Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Može li SPC spasiti Abazovićevu Vladu

Nakon što je Vlada Dritana Abazovića ostala bez podrške dijela vladajuće većine, otvoreno je pitanje da li će joj biti izglasano nepovjerenje ili će na kraju politički preživjeti obezbjeđivanjem podrške opozicionih partija, proruskog Demokratskog fronta i Demokrata

Published

on

Nakon što je Vlada Dritana Abazovića ostala bez podrške dijela vladajuće većine, otvoreno je pitanje da li će joj biti izglasano nepovjerenje ili će na kraju politički preživjeti obezbjeđivanjem podrške opozicionih partija, proruskog Demokratskog fronta i Demokrata.

Te partije su sa Abazovićevim pokretom URA bili vlast nakon izbora u avgustu 2020. godine, ali je nakon godinu i po, uslijed političkih sukoba, upravo glasovima Abazovićeve URA-e, njihovoj Vladi izglasano nepovjerenje, a lider Demokrata Aleksa Bečić smijenjen je sa mjesta predsjednika Skupštine Crne Gore.

Politički analitičar Zlatko Vujović smatra da će upravo Demokrate imati ključni uticaj za dalju političku sudbinu Vlade Dritana Abazovića, koja je ostala bez većinske podrške u parlamentu.

Naime, Socijaldemokratska partija (SDP) i Demokratska partija socijalista (DPS) najavile su uskraćivanje podrške Abazovićevoj Vladi nakon što je 8. jula usvojila tekst Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) , za koji su ocijenili da ugrožava interese Crne Gore.

“Pad aktuelne Vlade bi mogao usporiti put Crne Gore ka Evropskoj uniji, ali ne možemo tolerisati zanemarivanje nacionalnih interesa“ ocijenio je 11. jula predsjednik države i DPS Milo Đukanović.

Međutim, politički blok koji je izglasao Abazovićevu Vladu nema dovoljan broj poslanika za opoziv.

Iz Demokrata i DF-a i pored svih kritika i otpora manjinskoj Vladi, za sada se nijesu eksplicitno izjasnili da li će glasati za njen opoziv.

Tri scenarija i posljedice

Politički analitičar Zlatko Vujović kaže za Radio Slobodna Evropa da postoje bar tri scenarija o daljoj političkoj sudbini Abazovićeve manjinske Vlade.

Jedna varijanta je uskraćivanje povjerenja Vladi.

U tom slučaju bi, kako ističe Vujović, partije zainteresovane za pad Vlade morale da obezbijede podršku Bečićevih Demokrata.

Vujović: Abazovića bi mogla da spasi SPC
Vujović: Abazovića bi mogla da spasi SPC

On smatra da će Demokrate imati presudnu ulogu na epilog krize aktuelne Vlade:

“Najrealnija opcija jeste da Demokrate ili neko drugi iz opozicije obezbijedi glasove za smjenu Vlade gospodina Abazovića, a nakon toga da se eventualno otvori pitanje da li dopustiti aktuelnoj da sprovodi izborni proces ili ići sa novom Vladom.“

Vujović ocjenjuje da bi Vlada ipak mogla politički da preživi, ukoliko njen spas bude u interesu Srpske pravoslavne crkve (SPC), ukazujući na bliske odnose Demokrata sa tom crkvom:

“Ukoliko bi se desilo da oni (SPC) ostvare uticaj na Demokrate, kojima odgovara rušenje Abazovića, onda bi se aktuelni premijer mogao nadati produženju mandata na tom mjestu. U suprotnom onda nas čeka smjena Abazovića i njegove Vlade“.

“Dakle, ključni faktor koji bi mogao da spasi Vladu Dritana Abazovića jeste SPC preko uticaja na Demokrate“, zaključuje Vujović.

Abazovićeva Vlada je 8. jula na sjednici usvojila Temeljni ugovor o uređenju odnosa sa SPC, što je dovelo do povlačenja podrške SDP i DPS.

Usvajanju su prethodile negativne reakcije i kritike predloženog teksta ovih partija, nevladinih organizacija, ali i stručne javnosti.

“Vlada je napustila agendu evropskih integracija i ishitreno, neodgovorno i bez konsultacija sa stručnom javnošću ušla u zaključivanje Ugovora sa SPC, čime je nanijela neprocjenjivu štetu državnim interesima Crne Gore”, poručili su iz DPS.

Abazović je na to odgovorio da će se vidjeti “šta je stav većine poslanika” implicirajući da DPS neće uspjeti da obezbijedi većinu od 41 poslanika za opoziv njegove Vlade.

Iako su oštri kritičari premijera Abazovića, protiv čije Vlade su u više navrata protestovali, Demokrate su od ranije podržavale potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC.

https://www.slobodnaevropa.org/a/protest-crna-gora-podgorica/31695255.html

Stigle su i reakcije nevladinog sektora na ignorisanje Abazovićeve Vlade.

Kako je ocijenila Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje (CGO) premijer Abazović i ministri su demonstrirali hermetičku zatvorenost za sve brojne argumente pristigle iz NVO sektora.

Ona je najavu Abazovića da će naknadno organizovati konsultacije sa nevladinim sektorom i stručnjacima o ugovoru koji je već usvojen, nazvala uvredom za zdrav razum.

Inače, CGO je 11. jula prezentovao istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da je za svega 11 posto građana potpisivanje Temeljnog ugovora bilo prioritet u radu Vlade.

Zlatko Vujović smatra da postoje još dva, ali manje vjerovatna scenarija.Jedan je redefinicija odnosa unutar sadašnje vladajuće većine koja, kako je rekao, podrazumijeva povlačenje Abazovića što on, kako smatra Vujović, ne bi prihvatio.Drugi je formiranje nove stare koalicije partija (DF, Demokrata, URA) koje su izabrale prethodnu Vladu Zdravka Krivokapića.”Formiranje nove većine od starih partnera je možda i najmanje vjerovatan scenario zato što ne rješava pitanje evropskih integracija i podrazumijeva ulazak DF u Vladu, čemu su se izričito do sada protivili naši zapadni partneri“, pojašnjava Vujović.Abazović, čiju Vladu podržavaju zapadni partneri Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, nije za usvajanje Temeljnog ugovora dobio eksplicitnu podršku Brisela i Vašingtona.Šta više, ambasadorka Češke koja predsjedava Evropskom unijom Janina Hrebičkova izjavila je da iz ugla Brisela ugovor sa SPC nije prioritet za evropske integracije Crne Gore.

Da li su novi izbori opcija?

DPS i SDP na raspolaganju imaju i mogućnost podnošenja inicijative za skraćenje mandata Skupštine što bi vodilo vanrednim izborima.

I za tu inicijativu im kao i u slučaju glasanja o nepovjerenju Vladi, osim glasova partija manjinskih naroda, za koje se ne zna da li bi ih podržali , fali još bar jedan glas iz redova partija okupljenih u proruskom Demokratskom frontu ili Demokratama.

Iako su ove partije, nakon pada prethodne Vlade, u aprilu ove godine, zalagale za nove izbore smatrajući to poltički korektnijom opcijom od izbora manjinske Vlade Dritana Abazovića , za sada ne žele da se izjasne da li bi podržale skraćenje mandata Skupštine.

Ni stav manjinskih partija po ovom pitanju nije poznat.

No još jedna prepreka, na putu ka vanrednim izborima, je situacija u Ustavnom sudu.

Budući da garantuje zaštitu biračkog prava, bez funkcionalnog Ustavnog suda nema institucionalne zaštite u slučaju povrede izbornih prava građana.

“Ustavni sud će uskoro imati samo tri člana. To nije dovoljno jer je za donošenje odluka o izborima neophodno da ih bude najmanje četiri“, kaže Zlatko Vujović.

Naime, mjesto sedam, Ustavni sud Crne Gore trenutno ima četvoro sudija, a jednom uskoro ističe mandat.

S toga, Vujović smatra da se u ovom trenutku ne može govoriti o zakazivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

U svakom slučaju nejasno je koja od procedura , izglasavanje nepovjerenja Vladi ili skraćenje mandata parlamentu, će biti pokrenta i ko će je podržati osim DPS, SDP i opozicionih Socijaldemokrata koji ukupno imaju 35 poslanika od ukupno 81 u crnogorskom parlamentu.

Manjinske partije, čiji je stav za sad nejasan imaju ukupno 5 mandata, tako da za bilo koju incijativu , čak i uz njihovu podršku fali jedan glas iz partija okupljenih oko DF i Demokrata.

Vlada Dritana Abazovića izabrana je 28. aprila ove godine glasovima DPS, URA, SDP, SNP i partija manjinskih naroda.

Predrag Tomović

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/spc-abazovic-spas-vlada/31938434.html

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending