Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Najava ‘COVID pasoša’ probudila antievropsku retoriku u Srbiji

Skandalozna i loša odluka, komentarišu najviši zvaničnici Srbije predlog Evropske komisije (EK) da se uvede pasoš-potvrda o vakcinaciji protiv korona virusa radi slobodnog putovanja unutar zemalja Evropske unije (EU), ali samo za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), a među kojima nema ruskog i kineskog cepiva.

Published

on

Potrtparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wigand) je 15. marta rekao za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “digitalni zeleni sertifikat” ima za cilj pre svega da olakša bezbedno i slobodno kretanje unutar EU, a “ne da se nešto zabranjuje”.

“On treba da olakša stvari”, rekao je Vigand u pisanom odgovoru.

On je dodao da će se Komisija posebno osvrnuti na građane koji dolaze iz trećih zemalja, među kojima su i pojedine zemlje Zapadnog Balkana.

“Već smo u kontaktu sa međunarodnim telima poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), jer je važno uzeti u obzir tehničku interoperabilnost sa međunarodnim standardima”, kaže Vigand.

U Evropskoj agenciji za lekove su u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da ne mogu da komentarišu stavove zvaničnika Srbije, jer to nije u nadležnosti te institucije.

Iako će o predlogu Evropske komisije poslanici Evropskog parlamenta raspravljati u sredu, 17. marta, predsednica Vlade Srbije i predsednik države svoj stav ponavljaju već danima unazad.

Šta su rekli premijerka i predsednik?

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je 14. marta da bi uvođenje COVID pasoša sa vakcinama koje su odobrene u Evropskoj uniji bilo protiv svih osnovnih evropskih vrednosti i istakla da se to ne sme posmatrati kao geopolitičko pitanje.

“Mislim da su i ljudi u Briselu i svim tamošnjim relevantnim zdravstvenim agencijama svesni činjenice da su i kineska i ruska vakcina efikasne i bezbedne. Ne mogu da verujem da samo zbog njihovog geografskog porekla oni mogu da diskriminišu sve ljude koji su te vakcine primili”, kazala je Brnabić medijma u okolini Lazarevca, gde je posetila jedan od punktova za vakcinaciju.

Dodala je da će, ukoliko takva odluka bude doneta, građani Srbije koji su vakcinisani Sinofarm i Sputnjik vakcinama, “svakako moći da putuju, zato što ćemo mi učiniti sve što je potrebno da obezbedimo da testovi na antitela, PCR testovi budu završeni u rekordnom roku”.

Još oštriji je bio predsednik Srbije Alesandar Vučić koji je 13. marta rekao da je to “vrlo loša i skandalozna odluka”.

“Ja mislim da je to vrlo loše, ali ja ne verujem da oni mogu da donesu takvu odluku, bilo bi nerazumno. Kako će bez tog pasoša da prime, recimo, mađarskog premijera koji se vakcinisao kineskom vakcinom? Recimo, ja ću da se vakcinišem kineskom vakcinom, posebno sad kad sam čuo da ta mogućnost postoji. Neću da uzimam posebne testove i neću da idem ‘preko veze’ u Brisel. Znači, nema ništa od dijaloga s Prištinom”, rekao je Vučić tokom zvanične posete Bahreninu.

Zašto je predlog EK problematičan za Srbiju?

EMA je do sada odobrila četiri vakcine: Pfizer/BioNtech, AstraZeneca, Moderna i Johnson&Johnson.

U Srbiji su do sada odobrene vakcine Pfizer/BioNtech, AstraZeneca, Moderna, kao i ruska vakcina Sputnjik V i kineski Sinofarm. Najviše cepiva stiglo je iz Kine – 2.120.000 doza.

Osim toga, ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je prošle sedmice najavio da bi do 20. maja u beogradskom Institutu “Torlak” trebalo da počne proizvodnja ruske vakcine.

Istog dana, 11. marta, Vučić je najavio da je Srbija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom dogovorila izgradnju fabrike za proizvodnju kineske Sinofarm vakcine u Srbiji.

Retorika od pre godinu dana

Reakcija zvaničnika Srbije na inicijativu Evropske komisije nije dobronamerna, kaže za RSE Strahinja Subotić, programski menadžer u nevladinoj organizaciji Centar za evropske politike (CEP). Subotić smatra i da antievropska retorika zvaničnika u Srbiji nije slučajna.

„Vidimo da se ista retorika koristila pre tačno godinu dana, kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji. Upravo je tad predsednik Srbije rekao da je to kraj evropske solidarnosti. Vidimo da se iste rečenice sad ponavljaju, tako da meni ovo ne liči na slučajnost, već samo pokazuje da naši državni čelnici ne veruju u evropsku ideju i da traže svaki propust da iskoriste kako bi naškodili imidžu Evropske unije, koji je ionako već klimav u našoj državi“, kaže Subotić.

Informaciju o predlogu Evropske komisije za uvođenje COVID pasoša je 13. marta potvrdila evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson (Ylva Johansson).

Kako je preneo Euronews, pasoš-potvrda o slobodnom putovanju ne isključuje mogućnost da građani unutar EU putuju i na osnovu testova kojima dokazuju da nisu zaraženi korona virusom ili ako pristanu na karantin.

Različiti stavovi zemalja EU

„Oni koji nisu vakcinisani će morati da se pridržavaju pravila koja već sad postoje – da poštuju pravila karantina, da imaju brzi PCR test ili da urade test neposredno pre samog odlaska na granicu. Ovo je inicijativa koju je podržala Grčka, država koja je bliska Srbiji, jer ona veoma zavisi od turizma. Grčka i njoj slične priobalne države žele da putem sertifikata omoguće brži prolaz u Evropsku uniju. Tako da je cilj suprotan od onoga što čelnici Srbije govore“, objašnjava Strahinja Subotić.

On podseća da je ovo predlog Evropske komisije, o kojem će se države članice EU tek izjašnjavati. Dodaje da je nezahvalno prognozirati kako će se pojedinačne države odrediti o ovom pitanju.

„Jer imamo države poput Mađarske koja je odobrila kinesku i rusku vakcinu. Sam Orban je primio kinesku vakcinu. S druge strane, imamo Nemačku koja koristi drugi razlog da možda obeshrabri ovakve sertifikate. Oni kažu: ’Zašto da olakšavamo vakcinisanim osobama da putuju, kada i one mogu prenositi virus?’ Tako da postoje različita razmatranja država članica“, kaže Subotić.

Pitanje procedure

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže za RSE da se na ovaj način ne može sprečiti širenje virusa, te podseća da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) načelno protiv ograničenja protoka ljudi i robe.

„Preteča SZO, Međunarodna sanitarna komisija koja je prvi put održana 1850. godine, imala je za cilj da se u ovakvim situacijama – tokom epidemija i pandemija – što manje ograničava promet putnika i robe. To je i ostalo i to je neka opšta politika. Stav je generalno da vi ne možete da sprečite virus, kao ni vodu, da prođe kud hoće. Na taj način možete samo da eventualno malo usporite prenošenje iz zemlje u zemlju, ali ne i da sprečite širenje“, objašnjava Radovanović.

On, međutim, smatra da ideja Evropske komisije o priznavanju samo onih vakcina koje je odobrila Evropska agencija za lekove nema veze sa politikom, već sa poštovanjem procedura.

„Evropska agencija za lekove je odobrila četiri vakcine i EU onda mora to da prihvati. Ne može da ide mimo stava agencije koju je sama osnovala“, kaže Radovanović.

On smatra da bi se uskoro moglo očekivati da bude odobrena i ruska vakcina, s obzirom na to da je proizvođač vakcine Sputnjik V dostavio papire Evropskoj agenciji za lekove.

S druge strane, Kina do sada nije iskazala interesovanje za ulazak u tu proceduru.

„Pretpostavljam da dokumentacija koju u ovom trenutku imaju nije impresivna i da ne bi zadovoljila kriterijume (evropske) Agencije za lekove. Jer, dokazi su indirektni, iz njihove druge faze ispitivanja, nemaju treću, i oni (dokazi) iz zalivskih zemalja odakle se tvrdi da je zaštita relativno dobra“, kaže Zoran Radovanović.

On smatra da evropske zemlje neće lako hteti da se odreknu više miliona kineskih turista, pa očekuje da se nađe rešenje, čak i ukoliko Kina ostane pri odluci da ne šalje dokumente EMA-i.

Teške reči na račun politike koju sprovodi zvanični Brisel nisu se retko čule sa visokih državnih pozicija u Srbiji. Predsednik Srbije je govoreći o medicinskoj opremi i nabavci respiratora pre tačno godinu dana izjavio da „Evropska solidarnost ne postoji” i da je “to bila bajka na papiru”, kao i da samo Kina može da pomogne Srbiji.

Oštre kritike iz Beograda na račun Brisela

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je prošlog meseca oštro kritikovao Evropsku uniju zbog amandmana kojima se od Beograda zahteva rešavanje više afera.

“Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, takođe zadrže za sebe”, naveo je Vulin tada.

Prema istraživanju Centra za evroatlantske studije iz novembra 2020. godine, 50 posto građana Srbije bi na referendumu podržalo ulazak zemlje u Evropsku uniju. Protiv je 36 posto, dok je 14 procenata izjavilo da ne bi glasalo.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: “Neće uticati na glasove koje ste danas dali”

Visoki predstavnik Kristijan Šmit saopštio je večeras da je, dok su birači glasali, rešio da nametne svoju odluku o izmeni Izbornog zakona BiH. On je naveo da je hteo da zaštiti glasove koje su birači danas dali na opštim izborima

Published

on

By

“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurati im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali. Izmene koje sam danas uveo neće uticati na glasove koje ste dali. Ovo su vaši izbori. One se ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela”, kazao je on.

U saopštenju je naveo da ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. “Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao. Moje odluke će pomoći da ova država bude u stanju pripremiti ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate”, naveo je Šmit.

Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

“Nakon današnjih odluka, nedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu. Uneo sam u Ustav i zahtev za obaveznu saradnju, što je osnova za prosperitet svih. Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh, neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”, naveo je Šmit.

Takođe je dodao ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama. “Ovo nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese. Ali ovo vidim kao hitno i neophodno kako bi se dao veći prostor mudrosti i posvećenosti građana Bosne i Hercegovine”, naveo je Šmit.

Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema.

“Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo riječi u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, navodi se u odluci.

Šmit navodi da je svima potrebno zajedničko razumevanje sa ljudima za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. “Pozivam građane da rade na ovom. Ja ću pomoći. Moj prvi korak je ova odluka. Sa ovim odlukama, odgovorni politički lideri mogu sarađivati sa Evropskom unijom, predsednikom Mišelom, predsjednicom fon der Lejen i svim Evropljanima kako bi napravili potreban napredak”, zaključuje u saopštenju Šmit.

Ambasada SAD pozdravila odluku Šmita

Pozdravljamo današnju odluku visokog predstavnika Šmita da ojača stabilnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine kroz amandmane na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i Izborni zakon BiH, ova akcija je bila i hitna i neophodna, saopštila je večeras Ambasada SAD u Sarajevu.

Odluka visokog predstavnika se bavi problemima koji muče Federaciju Bosne i Hercegovine dugi niz godina, navodi se u saopštenju i podseća da četiri godine nakon izbora 2018, Federacija nije implementirala rezultate, a Ustavni sud Federacije je skoro paralizovan. “Ovo je lišilo stanovnike Federacije njihovih ustavnih prava, podrilo vladavinu zakona i ohrabrilo etnonacionaliste širom BiH. Zajedno, ovi problemi ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, ocenjuje se u saopštenju Ambasade.

Kako se navodi, političke stranke su godinama imale više mogućnosti da reše nerešene probleme funkcionalnosti i podele vlasti u Federaciji, uključujući avgust i septembar kada ih je visoki predstavnik pozvao da traže kompromis u dobroj veri. “Umesto da to učine, mnogi od njih su pronašli nove načine da napadnu institucionalni integritet ove zemlje. Građanima BiH je potrebna i oni zaslužuju funkcionalnu vlast koja odgovara na sve veći broj unutrašnjih i eksternih kriza. Disfunkcija nije samo neodgovorna, već je i opasna”, ističe se.

Kada je vladajuća koalicija Republike Srpske preduzela korake za podrivanje državnih institucija i integriteta BiH, međunarodna zajednica je preduzela akciju da sankcioniše odgovorne lidere, navodi Ambasada. “Kada su lični interesni lideri pokušali da drže finansiranje izbora kao taoce, međunarodna zajednica je preduzela akciju da obezbedi CIK-u resurse neophodne za održavanje izbora i zaštitu demokratskih prava građana BiH. Međunarodna zajednica ne može dozvoliti da se nefunkcionalnost Federacije nastavi još četiri godine, i više ne može polagati veru u prazna obećanja i obaveze političkih lidera da će ovoga puta pregovarati u dobroj vjeri, praviti smislene kompromise i oni će interese naroda koje predstavljaju staviti iznad svojih, uskih etnonacionalističkih ili finansijskih interesa. Vreme je prošlo za prazna papirna obećanja od lidera koji dosledno ne ispunjavaju”, zaključuje se u saopštenju.

Oglasila se i Ambasada Velike Britanije

Ambasador Velike Britanije u BiH Džulijan Rajli oglasio se večeras rečima da Ujedninjeno kraljevstvo podržava odluku Šmita.

“Nažalost je da su ovlašćenja visokog predstavnika i dalje potrebne u Bosni i Hercegovini, ali u nedostatku domaće političke volje ili liderstva, visoki predstavnik ima važnu ulogu u implementaciji Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške okviru za prosperitetnu budućnost. Njegove današnje odluke treba posmatrati u tom svjetlu. Funkcionalne vlasti, na svim nivoima, su ključne za osiguranje napretka i stabilnosti”, naveo je on na Tviteru.

Kako dodaje, domaći politički akteri moraju sada raditi zajedno i implementirati izborne rezultate te podržati reforme potrebne za napredak BiH na evro-atlantskom putu.

Plenković: Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na Tviteru gde je komentarisao ovu odluku visokog predstavnika Šmita. On je naveo da je razgovarao s predsednikom HDZ-a i HNS-a BiH Draganom Čovićem i čestitao mu na izbornim rezultatima, navodeći i da je Borjana Krišto dobila uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH.

“Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustav Federacije BiH i Izborni zakon. U tome smo ga sve vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH te smo vodili razgovore sa svim zemljama. Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i pridonose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH”, naveo je on.

Plenković ocenjuje da je posle izbora potrebno je da politički akteri nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu. “Ponovo svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda”, napisao je Plenković.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/64183/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-u-bih-nece-uticati-na-glasove-koje-ste-danas-dali/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bećirović, Komšić i Cvijanović ulaze u Predsedništvo BiH: Preliminarni rezultati izbora

Nakon više od 70 odsto prebrojanih glasova može se zaključiti da su novi članovi Predsedništva BiH – Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić

Published

on

By

Na uzorku od 74 posto što je 642.103 glasa, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 56,15 odsto (235.627 ) glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 39 odsto (164.597 glasa), a Mirsad Hadžikadić (Koalicija Država) na trećem je mestu sa 4,83 osto (19.962) glasova.

Kada je reč o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda u prednosti je Željko Komšić (DF) sa 73 odsto ( 155.396) glasova, a iza njega je Borjana Krišto sa 29,7 (66.521) glasova.

Prema podacima Centralne izborne komisije izlaznost je bila 1.644.044 glasa (50 odsto), što je pad od četiri odsto u odnosu na prošle opšte izbore.

Rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH su sledeći: SDA: 38 odsto, SDP 13 odsto, DF 10 odsto, HDZ BiH 12 odsto, NiP šest odsto, NES šest odsto, NS četiri odsto, SBB dva odsto, SzBiH dva odsto.

Što se tiče entiteta Republika Srpska, kandidatkinja SNSD-a Željka Cvijanović uverljivo vodi ispred Mirka Šarovića (SDS). Iza njih su Nenad Nešić, Vojin Mijatović i Borislav Bjelić.

Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da na osnovu obrađenih preko 69 posto glasova Cvijanović vodi.  „Trenutno smo blizu da proglasimo pobedu Željke Cvijanović. Ozbiljno vodi. Nedostižno“, izjavio je Kovačević.

S.D.

izvor:

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

Trending