normativnim okvirima, da se tim ljudima daju prava koja trenutno nemaju“, naglašava saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.

danas

Continue Reading

Trending