Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Misterija baba Anujke i banatskih vračara; “Nije znala ni imena onih koje je uklanjala”

Krajem 19. i početkom 20. veka u panonskoj ravnici jedan zanat doživeo je procvat. Bio je to trgovački zanat koji je donosio ogroman profit. Najbolji takav „zanatlija“ na našem prostoru bila je Ana Dee iz sela Vladimirovca, poznatija kao baba Anujka. Ona je vračala, trovala, varala i pljačkala lakoveran i nesrećan svet, a smatra se da je njenom krivicom umrlo oko 50 ljudi, dok neki misle da broj stradalih premašuje sto.

Published

on

O baba Anujci, trovačici iz Vojvodine, dosta je pisano. Za sebe je ona rekla da je “dobročiniteljka siromašnom i neukom svetu”, kome je pomagala da se reši “problema”, za druge je bila trovačica, a proglašena je za prvog serijskog ubicu u Srbiji. Zbog svojih dela bila je osuđena, odslužila je zatvorsku kaznu, a 1936. godine, kada je napunila 92. godine, puštena je iz zatvora, pre isteka zatvorske kazne.

Pričom o baba Anujki iz Vladimirovaca (nekada Petrovo selo) Šimon Đarmati počeo je da se bavi pre desetak godina, tačnije, odmah po završetku jedne obimne knjige o otrovima, trovačima i otrovanima pod naslovom “Tajna poslednjeg gutljaja”.

Šimon A. Đarmati, detaljno je istražio život i delo baba Anujke, a “Laguna” je objavila njegovu knjigu “Baba Anujka”, koja je plod višegodišnjeg rada i istraživanja, zasnovana isključivo na činjenicama i dostupnim zapisima, i predstavlja iscrpan dokument o jedinstvenim zločinima. Za B92. net priča o baba Anujki, ali i drugim banatskim “vešticama” i trovačicama.

Prilikom prikupljanja građe za pomenutu knjigu, u knjizi “Lečenje biljem” akademika Jovana Tucakova, pisac Šimon Đarmati naišao je na ime baba Anujke za koju je autor napisao da je trovala ljude semenom tatule. Ovi redovi o njoj su za mene, Banaćanina, bili dovoljno inspirativni da se više posvetim liku i delu ove vračare i trovačice. Drugi važan momenat koji me je opredelio da pišem o baba Anujki, bio je taj što o njoj, koja se često pominjala kao najveća vračara na ovim prostorima, zapravo nije bilo verodostojnih podataka.

“Bilo je, zapravo, malo podataka koji su se ponavljali i vrteli u raznim člancima”, objašnjava Šimon Đarmati za B92.net, koji je napisao knjigu o baba Anujki, a koja je objavljena u izdanju “Lagune”.

Tokom svog istraživanja, Šimon Đarmati shvatio je da su preci baba Anujke došli iz Rumunskog Banata i da nemaju dodirnih tačaka sa Vlaškom i vlaškom magijom. S druge strane, koliko je poznato, Anujka se nije bavila nekom naročitom magijom. Ona je predskazivala budućnost, lečila od raznih bolesti i trovala.

Baba Anujka se predstavljala kao dobročiniteljka, govorilo se da navodno pomaže ljudima u nevolji. Da li je ona, kao serijski ubica, imala određeni tip ljudi kojima ježelela da naudi ili joj to nije bilo važno?

Baba Anujki je, po svemu sudeći, važan bio samo novac. Ona je”pomagala” svima koji su bili spremni da dobro plate njene usluge. Ona, zapravo, i nije poznavala one koji su predstavljali “problem” i koje je trebalo ukloniti. To joj je na neki omogućavao lagodniju poziciju jer nije imala ni malo griže savesti. Dešavalo se, posebno kada se radilo o udaljenijim “problemima” da i ne sazna da li je isti rešen ili ne. Nije znala ni imena onih koje je uklanjala. To su bili samo otac, deda, stric, ujak…

Često se navodi da su žrtve umirale 8 dana nakon prvog kontakta sa napitkom baba Anujke. Da li postoji simbolika u 8. danu?

Nema tu nikakve simbolike. To što su žrtve umirale posle osam dana, kod prostog naroda je tumačeno da ona zapravo “radi sa đavolom” što je i ona sama potencirala. Stvar je međutim, prilično prosta i govori o njenom višegodišnjem iskustvu kao trovačice. Dobro je poznato da se srednja smrtna doza izražava u jedinici težine otrova po kilogramu telesne težine. Zato je one koji su kod nje dolazili da potraže “pomoć” pitala koliko je težak “problem” misleći na težinu onoga koga je trebalo ukloniti. U zavisnosti od težine davala je određenu količinu otrova (mišomor rastvoren u vodi koji je ona zvala “bajana vodica”) sa uputstvom za davanje istog. Dobro je znala da će određena količina otrova uneta u organizam čoveka određene težine, delovati tako da otrovani umre za osam dana.

Baba Anujka se naziva i banatskom vešticom. Da li su postojale i druge “veštice” u Banatu?

Ne samo u Banatu. U mnogim krajevima su postojale veštice. Što se tiče samog Banata, krajem XIX veka u Opovu je posle iznenadne smrti Radovančev Mite, uhvaćena stara veštica baba Ćirin, koja živela je zapravo od vršenja ilegalnih pobačaja, vračanja i trovanja. U isto vreme je u Velikoj Kikindi živela baba Jovanka koja je prodavala čudotvorna sredstva. Na suđenju ona je izjavila: “Sve ću da priznam, ja sam dala otrov Tiele Emiliji, ali me je Bog zbog toga kaznio. Oslepela sam. Ja sam za 50 forinti prodala piće kako bi se oslobodila muža. Otrov sam dobila iz papira za muve”. Bilo je dakle, dosta veštica, ali je baba Anujka svakako bila najpoznatija. Najduže je bila aktivna pa je samim tim i broj njenih žrtava bio najveći. U Crepaji je tridesetih godina prošlog veka živela jedna interesantna vračara koja nije trovala ali je bila poznata po tome da je plaćala porez na poslovni promet. Ona je budućnost proricala gledajući u čašu sa pramenom kose.”Ja se sa mrtvima sastajem noću na groblju i tamo se preslišavamo” govorila je.

Da li su vešticama smatrane sve žene koje su se na ovaj ili onaj način bavile magijom?

Da bi se žene nazivale vešticama morale su da ispune najmanje dva uslova. Prvi je bio fizički izgled. Bilo je naime potrebno da budu stare i ružne. Drugi uslov je bio da se bave vračanjem, nadrilekarstvom, da prete i ulivaju strah. Bile su, dakle, na neki način iste kao brojne veštice iz bajki. Baba Anujka je po ovim kriterijumima bila prava veštice. Ona je stekla izuzetnu popularnost. Nju spominje Aleksandar Popović u komadu “Pazarni dan”. U Beogradu je 1934. godine stara Ciganka Lenka – Veka Petrović, gatara, u Jatagan Mali popularno nazivana “Baba Anujka”. Ona je za čitavu ulicu predstavljala bauk. Svi su se nje plašili i čuvali od nje. Strah i trepet je bila ta Lenka Petrović, gatara, u toliko više što je javno pretila da će vradžbinama spaliti kuće, da će vradžbinama skameniti familije… Početkom avgusta 1931. godine, goneći kradljivca, prestonička policija otkrila je u jednom stanu u Jovanovoj ulici broj 56 zaista neobičan klub, skrovište ljudi “bez nevinosti”. U stanu Mihaila Kostića bio je skup ljudi u pantalonama, koji su nosili ženska imena. Među njima je bio i “Baba Anujka”, krezubi “poluintelektualac”. On je bio šef kluba i znao je sve članove. Magija naravno ne postoji. Sve su to trikovi. Što se veštije izvode to je “magija” veća.

Kakve su još trikove imale vračare ranije?

Trikovi su zaista bili mnogobrojni. Istražni sudija u Pančevu stavio je 2. maja 1928. godine u pritvor Eržu Zlatar i Ružu Novakov, Ciganke iz sela Debeljače, zbog jedne nečuveno drske prevare. Jednog dana su Erža i Ruža došle u Pančevo i sa izrađenim korpama zašle po seoskim kućama, ali ne da prodaju svoju robu, jer im trgovina nije išla bog zna kako, već da vračaju i da proriču sreću i nesreću. Tako su saznale za nesreću bogatog seljaka Laze Krčedinca. Taj seljak je nedavno pre toga oženio sina jednom zdravom i lepom devojkom. Neko vreme mladenci su živeli srećno u braku, upravo sve do pred Uskrs, kada je mlada duševno obolela.Čim su čule za tu nesreću, Ciganke su pohitale Krčedinčevoj kući u nameri da što bolje iskoriste tu priliku.

Usput su se dogovarale i pripremale za posao. Erža je trebala da igra ulogu gluve žene, koja ima neke tajanstvene veze sa nadzemaljskim silama, a Ruža je imala da bude posrednik između nje i domaćina. Kod Lazine kuće Erža je bacala karte Lazinoj ženi Ljubici. Praveći se da čita iz karata, ona je do sitnica prikazala bolest njene snahe, kako je dovedena zdrava, kako je živela srećno, ali se našla jedna smeđa devojka koja je nju proklela i rekla da neće dočekati da uzme uskršnje crveno jaje. Naravno, gazda im je rekao da ne žali pare i da rade sve što je potrebno samo da bude dobro. Vračare su naredile ukućanima da jedno jaje stave pod jastuk bolesne mlade i da to jaje prenoći pod jastukom.

Kod svoje kuće u Debeljači Ciganke su bile pripremile sve što je bilo potrebno za prevaru.Ruža je probušila jedno jaje i kroz malu rupicu ugurala u njega jednu dlaku od konjskog repa i i vlas ženske kose. Zatim je stavila u džep jednu hiljadarku i parče obične šarene hartije. Ubrzo su krenule u Pančevo i gazda Lazinoj kući. Pošto je izvesno vreme bajala po kući, Erža je uzela ono jaje ispod jastuka i vešto i brzo zamenila ga sa jajetom koje je donela od kuće. Jaje ispod jastuka metnula je u džep, a ono što je donela od kuće razbila je pred ukućanima gazda Lazinim. I razume se desilo se čudo: u jajetu su bile dve dugačke dlake.

Zatim je Erža zatražila da joj se da jedna matora kokoška. I držeći kokošku čvrsto za šiju, ona je sve više stezala dok nije crkla, objašnjavajući da je jedan deo čini prešao na kokošku, koja je zbog toga i uginula. Razume se da su svi ukućani zinuli od čuda i zablagodarili Bogu što im je poslao spasioce. Praveći se važna, Erža je izjavila da ona hoće i može da spase gazda Lazu, samo treba da se mnogo potroši.

Kako su još delovale osim napicima i gledanjem u kosu? Da li su pokušavale da naude ljudima i na druge načine? Na koje su sve načine “proricale sudbinu”?

Karte su bile najrasprostranjenije sredstvo u rukama vračara. Gledanje u dlan, šoljicu kafe, bacanje boba, gašenje ugljevlja su takođe bili veoma zastupljeni.. Međutim, bilo je i drugih metoda. Jedan od retkih vračeva, tvrdio je da je za vreme rata bio ranjen u levu nogu koja mu je posle odsečena, a desna se noga ukočila i zadavala mu neizmerne bolove, pa je petnaest godina bio privezan za postelju. Kada je bio u najvećim mukama, pao je u neki zanos. U tom zanosu on je čitao svete knjige i razgovarao sa raznim svecima, a naročito sa Svetim Arhanđelom. Tako je pomoću molitvi i dodira sa svecima počeo da proriče sudbinu i sreću svima onima koji su mi se obratili. Čika Milić, je sa puno mistike, skrušeno i pobožno čitao lakovernim ljudima molitve, dozivao svece, zagledao u ikone i pomoću dva goluba na drvenom krstu proricao, lečio i tešio Kroz neke su se javljali duhovi mnogih svetitelja, naročito onih koji su bili popularni u
narodu.

Danas su vradžbine, ne samo u Vojvodini prilično modernizavane i idu u korak sa savremenim tehničkim dostignućima i mogućnostima. Kako danas to rade, šta se promenilo?

Postoje vračare koje i dalje obavljaju svoj zanat na tradicionalan način, ali se naravno javljaju, u duhu sa vremenom i savremene vračare. Savremeni astrolozi. Astro savetnici. Numerolozi. Prepuno je oglas u kojima se nudi izrada natalne karte, horoskopa. Vrlo često besplatno. Naravno, treba biti veoma obazriv i setiti se stare izreke “Besplatan je samo sir u mišolovci”.

Na čemu trenutno radite, da li pripremate novi rukopis?

U Beogradu je između dva svetska rata aktivna bila jedna porodica vračara poreklom iz Kovačice. One su radile uz pomoć vila. I ništa vračare nisu tražile. Tražile su vile. Da jedu da se oblače. I to ne jedna vila već sedam. I uvek bi jedna od vila bila nezadovoljna dobijenim. Najpoznatija vračara iz te porodice je 1934. godine, jednoj svojoj žrtvi rekla sledeće: – Jadna mala! … Strašna smrt ti se približava, i tebi i tvojoj porodici. Žrtva vračare “jadna mala” bila je Jevrejka. I dobro je plaćala vračarine usluge. Bila je neka vrsta platne kartice u rukama vešte vračare. Činjenica je, međutim, da su svi članovi njene velike porodice stradali uglavnom u koncentracionim logorima. Jedino je “mala” preživela i uspela da se prebaci u Izrael.

O ovoj porodici pišem u novom rukopisu. U središtu je jedna vračarska porodica koja je za veoma kratko vreme uspela da u Beogradu kupi kuće i stanove koji su bili opremljeni u holivudskom stilu. Muškarci su bili džambasi, a žene vračare. Varale su mnoge, a najviše mlade, naivne i nesrećne služavke kojima su obećavale dobitke na lozu ili dobru udaju za doktore, inženjere. Pri tome su koristili razne trikove i prosto je neverovatno na šta su čak i neke uvažene gospođe pristajale.

Vračara zapravo nije prorekla “jadnoj maloj ” da se bliži nevolja, ona ju je prosto plašila želeći da joj izmami novac. Da plati kako bi se spasla. Kasniji događaji će pokazati da su vračarine reči bile zapravo proročke i da je preplašena devojka, koja je platila vračari, jedina preživela iz njene mnogobrojne porodice. Naravno, kakva će teška sudbina zadesiti Jevreje, te 1934. godine, vračara iz Beograda nije mogla ni naslutiti.

Izvor: b92.net

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending