Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

‘Napusti teritoriju Srbije’: Proterivanje aktivista koji pomažu migrantima

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) je od početka oktobra uputilo osam zahteva za hitno napuštanje države aktivistima koji pomažu migrantima u Šidu na granici sa Hrvatskom, pokazuju dokumenti do kojih je došao Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

U zahtevima se navodi da aktivisti, koji su strani državljani, nemaju potrebne dozvole i ne postupaju u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.

Svi aktivisti koji su do sada primili ove zahteve bili su volonteri međunarodne organizacije No Name Kitchen (NNK) koja pomaže migrantima i izbeglicama u nekoliko zemalja na Balkanskoj ruti, a u Srbiji pomaže u Šidu, mestu na severu Srbije, udaljenom pet kilometara od granice sa Hrvatskom.

“Oboje smo ostali zabezeknuti nakon što nam je u poslednjoj rečenici (inspektor u policiji) rekao ‘morate da odete za 7 dana’. I ‘usput, takođe se ne vraćate punih godinu dana'”.

Ovako svoju priču započinje Franzi (23) iz Nemačke, koja je u Srbiju došla u oktobru, da bi, kako je ispričala za RSE, pomagala ljudima i izveštavala o prisilnim vraćanjima migranata kao volonterka No Name Kitchen.

Franzi je, nakon što je lokalna policija zaustavila u Šidu i odvela u policijsku stanicu na ispitivanje 21. oktobra istog dana obaveštena od strane lokalne policije u Sremskoj Mitrovici, udaljenoj oko 40 kilometara od Šida, da mora da napusti Srbiju u roku od sedam dana i da joj je u narednih godinu dana zabranjen ulazak u zemlju.

Ona, kao i druge volonterke, zamolile su da se njihova prezimena i lični podaci ne objavljuju, a RSE je imao uvid u originalnu dokumentaciju koja im je uručena od strane policije.

‘Rekli su nam da ne brinemo’

“Zaustavljeni smo od strane policije na povratku sa distribucije (hrane i pomoći ljudima). Policajac je mene i još dvoje drugih volontera, nakon čekanja od 20 minuta, legitimisao i pogledao naša dokumenta i pitao nas da li znamo šta se desilo. Nismo bili sigurni (na šta se to odnosilo) i on nam je rekao da ne treba da brinemo, da nismo uhapšeni i da je reč samo o rutinskoj identifikacijskoj kontroli“, ispričala je Franzi za RSE.

Kako je objasnila, nakon 45 minuta čekanja, pojavio se inspektor iz Sremske Mitrovice i pitao je da “ispriča svoju priču”.

“Bila sam zbunjena u vezi sa tim na šta je mislio i zašto, i nisam stvarno dala odgovor. On (inspektor) nas je optužio da smo bili preblizu (državne) granice i da nam nije bilo dozvoljeno da budemo tamo”, rekla je Franzi.

Volonterka je, kako je dodala, odbila da potpiše zapisnik, a nedugo posle toga je, zajedno sa drugima, primila rešenje policije da mora da napusti Srbiju.

“Bila sam tužna zato što, zbog rešenja (policije) nisam mogla da se oprostim od većine ljudi u pokretu. Oni su mi postali prijatelji tokom tri meseca, koliko sam bila tamo”, kazala je.

Franzi je trenutno u Nemačkoj, volontira i pokušava da javnosti u Nemačkoj ukaže na kršenje ljudskih prava na granicama Evropske unije.

MUP se poziva na kršenje zakona

Organizacija za koju je volontirala kada je MUP odlučio da je protera, No Name Kitchen, je u Srbiji registrovana 2017. godine kao nevladina organizacija za pružanje elementarne pomoći najranjivijim društvenim grupama u hrani, odeći, medicinskoj zaštiti i na drugi mogući način.

Organizaciji pomažu volonteri iz nekoliko zemalja. Od početka migrantske krize, NNK migrantima i izbeglicama pruža pomoć kuvanjem obroka i obezbeđivanjem osnovnih stvari za njihov život, kao što su odeća, vreće za spavanje, šatori. Od nedavno, ta organizacija takođe pomaže i lokalnom stanovništvu u Šidu.

U rešenjima MUP-a koja se i ovih dana udeljuju, aktivistima se nalaže da napuste Srbiju u roku od sedam dana. Kako se navodi u dokumentaciji, volonteri su imali uredno prijavljeno boravište na rok do 90 dana kao turisti.

U rešenjima se dalje navodi da aktivisti nisu imali potrebnu dozvolu tj. Privremeni boravak za vršenje humanitarnog rada ili drugih radnji za koji je, kako se navodi, potrebno podneti zahtev nadležnoj policijskoj Upravi u mestu gde je prijavljeno boravište.

MUP je izrazio i sumnju da aktivisti nisu boravak koristili u nameravanu svrhu i da se “opravdano veruje da ne postupa u skladu sa pravnim poretkom Srbije”.

Zabrana ulaska u Srbiju na godinu dana

Svakom od aktivista kojima je izrečena mera napuštanja zemlje u roku od sedam dana je takođe zabranjen ulazak u Srbiju u narednih godinu dana.

Strani državljani, inače, mogu boraviti u Srbiji do 90 dana i to se zove kratkotrajni boravak. Svi aktivisti NNK su bili u kratkotrajnom boravku u Srbiji.

Strani državljani mogu tražiti i takozvani privremeni boravak, čime dobijaju dozvolu za boravak u Srbiji duže od 90 dana. Zakon o volontiranju propisuje da je moguće tražiti privremeni boravak ako je stranac uključen u volonterskom programu koju traje duže od 90 dana.

Međutim, kako aktivisti nisu planirali zadržavanje u Srbiji duže od 90 dana, koliko traju njihove vize, niko od njih nije tražio privremeni boravak.

Upućene žalbe na sva rešenja

Prema rečima pravnice Milice Švabić iz organizacije Klik aktiv – Centar za razvoj socijalnih politika, koja pruža pravnu pomoć migrantima i aktivistima, prva rešenja sa zahtevom za napuštanje države volonterima su uručena 21. oktobra ove godine i od tada ih je bilo ukupno osam.

“Okolnosti u kojima su doneta sva ova rešenja su uvek bile iste. Policajci bi ih zaustavili na putu do ili od mesta na kom dele humanitarnu pomoć, zatim bi ih legitimisali a onda najčešće i priveli u policijsku stanicu”, objasnila je za RSE Švabić.

Ona je dodala da samo troje aktivista nije privedeno u stanicu, već im je rešenje uručeno na adresi boravka.

Prema njenim rečima, žalbe su podnete na sva rešenja o otkazu boravka, ali se još uvek čeka na odluku MUP-a.

“Pored žalbi na navedena rešenja su podnete i pritužbe Sektoru interne kontrole MUP-a u dva slučaja gde su policijski službenici grubo prekršili svoja ovlašćenja. Međutim, još uvek nije bilo reakcije MUP-a ni po ovim pritužbama”, dodala je ona.

RSE se ovim povodom obratio i MUP-u, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.

Pravnica: Rešenja se pozivaju na nepostojeće odredbe

Milica Švabić je ocenila da su rešenja, koja su volonteri dobili, protivzakonita u celosti.

“U obrazloženju se pozivaju na odredbe zakona koje ne postoje. Stiče se utisak da je obrazloženje dato samo ‘reda radi’, kako bi se ispoštovala forma rešenja”.

Ona je takođe ukazala i da u zakonu ne postoje ograničenja koja bi aktiviste No Name Kitchen sprečavala da dele humanitarnu pomoć ljudima kojima je ta pomoć neophodna za preživljavanje.

Volonterka: Odlučila sam da ostanem

Anke (23) je iz Belgije, a u Srbiju je stigla 2. oktobra, kako bi volontirala za NNK u Šidu. Kao i u svim drugim slučajevima, i nju je zaustavila policija prilikom pomaganja migrantima, a rešenje u kojem se traži da napusti državu joj je uručeno 3. novembra.

Međutim, kako je objasnila za RSE, odlučila je, u dogovoru sa NNK i pravnim zastupnicima da ostane u Srbiji i bori se pravnim putem protiv odluke policije.

“Bez obzira na to što radimo i bez obzira koliko se vlasti ne slažu sa onim što radimo, svi zaslužujemo da se prema nama postupa s poštovanjem, jer smo ljudi i neka osnovna načela uvek treba poštovati poput naših jezičkih prava, pretpostavke nevinosti, nepristrasnosti sudija kao i naše pravo na pravnu pomoć”, rekla je Anke za RSE.

Ona je zbog svoje odluke da ostane, 14. novembra odvedena u policijsku stanicu i na prekršajni sud.

Advokat NNK je došao te noći da je zastupa i podsetio vlasti na njeno pravo da da izjavu na svom maternjem jeziku, odnosno holandskom, kao i na obavezu da ima holandskog prevodioca.

“Nisu imali holandskog prevodioca, pa nisu mogli da pokrenu pravni postupak pred prekršajnim sudom i morali su me pustiti. Te noći policija mi je dala drugo pismo da odem za sedam dana. Od tog trenutka policija me više nije vodila u stanicu”, objasnila je Anke.

Ona se još uvek nalazi u Šidu i, kako je rekla, ostaće tu do isteka svoje 90-dnevne vize.

Teško i stresno iskustvo

RSE je stupio u kontakt sa još dve volonterke NNK koje su morale da napuste Srbiju u roku od nedelju dana.

Holly (25) iz Velike Britanije ispričala je u razgovoru za RSE da su policajci prema njoj bili grubi prilikom ispitivanja, a morala je i da plati kaznu jer nije u roku od sedam dana napustila Srbiju jer je, zajedno sa pravnicima, tražila privremenu meru od MUP-a da se odloži izvršenje.

“Poslednjih nekoliko dana bilo je neverovatno stresno, sa protestima u gradu i opštim osećajem neprijateljstva, bilo je to teško iskustvo”.

Odluku vlasti u Srbiji da joj zabrane ulazak na godinu dana ocenjuje “razočaravajućom” jer nije uspela da poseti sve delove Srbije, što je želela.

Ona se trenutno nalazi u Bosni i Hercegovini. Kako je objasnila, putuje i posmatra situaciju sa ljudima u pokretu.

Ana (26) iz Slovenije je došla 14. avgusta u Srbiju, ali je 27. oktobra dobila rešenje da mora da napusti Srbiju. I nju je policija odvela u stanicu u danu kada se spremala da učestvuje u humanitarnoj akciji.

Ona je, ipak, i posle svega odlučila da nastavi svoj volonterski rad i planira da ode u BiH, a onda i da se vrati u Srbiju kada joj to bude dozvoljeno.

I tu nije kraj proterivanjima

Najavljeno je da tu nije kraj proterivanju volontera koji u Šidu pomažu migrantima i izbeglicima.

Kako je RSE izvestio policija je 12. decembra u Šidu privela jednog od volontera NNK, nakon što je zaustavila kombi u kojem se nalazilo troje njih.

Oni su tom prilikom bili u akciji deljenja paketa pomoći lokalnom stanovništu u Šidu.

Volonter je istog dana pušten, a u izjavi za RSE je naveo da će protiv njega biti podneta krivična prijava zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti.

On i njegova pravna zastupnica su negirali krivično delo i naveli da se policija prema aktivistima ophodila nasilno i pokušavala da ih zastraši.

U odgovoru koji je MUP dostavio na pitanja N1 16. decembra, navodi se da je jedan od volontera NNK priveden 12. decembra jer je ometao rad policijskih službenika, dok prema drugo dvoje, sem redovne kontrole nisu preduzimane druge mere.

MUP je takođe u odgovoru za N1 najavio da će za dvoje aktivista, koji su strani državljani, biti otkazan boravak u Srbiji, jer ne poseduju radne dozvole niti privremeni boravak.

Antimigrantska atmosfera u Šidu

Šid je nedavno privukao pažnju javnosti i nakon antimigrantskih protesta, koje je u tom mestu 1. novembra održala nepoznata organizacija “Omladina Šida”.

Ove proteste podržao je i predsednik opštine Šid Zoran Semenović zatraživši od nadležnih organa da smanje broj migranata u tom mestu.

Semenović je u saopštenju objavljenom na sajtu opštine 3. novembra kritikovao i aktiviste organizacije No Name Kitchen, koje je optužio da žele “da destabilizuju pravni poredak Srbije” – istu formulaciju koju i policija koristi u svojim rešenjima kojima proteruje volontere iz Srbije.

U saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije objavljenom na Međunarodni dan migranata 17. decembra, navodi se da u 19 prihvatnih i centara za azil u Srbiji boravi 6.015 migranata, od toga 660 dece. Prema nacionalnoj strukturi najviše ih je iz Avganistana, Sirije i Pakistana, navodi se u saopštenju.

U Srbiji je, prema podacima Komesarijata od 3. decembra, van centara između 800 i 900 migranata i izbeglica.

Organizacije koje pomažu migrantima nisu dobrodošle ni u BiH

Godinu dana pre Srbije vlasti u Bosni i Hercegovini, koja se takođe nalazi na migrantskoj ruti, takođe su odlučile da pojedine organizacije koje pomažu ljudima nisu dobrodošle u toj zemlji.

Tako su u junu 2019. godine međunarodni volonteri iz Evrope i Amerike, koji su na sarajevskoj Željezničkoj stanici delili hranu ljudima, prestali sa radom zbog naredbe bosanskohercegovačkih vlasti. Istovremeno, zatvorene su i prostorije u kojima su spremani obroci.

Slično kao i u Srbiji, Služba za poslove sa strancima BiH navela je da volonteri nisu ispoštovali zakone te zemlje.

Autor: Maja Živanović (Radio Slobodna Evropa)


SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending