Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Negiranje genocida u Srbiji kao ‘deo folklora’

Published

on

U prisustvu srpskih policajaca opuštenih na jednom privatnom slavlju, pred upaljenom kamerom, pevani su stihovi kojima se veliča genocid u Srebrenici i priziva Vukovar u većinski bošnjačkom gradu Novom Pazaru.

Kada je podeljen na društvenim mrežama, još jednom se uzburkala regionalna javnost, dok je sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao kako je uveren da će nadležni preduzeti “zakonom određene mere”.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je pitao Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije koje će mere preduzeti protiv svojih pripadnika, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.

O kakvoj pesmi je reč?

U pesmi koja se čuje na snimku nastalom u Priboju, gradu na granici Srbije i Bosne i Hercegovine u kojem živi srpsko i bošnjačko stanovništvo, poziva se na ponavljanje Srebrenice i silovanje i ubijanje Bošnjaka.

U pesmi se takođe poziva da se u Novom Pazaru, gradu na jugu Srbije sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, “desi Vukovar”.

Komentarišući incident u Priboju, antropolog Ivan Đorđević rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su te pesme “deo folklora” već ti decenije, zato što ne postoji niko ko će da kaže: “Ovo nije u redu”.

“Istina, takve pesme nećete čuti u 20 sati na javnom servisu, ali ako će u medijima o nekoj utakmici koju je Srbija odigrala pisati kako je bila fantastična atmosfera, a istovremeno se na tom stadionu gromoglasno ori ‘Ubij Hrvata da Šiptar nema brata’, onda govorimo o tome da je to neka vrsta društvenog konsenzusa da takve stvari nisu problematične”, rekao je Đorđević.

Vlasti u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, kako su presudili međunarodni sudovi, već koriste termin “strašan” i “užasan” zločin.

Izvinjenje organizatora slavlja

Dragan Zeković, jedan od policajaca – organizator slavlja na kojem se čula pesma, javno se izvinio svojim sunarodnicima Bošnjacima u objavi na Fejsbuku.

“Poštovani sugrađani, kao neko ko je odrastao i živi u multietničkoj sredini, ko ima puno prijatelja Bošnjaka, želim da uputim izvinjenje svima koje je povredila pesma koja se čula te večeri i koja je poslala veoma lošu poruku”, naveo je Zeković na svom Fejsbuk profilu 2. januara.

Prema rečima Zekovića, pesmu nije pevala cela kafana, niti većina ljudi koji se vide na snimku.

“Za vreme proslave nije bilo muzike uživo, već je puštana s liste skinute s interneta (naglašavam da nije bilo pojedinačnog naručivanja i puštanja muzike, niti je sporna pesma bila nečija pojedinačna želja). Navedena vesela atmosfera je bila od početka proslave i nije bila vezana za pojedinačne pesme”, dodao je.https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fdragan.zekovic%2Fposts%2F4717106771737125&show_text=true&width=500

Uz objašnjenje da je pesma emitovana nenamerno, Zeković je na kraju Fejsbuk objave obećao da će ubuduće na stihove ovakvih pesama reagovati isključivanjem muzike.

Traži se reakcija Tužilaštva

Incident u Priboju osudile su pojedine opozicione partije, a nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) zatražila je od Tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije da utvrde ko su osobe koje su u Priboju pevale u slavu genocida i ratnih zločina i kazni ih u skladu sa zakonom.

“Nacionalističke tenzije koje se podgrevaju u Beogradu, u Sandžaku proizvode osećaj straha, nebezbednosti i uznemirenosti, a snimak na kome policajci pevaju pesmu koja poziva na genocid otvaraju stare i nove rane i traume”, naveo je YIHR u saopštenju 3. januara.PROČITAJTE I OVO:YIHR: Tužilaštvo i MUP da utvrde ko su osobe koje su pevale u slavu genocida

‘Omiljena’ nacionalistička pesma ministra policije

Dok se traži reakcija MUP-a Srbije zbog policajaca iz Priboja, podsećamo da je i sam ministar policije Aleksandar Vulin više puta je pevao nacionalističke pesme u javnosti.

U avgustu 2021. godine, na manifestaciji “Kočićev zbor” u blizini Banjaluke u Bosni i Hercegovini, Vulin je sa članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom pevao pesmu “Pevaj Srbijo”, koju izvodi turbo-folk pevač Mirko Pajčin, poznat pod nadimkom Baja Mali Knindža.

Refren te pesme, pored ostalog, glasi: “Pevaj Srbijo, zemljo junaka/pevaj Srbijo, zemljo bitaka”. Nastavak pesme je: “Sad spomen osta na kome piše: Krvave bitke Srbi vodiše/Nek vetar tiho po polju piri/Nek naše srpstvo daleko širi”.

Istu pesmu je Vulin naručio na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Dok su mu u novogodišnjoj emisiji na beogradskoj televiziji Pink muzičari pevali pesmu Baje Malog Knindže, ministar policije se veselio.

Mirko Pajčin, odnosno Baja Mali Knindža, popularnost je stekao tokom devedesetih godina i ratova na području bivše Jugoslavije. U nekim od svojih najpopularnijih turbo-folk pesama veliča osuđenike za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini Ratka Mladića i Radovana Karadžića.PROČITAJTE I OVO:Most: Zašto je Vulinu više stalo do Ratka Mladića nego do Nataše Kandić?

Šta pevaju sportisti na proslavama?

Osude iz regiona stizale su i zbog postupaka sportista iz Srbije na slavljima.

Tako je Fudbalski savez Kosova reagovao u novembru 2021. godine, zbog pesme “Veseli se srpski rode”. Naslovni stih te pesme našao se na majicama pojedinih fudbalskih reprezentativaca Srbije na terenu u Lisabonu, tokom proslave plasmana na Svetsko prvenstvo.

Na majici je pored stihova pesme bila i mapa, na kojoj je Kosovo predstavljeno kao deo Srbije. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine.

Fudbalski savez Kosova je tada saopštio da će se međunarodnim fudbalskim organizacijama, UEFA i FIFA, žaliti na postupak srpskih fudbalera, koji su se pojavili “u majicama sa iredentističkim nacionalističkim natpisom”.

Naveli su i da je “neprihvatljivo propagiranje nacionalističke pesme fudbalera reprezentacije Srbije u čijem se tekstu pominju dva grada susednih država”.

U pesmi su stihovi “Nek’ se srpski barjak vije, od Prizrena do Rumije”, u kojima se pominje grad Prizren na Kosovu i planina Rumija u Crnoj Gori.

Olimpijski reprezentativci Srbije i građani pevali su istu pesmu letos ispred gradske skupštine Beograda, na zvaničnoj proslavi medalja sa Olimpijade u Tokiju.

Nacionalističke pesme na proslavama sportista, Ivan Đorđević je ocenio kao “saundtrek koji mi živimo”.

“Svima se to toliko uvuklo u uši da o tome niko ni ne razmišlja… Dakle, to je do te mere totalizujuće da svako ko dođe na taj nesrećni balkon ispred Skupštine sada igra tu vrstu nacionalističke igre, makar privatno bio nešto potpuno drugo”, kaže Đorđević.

Nacionalistički narativ na državnim proslavama

Pesma “Veseli se srpski rode”, pevačice Danica Crnogorčević, izvedena je u septembru 2021. godine i na zvaničnoj ceremoniji proslave novoustanovljenog praznika – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Proslavi je prisustvovao ceo državni vrh Srbije i politički predstavnici Srba iz država regiona.

Pet stvari koje treba da znate o Danu srpskog jedinstva

 EMBED PODIJELI

Pet stvari koje treba da znate o Danu srpskog jedinstva

 EMBED PODIJELIKod je kopiran u vaš clipboard. 


širina  px Visina  px


The URL has been copied to your clipboard 

No media source currently available0:000:04:440:00 Direktan link 

A par meseci ranije, u junu 2021, Danica Crnogorčević je na zvaničnoj ceremoniji za Dan policije Srbije pevala pesmu “Vila sa Košara”.

Košare su ime karaule na planini Prokletije na Kosovu, a bitka za Košare je naziv koji se upotrebljava za sukob na tadašnjoj jugoslovensko-albanskoj granici u vreme NATO bombardovanja 1999, gde su se sukobili pripadnici Vojske Jugoslavije i Oslobodilačke vojske Kosova. Kako se procenjuje, na obe strane stradalo je na desetine boraca.

U Srbiji se o Košarama govori kao o tragediji mladih vojnika koji su poginuli braneći granicu. Istovremeno, negiraju se zločini koje je srpska vojska i policija na Kosovu počinila nad albanskim civilnim stanovništvom.

U pesmi “Vila sa Košara”, pominje se vila koja doziva “mrtvu braću” da se vrate da “brane” Kosovo, stihovima “Vratite se sokolovi, vratite se meni amo/Traže od nas pradedovi, da dušmane isteramo”.

Ova pesma, koja je ranije pevana i na promociji oficira Vojske Srbije, nalazi se i na zvaničnom Jutjub kanalu javnog servisa, Radio-televizije Srbije.

Veličanje ratnih zločinaca na TV programu

Dok na javnom servisu Srbije, ipak, ne gostuju pevači koji otvoreno u svojim pesmama veličaju ratne zločince – poput Baje Malog Knindže, oni su česti gosti nekih drugih privatnih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Baja Mali Knindža redovno nastupa na beogradskoj televiziji Happy, a u jednoj od svojih emisija na kablovskoj televiziji 2019. godine ugostio ga je i Vladimir Đukanović, republički poslanik i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nakon devedesetih kada su mu pesme imale nacionalističku retoriku, Pajčin je počeo da peva o nostalgiji za “rodnim krajem”, aludirajući na teritorije van granica Srbije, o ljubavi i alkoholu, ali u poslednjim pesmama ponavlja narativ zbog kojeg je stekao popularnost devedesetih.

Tako je u pesmi “Kosovo je Srbija”, pevao stihove “Čitav svet da vas brani, vi ste samo takozvani/Znam ja šta vas ubija, Kosovo je Srbija”.

Pajčina na Jutjubu prati više od 130 hiljada ljudi, pesme mu imaju višemilionske preglede, a redovno gostuje po diskotekama u Srbiji i na proslavama, kao što su rođendani i svadbe.

Još jedan od nacionalističkih pevača iz devedesetih danas je ponovo na malim ekranima. U pitanju je pevač Miroslav Pržulj sa nadimkom Lepi Mića, koji je, pored ostalog, pevao “Svi su Srbi Ratkovi vojnici”, posvećenu osuđeniku za genocid i ratne zločine Ratku Mladiću, kao i stihove u kojima vređa Bošnjake.

Pržulj je trenutno učesnik rijaliti programa na televiziji Pink, koji se emituje uprkos brojnim scenama nasilja.

Na slavljima po Srbiji mogu se čuti i turbo-folk pesme nacionalističke tematike drugih izvođača. O brojnosti takvih numera govori i spisak sa jednog od nacionalističkih internet sajtova, na kojem je pobrojano više od 500 naslova.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da su pevači novokomponovane muzike sa nacionalističkom tematikom, koji su bili aktuelni devedesetih godina, i dalje popularni u Srbiji, Ivan Đorđević kaže da je današnje vreme u izvesnom smislu “produžetak devedesetih”, uz bitnu razliku:

“Mladi ljudi danas ne razmišljaju o tome kao devedesetih da se kao suprotstavljaju nekom neprijatelju, nego oni to podrazumevaju. Dakle, kada konzumiraju takvu muziku, oni smatraju da u Sjenici i Novom Pazaru žive nekakve ‘balije’, da su Hrvati naši neprijatelji, to se podrazumeva i za Albance. Dakle, ovo nije promovisanje nekakvog nacionalističkog narativa, on je tu i on obuhvata sve”, smatra Đorđević.

Nacionalističko pevanje na tribinama

Neke od tih novokomponovanih numera preselile su se i na navijačke tribine. Tako u slavu Ratka Mladića navijači na utakmicama pevaju pesmu “Đenerale, nek je tvojoj majci hvala/što junaka rodila je da se srpstvu vrati slava”.

Prvi stihovi te pesme ispisani su i na muralu Ratku Mladiću u centru Beograda.

Mural sa likom Ratka Mladića u naselju Vračar osvanuo je tokom leta 2021, mesec dana nakon što je Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina i genocida u Bosni i Hercegovini. I pored rešenja komunalnih službi, i dalje nije uklonjen. Svi pokušaji da bude prekrečen ili oštećen su propali jer ga neidentifikovani muškarci u roku od nekoliko sati vraćaju u prvobitno stanje.

Pored brojnih nacionalističkih skandiranja na tribinama u Srbiji, u javnosti su ostali zapaženi i incidenti od pre nekoliko godina, kada su navijači Crvene zvezde u više navrata angažovali guslara koji je na međunarodnim utakmicama protiv klubova iz Turske i domaćim utakmicama protiv klubova iz Novog Pazara sa tribina recitovao stihove u kojima se veliča borba protiv ‘Turaka’ “, odnosno muslimana.PROČITAJTE I OVO:’Crvenoj zvezdi’ 850 evra kazne zbog pokliča Mladiću na utakmici sa ‘Novim Pazarom’

Gde je izlaz?

Ivan Đorđević, koji je i autor knjige “Antropolog među navijačima”, ocenio je da se taj performans “savršeno uklapa” u navijački folklor, u kojem je dominantna teza da navijače “ne zanima politika, nego samo srpstvo”.

“Taj narativ – koji se dešava i u ostatku društva – govori o tome da se nacionalizam ne smatra ideologijom, nego nečim što je nadideološki. Tako da je to guslanje, ili bilo koji transparent tog tipa ili priča o Kosovu, deo šireg narativa koji samo pokazuje kako izgleda društveni mejnstrim”, kaže Đorđević.

Da bi se to promenilo, smatra Đorđević, institucije Srbije bi morale da sprovode zakone koji sankcionišu širenje mržnje na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi.

Primera radi, u aprilu 2021. godine mediji u Srbiji su preneli da su trojica Užičana osuđeni zbog pevanja pesme u Novom Pazaru u kojoj su pozivali na paljenje džamija. Kako je navedeno, ovo je tretirano kao prekršaj, a ne kao krivično delo. Njima je kaznu od 60 dana zatvora zbog remećenja javnog reda i mira odredio Prekršajni sud u Novom Pazaru.

A prema Krivičnom zakoniku Srbije, kazna za raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje ili netrpeljivosti među narodima je od šest meseci do pet godina zatvora. Za teže oblike ovog krivičnog dela raspon zatvorske kazne je od godinu do deset godina.

Zakon propisuje i kaznu za negiranje genocida, od šest meseci do pet godina zatvora.

Međutim, ovaj član važi samo ukoliko se negiraju presude za genocid donete pred sudom u Srbiji ili Međunarodnim krivičnim sudom, ali ne i za presude pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je presudio da je u Srebrenici počinjen genocid, što Srbija ne priznaje.

slobodna evropa

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending