Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

‘Napusti teritoriju Srbije’: Proterivanje aktivista koji pomažu migrantima

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) je od početka oktobra uputilo osam zahteva za hitno napuštanje države aktivistima koji pomažu migrantima u Šidu na granici sa Hrvatskom, pokazuju dokumenti do kojih je došao Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

U zahtevima se navodi da aktivisti, koji su strani državljani, nemaju potrebne dozvole i ne postupaju u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.

Svi aktivisti koji su do sada primili ove zahteve bili su volonteri međunarodne organizacije No Name Kitchen (NNK) koja pomaže migrantima i izbeglicama u nekoliko zemalja na Balkanskoj ruti, a u Srbiji pomaže u Šidu, mestu na severu Srbije, udaljenom pet kilometara od granice sa Hrvatskom.

“Oboje smo ostali zabezeknuti nakon što nam je u poslednjoj rečenici (inspektor u policiji) rekao ‘morate da odete za 7 dana’. I ‘usput, takođe se ne vraćate punih godinu dana'”.

Ovako svoju priču započinje Franzi (23) iz Nemačke, koja je u Srbiju došla u oktobru, da bi, kako je ispričala za RSE, pomagala ljudima i izveštavala o prisilnim vraćanjima migranata kao volonterka No Name Kitchen.

Franzi je, nakon što je lokalna policija zaustavila u Šidu i odvela u policijsku stanicu na ispitivanje 21. oktobra istog dana obaveštena od strane lokalne policije u Sremskoj Mitrovici, udaljenoj oko 40 kilometara od Šida, da mora da napusti Srbiju u roku od sedam dana i da joj je u narednih godinu dana zabranjen ulazak u zemlju.

Ona, kao i druge volonterke, zamolile su da se njihova prezimena i lični podaci ne objavljuju, a RSE je imao uvid u originalnu dokumentaciju koja im je uručena od strane policije.

‘Rekli su nam da ne brinemo’

“Zaustavljeni smo od strane policije na povratku sa distribucije (hrane i pomoći ljudima). Policajac je mene i još dvoje drugih volontera, nakon čekanja od 20 minuta, legitimisao i pogledao naša dokumenta i pitao nas da li znamo šta se desilo. Nismo bili sigurni (na šta se to odnosilo) i on nam je rekao da ne treba da brinemo, da nismo uhapšeni i da je reč samo o rutinskoj identifikacijskoj kontroli“, ispričala je Franzi za RSE.

Kako je objasnila, nakon 45 minuta čekanja, pojavio se inspektor iz Sremske Mitrovice i pitao je da “ispriča svoju priču”.

“Bila sam zbunjena u vezi sa tim na šta je mislio i zašto, i nisam stvarno dala odgovor. On (inspektor) nas je optužio da smo bili preblizu (državne) granice i da nam nije bilo dozvoljeno da budemo tamo”, rekla je Franzi.

Volonterka je, kako je dodala, odbila da potpiše zapisnik, a nedugo posle toga je, zajedno sa drugima, primila rešenje policije da mora da napusti Srbiju.

“Bila sam tužna zato što, zbog rešenja (policije) nisam mogla da se oprostim od većine ljudi u pokretu. Oni su mi postali prijatelji tokom tri meseca, koliko sam bila tamo”, kazala je.

Franzi je trenutno u Nemačkoj, volontira i pokušava da javnosti u Nemačkoj ukaže na kršenje ljudskih prava na granicama Evropske unije.

MUP se poziva na kršenje zakona

Organizacija za koju je volontirala kada je MUP odlučio da je protera, No Name Kitchen, je u Srbiji registrovana 2017. godine kao nevladina organizacija za pružanje elementarne pomoći najranjivijim društvenim grupama u hrani, odeći, medicinskoj zaštiti i na drugi mogući način.

Organizaciji pomažu volonteri iz nekoliko zemalja. Od početka migrantske krize, NNK migrantima i izbeglicama pruža pomoć kuvanjem obroka i obezbeđivanjem osnovnih stvari za njihov život, kao što su odeća, vreće za spavanje, šatori. Od nedavno, ta organizacija takođe pomaže i lokalnom stanovništvu u Šidu.

U rešenjima MUP-a koja se i ovih dana udeljuju, aktivistima se nalaže da napuste Srbiju u roku od sedam dana. Kako se navodi u dokumentaciji, volonteri su imali uredno prijavljeno boravište na rok do 90 dana kao turisti.

U rešenjima se dalje navodi da aktivisti nisu imali potrebnu dozvolu tj. Privremeni boravak za vršenje humanitarnog rada ili drugih radnji za koji je, kako se navodi, potrebno podneti zahtev nadležnoj policijskoj Upravi u mestu gde je prijavljeno boravište.

