Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Modularni nuklearni reaktori: Mali su i jeftiniji, mogu se sklapati, ali jesu li rešenje za energetski sistem Srbije

Izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji zabranjena je Zakonom, koji je donet 1989. godine, tri godine nakon katastrofe u Černobilju, i koji je i danas na snazi.

Published

on

Nuklearne elektrane pouzdan su izvor energije širom sveta, ali ne i u Srbiji. Izgradnja nuklearnih elektrana u našoj zemlji zabranjena je Zakonom, koji je donet 1989. godine, tri godine nakon katastrofe u Černobilju, i koji je i danas na snazi. Kako se najavljuje, ove godine bi trebalo da bude gotova nova strategija razvoja energetike, uglja je sve manje, traže se novi izvori, a od političara se čuje da se razmišlja i o modularnim nuklearnim elektranama. 

Geleralni sekretar Svetskog saveta za energiju Miodrag Mesarović kaže da je dobra stvar ta što one mogu da se nadograđuju u skladu sa potrebama.

“Prednosti su zato što su male snage i mogu da se pakuju. Prema rastu potreba za energijom one se modularno ugrađuju, pa se povećava snaga. I u pogonu su praktičnije, možete da isključite jedan modul ako vam je potrebna manja snaga ili da uključite neki koji je bio u rezervi ako snaga poraste. Zbog toga su one su fleksibilnije za rad”, kaže Mesarović.

Stručnjaci za nuklearnu energiju se već godinama zalažu za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearki, ali bezuspešno. Oni tvrde da je u nuklearnoj energiji budućnost, ali i rešenje za energetski sistem Srbije. 

Dimović: Mali reaktori najbolje rešenje

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke u Vinči Slavko Dimović kaže da je dubokog uverenja da je nuklearna energija jedini način da se postigne energetska efikasnost i energetska stabilnost u Srbiji.

“Nuklearke proizvode 10 odsto struje, jer su i dalje fosilna goriva dominantna, odnosno ugalj. Ako hoćemo da živimo i da ne udišemo zagađen vazduh, moramo da se oslobodimo termo-elektrana. EU je prevela nuklearnu energiju u zelenu, pomoću tih modularnih reaktora. Mislim da bi bilo potrebno godinu dana da se javnost spremi na ovu promenu. Mi moramo da nađemo rešenje za fosilna goriva. Gas je prelazno rešenje, ali i dalje emituje CO2 u atmosferu, a alterativni obnovljivi izvori energije, kao što su solarna i energija vetra nisu dovoljni za industrijsku revoluciju četvrte generacije, ako i za neku ozbiljniju privredu”, kaže Dimović za Euronews Srbija.

On smatra da su modularne nuklearne elektrane za sada kao tehnološka inovacija najbolje rešenje i da imaju niz prednosti.

“Pre svega je novac glavni faktor, zatim stvaranje manje radioaktivnog otpadnog materijala, efikasnije su, mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Prema energetskim potrebama države ili regiona se mogu skalirati energetske potrebe, tako što će se u fabrikama praviti modularni reaktori iz više delova, od kojih dodajete deo po deo, transportujete ih iz fabrike i montirate na površiinu gde će biti nuklearka koji je veličine fudbalskog igrališta i znači da zauzima destet puta manju površinu od nuklearke, što opet pojeftinjuje izgradnju. Drugo, umiruje i javnost jer može da se napravi u izolovanom području koje nije gusto naseljeno”, objašnjava Dimović.

On ukazuje da modularne nuklearne elektrane nisu osmo tehnološko svetsko čudo i da su njihova preteča kompaktni nuklearni reaktori koji su se koristili najviše u Rusiji, za nosače aviona, podmornice i ledolomce. Podseća da je 2019. godine puštena čuvena plutajuća elektrana Akademik Lomonosov, koja je zamenila nuklearnu elektranu Bilibino u Čukotskoj oblasti na dalekom istoku Rusije.

Plutajuća nuklearna elektrana Akademik Lomonosov

Na pitanje da li manja nuklearna elektrana znači i manje akcidenata, Dimović je rekao da je nuklearna energija neopravdano stigmatizovana vezano za nuklearne akcidente, jer  ih do sada imamo tri – ostrvo Tri milje, Fukušima i Černobilj.

“Manja nuklearna elektrana znači veću bezbednost, veću sigurnost, manju cenu koštanja, fleksibilnost i adaptilnost. Kada imate modularni nuklearni reaktor, vi nemate problem sa hlađenjem jezgra, jer vam nisu potrebna ekstremna napajanja električnom strujom pomoću specijalnih generatora. Problemi Srbije sa nedostatkom radne snage prevazilaze samo nuklearnu energiju, ali postoji i takozvana regionalna pamet, ali i varijante u kojima vi možete da počnete da razmišljate o tome i da se obučavate”, kaže Dimović.

On ističe da se naš obrazovni sistem suviše dugo oslanjao na rusko obrazovanje i da smo narod koji je potkovan više teoretskim, nego praktičnim znanjem, ali napominje da imamo široko obrazovanje i ako bi se ideja fokusirala u datom smeru, za nekoliko godina mogli da oformimo kadarove koji to mogu da sprovedu u delo.

Kada je u pitanju menjanje zakonskog okvira da bi se dozvolila izgradnja nuklearnih objekata, Dimović podseća da je odluka o moratorijumu 1989. godine doneta za vreme Jugoslavije, kada je država imala rudnik Živinice i druge kopove, kao i Krško i da je bilo razumljivo da nuklearna elektrana nije bila ni potrebna.

Bubnjarević: Imamo kapaciteta za konvencionali reaktor

Naučni novinar Slobodan Bubnjarević kaže za Euronews Srbija da je izgradnja nuklearke za zemlju poput naše veliki zalogaj i da sve češće u javnosti možemo da čujemo kako bi rešenje bilo u takozvanim modularnim elektranama.

“Reč je o tehnologiji koja je namenjena za sve one lokacije i lokalitete gde se konvencionali reaktori ne mogu napraviti. Dakle u džunglama, viskokim planinama, u polarnom krugu, na mestima gde nemate odgovarajuću infrastrukturu da napravite konvencionalnu elektranu. Mi nismo zemlja koja se nalazi u pustinji ili u krševitom priobalju nego mi imamo kapaciteta da izgradimo konvencionalni reaktor kada bismo želeli da ga gradimo. Nama nije neophodno da postavljamo modularne reaktore”, rekao je Bubnjarević.

Stručnjaci objašnjavaju da se modularni reaktori proizvode serijski, u fabrikama i takvi dopremaju na lokaciju. Ovakva elektrana može da se izgradi duplo brže od klasične, ali njena snaga je tri ili četiri puta manja. Bubnjević tvrdi da je reč o novoj tehnologiji o kojoj se mnogo govori, ali koju zapravo niko ne koristi.

“Broj malih modularnih nuklearnih reaktora koji su priključeni na električnu mrežu je, nećete verovati jedan. Dakle, samo jedan mali nuklearni reaktor u Rusiji, u polarnom krugu na plutajućoj nuklearnoj elektrani se koristi, a istovremeno 450 konvencionalnih nuklearnih reaktora radi širom sveta”, tvrdi Bubnajrević.

O tome kakva bi elektrana za Srbiju bila najbolja, može se govoriti tek ako bi se ukinuo moratorijum, a o tome bi, kaže Bubnjević, pre svih trebalo da odluče građani Srbije, referendumom.  

Spasić: Država mora da se odluči 

Vladimir Spasić sa portala “Balkan green energy news” kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je izgradnja modularnih nuklerki nešto što je tek u razvoju. Spasić navodi da je ključno pitanje to da Srbija najpre reši hoće li da koristi nuklearnu energiju ili ne, a tek onda da se bavi pitanjem za kakvu bi se elektranu odlučila – klasičnu ili modernu.

“Najpre moramo da rešimo kako želimo da proizvodimo energiju ili ipak hoćemo da razvijamo neke druge izvore. To nam je za sada ključno. Ukoliko bi se odlučili za nuklearke, onda bi morali da se pozabavimo i zakonom koji kod nas brani njihovu izgradnju, a to znači da mora da se napravi predlog novog zakona, da on prođe javnu raspravu i da se o tome javnost izjasni, a na kraju bi trebalo i da se glasa o svemu tome”, kaže Spasić navodeći da cela ta procedura zapravo i ne mora da bude duga, već da je presudno da pre svega Srbija prelomi šta želi.

“To bi trebalo da se temeljno razmotri u okviru nove eneregetske strategije koju pripremamo. Znači da tu kažemo kako želimo da razvijamo energiju”, smatra on.

Upitan da prokomentariše da li u Srbji ima budućnosti za nuklearnu energiju, Spasić kaže da je to jedno od vodećih pitanja u svetu i da to i nije ni malo jednostavno odlučiti. 

“Imate Nemačku koja bi trebalo da zatvori tri preostale nuklearne elektrane, dok imate i Francusku koja od toga ne odustaje. Činjenica je da se u svetu i one i dalje grade. Naši susedi, Rumunija i Bugarska, potpisale su memorandume sa američkim kompanijama baš o modularnim nuklearkama. Zbog svega toga mi moramo da donesemo strateško pitanje da li to uopšte želimo da radimo. Moje mišljenje je da treba da sagledamo potencijale za obnovljiv razvoj energije, a zatim da vidimo te preostale opcije pa među njima i nuklearnu energiju. Ne treba ništa odbacivati, ali po meni pre svega obnovljivi izvori energije, pa onda sve ostalo”, kaže Spasić.

Nataša Jovanović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/47976/modularni-nuklearni-reaktori-mali-su-i-jeftiniji-mogu-se-sklapati-ali-jesu-li-resenje-za-energetski-sistem-srbije/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: “Neće uticati na glasove koje ste danas dali”

Visoki predstavnik Kristijan Šmit saopštio je večeras da je, dok su birači glasali, rešio da nametne svoju odluku o izmeni Izbornog zakona BiH. On je naveo da je hteo da zaštiti glasove koje su birači danas dali na opštim izborima

Published

on

By

“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurati im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali. Izmene koje sam danas uveo neće uticati na glasove koje ste dali. Ovo su vaši izbori. One se ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela”, kazao je on.

U saopštenju je naveo da ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. “Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao. Moje odluke će pomoći da ova država bude u stanju pripremiti ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate”, naveo je Šmit.

Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

“Nakon današnjih odluka, nedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu. Uneo sam u Ustav i zahtev za obaveznu saradnju, što je osnova za prosperitet svih. Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh, neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”, naveo je Šmit.

Takođe je dodao ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama. “Ovo nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese. Ali ovo vidim kao hitno i neophodno kako bi se dao veći prostor mudrosti i posvećenosti građana Bosne i Hercegovine”, naveo je Šmit.

Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema.

“Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo riječi u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, navodi se u odluci.

Šmit navodi da je svima potrebno zajedničko razumevanje sa ljudima za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. “Pozivam građane da rade na ovom. Ja ću pomoći. Moj prvi korak je ova odluka. Sa ovim odlukama, odgovorni politički lideri mogu sarađivati sa Evropskom unijom, predsednikom Mišelom, predsjednicom fon der Lejen i svim Evropljanima kako bi napravili potreban napredak”, zaključuje u saopštenju Šmit.

Ambasada SAD pozdravila odluku Šmita

Pozdravljamo današnju odluku visokog predstavnika Šmita da ojača stabilnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine kroz amandmane na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i Izborni zakon BiH, ova akcija je bila i hitna i neophodna, saopštila je večeras Ambasada SAD u Sarajevu.

Odluka visokog predstavnika se bavi problemima koji muče Federaciju Bosne i Hercegovine dugi niz godina, navodi se u saopštenju i podseća da četiri godine nakon izbora 2018, Federacija nije implementirala rezultate, a Ustavni sud Federacije je skoro paralizovan. “Ovo je lišilo stanovnike Federacije njihovih ustavnih prava, podrilo vladavinu zakona i ohrabrilo etnonacionaliste širom BiH. Zajedno, ovi problemi ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, ocenjuje se u saopštenju Ambasade.

Kako se navodi, političke stranke su godinama imale više mogućnosti da reše nerešene probleme funkcionalnosti i podele vlasti u Federaciji, uključujući avgust i septembar kada ih je visoki predstavnik pozvao da traže kompromis u dobroj veri. “Umesto da to učine, mnogi od njih su pronašli nove načine da napadnu institucionalni integritet ove zemlje. Građanima BiH je potrebna i oni zaslužuju funkcionalnu vlast koja odgovara na sve veći broj unutrašnjih i eksternih kriza. Disfunkcija nije samo neodgovorna, već je i opasna”, ističe se.

Kada je vladajuća koalicija Republike Srpske preduzela korake za podrivanje državnih institucija i integriteta BiH, međunarodna zajednica je preduzela akciju da sankcioniše odgovorne lidere, navodi Ambasada. “Kada su lični interesni lideri pokušali da drže finansiranje izbora kao taoce, međunarodna zajednica je preduzela akciju da obezbedi CIK-u resurse neophodne za održavanje izbora i zaštitu demokratskih prava građana BiH. Međunarodna zajednica ne može dozvoliti da se nefunkcionalnost Federacije nastavi još četiri godine, i više ne može polagati veru u prazna obećanja i obaveze političkih lidera da će ovoga puta pregovarati u dobroj vjeri, praviti smislene kompromise i oni će interese naroda koje predstavljaju staviti iznad svojih, uskih etnonacionalističkih ili finansijskih interesa. Vreme je prošlo za prazna papirna obećanja od lidera koji dosledno ne ispunjavaju”, zaključuje se u saopštenju.

Oglasila se i Ambasada Velike Britanije

Ambasador Velike Britanije u BiH Džulijan Rajli oglasio se večeras rečima da Ujedninjeno kraljevstvo podržava odluku Šmita.

“Nažalost je da su ovlašćenja visokog predstavnika i dalje potrebne u Bosni i Hercegovini, ali u nedostatku domaće političke volje ili liderstva, visoki predstavnik ima važnu ulogu u implementaciji Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške okviru za prosperitetnu budućnost. Njegove današnje odluke treba posmatrati u tom svjetlu. Funkcionalne vlasti, na svim nivoima, su ključne za osiguranje napretka i stabilnosti”, naveo je on na Tviteru.

Kako dodaje, domaći politički akteri moraju sada raditi zajedno i implementirati izborne rezultate te podržati reforme potrebne za napredak BiH na evro-atlantskom putu.

Plenković: Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na Tviteru gde je komentarisao ovu odluku visokog predstavnika Šmita. On je naveo da je razgovarao s predsednikom HDZ-a i HNS-a BiH Draganom Čovićem i čestitao mu na izbornim rezultatima, navodeći i da je Borjana Krišto dobila uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH.

“Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustav Federacije BiH i Izborni zakon. U tome smo ga sve vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH te smo vodili razgovore sa svim zemljama. Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i pridonose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH”, naveo je on.

Plenković ocenjuje da je posle izbora potrebno je da politički akteri nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu. “Ponovo svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda”, napisao je Plenković.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/64183/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-u-bih-nece-uticati-na-glasove-koje-ste-danas-dali/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bećirović, Komšić i Cvijanović ulaze u Predsedništvo BiH: Preliminarni rezultati izbora

Nakon više od 70 odsto prebrojanih glasova može se zaključiti da su novi članovi Predsedništva BiH – Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić

Published

on

By

Na uzorku od 74 posto što je 642.103 glasa, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 56,15 odsto (235.627 ) glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 39 odsto (164.597 glasa), a Mirsad Hadžikadić (Koalicija Država) na trećem je mestu sa 4,83 osto (19.962) glasova.

Kada je reč o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda u prednosti je Željko Komšić (DF) sa 73 odsto ( 155.396) glasova, a iza njega je Borjana Krišto sa 29,7 (66.521) glasova.

Prema podacima Centralne izborne komisije izlaznost je bila 1.644.044 glasa (50 odsto), što je pad od četiri odsto u odnosu na prošle opšte izbore.

Rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH su sledeći: SDA: 38 odsto, SDP 13 odsto, DF 10 odsto, HDZ BiH 12 odsto, NiP šest odsto, NES šest odsto, NS četiri odsto, SBB dva odsto, SzBiH dva odsto.

Što se tiče entiteta Republika Srpska, kandidatkinja SNSD-a Željka Cvijanović uverljivo vodi ispred Mirka Šarovića (SDS). Iza njih su Nenad Nešić, Vojin Mijatović i Borislav Bjelić.

Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da na osnovu obrađenih preko 69 posto glasova Cvijanović vodi.  „Trenutno smo blizu da proglasimo pobedu Željke Cvijanović. Ozbiljno vodi. Nedostižno“, izjavio je Kovačević.

S.D.

izvor:

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

Trending