Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pad tate i sina Bobara: Hapšenje u Novom Sadu uvod u raskid Srbije i Rusije

Hapšenje Petka Bobara, jednog od najbližih saradnika Dušana Bajatovića i finansijera Socijalističke partije Srbije osumnjičenog za zloupotrebu poslovanja sa Srbijagasom, pored zakonskih konsekvenci nosi i određenu političku poruku

Published

on

By

Prema mišljenu sagovornika “Nove“, uklanjanjem jednog od ključnih ljudi socijalista je “bacanje rukavice” SPS – u i početak otvorenog sukoba ne samo između SPS – SNS, već i distanciranja od Ruske federacije.

– Stav LSV je da nadležni organi, Tužilaštvo i sud će da rade svoj posao i mi ne možemo da procenjujemo da li je neko kriv ili nije, ali je sasvim jasno da je po sredi početak sukoba na relaciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ovo definitivno nije slučajno – smatra Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja godinama kritikuje prodaju NIS – a Rusima.

On ocenjuje da je Srbija u brojnim problemima vezanim za energetski sektor i podseća da je udarna pesnica Ruske federacije u Srbiji bila u energetskom sektoru, ali i na nekim drugim poljima i utemeljenju u društvu bio upravo Srbijagas i Socijalistička partija Srbije.

– Definitivno je izgleda došlo do tačke u kojoj Srpska napredna stranka i aktuelna vlast više ne mogu da tolerišu mešanje Ruske federacije preko Srbijagasa, preko Dušana Bajatovića i SPS – a u unutrašnju politiku Srbije – kaže Marton, dodajući da nema nijedne zemlje u Evropi koja je toliko energetski zavisna od Rusije koliko je Srbija.

On je dodao da se hapšenje Bajatovićevog saradnika simptomatično izvedeno baš pred najavljeno formiranje nove Vlade i da je reč o snižavanju cene SPS u pregovorima oko nove vlade.

Ivan Ninić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Sa ovom tezom saglasan je i advokat Ivan Ninić, smatrajući da se vrlo vodilo računa o vremenu Bobarovog lišavanja slobode.

– Ovo je stezanje obruča oko Bajatovića i bildovanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatoviću pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para – kaže advokat Ninić za “Novu“.

On je dodao da bi bilo dobro proveriti datume kada su se malverzacije za koje se Bobar sumnjiči, dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima.

“Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”, izjavio je Ninić.

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54). Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara za fiktivni posao renoviranja poslovnog objekta Srbijagasa, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Ana Lalić

izvi

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“MENJA SE ENERGETSKA MAPA EVROPE” Predsednik Bugarske: “Puštanje u rad interkonektora predstavlja dokaz rešenosti za uspeh”

Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je danas na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope.

Published

on

By

“Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti”, rekao je Radev.

On je ocenio da današnja svečanost i bilateralni susreti predstavljaju planiranje zajedničke budućnosti.

“Prisetio sam se razgovora sa grčkim premijerom o strateškoj saradnji dve zemlje koja je stub stablinosti u regionu. Taj stub sada ima i fizičku dimenziju i zove se interkonektor”, rekao je Radev.

Prema njegovim rečima, uopšte nije lako da se izgradi taj interkonektor, dodajući da su obe vlade naporno radile da se projekat realizuje.

On je zahvalio kompanijama koje su ga gradile na profesionalizmu, kao i institucijama u Grčkoj i Bugarskoj na podršci, te Evropskoj komisiji na finansijskoj podršci, smernicama i vođstvu.

“Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou”, rekao je Radev.

Radev je istakao da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope i da najzad postoji, kako je rekao, pravi dovod gasa iz Azerbejdžana.

Azerbejdžan je, kako je ukazao, bio pouzdan partner koji se držao sporazuma od pre 10 godina.

On je naveo da interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju.

Kako je naveo, region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.

“Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima”, rekao je Radev.

Radev je zaključio da se ključ za uspeh nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju.

Tanjug

izvor: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/menja-se-energetska-mapa-evrope-predsednik-bugarske-pustanje-u-rad-interkonektora/czc5hfw

Continue Reading

Trending