MUP je izrazio i sumnju da aktivisti nisu boravak koristili u nameravanu svrhu i da se “opravdano veruje da ne postupa u skladu sa pravnim poretkom Srbije”.

Zabrana ulaska u Srbiju na godinu dana

Svakom od aktivista kojima je izrečena mera napuštanja zemlje u roku od sedam dana je takođe zabranjen ulazak u Srbiju u narednih godinu dana.

Strani državljani, inače, mogu boraviti u Srbiji do 90 dana i to se zove kratkotrajni boravak. Svi aktivisti NNK su bili u kratkotrajnom boravku u Srbiji.

Strani državljani mogu tražiti i takozvani privremeni boravak, čime dobijaju dozvolu za boravak u Srbiji duže od 90 dana. Zakon o volontiranju propisuje da je moguće tražiti privremeni boravak ako je stranac uključen u volonterskom programu koju traje duže od 90 dana.

Međutim, kako aktivisti nisu planirali zadržavanje u Srbiji duže od 90 dana, koliko traju njihove vize, niko od njih nije tražio privremeni boravak.

Upućene žalbe na sva rešenja

Prema rečima pravnice Milice Švabić iz organizacije Klik aktiv – Centar za razvoj socijalnih politika, koja pruža pravnu pomoć migrantima i aktivistima, prva rešenja sa zahtevom za napuštanje države volonterima su uručena 21. oktobra ove godine i od tada ih je bilo ukupno osam.

“Okolnosti u kojima su doneta sva ova rešenja su uvek bile iste. Policajci bi ih zaustavili na putu do ili od mesta na kom dele humanitarnu pomoć, zatim bi ih legitimisali a onda najčešće i priveli u policijsku stanicu”, objasnila je za RSE Švabić.

Ona je dodala da samo troje aktivista nije privedeno u stanicu, već im je rešenje uručeno na adresi boravka.

Prema njenim rečima, žalbe su podnete na sva rešenja o otkazu boravka, ali se još uvek čeka na odluku MUP-a.

“Pored žalbi na navedena rešenja su podnete i pritužbe Sektoru interne kontrole MUP-a u dva slučaja gde su policijski službenici grubo prekršili svoja ovlašćenja. Međutim, još uvek nije bilo reakcije MUP-a ni po ovim pritužbama”, dodala je ona.

RSE se ovim povodom obratio i MUP-u, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.

Pravnica: Rešenja se pozivaju na nepostojeće odredbe

Milica Švabić je ocenila da su rešenja, koja su volonteri dobili, protivzakonita u celosti.

“U obrazloženju se pozivaju na odredbe zakona koje ne postoje. Stiče se utisak da je obrazloženje dato samo ‘reda radi’, kako bi se ispoštovala forma rešenja”.

Ona je takođe ukazala i da u zakonu ne postoje ograničenja koja bi aktiviste No Name Kitchen sprečavala da dele humanitarnu pomoć ljudima kojima je ta pomoć neophodna za preživljavanje.

Volonterka: Odlučila sam da ostanem

Anke (23) je iz Belgije, a u Srbiju je stigla 2. oktobra, kako bi volontirala za NNK u Šidu. Kao i u svim drugim slučajevima, i nju je zaustavila policija prilikom pomaganja migrantima, a rešenje u kojem se traži da napusti državu joj je uručeno 3. novembra.

Međutim, kako je objasnila za RSE, odlučila je, u dogovoru sa NNK i pravnim zastupnicima da ostane u Srbiji i bori se pravnim putem protiv odluke policije.

“Bez obzira na to što radimo i bez obzira koliko se vlasti ne slažu sa onim što radimo, svi zaslužujemo da se prema nama postupa s poštovanjem, jer smo ljudi i neka osnovna načela uvek treba poštovati poput naših jezičkih prava, pretpostavke nevinosti, nepristrasnosti sudija kao i naše pravo na pravnu pomoć”, rekla je Anke za RSE.

Ona je zbog svoje odluke da ostane, 14. novembra odvedena u policijsku stanicu i na prekršajni sud.

Advokat NNK je došao te noći da je zastupa i podsetio vlasti na njeno pravo da da izjavu na svom maternjem jeziku, odnosno holandskom, kao i na obavezu da ima holandskog prevodioca.

“Nisu imali holandskog prevodioca, pa nisu mogli da pokrenu pravni postupak pred prekršajnim sudom i morali su me pustiti. Te noći policija mi je dala drugo pismo da odem za sedam dana. Od tog trenutka policija me više nije vodila u stanicu”, objasnila je Anke.

Ona se još uvek nalazi u Šidu i, kako je rekla, ostaće tu do isteka svoje 90-dnevne vize.

Teško i stresno iskustvo

RSE je stupio u kontakt sa još dve volonterke NNK koje su morale da napuste Srbiju u roku od nedelju dana.

Holly (25) iz Velike Britanije ispričala je u razgovoru za RSE da su policajci prema njoj bili grubi prilikom ispitivanja, a morala je i da plati kaznu jer nije u roku od sedam dana napustila Srbiju jer je, zajedno sa pravnicima, tražila privremenu meru od MUP-a da se odloži izvršenje.

“Poslednjih nekoliko dana bilo je neverovatno stresno, sa protestima u gradu i opštim osećajem neprijateljstva, bilo je to teško iskustvo”.

Odluku vlasti u Srbiji da joj zabrane ulazak na godinu dana ocenjuje “razočaravajućom” jer nije uspela da poseti sve delove Srbije, što je želela.

Ona se trenutno nalazi u Bosni i Hercegovini. Kako je objasnila, putuje i posmatra situaciju sa ljudima u pokretu.

Ana (26) iz Slovenije je došla 14. avgusta u Srbiju, ali je 27. oktobra dobila rešenje da mora da napusti Srbiju. I nju je policija odvela u stanicu u danu kada se spremala da učestvuje u humanitarnoj akciji.

Ona je, ipak, i posle svega odlučila da nastavi svoj volonterski rad i planira da ode u BiH, a onda i da se vrati u Srbiju kada joj to bude dozvoljeno.

I tu nije kraj proterivanjima

Najavljeno je da tu nije kraj proterivanju volontera koji u Šidu pomažu migrantima i izbeglicima.

Kako je RSE izvestio policija je 12. decembra u Šidu privela jednog od volontera NNK, nakon što je zaustavila kombi u kojem se nalazilo troje njih.

Oni su tom prilikom bili u akciji deljenja paketa pomoći lokalnom stanovništu u Šidu.

Volonter je istog dana pušten, a u izjavi za RSE je naveo da će protiv njega biti podneta krivična prijava zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti.

On i njegova pravna zastupnica su negirali krivično delo i naveli da se policija prema aktivistima ophodila nasilno i pokušavala da ih zastraši.

U odgovoru koji je MUP dostavio na pitanja N1 16. decembra, navodi se da je jedan od volontera NNK priveden 12. decembra jer je ometao rad policijskih službenika, dok prema drugo dvoje, sem redovne kontrole nisu preduzimane druge mere.

MUP je takođe u odgovoru za N1 najavio da će za dvoje aktivista, koji su strani državljani, biti otkazan boravak u Srbiji, jer ne poseduju radne dozvole niti privremeni boravak.

Antimigrantska atmosfera u Šidu

Šid je nedavno privukao pažnju javnosti i nakon antimigrantskih protesta, koje je u tom mestu 1. novembra održala nepoznata organizacija “Omladina Šida”.

Ove proteste podržao je i predsednik opštine Šid Zoran Semenović zatraživši od nadležnih organa da smanje broj migranata u tom mestu.

Semenović je u saopštenju objavljenom na sajtu opštine 3. novembra kritikovao i aktiviste organizacije No Name Kitchen, koje je optužio da žele “da destabilizuju pravni poredak Srbije” – istu formulaciju koju i policija koristi u svojim rešenjima kojima proteruje volontere iz Srbije.

U saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije objavljenom na Međunarodni dan migranata 17. decembra, navodi se da u 19 prihvatnih i centara za azil u Srbiji boravi 6.015 migranata, od toga 660 dece. Prema nacionalnoj strukturi najviše ih je iz Avganistana, Sirije i Pakistana, navodi se u saopštenju.

U Srbiji je, prema podacima Komesarijata od 3. decembra, van centara između 800 i 900 migranata i izbeglica.

Organizacije koje pomažu migrantima nisu dobrodošle ni u BiH

Godinu dana pre Srbije vlasti u Bosni i Hercegovini, koja se takođe nalazi na migrantskoj ruti, takođe su odlučile da pojedine organizacije koje pomažu ljudima nisu dobrodošle u toj zemlji.

Tako su u junu 2019. godine međunarodni volonteri iz Evrope i Amerike, koji su na sarajevskoj Željezničkoj stanici delili hranu ljudima, prestali sa radom zbog naredbe bosanskohercegovačkih vlasti. Istovremeno, zatvorene su i prostorije u kojima su spremani obroci.

Slično kao i u Srbiji, Služba za poslove sa strancima BiH navela je da volonteri nisu ispoštovali zakone te zemlje.

Autor: Maja Živanović (Radio Slobodna Evropa)


SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending