Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Nelegalna gradnja na savskoj obali u Sremskoj Mitrovici – u papirima manji montažni objekti, u stvarnosti zidane kuće

VOICE: Ugrožen nasip, preti opasnost od urušavanja

Published

on

Nekoliko objekata u privatnom vlasništu na savskoj obali u naselju 29. novembar u Sremskoj Mitrovici dobilo je odobrenja od pokrajinskih i gradskih organa za postavljanje privremenih, manjih montažnih objekata, a u stvarnosti su nikle zidane kućice, to jest – stalni objekti), pokazuje istraživanje VOICE-a. To je nelegalno jer su zidani objekti na vodnom zemljištu dozvoljeni samo za obavljanje delatnosti u javnom interesu (pretežno vodoprivreda), a ne za odmor ili stanovanje privatnih lica, kao što je ovde slučaj.

Stručnjaci za VOICE  kažu da ovi objekti i ne mogu da se legalizuju i da ih treba srušiti. Upozoravaju da upravo zato što su zidani smanjuju protočnu moć reke što može biti opasno pri većim vodostajima, a kažu da opasnost postoji i za urušavanje nasipa jer je probušen za priključenje objekata na vodovod.

Poznat je slučaj Savskog nasipa u Beogradu gde se nekoliko udruženja građana godinama bori protiv nelegalno izgrađenih vikendica, privatizacije javnog dobra i ugrožavanja nasipa, dok nadležni ne reaguju. Sudeći po dokumentaciji do koje je došao VOICE, slična situacija, samo u – još uvek – manjem obimu, dešava se i na Savi u Sremskoj Mitrovici.

Naime, na savskoj obali, između nasipa i reke, kod naselja 29. novembar i ulice Bosutski put,  nalaze se četiri zidane kućice sojeničkog tipa, a četiri se trenutno grade po ugledu na postojeće – od čvrstog materijala. Ceo proces počeo je još 2012. godine kada su vlasnici otpočeli prikupljanje dokumentacije.

Iako aktuelno stanje, kao i fotografije iz perioda gradnje,  pokazuju da su zidane od čvrstih materijala, u svim zahtevima vlasnika ka pokrajinskim i gradskim organima za izdavanje različitih odobrenja do kojih je došao VOICE, navodi se će objekti biti privremeni, manji i „montažnog tipa“.

Dokumentacija pokazuje i da su vlasnici fizička lica i da se objekti koriste u privatne svrhe. U rešenjima Gradske uprave za urbanizam navodi se da su namenjene za odmor, a u dokumentaciji za priključenje na vodovod koju je izdalo gradsko JKP Vodovod stoji da su objekti stambeni.

Idiličnu sliku gotovo identičnih kućica u nizu na obali reke remeti samo jedno – gradnja takvih objekata u te svrhe nije dozvoljena.

Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu i član Akademije inženjerskih nauka koji je učestvovao u pisanju odredbi o vodnom zemljištu u Prostornom planu Srbije Branislav Đorđević kaže za VOICE  da je prema tom propisu na vodnom zemljištu zabranjena gradnja bilo kakvih stalnih objekata, osim onih za obavljanje vodoprivredne delatnosti.

Zakon o vodama takođe propisuje za koje namene i koje objekte može da se koristi vodno zemljište, ali ne dopušta stalne objekte u privatne svrhe. Jedini dozvoljeni stalni objekti su oni za održavanje vodotoka i korita reke, za zaštitu od vode i zaštitu kvaliteta same vode; objekti namenjeni plovidbi, brodogradnji, lukama i pristaništima; objekti za proizvodnju struje; privezišta za čamce i plutajući objekti. Zemljište se može izdati i za sport, rekreaciju, turizam i poljoprivredne delatnosti.

Moguće je vodno zemljište koristiti i za obavljanje privredne delatnosti, ali u sledećim slučajevima: formiranje privremenih deponija šljunka ili peska, izgradnju objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola, postavljanje manjih montažnih objekata za koje se ne izdaje građevinska dozvola.

Kućice na obali Save u Mitrovici nisu u skladu ni sa propisima koje je doneo Grad (Odluka o određivanju delova obale na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovila kao  i programi koji prate tu odluku) u kojima je obala podeljena na zone, a osam spornih objekata su u „Zoni sojeničkog naselja Bosutski put“. Prema tim gradskim propisima dozvoljeni su „objekti sojeničkog tipa namenjeni za ugostiteljsku delatnost, sport, rekreaciju“, potom manji montažni objekti privremenog karaktera, specifični montažni objekti i montažni kamp.

I u lokalnim programima navedeno je da objekti ne mogu biti od čvrstih materijala (opeka, crep, klasična stolarija), ali je realnost sasvim drugačija.

Slavenka Mitrović Lazarević, arhitektkinja iz Sremske Mitrovice, upoznata sa lokalnim graditeljskim tokovima, kaže da su sporni objekti  prema karti postojeće namene Generalnog urbanističkog plana obeleženi kao objekti za stanovanje.

„Sojenice naspram bosutskog puta su ozbiljne kuće kakve nisu propisane lokalnim programima i planovima. Prema karti postojeće namene površina u materijalu za rani javni uvid u Generalni urbanistički plan koji je u izradi, prostor sojenica kod Bosutskog puta je obojen kao površine za stanovanje. Takvo obeležavanje na karti postojeće namene znači da ih grad evidentira kao postojeću zonu stanovanja. Prema karti planirane namene površina, na tom mestu nije predviđeno stanovanje, nego rekreacija i zelenilo”, kaže arhitektkinja iz Sremske Mitrovice Slavenka Mitrović Lazarević.

Vode Vojvodine: Zemljište smo izdali za privreme objekte montažnog tipa

Ugovore o korišćenju vodnog zemljišta vlasnici spornih objekata zaključili su sa nadležnim JVP Vode Vojvodine 2012. godine. U njima se navodi da će se zemljište koristiti za „postavljanje montažne kućice sojeničkog tipa“.

Predviđena je i mogućnost raskidanja ugovora ukoliko se zemljište ne koristi u skladu sa odredbama o korišćenju. Na pitanje zašto objekti nisu uklonjeni s obzirom na to da se nisu montažne kućice, iz ovog preduzeća za VOICE odgovaraju da nisu nadležni za pitanja samih objekata i da je njihovo postavljanje u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave.

S obzirom da  je ugovor sklopljen za objekat montažnog tipa na period od pet godina, u njemu piše i da ga je nakon toga potrebno ukloniti. Ipak, zidane objekte nije moguće tako lako pomeriti.

Vode Vojvodine napominju i da ugovori nisu ni produženi jer je izmenama Zakona o vodama 2016. doneta odredba koja uvodi postupak zakupa zemljišta i samim tim zaključenje drugih vrsta ugovora – ugovora o zakupu. Međutim, ugovore o zakupu ne mogu da zaključuju jer ni jedna vojvođanska lokalna samouprava, pa ni Sremska Mitrovica, nije uskladila svoje lokalne propise sa tom odredbom o zakupu. Dok se to ne desi, kažu, sve korisnike zadužuju na godišnjem nivou po osnovu faktičkog stanja zaključivanjem posebnih ugovora – vansudskih poravnanja jer je to „jedini način naplate“ korišćenja vodnog zemljišta.

Građevinske dozvole nemaju jer se vode kao privremeni objekti, upotrebnu dozvolu niko nije ni tražio

Kako savsku obalu ne krase manji montažni objekti za šta je zemljište opredeljeno, od Gradske uprave za urbanizam zahtevali smo da nam dostave građevinske dozvole za kućice koje su nikle. Ali, i tu je ista priča. Dobili smo odgovor da su izdali rešenja  za „postavljanje montažnog objekta privremenog karaktera – sojenice“ koji će se koristiti za odmor. Za te objekte, dodaju, ne izdaje se građevinska dozvola.

Iz ove gradske uprave objašnjavaju da su rešenja izdali na osnovu prethodno sklopljenih ugovora o zakupu vodnog zemljišta u kojima je naznačeno da će se graditi montažni objekti, kao i na osnovu lokalne odluke u kojoj su takvi objekti predviđeni.

U rešenjima se navodi i da su izdata na isti period na koji je dato zemljište i da se posle toga objekti moraju ukloniti. S obzirom da i dalje stoje i to zidani objekti, GU za urbanizam smo upitali da li to znači da je na savskoj obali u Sremskoj Mitrovici dozvoljena gradnja stalnih objekata u privatne svrhe, ali nam nisu odgovorili konkretno. Samo navode da je ta oblast uređena pomenutom Odlukom o određivanju delova obale na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovila.

Na pitanje da li objekti imaju upotrebne dozvole, odgovaraju da im niko nije ni podneo zahtev za njih.

„Ne mogu ih ni dobiti (upotrebne dozvole)“, kaže za VOICE arhitektkinja Sonja Pavlović koja se pretežno bavi projektovanjem u vodoprivredi, a poznata je i po aktivizmu u slučaju nelegalnih kuća na savskom nasipu u Beogradu.

„Ni jednu dozvolu ne mogu ni dobiti niti se ikako mogu legalizovati kad su u suprotnosti za Zakonom o vodama i Zakonom o planiranju i izgradnji. To su potpuno nelegalni objekti i trebalo bi ih srušiti. Ali nadležni žmure ili prebacuju odgovornost s jednih na druge. U takvoj situaciji, privilegovani mogu sve, a ostali moraju da poštuju propise i čekaju na dozvole“, kaže Pavlović.

Sem što žmure, nadležni i ćute. Za inspekcijski nadzor nad objektima na obali određena je komunalna inspekcija, ali se Gradska uprava za komunalne i inspekcijske poslove oglušila o naš zahtev za pristup infirmacijama i nije odgovorila da li su vršili redovne i vanredne inspekcijske kontrole objekata, šta je tom prilikom utvrđeno, i kako je moguće da se stalni objekti grade na obali u privatne svrhe.

Planiraju se nove sojenice duž obale?

Prema nezvaničnim informacijama, planira se gradnja i novih sojenica na više mesta na obali. GU za urbanizam smo pitali da li će biti postavljene na delu obale do gradske plaže (kod zgrade kajak kluba Val), na parcelama kod Ulice Stevana Sremca i na parcelama kod spomenika na Legetu. Ne odgovaraju konkretno, nego se opet pozivaju na gradsku Odluku odluku o postavljanju hidrograđevinskih objekata i plovila i kažu da u njoj nisu predviđene sojenice na tim lokacijama.

Možda na Legetu nisu predviđene u odluci, ali je u stvarnosti gradnja počela.

Za ostale slučajeve, arhitektkinja Slavenka Mitrović Lazarević kaže da u programima za sprovođenje odluke postoje grafički prikazi na kojima jesu ucrtane sojenice na više lokacija, ali da postoji nesklad između teksta i crteža.

„Naspram ulice Stevana Sremca, na prostoru sadašnje šume u delu u blizini teretnog mosta, planirano je deset  sojenica. U tekstu piše da se radi o ribarskom naselju sa splav kućicama za odmor, plovnim restoranima i klubovima, ali  je na crtežima to obeleženo kao SOK, skraćenica od sojenica-kućica za odmor.  Za 15 sojenica ucrtanih kod Varde takođe u tekstu piše da je reč o ribarskom naselju, ali je na crtežu i to obeleženo kao SOK. Sojenica ima ucrtanih i na obali u Laćarku i u Mačvanskoj Mitrovici”, kaže Mitrović Lazarević.

Nasip probušen zbog vodovodnih cevi, postoji opasnost od urušavanja

Sporni objekti nemaju upotrebnu dozvolu, ali dokumeta do kojih je došao VOICE pokazuju da imaju vodu sa gradskog vodovoda. Naime, gradsko JP Vodovod sklopilo je ugovore o priključku na vodovodnu mrežu sa dva korisnika, za tri je izvršeno razdvajanje instalacija i vodomera u već postojećem izvedenom šahtu, a preostala tri zahteva, kako navode, nisu aktivirana. U zahtevima vlasnika objekta upućenim vodovodu stoji da objekti nisu ni poslovni, ni industrijski, nego stambeni.

Rešenje kojim se odobrava izrada vodovodnog priključka za, kako se navodi, „potrebe objekata privremenog karaktera – sojenica“ izdala je GU za urbanizam, a u istom rešenju odobreno je raskopavanje javne površineUslove za raskopavanje javne površine izdala je, sada već ugašena, Direkcija za izgradnju. U tim uslovima se, između ostalog, navodi da investitor treba javnu površinu da vrati u prvobitno stanje, te da za oštećeno zelenilo plati novčanu naknadu.

Tehnički opis priključka na vodovodnu mrežu uradila je stručna služba JP Vodovod gde piše da je neophodno izvršiti „prekopavanje obalonasipa“ kako bi se u zemlju položila vodovodna cev.

Profesor Branislav Đorđević za VOICE objašnjava da je bušenje nasipa opasno jer se tako slabi njegova konstrukcija ipri dužem periodu „visokih voda“  može doći do urušavanja na mestu iskopa koje se dalje širi kao „lavina“.

„Najpre se kroz takvo oslabljeno mesto u nasipu procurivanjem vode ispiraju sitnije čestice zemlje, pa sve krupnije i krupnije, dok ne dođe do lavinskog procesa sloma konstrukcije nasipa na tom mestu. Konstrukcija prosto doživi imploziju, tj. uruši se u sebe samu. A taj je proces zatim lavinski odvija jako brzo: nasip se urušava na obe strane, pukotina se širi, i na branjenom području nastaje tzv. ’pozitivni čeoni talas’ koji se brzo kreće po branjenom području, vrlo nalik na cunami“, objašnjava Đorđević.

Da li je izvršen nadzor nad nasipom i da li ima opasnosti o kojima govori Đorđević, iz gradske komunalne inspekcije za VOICE nisu znali odgovor jer kažu da to nije u njihovoj nadležnosti.

Profesor Đorđević ističe da su i same kućice opasnost upravo jer su zidane to jest čvrste gradnje. Kaže da smanjuju proticajnu moć reke, doprinose suženju toka i stvaraju „opasne vrtloge“, što je sve opasno pri visokim vodostajima.

Da li su priključeni na gradsku kanalizaciju ili ne – zavisi koga pitate

Važno pitanje je i kako je rešeno odvođenje otpadnih voda iz kućica i da li postoji opasnost od izlivanja u reku. Iz JKP Vodovod kažu da objekti nisu priključeni na gradsku kanalizaciju, a Gradska uprava za komunalne i inspekcijske poslove kaže da je, po prijemu zahteva VOICE-a za pristup informaciji, komunalni inspektor izašao na teren i utvrdio da je deo priključen na kanalizaciju, a deo ima tank za odvođenje otpadnih voda. Inače, prema gradskoj Odluci o postavljanju hidrograđevinskih objekata i plovila, nije propisan priključak na kanalizaciju, nego tank.

Nisu odgovorili konkretno na pitanje da li postoji opasnost od izlivanja fekalija u reku. Kažu da prema lokalnim propisima tankove treba da prazni komunalno preduzeće sa kojim je vlasnik zaključio ugovor i da se to odnosi na mesto koje je odredio sanitarni organ.

Tekst i foto: Marija Grbić (VOICE)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski parlament usvojio godišnji izveštaj o Srbiji uz formulaciju o “međusobnom priznanju”

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su ovogodišnji Izveštaj o Srbiji kojim se izražava podrška budućem članstvu Srbije u EU, ali uz zahtev da pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom usklađivanje sa sankcijama Rusiji bude ključni element koji će određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja

Published

on

By

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su ovogodišnji Izveštaj o Srbiji kojim se izražava podrška budućem članstvu Srbije u EU, ali uz zahtev da pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom usklađivanje sa sankcijama Rusiji bude ključni element koji će određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja.

Glasalo je 635 od 705 poslanika EP. Za usvajanje je glasalo 523 poslanika,  protiv je bilo 78, a 34 je bilo uzdržano.

Bilčik je uoči glasanja o rezuluciji izneo usmeni amandman koji se tiče rešavanja tenzija zbog problema sa tablicama između Beograda i Prištine, ali je više od 38 poslanika bilo protiv te amandman nije usvojen.

Usvojen na plenarnom zasedanju izveštaj Evropskog parlamenta dobija formu rezolucije, koja nije prvnoobavezujuća, ali predstavlja političke smernice za zemlju u procesu evrointegracija.

Na konferenciji za medije nakon usvojenog izveštaja, Vladimir Bilčik rekao je da Srbija mora da nastavi reforme, te istakao da bi sada što pre trebalo da dođe do formiranja vlasti.

“Pre svega potreban je nastavak reformi, moraju da se odviju što je pre moguće. Dobro je da smo dobili izborne rezultate, ali je taj proces bio veoma spor. Sada bi trebalo da se ubrzaju svi procesi, ne bi trebalo čekati sa formiranjem vlasti”, rekao je Bilčik.

Takođe, jedna od važnih stvari za dalji napredak je i dijalog sa Prištinom.

“Dijalog Beograda i Prištine je jedini način da se reše otvoreni problemi, te da se odnosi zauvek reše pravonoobavezujućim sporazumom”, kazao je Bilčik.

Posebno je istakao i važnost usklađivanja sa spoljnom politikom EU, nakon invazije Rusije na Ukrajinu.

“Potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno. Srbija je dala podršku u Skupštini UN i to jako cenimo, ali smo spremni da damo podršku Srbiji i da odluči da uvede sankcije. Mi smo uz Srbiju sve dok se kreće na cilju da postane članica EU, taj put mora biti što direktniji”.

“Bitno je napomenuti i pozitivne stvari. Srbija je otvorila klaster četiri, a sada se mora preduzeti više da se otvore dalje klasteri. Naglasio bih da je bitan korak promena Ustava, a zadovoljan sam i da je EP odigrao veliku ulogu u dve faze međustranačkog dijaloga i podstakli rad političkih insituticija u Srbiji. Taj proces je bio pozitivan i Srbija sada ima parlaent koji ima više različitih partija”, kazao je Bilčik u svom obraćanju.

Formulacija o “međusobnom priznanju”

U tekstu izveštaja amandanima je ubačeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa “zasnovanog na međusobnom priznanju” što je prvi put da se međusobno priznaje pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Ipak, autor rezolucije Evropskog parlamenta, izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik istakao je da ni Evropski parlament, niti drugo telo EU ne odlučuju o kosovskom statusu i ukazao da to mogu samo države članice.

“Spomenuo sam da nisam baš bio zadovoljan što to uključujemo u ovaj dokument, ali je to deo političke realnosti. Dijalog se vodi, razgovori se održavaju na visokom nivou Beograda i Prištine.

Podstakao bih sve da  pročitaju početak izveštaja gde se posebno daje podrška dijalogu i da se da se reši razgovorom. Većina zastupnika je želela da se tamo spomene, ali mi ne donosimo neku presudu i konačni stav o tome”, rekao je Bilčik.

 

Govoreći o dodavanje ove formulacije u tekst izveštaja nakon što ga je usvojio spoljnopolitički odbor EP, Dragiša Mijačić koordinator radne gruše za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU istakao je da Izveštaj EP nema direktnog uticaja na dijalog i pregovarački proces, ali da se ovaj dokument može posmatrati kao “jasna politika EU u daljem razvoju događaja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i EU integracijama Srbije”.

“Izveštaj EP pokazuje većinsko raspoloženje evroparlamentaraca po pitanju rešenja odnosa između Srbije i Kosova, tako da možemo očekivati ovakve pritiske i u narednim godinama. Izveštaj takođe pokazuje koliko političke partije u Srbiji i ostali politički i društveni faktori malo rade sa evroparlamentarcima u objašnjavanju pozicije Srbije po pvom značajnom pitanju”, kazao je Mijačić za Euronews Srbija.

I potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je za Euronews Srbija da je taj potez  “demotivišuć” za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Podstakao bih sve da  pročitaju početak izveštaja gde se posebno daje podrška dijalogu i da se da se reši razgovorom. Većina zastupnika je želela da se tamo spomene, ali mi ne donosimo neku presudu i konačni stav o tome”, rekao je Bilčik.

 

Govoreći o dodavanje ove formulacije u tekst izveštaja nakon što ga je usvojio spoljnopolitički odbor EP, Dragiša Mijačić koordinator radne gruše za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU istakao je da Izveštaj EP nema direktnog uticaja na dijalog i pregovarački proces, ali da se ovaj dokument može posmatrati kao “jasna politika EU u daljem razvoju događaja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i EU integracijama Srbije”.

“Izveštaj EP pokazuje većinsko raspoloženje evroparlamentaraca po pitanju rešenja odnosa između Srbije i Kosova, tako da možemo očekivati ovakve pritiske i u narednim godinama. Izveštaj takođe pokazuje koliko političke partije u Srbiji i ostali politički i društveni faktori malo rade sa evroparlamentarcima u objašnjavanju pozicije Srbije po pvom značajnom pitanju”, kazao je Mijačić za Euronews Srbija.

I potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je za Euronews Srbija da je taj potez  “demotivišuć” za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

“Ako znate da se na kraju dijaloga očekuje međusobno priznanje, to je pričično demotivišuće za dalji tok razgovora. Mislim da bolje da, ako ima prostora, da se iz Rezolucije izbaci to i doda ono što inače stoji u našem pregovačkom okviru za Poglavlje 35, a to je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. To je statusno neutralna formulacija i takva treba i da ostane. Pitanje je samo ima li volje među evroposlanicima za to, naročito onima koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale nezavisno Kosovo”, kazala je Grubješić.

Međutim, nakon glasanja, izveštaj je usvojen i rasprava o ovom dodatku nije bilo.

Evropski parlament ponavlja i poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.

U tekstu izveštaja pohvaljuje se napredak koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravljanju migracijama.

Euronews Srbija, Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/54496/evropski-parlament-usvojio-godisnji-izvestaj-o-srbiji-uz-formulaciju-o-medusobnom-priznanju/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

FOTO: Uklanjaju se slova “Z”, pogledajte na šta će sada grad da liči

Nadležne gradske službe počele su da uklanjaju slova “Z” koja su se pojavila na Varadinskom mostu, u Gradiću i Starom gradu

Published

on

By

To se čini tako što se slovo prefarba, pa će posetioci umesto “Z” gledati sive kvadrate – neke veće, neke manje.

Međutim, na pojedinim mestima, preko farbe se i dalje ocrtava “Z”.

Iz Kabineta gradonačelnika odgovorili su na pitanja 021.rs u vezi sa ovim slučajem, poručujući kako je obavljen inspekcijski nadzor “prilikom kojeg je na određenim lokacijama uočen veliki broj slova ‘Z'”. 

“Za uočene nepravilnosti izdat je nalog kako bi se predmetno slovo ‘Z’ uklonilo. Kontrolnim nadzorom utvrđeno je da je nadležna služba postupila po nalogu. Komunalni inspektori će i u narednom periodu obavljati inspekcijski nadzor kako bi se stanje na terenu privelo propisima”, poručuju za 021.rs. 

 Ostaje nepoznato da li će iko biti kažnjen zbog ispisivanja grafita slova “Z” na keju i stazama, uprkos tome što u ovom delu grada postoji dosta kamera.

Podsetimo da je, na primer, prema Odluci o upravljanju kejom u Gradu Novom Sadu novčana kazna za pisanje i crtanje grafita na urbanom mobilijaru i stazama za fizičko lice 8.000 dinara.  

 Pisanje grafita na fasadama zabranjeno je i Odlukom o uređenju Grada Novog Sada, a pojedina slova osvanula su upravo na javnim i privatnim objektima.  

 Slova “Z” su iscrtana pred sam početak Exit festivala, iz koga su za 021.rs naveli da se protive ispisivanju ovog slova. 

“Exit od svog osnivanja poziva na mir i naravno da se protivimo ovom činu koji ima za cilj da u negativnom svetlu predstavi festival, Novi Sad i Srbiju, kao i svakom činu koji raspiruje nacionalnu mržnju i podstiče na agresiju bilo koje vrste. Exit će i ove godine tokom festivala jasno i glasno poslati mirovne poruke, koje će javnost i posetioci iz celog sveta moći da vide iz prve ruke”, poručuju u Exitu za 021.rs.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310581/FOTO-Uklanjaju-se-slova-Z-pogledajte-na-sta-ce-sada-grad-da-lici.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Eto mene, eto nas, eto Pokreta“: Ponoš predstavio ljude koji će biti deo SRCA – među njima i bivši kadrovi Narodne stranke i DJB

Zdravko Ponoš, nakon višemesečne najave, i zvanično je predstavio svoj pokret „Srbija centar“ (SRCE), kao i tim koji će biti deo ovog pokreta.

Published

on

By

Ponoš je na konferenciji u beogradskom Medija centru rekao da Srbija i dalje nema ni Skupštinu ni Vladu, a da je Beograd dobio gradskog menadžera i gradonačelnika koji su na te pozicije postavljeni zbog partijske poslušnosti.

– Glasači opozicije nezadovoljni su izbornim rezulatom, ali i odnosima unutar opozicije, ocenio je predsednik novoosnovanog SRCA i istakao da će se zalagati za saradnju opozicije, u najširem frontu. Opozicioni akteri nemaju pravo na ideološke pozicije, te smatra da taj najširi front treba da se bori za skidanje vlasti Aleksandra Vučića i izborne uslove.

Sem saradnje opozicije SRCE će se zalagati i za ulazak Srbije u Evropsku uniju i za to da „različitosti budu povod za dijalog, a ne podele i sukobe“.

Iz spiska onih koji će biti deo ovog novog pokreta na srpskoj političkoj sceni da se zaključiti da će glavna oblast Ponoševog SRCA biti spoljna politika. Čak desetoro njih su profesionalne diplomate i bivši ambasadori. To su dr Dušan Crnogorčević, Milovan Božinović, Rajko Bogojević, Slobodan Raković, dr Duško Lopandić, kao i bivši ambasadori dr Jelica Kurjak, dr Mihajlo Brkić, Zoran Basaraba, Zoran Vajović, Jovan Jovanović.

Među imenima su i infektolog Dragan Delić, naučni savetnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Bojan Dimitrijević, Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta, Bogdan Stojanović naučni saradnik na Insititutu za međunarodnu politiku i privredu. Tu su i privrednik Zoran Drakulić, koji je bio deo Ponoševog tima tokom predsednički kampanje, kao i bivši član Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i profesor sa Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić. Poznato ime je Dijana Vukomanović, bivša potpredsednica Socijalističke partije Srbije, a kasnije i članica Predsedništva i Foruma žena Narodne stranke Vuka Jeremića.

Drugoplasirani predsednički kandidat osvrnuo se i na izbore 3. aprila i njihovu kampanju.

– Kao predsednički kandidat Udružene opozicije nisam tražio ništa za uzvrat, osim jedinstva liste koja me predlaže. Dao sam sve od sebe da svi zajedno postignemo uspeh. Iako je postojala medijska zatvorenost, problemi unutar koalicije, kao i finansijska sredstva u 14 puta manjem iznosu u odnosu na prvoplasiranog kandidata, poverenje 70 hiljada birača je nešto što obavezuje. Jedini sam predsednički kandidat koji je pobedio na svom biračkom mestu, naveo je Ponoš.

Smatra i da su građani, onaj deo koji glasao za opoziciju rezigniran rezultatom i neslogom u opoziciji, te naveo da mu je žao što ta koalicija nije ostvarila rezultat koji je bio zacrtan.

Napomenuo je i da je rezultat koji je ostvario na predsedničkim izborima za trećinu bolji od rezultata koji je koalicija „Ujedinjena Srbija“ osvojila na parlamentarnim izborima.

Zalagaće se da se „dovrši posao“ što znači da je „država održiva, da više stvaramo nego što trošimo“, ali i da ona bude u službi građana, gde su svi građani prvog reda.

Kako je izgledalo samo predstavljanje?

Velika sala Medija centra bila je skroz puna. Predsednik pokreta u nju je ušao nešto iza 12 časova, a okupljeni su ga pozdravili dugim aplauzom. Na bini ga je čekala govornica i dva banera sa logom pokreta u obliku srca – čija polovina je ćirlično slovo S, a polovina latinično slovo C.

Vojin Radovanović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/eto-mene-eto-nas-eto-pokreta-ponos-predstavio-ljude-u-koji-ce-biti-deo-srca-medju-njima-i-bivsa-clanica-predsenistva-narodne-stranke/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pomor ribe na Staroj Tisi kod Aradca

Saša Trifunjagić iz Aradca objavio je na svom fejsbuk profiku informaciju o pomoru ribe na Staroj Tisi kod Aradca

Published

on

By

Naš čitalac Saša Trifunjagić iz Aradca objavio je na svom fejsbuk profiku informaciju o pomoru ribe na Staroj Tisi kod Aradca.
Trifunjagić je napisao: -Ekološka katastrofa na Staroj Tisi kod Aradca.
Uginulo je nekoliko tona autohtonih vrsta ribe, štuke, šarana, smuđa….
Sve nemarnošću upravljača koji nije preduzeo ni jednu zakonsku meru da zaštiti riblji fond.
Sem merenja količine kiseonika u vodi pre par nedelja-zaključio je Trifunjagić.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

VIDEO, FOTO Aktivisti blokirali ulaz u “Vojvodinašume”, traže reakciju zbog seče na Šodrošu

Grupa aktivista danas je zabarikadirala glavni ulaz u preduzeće “Vojvodinašume”, kao znak protesta zbog nereagovanja ovog organa na bespravnu seču prijavljenu na Šodrošu

Published

on

By

Grupa aktivista danas je zabarikadirala glavni ulaz u preduzeće “Vojvodinašume”, kao znak protesta zbog nereagovanja ovog organa na bespravnu seču prijavljenu na Šodrošu.

Reč je o aktivistima koji su organizovali “Šodroš Survivor Camp” nakon početka radova na izgradnji novog mosta, za koje tvrde da se izvode neplanski, na štetu Novog Sada i suprotno potrebama Novosađana.

Bespravnu seču aktivisti su prijavili 27. juna i zahtevali od “Vojvodinašuma” da pokrene zvanični postupak i istragu seče, da evidentira nastalu štetu i preduzme sve ostalo što je u nadležnosti po zakonu.

Aktivistkinja Vesna Galečić kaže da su došli kako bi “Vojvodinašume” kao upravitelja podsetili koje su njihove obaveze po Zakonu o šumama i pravilniku o zaštiti šuma. Ona je navela da je ovo javno preduzeće imalo dva dana za postupanje i da je šumar trebalo da izađe na teren pošto je obavešten da se dogodila bespravna šteta i da stabla obeleži žigom šumske krađe.

“Postoji čitava procedura šta je šumar trebalo da uradi, a trebalo je i da se preuzmu stabla koja su posečena i nalaze se u Brodogradilištu dok se ne napravi zapisnik o šumskoj krađi. Taj zapisnik je šumar trebalo da napravi i preda rukovodstvu ‘Vojvodinašuma’. Mi moramo da dođemo do toga jer je to njihova zakonska obaveza i pravilnik su sami pisali”, kaže aktivistkinja.

Ona je dodala i da od “Koridora Srbije”, odnosno direktora Aleksandra Antića, kao i vojvođanskog premijera Igora Mirovića, gradonačelnika Miloša Vučevića i ostalih nadležnih dolaze poruke da žele da učine pritisak na “Vojvodinašume” da ih uvuku u dalju bespravnu štetu što aktivisti ne žele da dozvole.

“Parcela na kojoj je došlo do seče nije deo nikakvog mosta i nema nikave veze sa izgradnjom mosta i to je javna parcela u vlasništvu AP Vojvodine, odnosno u vlasništvu svih građana. Ono što ćemo mi dalje da radimo povodom šumske krađe jeste da ćemo pokušati da zaštitimo upravitelja (Vojvodinašume) da ih druge institucije ne uvuku u nove krivične radnje jer se to prosto ne sme desiti”, navodi Galečić.

Nakon nekog vremena pojavila se policija, koja je legitimisala učesnike performansa kada su već završili akciju. 

Delovi posečenih stabala su ostala ispred ulaza u Vojvodinašume, a mada je deo zaposlenih izlazio na drugim vratima i fotografisao ih do odlaska aktivista niko ih nije uklonio. 

Podsetimo, aktivisti i građani dežuraju na Šodrošu od nedelje, 12. juna. Oni su se organizovali u kamp u kom priređuju različite aktivnosti i tribine, dok istovremeno blokiraju prilaze kamionima i građevinskim mašinama. U sredu, 15. juna, oni su predali pismo za zahtevima gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310556/VIDEO-FOTO-Aktivisti-blokirali-ulaz-u-Vojvodinasume-traze-reakciju-zbog-sece-na-Sodrosu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Otvoreni Balkan i „rastemeljni ugovor“ vode Crnu Goru u istorijski slom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, smatra Bešlin, će koristiti sva sredstva da zaustavi Crnu Goru na njenom evropskom putu, koristeći u prvom redu poluge poput državne crkve Srbije i podaništvo Dritana Abazovića

Published

on

By

Ukoliko Abazović potpiše, bez javne rasprave, bez saglasnosti partija koje su ga birale za premijera i sa ovakvim odredbama, ugovor sa SPC, mislim da bi konsekvence mogle biti ne samo političke nego i pravne. U svakom slučaju, društvo ne bi trebalo da čeka odluke političara i njihove nagodbe. Ono bi trebalo da pokaže jasno neslaganje sa metodama kojima se nameće ugovor sa državnom crkvom Srbije kao i sa njegovim sadržajem. A nezadovoljstvo društva se uvijek iskazuje u javnom prostoru – kaže u intervjuu za Pobjedu srpski istoričar Milivoj Bešlin.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, smatra Bešlin, će koristiti sva sredstva da zaustavi Crnu Goru na njenom evropskom putu, koristeći u prvom redu poluge poput državne crkve Srbije i podaništvo Dritana Abazovića.

Tekst nacrta ugovora Crne Gore sa Crkvom Srbije, koji je objavljen pred Abazovićevu posjetu Beogradu, izazivao je lančane reakcije, ne samo partija ili nevladinih organizacija nego i ogorčenih i prevarenih građana. Javnost tvrdi da je tekst ugovora diktat Beograda i da je protiv nacionalnih interesa države Crne Gore. Da li smatrate da će ovakav dokument ipak biti potpisan, jer je najavljeno da će ga Vlada razmatrati već u četvrtak ili petak?

BEŠLIN: Verujem da je to namjera, jer je upravo ovaj dokument, u obliku kako ga je javnost vidjela, jedna od glavnih tačaka političke distrakcije i odvlačenja Crne Gore od njenog fundamentalnog prioriteta – pokušaja da do 2025. završi pregovore i da sljedeće ili 2027. postane punopravna članica EU.

Podsjećam da je Jugoslaviji slična perspektiva nuđena 1990. i 1991. ali su političke i intelektualne elite, prije svega u Srbiji, mada ne samo tamo, imale neke sasvim druge prioritete. I tada je Crna Gora i svojom, ali i voljom patrona iz Beograda, propustila svoju istorijsku priliku i umjesto u mirnu evropsku luku, svojim građanima ponudila deceniju iz pakla. Malo kada se u istoriji nudi druga šansa. Crna Gora se svojim kursom od 1997. opredijelila za evropski put mira i suživota i sa promjenjivim uspjehom na njemu istrajavala, uz obilje problema, do ljeta 2020. godine.

Ako bi se sada, samovoljom onih kojima je preči interes Aleksandra Vučića nego vlastite budućnosti, opredijelila protiv evropskog puta i za prioritete poput „rastemeljnog ugovora“ i ,,Otvorenog Balkana“, niko vam neće biti kriv za istorijski slom koji slijedi. I da budem jasan, pristupanje Crne Gore ,,Otvorenom Balkanu“ i potonuće u unutrašnje antagonizme zbog falsifikatorskog crkvenog ugovora znači direktno odustajanje od evropskog puta, udaranje u temelje moderne i građanske države i ulazak u „srpsko-ruski svet“ na mala vrata, odnosno, pristupanje velikosrpskom i velikoalbanskom projektu Vučića i Rame.

Ako neko misli da time čini uslugu Srbiji, grdno se vara. Interes demokratske i evropske Srbije je što hitniji ulazak Crne Gore u EU. A interes Vučića i autoritarne i putinofilske Srbije je da spriječi ulazak Crne Gore u EU po svaku cijenu. I Vučić, nemam iluzija, će koristiti sva sredstva da zaustavi Crnu Goru na svom evropskom putu, koristeći u prvom redu poluge poput državne crkve Srbije i podaništvo Dritana Abazovića.

Prema ovoj predloženoj verziji ugovora, država Crna Gora nema nikakva prava sem obaveza prema SPC, a SPC ima ekskluzivna prava bez obaveza prema državi. Svaki ugovor, pa i ovaj posebno, mora definisati međusobna, uzajamna prava i obaveze. Da li će potpisivanjem ovog ugovora SPC dovršiti projekat „srpskog sveta“ u Crnoj Gori?

BEŠLIN: Potpisivanjem ovog ugovora opasno se dovodi u pitanje crnogorski nacionalni i kulturni identitet i njegov opstanak. Čitav tekst ugovora navodi na zaključak da je riječ o svojevrsnoj kapitulaciji i reviziji istorije, kolosalnom istorijskom falsifikatu kojim se prevrednuje i preinačuje čitava istorija Crne Gore od srednjeg vijeka do danas.

Neustavnim ugovorom se Crna Gora svodi na teritoriju sa nadržavnim subjektom u svome pravnom sistemu. Stvara se corpus separatum, dakle, zasebno tijelo koje djeluje izvan i čak iznad državno-pravnog sistema Crne Gore. Imamo li u vidu činjenicu da državna crkva Srbije ima iznad svega identitesko-propagandnu i političko-agenturnu funkciju, jasno je da će njen položaj, ako se ovaj ugovor potpiše, fundamentalno ugroziti funkcionisanje građanske i sekularne države. Prvenstveni cilj privilegovane SPC će, ako se ugovor potpiše, biti uključenje Crne Gore u „srpsko-ruski svet“, odnosno, odvajanje od zapadnog, evropskog i privođenje u putinističko-autoritarni politički i civilizacijski krug.

Cilj je jasan – Crna Gora kao Kalinjingrad na Mediteranu. Kome to nije jasno ili je nesposoban da shvati osnovne procese današnjice ili se nalazi na strani kremaljske agenture.

Kako komentarišete posjetu Abazovića Beogradu i poniznost koju je pokazao prema zvaničnicima koji se mjesecima brutalno miješaju u sva unutrašnja pitanja Crne Gore. Vučićev megafon Vulin je samo dva dana nakon posjete izvrijeđao crnogorske parlamentarce?

BEŠLIN: Prije Abazovićevog odlaska u Beograd procijenio sam da nije riječ o međudržavnoj posjeti, već o odlasku potčinjenog premijera Crne Gore na poklonjenje Vučiću i rukoljub Porfiriju, a može i obrnuto. Tok i ishod posjete uvjerili su me da se nimalo nisam prevario u procjeni. Izjava Vulina dan poslije posjete crnogorskog premijera Beogradu sasvim dovoljno je govorila i o stvarnim efektima te posjete i u tome koliko je Vučićevom režimu stalo do poboljšanja odnosa sa Crnom Gorom i najzad, koliko respektuju samog premijera Abazovića. Podsjećam, Vulin je najprizemnijom retorikom izvrijeđao crnogorske poslanike, dakle, ljude koji predstavljaju suvereni narod i građane Crne Gore.

Ali, sve u vezi sa tom posjetom je bilo tragikomično. Od infantilne fascinacije službenim limuzinama, do otvorenih i beskrupuloznih neistina koje su izgovarane na presu dva premijera. Najzad, tužno je bilo gledati podaničko držanje premijera jedne suverene države, trećeg po redu, bez recipročne i uzvratne posjete srpskog premijera Podgorici. Možda je književnik Tomislav Marković to najbolje sažeo u rečenici „vazal Abazović kod gospodara Vučića“. Ipak, ono što najviše brine jeste činjenica da je taj podanički odnos Crne Gore prema Beogradu upravo model „saradnje“ koji autokrata na čelu Srbije vidi ne samo kao poželjan, nego i jedino moguć oblik regionalne „saradnje“. Dakle, jedna svima vidljiva potčinjenost njemu i njegovoj volji.

Tako, uostalom, funkcioniše cio sistem u Srbiji, ali time dolazimo do onoga što već godinama upozoravam: zvanični Beograd Crnu Goru tretira kao unutrašnje pitanje Srbije. Naime, nijedan od regionalnih zvaničnika, od Dodika, pa do premijera i predsjednika okolnih država, čak i kada priznaje prvenstvo Vučiću, nije pokazivao ili od njega nije tražena ova vrsta poniznosti i potrebe za (samo)ponižavanjem. I ne bi to bio problem da se Abazović ponižava u svoje i u ime svoje partije. On je takvim odnosom prema Vučiću teško ponizio državu Crnu Goru koju predstavlja i sve njene građane. Šta su sve motivi ovakvog ponašanja Dritana Abazovića i čime ga Vučić drži u šaci, saznaće možda jednoga dana budući istoričari kada budu otvorili arhive i istraživali istoriju 2022. godine.

Ukoliko Abazović ostane tvrdokoran i bespogovorno lojalan Beogradu i ne promijeni suštinske odredbe nacrta ugovora sa Crkvom Srbije – rješenja koja besprizorno ponižavaju državu Crnu Goru, kradu crnogorski identitet i državnost – da li rizikuje da ostane upamćen kao premijer sa najkraćim mandatom u istoriji crnogorskog višestranačja?

BEŠLIN: Ukoliko Abazović potpiše, bez javne rasprave, bez saglasnosti partija koje su ga birale za premijera i sa ovakvim odredbama, ugovor sa SPC, mislim da bi konsekvence mogle biti ne samo političke nego i pravne. Ustav i zakoni države Crne Gore bi bili prekršeni i to bi moglo povlačiti i odgovornost koja nije samo politička.

Naravno, ja ne mogu znati da li će mu partije koje su ga birale uskratiti povjerenje. Ostaje enigma i ako mu budu uskratile povjerenje proevropske partije, da li će on potražiti podršku kod Vučićevog proruskog DF-a. U svakom slučaju, crnogorsko društvo ne bi trebalo da čeka odluke političara i njihove nagodbe. Ono bi trebalo da pokaže jasno neslaganje sa metodama kojima se nameće ugovor sa državnom crkvom Srbije kao i sa njegovim sadržajem. A nezadovoljstvo društva se uvijek iskazuje u javnom prostoru.

Demokratsku Srbiju ćete prepoznati po tome što će biti saveznik Crnoj Gori

Da li smatrate da se sa ovakvom vlašću u Srbiji može uopšte raditi na poboljšanju odnosa?

BEŠLIN: Iskustveno je očito da ne može. Ako nekoga u ,,Otvoreni Balkan“ tjerate pesnicom, govorom mržnje i ucjenama, a kao svoga simbola im šaljete Vulina, ne znam kakvo poboljšanje očekujete.

Demokratsku Srbiju ćete prepoznati po tome što će biti saveznik Crnoj Gori i svima u regionu. Prema takvoj Srbiji niko neće imati rezervi. Međutim, ova Vučićeva, autoritarna Srbija, imperijalna prema susjedima i faktor nestabilnosti u regiji, ne može nikome ulivati povjerenje. Sa radikalskom Srbijom odnos može da gradi samo onaj ko je spreman da prizna vlastitu podređenost. Uostalom, kada pogledate javne izjave Vučićevih ministara i partijskih funkcionera, ali i brojnih desničarskih lidera opozicije i predstavnika intelektualne elite – nije teško zaključiti da se stvarni odnos većinske Srbije prema Crnoj Gori ne razlikuje od odnosa Putinove Rusije prema Ukrajini. Negira se u potpunosti istorija, pravo na slobodu vjeroispovijesti, potpuna negacija imena, identiteta, kulture i samim tim prava na postojanje. Čak se koriste identične floskule iz bogatog rasističkog arsenala: lažna nacija, neodrživa država, pejorativni nazivi da se ne bi u medijima izgovaralo nacionalno ime susjeda, kriminalizacija legalno izabranog rukovodstva, pokušaji ekonomskog potčinjavanja i medijske okupacije itd. Zapanjujuće sličnosti.

Razlika je, za sada, u tome što se Rusija osjećala dovoljno moćnom da pokuša da vojno skrši Ukrajinu i satre sve njene stanovnike koji ne pristaju da se identitetski preinače u Ruse i politički potčine režimu u Kremlju.

(Pobjeda, foto: Gradski portal)

izvor: https://autonomija.info/beslin-otvoreni-balkan-i-rastemeljni-ugovor-vode-crnu-goru-u-istorijski-slom/

Continue Reading

Trending