Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Maksimalna očekivanja od minimalne zarade: Pregovarači o jednom saglasni, tri predloga deli duboki jaz

Pregovori socijalnih partnera o povećanju najniže zarade za narednu godinu trebalo bi da počnu polovinom avgusta, a iako su poslodavci, predstavnici države i radnika ovog puta složni u stavu da bi minimalna plata trebalo da se poveća – drastična je razlika u iznosu povišice za koju se zalažu

Published

on

Pregovori socijalnih partnera o povećanju najniže zarade za narednu godinu trebalo bi da počnu polovinom avgusta, a iako su poslodavci, predstavnici države i radnika ovog puta složni u stavu da bi minimalna plata trebalo da se poveća – drastična je razlika u iznosu povišice za koju se zalažu.

Ministar Siniša Mali izjavio je da će vlada učiniti sve što je neophodno da od 1. januara minimalna zarada bude povećana sa 35.000 dinara na 40.000 dinara. Iz Unije poslodavaca Srbije su objavili rezultate ankete među svojim članstvom u kojoj je većina odgovorila da bi minimalac trebalo da se poveća između 9 i 12 odsto, odnosno da bude oko 41.500 dinara, uz uslov da im se umanje porezi i doprinosi, ali i da se poveća neoporezivi deo najniže zarade, čime bi teret povišice preuzela država. Sindikalci, međutim, smatraju da, zbog rasta inflacije, iznos koji se spominje realno ne bi predstavljao nikakvo povećanje.

Oko 350.000 radnika u Srbiji živi od minimalca, a poslednji put je povećan od januara za 9,4 odsto. Minimalnu zaradu prima 20 odsto zaposlenih, odnosno svaki peti radnik.

Sindikati: Osnovni troškovi života premašuju 52.000 dinara

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković smatra da je najavljena ponuda poslodavaca za povećanje minimalca i dalje ispod iznosa minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 43.000 dinara i koja pokriva samo najosnovije potrebe tročlane porodice. On za Euronews Srbija kaže da će u toku pregovora predstavnici reprezentativnih sindikata izneti svoj predlog za povećanje minimalne zarade, ukazujući da, prema aktuelnim analizama, osnovni troškovi života već u ovom trenutku premašuju 52.000 dinara.

“Kad budemo čuli zvaničan predlog Unije poslodavaca i predstavnika Vlade Srbije moći ćemo da se opredelimo, a sada samo iznosimo činjenice koje su zaista obeshrabrujuće, imajući u vidu da kolika je ovog trenutka minimalna potrošačka korpa sa zaista siromašnim sadržajem koji se u njoj računa i koja se odnosi na to koliko tri najsiromašnija člana mesečno potroše, a ne koliko im je potrebno u toku meseca.  U njoj je 500 grama ribe ili 200 grama limuna, na mesečnom nivou, što je zaista zdravstveno nedovoljno”, tvrdi Vuković.

 

On smatra da nema ni smisla pregovarati oko minimalne zarade, ako ona ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu i ukazuje da bi po pravilu minimalac trebalo da se isplaćuje samo u izuzetnim situacijama, kada je poslodavac u finansijskim problemima, da preduzeće ne bi otišlo u stečaj, ali da se taj izuzetak pretvorio u pravilo. On ukazuje i da su čitavi sektori na minimalcu, poput ugostiteljstva u kojem su plate najniže i prosek oko 42.000 dinara za delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića, dok je u trgovini na malo prosek nešto viši, oko 51.000 dinara, ali je većina prodavaca na minimalcu.

“Svi misle da je minimalna zarada već 41.000 dinara kao što se najavljuje, a ona će toliko biti tek od januara i sve do kraja decembra 2023. godine. Potrošačka korpa do tada bi, zbog inflacije mogla da dostigne i 60.000 dinara, jer sve poskupljuje. Zaio mi smatramo da nešto mora da se promeni i u sistemu pregovora i da utvrđivanje minimalne cene rada ne bude samo jednom godišnje”, kaže Vuković.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”  Zoran Stojiljković kaže da već nekoliko godina, od kada je postignut načelni dogovor da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu, taj uslov stalno izmiče tako da je pozicija sindikata i zaposlenih frustrirajuća. 

“Vi pre početka pregovora čujete sa vrha vlasti najčešće od predsednika Vučića koliko će to povećanje biti i kolika će biti minimalna zarada, a onda uđete u pregovarački proces koji gotovo ništa ne izmeni ni za dinar. Ovoga puta vlast je izašla sa prognozom da će minimalac ići od 11 do 14 odsto gore, na oko 40.000, a to će biti ispod one inflacije koje se predviđa za ovu godinu”, rekao je Stojiljković.

On je napomenuo da se ne vodi računa o činjenici da najviše poskupljuju hrana i energenti, a da su upravo to stavke koje najviše ulaze u potrošnju siromašnih građana.

“Iako su u najtežem položaju oko 400.000 ljudi koji primaju minimalac, ne treba voditi računa samo o njima. U Srbiji je medijalna zarada 56.000 dinara sada, a ispod te plate radi polovina zaposlenih i oni su isto u jako teškoj situaciji, jer istraživanja pokazuju da to nije ni zarada za preživljavanje, jer je ona koja bi bila dovoljna već trocifrena i iznosi oko 100.000 dinara”, rekao je Stojiljković.

On je izjavio da se zalaže za progresivno oporezivanje, koje bi trebalo da primeni bude primenjeno ako se država definiše kao socijalna.

“Rešenje je u tome da se ne oporezuju zarade do medijalne zarade, do 55.000 ili 56.000 dinara, a a se onda progresivno porez od 10 odsto uvećava i do 22 odsto, zavisno od zarade. Pošto se osnovica podiže, to ne bi pogodilo nikoga ko prima manje od 1.000 evra, a to bi ostavilo prostor da se sa tih 10 odsto poreza dodatno poveća zarada za 4.000 ili 5.000 dinara. Tako bismo konačno mogli da dođemo do toga da se sa minimalnom zaradom, koja bi trebalo da bude izuzetak, koji ne traje duže od šest meseci, uveli neke elemente socijalne pravičnosti”, rekao je Stojiljković.

On je rekao da bi, ako se uzme u obzir rast produktivnosti, rast BDP i inflacija i ako se računa minimalna potrošačka korpa, minimalna zarada trebalo da bude najmanje 43.000 dinara. 

Poslodavci: Država da smanji poreze i doprinose

Unija poslodavaca Srbije (UPS) u pregovore ulazi sa stavom da je neophodno povećati minimalac, ali da to neće biti moguće ako država ne pristane da smanji poreze i doprinose, ali i da poveća neoporezivi deo najniže zarade. Do takvog stava UPS je došao na osnovu ankete koju tradicionalno sprovodi među svojim članstvom, mesec dana pre početka pregovora sa socijalnim partnerima.

Direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije u UPS i član pregovaračkog tima za određivanje minimalne cene rada Ljiljana Pavlović kaže da je preovlađujući stav poslodavaca ove godine da je minimalna cena rada niska i da bi je trebalo povećati u skladu sa inflacijom.

“Kada smo ih pitali koliki bi to iznos mogao da bude najveći broj njih je naveo raspon između devet i 12 odsto, “, rekla je Pavlović.

Ona je istakla da se rezultati ankete razliku po regionima i da je najviše poslodavaca u Beogradu izjasnilo da bi minimalna zarada trebalo da bude uvećana i za više od 15 odsto. U Istočnoj i Južnoj Srbiji veoma je mali broj procenat za rast minimalca, svega 30 odsto poslodavaca obuhvaćenih istraživanjem, a od 9 do 12 odsto je procenat za koji se oni zalažu, ali i koji bi privreda mogla da podnese.

“Mi nemamo ništa protiv da minimalna zarada bude i 50.000 dinara, ali da se prosto dobro sagleda i koji su kapaciteti privrede. Tu je vrlo važan i rast bruto društvenog proizvoda i privredna aktivnost i u skladu sa tim zaista treba sagledati šta su realne mogućnosti privrede. Sve ono što je preko, poslodavci očekuju da će država da pomogne”, rekla je Pavlović.

Povećanje minimalca je uslovljen određenim olakšicama koje poslodavci očekuju od države. Precizirala je da je reč o smanjenju poreza i doprinosa, jer smatraju da oni ne mogu da podnesu sav teret povećanja minimalne cene rada.

“U ovom trenutku nivo poreza i doprinosa je oko 60,3 odsto plate i očekujemo da se on smanji. Što se tiče neoporezivog dela zarade on sada iznosi 19.300 dinara, a zalažemo se da se poveća za onoliko za koliko se poveća minimalna cena rada”, rekla je Ljiljana Pavlović.

Ona je dodala da ima i predloga da se minimalna zarada oslobodi plaćanja poreza i istakla da je veoma važno da se pri povećanju minimalca vodi računa o tome da se ne dođe u situaciju da se određenom broju zaposlenih podignu plate, a da drugi radnici ostanu bez posla.

Gajić: Rano za progresivno oporezivanje

Ekonomista Mihailo Gajić u našim ranijim vestima rekao je da podizanje minimalca na 45.000 nije realno i da bi dovelo do problema u manjim, nerazvijenim opštinama, jer veliki broj malih privrednika nema dovoljnu produktivnost, ni prihode da može da isplati takve zarade.

“Ako posmatramo situaciju u regionu, naša ukupna stopa poreza i doprinosa na prosečnu platu ne iskače puno. To je negde oko 60 posto iznosa vaše neto plate. Ako nekoga plaćate 1.000 evra vi morate da izdvojite još oko 600 evra da platite poreze i doprinose. Međutim, većina zemalja ima jednu vrstu progresivnog oporezivanja, najmanje plate su najmanje opterećene porezima i doprinosima. Tako Slovenija koja ima isti nivo opterećenja prosečne zarade kao i Srbija na minimalnim zaradama gotovo i da nema poresko opterećenje, nego se plaćaju samo doprinosi”, objasnio je Gajić.

On je rekao da smatra da za Srbiju progeresivno oporezivanje ipak nije najbolji rezultat koji može da ima, zato što on sa sobom nosi i određene ekonomske neefikasnosti.

“Nama je trenutno bitnija ekonomska efiskasnost zato što to znači ekonomski rast i razvitak privrede. Zemlje Istočne Evrope koje su prošle trranziciju prilično uspešno kao Poljska, Češka, Slovačka, tokom svog brzog razvitka nisu imale progresivne zarade, nego su to bili flet sistemi, sa istom poreskom osnovicom, tek su poslednjih nekoliko godina počeli da uvode progresivne poreze kada su razvili svoju privredu”, naveo je Gajić.

Pregovori o visini najniže zarade za 2023. godinu između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije trebalo bi da počnu 15. avgusta u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a konačan iznos minimalca treba da se definiše do 15. septembra. Ukoliko se socijalni partneri ne dogovore oko iznosa novog minimalca, konačnu odluku donosi Vlada Srbije.

Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/57821/maksimalna-ocekivanja-od-minimalne-zarade-pregovaraci-o-jednom-saglasni-tri-predloga-deli-duboki-jaz/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending