Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

NENAD ČANAK: Slučaj popa B.

Published

on

Prijatelji su mi na društvenim mrežama skrenuli pažnju da je u listu „Večernje novosti“ (nedelja, 12.12.2021) na naslovnoj strani najavljen, a u istom broju i objavljen opširan tekst koji se kritički bavi mojim nastupom na sarajevskoj TV Face, u Centralnom dnevniku kod Senada Hadžifejzovića. Ne bi to bilo ništa preterano neobično da potpisnik navedenog teksta pod naslovom „Čanak, fenomen krštenog nekrsta“ nije niko drugi do Njegovo Preosveštenstvo Episkop novosadski i bački, somborski i segedinski Gospodin dr Irinej. (Titulu dotičnog sam doslovce prepisao sa službenog sajta Eparhije bačke, a u daljem tekstu oslovljavanog kao pop B.).

Tekst počinje rečima: „Pre neki dan, 2. decembra, pročitah transkript gostovanja građanina Nenada Čanka u emisiji Face to Face, emitovanoj 26. novembra, i to samo onih delova u kojima se dotični građanin bavi Srpskom pravoslavnom crkvom…“.

Pošto me istinski uveseljavaju vizije stvarnosti čitača transkripata presretnutih TV emisija iz susednih zemalja, kao i uopšte onih koji se po službenoj dužnosti bave presretanjima i transkriptima (a naročito kada se istog jutra na TV sa nacionalnom frekvencijom oglasio osuđeni ratni zločinac Šešelj dr Vojislav proglasivši to za „najbolji polemički tekst u proteklih trideset godina“) popustio sam znatiželji i utrošio nešto vremena na čitanje ovog sočinjenija (po stilu sudeći, produktu napornog rada heterogene grupe autora).

ELEM, pop B. mi zamera što pitam „da li je u današnjoj društvenoj atmosferi moguće biti Srbin a ne biti pravoslavac“ i odgovara da mi to niko ne brani postavljajući pitanje: „Da li danas iko od crkvenih ljudi smatra da gore pomenuti subjekt nije Srbin, Srbin po poreklu, jeziku, slobodnoj samoidentifikaciji iako svi znamo da nije pravoslavac. Nije ni bilo kakav vernik nego je, naprotiv, ideološki, ovde i sada, jedan od najljućih neprijatelja pravoslavlja, protivnik religije kao takve? … Potpisnik ovih redova, recimo, ima neke prijatelje koji su po narodnosti Srbi, po veroispovesti katolici, druge, koji su po narodnosti Srbi, po veroispovesti muslimani, poznaje i poštuje jedan broj Srba koji se izjašnjavaju kao ateisti…“

Bilo bi zaista prosvetljujuće kada bi pop B. naveo imena nekih od tih SRBA katolika ili SRBA muslimana sa kojima prijateljuje, koji su imali mogućnost „slobodne samoidentifikacije“. Gajim opravdanu sumnju u njihovo postojanje, osim ako pop B. ne smatra Hrvate i Bošnjake za Srbe. Upravo, najtačniji opis ovog pristupa nacionalnom pitanju je da su svi koji žive od Vardara pa do Karlobaga – Ogulina – Karlovca – Virovitice Srbi, sa nevažnim dijalektološkim razlikama, osim Arbanasa koji se nameću razmnožavanjem, i onih koji ne bi da budu Srbi, pa se proglašavaju za Hrvate (što znači da su, po prirodi stvari, ustaše), ili za Bošnjake (koji su, naravno balije, potomci Handžar divizije). Za Crnogorce je potpuno jasno da ne postoje (jer su ionako samo komunistička izmišljotina koja traje već stotinama godina).

Nadalje me pop B. optužuje za upotrebu tuđica u mom izlaganju i kaljanje imena i dela patrijarha Pavla. „…primera radi, sveštenici za njega nisu sveštenici već popovi, podrugljivo se služi jevrejskim terminom košer i muslimanskim halal dok se ruga pravoslavnim ‘popovima’. Blaženopočivšeg patrijarha Pavla prezrivo naziva ‘rahmetli’ umesto pokojni ili počivši i optužuje ga da je blagosiljao ljude koje on smatra najvećim ratnim zločincima…“.

Samo par rečenica posle dičenja prijateljima katolicima i muslimanima, moja se upotreba „jevrejskih i muslimanskih termina“ košer, halal i rahmetli smatra „podrugljivim i prezrivim“, iako sam gostovao na TV koju velikom većinom gledaju upravo ljudi koji te izraze redovno koriste u svakodnevnom govoru. Na žalost, najčešće, „rahmetli“.

A o patrijarhu Pavlu ne bih ja da govorim, najbolje je setiti se njegovih reči tokom ratova devedesetih i posle toga:

„Jasno je da drugog puta nije bilo. Tako je sada i nama nametnut rat. Zato je taj naš rat pravedan jer je odbrambeni. Ne napadački ni osvajački.“ (Patrijarh Pavle, „Duga“, 10-23. april 1999).

„Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj.“ (Patrijarh Pavle u pismu lordu Karingtonu, avgusta 1991)

„…Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski zavet nam je primenjeni Novi zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohije neodvojivo od pitanja Srbije i sudbine srpskog naroda…“ (Poruka patrijarha Pavla, „Pravoslavlje“, 15. mart 2007)

„Crkva je tokom cele svoje istorije, uključujući i XX vek, morala da ostavi po strani svoje primarne dužnosti, kako bi se aktivno uključila u borbu za ujedinjenje srpstva, u kojoj je sveštenik morao da bude i učitelj, i sudija, i da uzme pušku da brani sebe i svoju porodicu.“ (intervju patrijarha Pavla, „Danas“, 5-7. januar 2001).

„Smatramo da je najbolji odnos između države i crkve onaj koji je već bivao i pre, to je simfonija – saglasnost između države, odnosno društva i crkve.“ (intervju patrijarha Pavla, „Danas“, 5-7. januara 2002).

Januara 1992. objavio je da crkva i srpski narod nikada nisu priznavali „avnojevske granice i da ničije nagodbe ne obavezuju narod kao celinu, bez njegove saglasnosti i bez blagoslova njegove matere pravoslavne srpske crkve“. (Patrijarh Pavle, Monitor, maj 2006).

„Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle.“ (Željko Ražnatović Arkan, oktobar 1991).

Svi se sećamo fotografije patrijarha Pavla koji lomi slavski kolač sa osobama osuđenim na doživotne robije zbog najtežih ratnih zločina.

Dalje, kaže pop B. „…Dolazi sledeća salva neistina i podmetanja. Srbija, po njemu (po meni, N.Č.) nije više sekularna nego teokratska država, ‘pravoslavna džamahirija’, zato što se u njenom školskom sistemu nalazi veronauka, što se u srpskoj vojsci obeležavaju praznici i to ne samo pravoslavni praznici, kako on podmuklo insinuira, već i praznici pripadnika drugih crkava i verskih zajednica…“

Prvo: Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države (Član 11. Ustava). Osnovna škola je u Republici Srbiji obavezna. Uvođenjem veronauke u državne škole ona je (veronauka) učinjena jednim od dva obavezna izborna predmeta. Dakle, verska nastava se protivustavno nalazi u državnim školama (koje se finansiraju iz poreza koji SPC ne plaća), iako može da se obavlja u verskim objektima (u kojima SPC ne oskudeva). SPC spominjem jer je najjača crkva u Srbiji, a pop B. njen visoki zvaničnik. Uzgred, zamereno mi je i što sam nepravilno vizantijsku arhitekturu novosagrađenih crkava nazvao raško-prizrenskom. Da ne bismo polemisali o tome, preporučujem nadležnima da pogledaju kako izgleda saborna crkva u Novom Sadu i crkve u drugim mestima u Vojvodini, te da uporedi sa novosagrađenim hramovima, pa da uoči razliku. Pop B. treba samo da pogleda kroz prozor.

Da li je unošenje badnjaka verski čin? Da li je slavljenje krsne slave verski čin? Naravno da jesu i niko ne sme nijednom građaninu to pravo da uskrati, kao ni pravo na imendan, bajram ili hanuku ili bilo koji drugi verski praznik. Ali, pop B. zaboravlja (ili ne zna?) osnovnu razliku pred zakonom između građanina i države. Građaninu je dozvoljeno sve što mu nije zabranjeno, a državi je zabranjeno sve što joj nije dozvoljeno. Drugim rečima, kada, recimo, građanin Nikolić master Tomislav unese badnjak u svoju kuću, to je njegovo neotuđivo ljudsko pravo. Ali, kada (O tempora, o mores!) kao predsednik Republike Srbije isti Nikolić master Tomislav unese badnjak u zgradu Predsedništva Srbije, onda on krši načelo sekularnosti, to jest krši član 11. Ustava Srbije. A Ustav dolazi od reči ustava, brana, dakle u pitanju je vrhovni zakon kojim se sprečava samovlašće, pre svega izvršne vlasti. Jer, kada, recimo, MUP bez dozvole počne da slavi slavu (a o tome sam još pre desetak godina postavljao pitanja u NSRS, koja su ostala bez odgovora), onda bez dozvole može sve. MUP je kao i Vojska Srbije instrument sile zasnovan na subordinaciji i jednokomandovanju, te se verski obredi mogu samo narediti, a ne i samovoljno sprovesti. Dakle, u pitanju je kontinuirano podrazumevanje državnih vrhova u proteklom periodu da Srbija treba da se ustroji kao etnonacionalna i klerikalna a ne građanska i sekularna država, i aktivan rad na tome. (Uzgred, nevoljni pop B. Vojsku Srbije naziva „srpska vojska“, ne razumejući u maglovitosti svojih fantazmagorija da nekakva „srpska vojska“ ne postoji, nego samo Vojska Srbije ili, manje spretno, srbijanska vojska. I nije primetio da je prvi na Košarama položio život za Srbiju mladić iz Pančeva, Rumun).

O oveštalim frazama da bih ja da „poklanjam Kosovo“, ne bih da trošim reči, jer niti sam u stanju da tako nešto uradim, niti je moguće nešto pokloniti što je ratom izgubljeno. I to ratom koji je bio samo poslednji u ratovima u kojima je pop B. štedro sasluživao. Tako da priče tipa „ko prizna lažnu državu Kosovo je izdao srpski nacionalni interes“ u prevodu znače „ko ne laže, ne pomaže u cenjkanju“, jer se sve svodi na to ko će šta na Kosovu istrgovati i ko će pre proglasiti pobedu.

Što se tiče mog krštenja krajem devedesetih, pop B. odlično zna da sam se krstio 21. novembra 1998. godine u manastiru Velika Remeta, i zna da su mi na slavu redovno dolazili njegovi bliski saradnici, kao i onaj koji me je krstio. A razlog za to je bio jednostavan: Prijatelj iz detinjstva mi je došao sa željom da se okumimo tako što ću biti kum na krštenju njegovog sina. A pošto sam učen da se kumstvo ne odbija, a za prijatelje čine razne stvari, obavili smo tu formalnost, i to je to. I mislim da je moj razlog za krštenjem bio mnogo ljudskiji i pošteniji od svih potonjih krštavanja i drečavih religioznih pseudofanatizama raznih javnih ličnosti i likova, praćenih žutom štampom i ljubičastim novčanicama.

I, naravno, pop B. smatra Dražu Mihailovića za prvog gerilca u porobljenoj Evropi (iako je prvi bio poljski major Henryk Dobrzański, koji je sa svojom jedinicom u martu 1940. uništio bataljon pešadije Wermachta, a Mihajlović je kolaborirao sa okupatorom, pa na kraju bio streljan zbog ratnih zločina). Pop B. se diči slavom tri srpska naučnika – Tesle, Pupina i Milanovića (dva od tri  rođena u Austriji, pa emigrirali u SAD, a treći rođen u Austrougarskoj, ni danas mu rodna kuća nije u Srbiji). Kaže pop B. „…U naše dane je Novak Đoković prvi teniser sveta…“, a ne vidi od svojih ljudskih skučenosti da je Novi Sad, grad čiji imam čast da budem građanin, imao prvu teniserku sveta još pre trideset godina… A možda se njen uspeh ne sme ni spominjati jer se zove Monika Seleš?

I završava pop B. svoje pismeno (praveći sporadične stilske izlete čak i u vladarsku pluraliju) žalostivom ocenom: „… Srpski narod, međutim, ima danas, kako ja to vidim, planetarno prvenstvo po broju onih koji se ističu u samoporicanju, autošovinizmu, proizvodnji trojanskih konja u Srbiji. Pod tom prizmom posmatram ulogu građanina Čanka na domaćoj javnoj sceni, gde ipak ima jaku konkurenciju među ostalim ‘slučajnim Srbima’.“

Ne sumnjam da je pop B. par puta prelistao Novi zavet, ali to mora sa razumevanjem da se radi, ne mehanički (što bi rekla moja baka Mara, stroga učiteljica iz Dragutinova).

…Ne sudite da vam se ne sudi;

Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.

A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?

Ili, kako možeš reći bratu svom: Stani da ti izvadim trun iz oka tvog; a eto brvno u oku tvom?

Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.

(po Mateju)

Očekivao sam ipak malo sadržajniji uradak od popa B. Ljudi koji ga poznaju govore o njegovom obrazovanju, ali ovaj put nisam imao susret sa tim aspektom njegove ličnosti. Mogu samo po delima pomalo da zaključim… Kada neko traži da se izmeste Zmajeve dečije igre kod spomenika Zmaj Jovi jer mu smeta dečija graja, mora da je baš mrzovoljan čovek. Kada neko naloži (i sprovede) uništavanje murala čuvenog francuskog street art umetnika Remeda jer ga ne razume, opravdano je sumnjati u njegove poglede na slobodu i pravo na slobodan izraz. Kada neko daje prostorije na upotrebu organizacijama koje je policija identifikovala kao klerofašističke… no, o tome neki drugi put.

Sve u svemu, kada se neko ko iskreno veruje u Boga tri puta kandiduje za patrijarha i tri puta uđe u tri najbolje plasirana i tri puta ne bude izabran, morao bi da se duboko zamisli šta to Bog hoće da mu poruči.

***

Liga socijaldemokrata Vojvodine prosledila je medijima ovo pismo svoga lidera Nenada Čanka bačkom vladiki Srpske pravoslavne crkve Irineju uz obrazloženje da je tekst, u skladu sa zakonom, kao reakcija dostavljen Večernjim novostima, ali ga one ovog trenutka nisu objavile.

Autonomija

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska partija: Vlast da ne širi mržnju prema susedima!

Vojvođanska partija je pozvala danas vlasti u Srbiji da prekinu sa huškanjem i širenjem mržnje prema susednim zemljama.Kako je navedeno u saopštenju te stranke, nakon odluke Evropske unije da se Srbiji zabrani uvoz ruske nafte jadranskim naftovodom Janafom, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić su za takvu odluku direktno optužili Vladu Republike Hrvatske

Published

on

By

Vojvođanska partija ukazuje da Hrvatska, iako članica EU, nema tako jak uticaj u Evropi da bi mogla sama tako nešto da uradi.

“Aleksandar Vučić mora da shvati da ne može više da sedi na dve stolice i da mora da odluči na koju će stranu. Jedini ispravan put je onaj ka članstvu u Evropskoj uniji i uvođenje sankcija Rusiji”, istakla je u saopštenju potpredsednica Vojvođanske partije Dragana Santrač.

Dodala je da vlast mora da preuzme odgovornost za svoje postupke i “da prestane da optužuje druge za svoje greške i pogrešne poteze koje vuče u spoljnoj politici i odnosu prema Evropskoj uniji i zemljama članicama EU”.

“Ta nacionalistička i ratnohuškačka politika je ono što SNS i njegove satelite održava na vlasti. I vreme je da se s tim prestane”, poručila je Santrač.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/vojvodjanska-partija-vlast-da-ne-siri-mrznju-prema-susedima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest Vrščana zbog ubistva devojčice i samoubistva oca

Nekoliko desetina građana Vršca je danas protestovalo ispred Centra za socijalni rad i zgrade Osnovnog suda. Zahtevali su da se utvrdi ko su lica odgovorna za propuste u slučaju dvogodišnje devojčice koju je u utorak ubio otac i izvršio samoubistvo, javila je RTS

Published

on

By

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija o zločinu u Vršcu pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Povodom medijskih navoda da je majka ubijenog deteta više puta prijavljivala oca deteta zbog porodičnog nasilja, Zaštitnik građana traži od MUP-a Srbije da ga obavesti o postupanju nadležne policijske uprave u tom slučaju, posebno o aktivnostima policijskih službenika.

I Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Pokrajinskom sekretarijatu da prikupi i dostavi informacije o izvršenom nadzoru nad radom Gradskog centra za socijalni rad u Vršcu. Takođe, od suda je zatražen kompletan spis predmeta protiv oca, koji se vodio zbog nasilja u porodici.

Do ubistva i samoubistva došlo je u utorak oko 14 časova kada je M.B. (35) u stanu najverovatnije ubio svoju dvogodišnju ćerku, a zatim izvršio samoubistvo.

(Danas, foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nekim pojedincima je bitnija mržnja prema LSV, nego borba protiv fašizma

Liga socijaldemokrata Vojvodine osuđuje današnji napad na antifašistički skup koji je održan u Novom Sadu

Published

on

By


Ovaj akt pokazuje da je nekim pojedincima u Novom Sadu bitnije iskazivanje mržnje prema Ligi socijaldemokrata Vojvodine, nego borba protiv fašizma.
Ovi neodgovorni postupci su u maniru Sime Spasića ili Tomislava Lovrekovića, a to svakako nije slika demokratskog i građanskog Novog Sada.
LSV poziva sve demokratske političke aktere u Novom Sadu, da svu energiju usmere u pravcu borbe protiv izgradnje spomenika fašistima, a da zaborave na sve razlike.
U borbi protiv fašizma svi moramo biti ujedinjeni, jer je ta borba jedini garant stvaranja zdravog i demokratskog društva.

Marko Lutkić

Gradski odbor LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Antifašistički skup u organizaciji LSV

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci

Published

on

By

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci.

“Mi, antifašisti Vojvodine, ne pristajemo na to da se u Novom Sadu podiže spomenik fašistima, zločincima i ubicama, da se osvetnički ruše tragovi antifašističke borbe i da se sramote i vređaju žrtve”, poručila je aktivistkinja Bojana Vatić.

Aktivisti LSV su nosili tarnsparente “Stop fašizmu”, “Stop blajburškom spomeniku u Novom Sadu”, a na postament spomenika postavili su transparent “Novosadski plato antifašizma”.

Skup je održan ispred postamenta za spomenik, u blizini hipermarketa Lidl, u naselju Depresija

Među onima kojima se podiže spomenik je Mikloš Nađ, okupacioni gradonačelnik Novog Sada, odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, zatim Đula Kramer, član Gornjeg doma mađarskog parlamenta i jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine, Đula Zombori, upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije u Novom Sadu.

Na spisku su i Geza Batori potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji 1942. godine, potom Milan L. Popović, zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Jožef Heđi, pripadnik organa Kontrašpijunaže, koji je lično zlostavljao žrtve tokom racije 1942. godine.

Na spisku je i Imre Balog, koji je tokom racije ubijao muškarce i žene, i koji je lično bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu.

Tu je i Jelena Nađ, odgovorna kao podstrekačica na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije 1942. godine, zatim Lajoš Radosavljević, koji je odgovoran kao podstrekač na zločine počinjene tokom racije u Novom Sadu, Janoš Tot, koji je učestvovao u masovnim ubijanjima i bio saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov – Mašin.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sin Jorgovanke Tabaković imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Vojvodine

Nikola Tabaković ove nedelje je imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabaković je tako postao jedina osoba koja je, pored direktora, ovlašćena da samostalno zastupa Razvojni fond Vojvodine, piše na portalu Agencije za privredne registre (APR)

Published

on

By

Nikola Tabaković u telefonskom razgovoru sa novinarkom Nove ekonomije nije želeo da odgovori da li je u srodstvu sa guvernerkom Narodne banke Srbije (NBS).

On nije odgovorio ni na SMS poruku sa istim pitanjem, niti je odgovorio na kojoj se funkciji u okviru Razvojnog fonda nalazi.

Nova ekonomija je poslala zahtev i Narodnoj banci Srbije i Razvojnom fondu AP Vojvodine sa istim pitanjem, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Međutim, brojni podaci do kojih je Nova ekonomija došla ukazuju da je Nikola sin guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković. Isto su potvrdili i nezvanični izvori našeg portala.

Naime, u biografiji Jorgovanke Tabanković navodi se da ima sina Nikolu.

On je dospeo u žižu javnosti nakon incidenta u Novom Sadu 2015. godine, kada je navodno došlo do sukoba između njega i advokata Nemanje Aleksića.

Takođe, Nikola Tabaković ima i privatnu firmu koja ima registrovano sedište na istoj adresi u Novom Sadu koju je i guvernerka Tabaković prijavila za svoju ličnu adresu 2008. godine, kada je bila na listi Srpske radikalne stranke za narodne poslanike.

U katastru nekretnina, navodi se da je Nikola Tabaković sada jedini vlasnik istog stana, da je srednje ime njegovog oca isto kao i ime preminulog supruga guvernerke.

U objavama na društvenim mrežama i u komentarima na medijske objave komentarisali da je sin guvernerke zaposlen u Razvojnom fondu AP Vojvodine.

Delatnost Razvojnog fonda je odobravanje kredita, trgovina hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pracvnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, navodi se na sajtu ove institucije.

Razvojni fond nema status agencije ili posebnog pookrajinskog tela, već je u pitanju društvo sa ograničenom odogovornošću.

Nešto više od petine vlasništva nad Razvojnim fondom Vojvodine ima država, dok preostalih 78 udela poseduje Autonomna pokrajina Vojvodine.

Razvojni Fond obavlja poslove koji se odnose na: odobravanje kredita, trgovinu hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova (uključujući i konverziju potraživanja), i druge poslove u skladu sa zakonom.

Razvojni fond je osnovan u februaru 2013. godine. Direktor Razvojnog fonda Vojvodine je Goran Savić.

Katarina Baletić

izvor: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/sin-jorgovanke-tabakovic-nbs-imenovan-za-zastupnika-razvojnog-fonda-vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je Srbija pred novim sankcijama EU: Posle zabrane uvoza ruske nafte sve je u igri

Od 1. novembra Srbija više neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a članovi državnog vrha juče su za to optužili Hrvatsku, iako se još polovinom ove godine znalo da na jesen nećemo moći da nabavljamo taj ruski energent

Published

on

By

Sagovornici “Nove” navode da zabrana uvoza nafte iz Ruske Federacije nije sankcija Srbiji već NIS-u koji je većinski u vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, te da zbog neprilagođavanja spoljnoj politici EU, odnosno neuvođenju sankcija Rusiji Srbija može da trpi i neke druge posledice.

Još polovinom prošle godine znalo se da Srbija od početka novembra neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a to je najavljivao i predsednik Aleksandar Vučić. Taj energent Srbija nabavlja preko naftovoda Janaf u Hrvatskoj, koja je, po rečima premijerke Ane Brnabić, insistirala da se zabrana uvoza nafte iz Rusije odnosi i na Srbiju.

Zbog toga je premijerka juče izdramila, navodeći da je na taj način Srbiji izbijeno iz džepa nekoliko stotina miliona evra i optužujući hrvatsko rukovodstvo da se utrkuje u neoustaštvu. Ona je izjavila da je NIS imao “milion” prepiski sa Janafom, gde garantuju da neće prekinuti dotok nafte.

Foto: A.K./ATAImages

“Mi nemamo alternativni naftovod. Mi zavisimo od tog naftovoda, koji smo i mi gradili. Politički kriterijumi su uticali na njihovu odluku, energetiku koriste za političku odmazdu”, rekla je Brnabić, dodajući da je ostala nafta 20 odsto skuplja od ruske.

Njoj je zasmetalo što je iz zabrane uvoza izuzeta Bugarska, gde posluje takođe ruski Lukoli.

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, navodi da Lukoil i NIS nisu ista stvar – da je Lukoil ruska privatna kompanija, dok je Gaspromnjeft, kao većinski vlasnik NIS-a ruska držvna monopolska kompanija.

„To su različite stvari i to je različiti odnos prema ruskoj državnoj i prema privatnoj kompaniji. Takođe, Bugarska je članica EU, Bugarska podržava sve sankcije EU. Bugarska osuđuje rusku agesiju u Ukrajini i konkretno, a ne samo načelno. Mi sve to nismo“, navodi Đukić.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji
Srećko Đukić Foto: N1

On ističe da zabranom uvoza nafte iz Rusije neće biti nekih bitnih posledica po Srbije, ako neko ne zloupotrebi ovu odluku, misleći na vlast u Srbiji i Gaspromnjeft. Kako kaže, ta odluka je davno najavljivana, a srpske rafinerije su i do sada prerađivale većim delom naftu koja nije ruskog porekla, već iračku, kazašku, libijsku…

Na pitanje “Nove” da li možemo da trpimo još neke posledice zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Đukić navodi da treba videti koji je paket EU u pripremi.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Sigurno je da će Brisel pratiti postupke i ponašanje Beograda i da će na osnovu toga suditi i donositi odluke. To znači da iz već postojećeg korpusa tog ogromnog broja sankcija koje postoje može vrlo lako da se neke od tih primene i na Srbiju. U javnosti su se do sada pominjale od viznih, preko finansijskih, do zabrane investiranja. To je sve u opticaju” kaže sagovornik “Nove”.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, ističe da Srbija nije pod sankcijama, već NIS.

„Protok ruske nafte kroz Janaf je pod sankcijama. Samim tim Srbija koja je jedino vezana za Janaf – i rafinerija nafta Pančevo i rafinerija nafte Novi Sad nemaju pristup. Postojao je period od šest meseci u kom je Srbija trebalo da se snađe za naftu. NIS je pod sankcijama, kao jedini veliki uvoznik kroz Janaf. Sankcije su za ruske firme“,- ponavlja Štiplija.

Nemanja Todorović Štiplija Foto: Newsmax Adria

On dodaje da je Srbija na vreme razmišljala o tome da je jedini uvoznik ruska kompanija imala bi u međuvremenu neku novu kompaniju koja bi uvozila naftu i ne bi imala problem.

„Bila bi srpska, austrijska… čija god i možda bi mogla da prođe bez ovoga sada. U Srbiji je jedini uvoznik kroz Janaf NIS, koji je ruska kompanija. U vlasništvu Rusa je i uvoz i proizvodnja i promet. U Bugarskoj nije tako. Tamo je samo rafinerije u vlasništvu Lukoila, a najveći prodavac je privatna bugarska kompanija i sutra može da kupi iz koje god hoće kompanije naftu koja je ruska ili nije ruska“, kaže Štiplija za “Novu”.

Upitan da li možemo da očekujemo posledice neuvođenja sankcija Rusiji, on navodi da smo našim nečinjenjem već sami sebi napravili štetu.

„Nema ne treba EU ili neko da nas dodatno kazni. Možemo to i sami. Sve restriktivne mere koje donosi EU nisu uperene prema državama članicama, odnosno zemljama kandidatima, već isključivo protiv Rusije i ruskih kompanija za koje EU misli da učestvuju na neki način u finansiranju agresije na Ukrajinu. Mi možemo da snosimo neke druge posledice zbog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to je na državama članicama da donesu tu odluku“, navodi Štiplija.

Predsednik Vučić je još u julu govorio da će država, ako bude morala, preuzeti NIS od Gasproma, kao većinskog vlasnika, dok traju sankcije, a vratiti kad prođu. To se nije dogodilo. Vučić je tada izjavio da pojedini posrednici i trgovci “kirkuk” iračke nafte ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima.

“NIS se mesecima priprema da uvozi nerusku naftu”

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je izjavila da se u maju znalo da će Srbiji biti onemogućena da od novembra uzvozi rusku naftu, zbog čega se već tada uvozilo malo ruske, malo neke druge, a 20 odsto je bilo srpske nafte „Velebit”.

„NIS se već mesecima priprema da uvozi nerusku naftu 80 odsto, a 20 odsto će biti prerađena srpska nafte Velebit, jedna od najkvalitetnijih na svetu“, kazala je Mihajlović.

Nataša Latković

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/da-li-je-srbija-pred-novim-sankcijama-eu-posle-zabrane-uvoza-ruske-nafte-sve-je-u-igri/

Continue Reading

Trending