Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Muzika i politika: Džipsi Mafija – od zrenjaninske mahale, preko Antifa borbe, do nemačkih skvotova

Osnivači grupe su braća Ajeti – stariji Ferid, umetničkog imena Skil i mlađi Emrah koji je sebi nadenuo nadimak Badi O.G. (Buddy O.G).

Published

on

Braća Ferid i Emrah Ajeti prvi put su videli „mahalu” kada su se iz Nemačke vratili u Zrenjanin i tek tada shvatili kako žive Romi i kako se prema njima ophodi.

„To se primeti kad odeš kod doktora, uđeš u prodavnicu i najbolje u odnosu sa policijom jer sa njima nema priče”, kaže Emrah, mlađi brat, za BBC na srpskom.

Od tada, taj osećaj pokušavaju da prenesu kroz hip hop muziku i ostatku društva približe probleme „običnog Roma – šta se dešava u mahali i kako ti ljudi žive”.

Grupu su nazvali Džipsi Mafija (Gipsy Mafia) i od početka su politički angažovan bend.

„Cigana pretukli na ulici al’ to se nikoga ne tiče”

Osnivači grupe su braća Ajeti – stariji Ferid, umetničkog imena Skil i mlađi Emrah koji je sebi nadenuo nadimak Badi O.G. (Buddy O.G).

U međuvremenu im se priključila i Skilova supruga – Koštana Koki Ajeti, na mestu menadžerke i di-džeja.

Javnost ih je upoznala sredinom 2000-tih, kada im se na Jutjubu pojavio spot za pesmu Ciganska mafija.

„Ideja nam je bila da privučemo pažnju i sebe izreklamiramo. Nikakvo veličanje gangstera nije bilo cilj”, kaže Badi.

A cilj im je, kažu, da se u pesmama najviše bave položajem Roma sa kojim nisu bili upoznati sve dok ih vlasti u Nemačkoj 2004. godine nisu vratile u Srbiju u procesu readmisije.

Readmisija podrazumeva prisilno ili dobrovoljno vraćanje lica koja neosnovano borave na teritoriji određene države u zemlje njihovog porekla.

U najvećem broju slučajeva radi se o osobama koje traže azil, ali postoje i slučajevi kada je reč o osobama kojima je istekla viza i slično.

„Nama se taj povratak vodi kao dobrovoljni odlazak.

„Rekli su nam da je u Srbiji mirno, nema rata i da možemo da idemo, a ako ne odemo da će nas deportovati”, objašnjava Ferid za BBC na srpskom.

Kao tinejdžeri su stigli u Zrenjanin.

Živeli su u naselju Zeleno polje, ali su vreme sa prijateljima provodili u „mahali” – romskom naselju Dudara, koje je sredinom 2019. godine dobilo prvu asfaltiranu ulicu.

Sa diskriminacijom su se suočili čim su napustili mahalu’, dok je posebno gorak ukus ostao od „tretmana” policije.

„Tada je postojao trend među zrenjaninskim policajcima da kada im daš ličnu kartu, oni je pocepaju i posle toga ti je ponovo zatraže.

„Kada im kažeš da si je već dao i da su je pocepali, oni ti kažu da lažeš, a onda te prebiju”, govori iznervirani Skil, koji se našao u takvoj situaciji.

Zbog ovakvih i sličnih scena nisu mogli lagodno da šetaju ulicom.

„Zamisli ti takav život u državi gde je tvoj prvi neprijatelj policajac”.

Vremenom je muzika postala njihovo „borbeno sredstvo” protiv takvih iskustava.

Tako su stekli i poznanstva zahvaljujući kojima su posle više od 10 godina ponovo u Nemačkoj.

„Nemački policajci udaraju samo po džepu, to je njihova batina”, kaže Skil upoređujući tretman organa reda.

Prvo su otputovali Skil i Koki – koji danas imaju ćerku Leonoru i ne planiraju da se vrate u Srbiju.

Badi im se takođe pridružio, pa su sada svi na okupu.

Kažu da su zadovoljni životom u ovoj zapadnoevropskoj državi.

„Ja imam klasičan gasterbajterski posao po smenama u fabrici igračaka i zarađujem mnogo više nego u Srbiji”, kaže Skil, ističući da sada uspe i porodici u Zrenjanin da pošalje novac.

On se nedavno pridružio bratu Badiju koji već šest meseci radi na ovom poslu, dok je supruga Koki medicinska sestra u staračkom domu.

Bez obzira na znatno bolje materijalne uslove, njihov položaj je još daleko od savršenog.

U skladu sa tim, muzika je i dalje sredstvo kojom prkose, kako kažu, neprijateljima – fašizmu, kapitalizmu i policijskoj represiji.

Muzika kao sredstvo upoznavanja sa romskim problemima

Sa repom su se susreli u ranom detinjstvu u nemačkom gradu Marlu.

Skil se, kaže, družio sa Romima, Srbima i Arapima.

Tada je prvi put čuo srpski rep, a Đus (pravo ime Ivan Ivanović) mu je bio idol.

Prvi album Ciganska posla, na kome su radili tri godine, izdali su 2013, da bi potom usledili Strejt Auta Mahala i 161% Bum Bep.

Romski jezik gotovo da nisu koristili.

„Poruku koju smo hteli da prenesemo nije bila namenjena Romima jer oni znaju kakav je život u mahali”, kaže Skil.

Međutim, poslednji album Gipsyz​`​m je u potpunosti ispevan na nemačkom jeziku.

„Mi godišnje imamo preko 30 svirki u Nemačkoj i do sada smo nastupali sa srpskim pesmama pre kojih bismo objasnili o čemu govore.

„To je postalo zamorno ljudima koji nas slušaju, pa pošto živimo u Nemačkoj i govorimo njihov jezik, rešili smo da im izađemo u susret novim albumom”, objašnjava Badi.

Od početka pandemije korona virusa imali su svega tri uživo i dva onlajn nastupa, ali su vreme iskoristili da pripreme materijal za dva EP izdanja, takođe na nemačkom jeziku.

Romski rep u Srbiji

Za Predraga Vukčevića – repera, di-džeja i teoretičara ove muzike, osnove romskog repa u Srbiji postavio je nedavno preminuli Džej Ramadanovski 1993. godine uvodnom strofom u pesmi Seksi ritam.

Zvonko Demirović je iste godine objavio pesmu Keskandžika, a onda i Čokoladu koje su, prema Vukčeviću, deo istorije domaćeg romskog repa.

Prvi u potpunosti romski rep album Crni smo mi izlazi 2007.

Na njemu Muha Blekstazi iz Novog Sada predstavljaja sebe i govori i u ime romske populacije.

„U to vreme sam čuo i za R-Point ekipu koja je bila u BIGZ-u, a matrice su im radili di-džejevi Uce i Rahmani”, govori Vukčević.

On je 2014. imao prilike da u niškim romskim naseljima Crvena Zvezda i Beograd Mala drži rep radionice.

Tamo je upoznao još jednog romskog repera, Kastrata Kastra Brijanija, rodom iz Prištine i jednog od retkih koji repuje na maternjem jeziku.

Danas od romskih izvođača u rep svetu i njemu bliskim žanrovima najpoznatiji je Elon, koji je u dokumentarnom filmu portala Mondo izjavio da ga „romska nacionalna manjina nije gotivila jer je previše na beloj strani, a Srbi jer je previše na crnoj strani”.

Antifa i napadi neonacista na koncertima

Trenutna politička situacija u Srbiji za Džipsi Mafiju staje u jednu reč – nacionalizam.

„Vidim ga na svakom dešavanju, otvoreno ili skriveno i uvek uz iste parole.

„Voleo bih da se nešto promeni, ali meni trenutno tako izgleda”, naglašava Skil.

Pored nacionalizma protive se i seksizmu, a posebno ih dotiče onaj u rep muzici.

Na ove stvari, kako kažu, jesu obraćali pažnju i ranije, ali su im veću važnost pridali kada su se upoznali sa antifa pokretom.

Zbunjuje ih činjenica da se u današnje vreme antifašizam kriminalizuje, kao i to da moraš da se izjašnjavaš po ovom pitanju i jasno kažeš da si antifašista.

„Za nas je antifa protivljenje nacistima i fašizmu.

„Svaki normalan čovek treba tako da se oseća”, kaže Badi.

Antifašistička akcija je nastala u Nemačkoj početkom 1930-ih, odakle potiče i reč antifa koja je zapravo skraćenica za pojam antifašizam.

Danas je ovaj pokret širom sveta rasprostranjen i mahom ga čine levičari koji se različitim metodama, nekada i fizičkim nasiljem, suprotstavljaju fašističkim pojavama u društvu.

Taj stav im je doneo probleme sa neonacistima u Zrenjaninu, koji su ih ponekada napadali na koncertima.

To sam što jesam

To sam što Jesam – Džipsi Mafija” je dokumentarni film koji je režirala Andrijana Stojković.

Premijera se dogodila u maju 2019. u Beogradu na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma – Beldoks, da bi odmah sutradan ovo ostvarenje dobilo i prvu, specijalnu nagradu u „Srpskoj takmičarskoj sekciji”.

Ideja za film je potekla od beogradskog ogranka Gete instituta.

„To je trebalo da bude kratki film od dvadesetak minuta, međutim posle povrataka iz Švabiš Gemunda, kad sam otišla da ih upoznam i popričam sa njima, shvatila sam koliko je zapravo važna ta njihova poruka.

„Zato smo, u dogovoru sa institutom, odlučili da traje dvostruko duže”, objašnjava rediteljka Andrijana Stojković za BBC na srpskom.

Delovi filma su snimani na turneji, odnosno u komunama i skvotovima, gde su se koncerti održavali, uglavnom spontano i bez unapred određenog plana.

Film je veliko interesovanje izazvao među skvoterima i pripradnicima antifašističkog i antikapitalističkog pokreta, odakle stalno stižu pozivi za prikazivanje.

Međutim ideja je da se film plasira publici „koja ne zastupa iste ideje kao Džipsi Mafija”.

„Veoma nam je bitno da ga prikažemo najširoj mogućoj publici, da je zaintrigiramo i postavimo pitanje da li su oni naši izbori, na koje smo mi u poslednje vreme prisiljeni, pravi”, navodi Stojković.

„Ciganin sam u dnu duše, al’ slobodno dišem”

Akronim O.G. u reperskom svetu obično označava ,,originalnog gangstera”.

Ali Badi kaže da ih gangsterska priča ne zanima i da u njegovom slučaju to znači „original džipsi”.

„Mi smatramo da pravi ,original džipsi’ treba da se bori za svoja prava i da kaže šta misli, a ne da ćuti i da radi šta mu kaže država ili ostali.

„Pravi Cigan je neko ko se bori”, zaključuje njegov brat Skil.

Izvor: naslovi.net

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending