Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Lobiranje ili savetovanje? Uloga privatnih kompanija u izradi zakona Srbije

Privatne kompanije – i domaće i strane – učestvuju u izradi zakona u oblastima u kojima te firme i same posluju, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Iako zakon ove aktivnosti ne prepoznaje kao lobiranje, stručnjaci koji se bave istraživanjem korupcije smatraju da ima osnova da se te firme registruju kao lobisti.

Prema podacima koje je RSE dobio iz Ministarstva rudarstva i energetike, predstavnici Naftne industrije Srbije (NIS), koja je većinski u ruskom vlasništvu, kineskog Ziđina, ali i drugih privatnih kompanija učestvovali su u radnim grupama za izrade i izmene zakona u ovoj oblasti u poslednjih pet godina.

Deo radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o energetici, koja je formirana decembra 2020. godine, bila je Stanka Leskovac, menadžerka za strategiju i dugoročno planiranje u Naftna industrija Srbije, a kao njen zamenik imenovan je Rastislav Kragić, ekspert Koordinator za energetiku u toj kompaniji.

Za predstavnika NIS u radnoj grupi koja je takođe formirana decembra 2020. za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima bio je imenovan Zvezdan Cimbaljević, rukovodilac Sektora za licenciranje u NIS, a njegov zamenik je bio Nikola Radovanović, direktor Kancelarije za saradnju sa institucijama Evrpske unije u Naftnoj indrustiji Srbije.

Rastislav Kragić i Nikola Radovanović učestvovali su kao članovi radne grupe i na izradi Zakona o obnovljivim izvorima energije koji još uvek nije izglasan.

Kompanija NIS je u vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom njeft.

U radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima su, osim predstavnika NIS-a, bili i predstavnici kineske kompanije Ziđin koper (Zijin Copper) koja posluje u Boru, gradu na jugoistoku Srbije. Jianming Jiao, glavni inženjer na nivou kompanije, bio je imenovan za člana ove radne grupe, a kao njegov zamenik navodi se Yuchuan Luo, zamenik generalnog direktora Ziđin koper.

Ziđin je inače kompanija koja je proteklih godina na meti kritika zbog zagađenja koje emituje u svojim postrojenjima u Boru.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je u januaru ove godine Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, kao deo paketa novih propisa u kojem su i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Šta kažu u Ministarstvu energetike?

U Ministarstvu rudarstva i energetike su za RSE rekli da je Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije propisana obaveza učešća svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacija u svim fazama izrade dokumenta javnih politika.

Kako se navodi u pisanom odgovoru, u zavisnosti od obuhvata dokumenta koji se donose u proces konsultacija se uključuju zainteresovane strane i ciljne grupe iz reda građana i privrednih subjekata, udruženja građana ili privrednih subjekata i drugih organizacija civilnog društva, naučno-istraživačkih, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnici državnih organa, lokalnih vlasti i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi ta politika.

“Učešće navedenih subjekata ne može se smatrati lobiranjem, niti navedeni predstavnici mogu ‘okrenuti legislativu u svoju korist’. Kad je reč konkretno o učešću predstavnika Naftne industrije Srbije, iz oblasti nafte i gasa, dostavili su sedam načelnih primedbi i 27 pojedinačnih primedbi (po članovima Zakona o energetici). Od navedenog, Radna grupa za izmene i dopune Zakona o energetici prihvatila je u potpunosti četiri načelne primedbe i delimično dve pojedinačne primedbe”, kažu u Ministarstvu energetike.

Radnu grupu u kojoj mogu biti predstavnici državnih organa, strukovnih i građanskih udruženja, te privrednog sektora, formira resorni ministar prilikom izrade legislative ili izmene postojećeg zakona.

U redu je da predstavnici zainteresovanih kompanija dobiju priliku da iznesu mišljenje o tome kako treba da izgleda zakon koji se tiče i njih, ali nije nužno da njihovi predstavnici učestvuju kao članovi radne grupe, smatra Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.

To, dodaje on, nosi opasnost da prilikom formulisanja zakonskih normi one budu skrojene tako da pogoduju interesima tih privrednih subjekata.

„Zbog tog rizika bi u najmanju ruku trebalo da se obezbedi javnost podataka o tome koji su to predlozi stizali od strane kompanija koje učestvuju u ovoj radnoj grupi i sa kakvim obrazloženjem su te norme bile predložene”, kaže Nenadić.

On napominje da ne postoje pravila koja takav vid učešća nalažu ili zabranjuju.

NIS i Ziđin bez odgovora

Iz kompanija NIS i Ziđin koper nije odgovoreno na upit RSE koja je bila uloga privatnih kompanija u izradi legislative, kao ni da li se prisustvo njihovih predstavnika u radnim grupama može smatrati lobiranjem.

U NIS-u su nas u nezvaničnom razgovoru kratko uputili na Zakon o lobiranju.

Odgovor nismo dobili ni iz Agencije za suzbijanje korupcije, koja vodi registar lobista u Srbiji.

Koje još firme učestvuju u izradi zakona?

Osim ruskog NIS-a i kineskog „Ziđin kopera“, u radnim grupama Ministarstva energetike učestvovale su i druge privatne kompanije ili udruženja koja zastupaju interese privatnih kompanija.

Jedan od članova radne grupe za izradu Zakona o obnovljivim izvorima energije, bio je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, koje okuplja šest privatnih naftnih kompanija i dve u statusu posmatrača. Kao njegova zamenica imenovana je Ivana Mančević.

U izradi istog zakona učestvovao je i Željko Đurić, direktor kompanija „Tesla Wind“ i „Vetroelektrane Balkana“.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), „Tesla wind“ je osnovan jula 2015. godine. U APR-u se vodi pod šifrom 6420 – delatnost holding kompanija.

Kao zakonski zastupnici vodi se pet osoba: Niall Patrick Hannigan, državljanin Irske, Kai Matias Rintala iz Finske, državljanin Kanade William Stephen Butler, Ahmed Abdelrahim Yousif Mohamed Alawadhi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Željko Đurić, državljanin Srbije.

Đurić je naveden i kao direktor firme “Vetroelektrane Balkana”, a u APR-u je kao adresa za slanje elektronske pošte navedena ista ona kao i za firmu “Tesla Wind”. Inače, firma “Vetroelektrane Balkana” osnovana je krajem 2007. godine.

Na upit RSE da pojasne ulogu svojih predstavnika u izradi Zakona o obnovljivim izvorima energije, odgovor nije stigao ni iz Udruženja naftnih kompanija Srbije niti iz firmi čiji je predstavnik Željko Đurić.

Šta kaže Zakon o lobiranju?

Prema zakonu koji reguliše tu oblast, lobiranjem se smatra aktivnost kojom se vrši uticaj na organe republičke, pokrajinske i lokalne vlasti u Srbiji, “u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja, u skladu sa zakonom”.

Međutim, isti zakon u drugom stavu člana 3 navodi da se pod lobiranjem ne smatra „aktivnosti lica koja javno saopštavaju svoje stavove, odnosno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi iniciranja, pripreme, razmatranja, usvajanja i davanja obrazloženja predloženih rešenja zakona, drugih propisa i opštih akata”.

Takođe lobiranje ne podrazumeva učestvovanje po pozivu organa vlasti “ili u okviru projekata čiji je korisnik organ vlasti, u pripremi, razmatranju ili davanju stručnih mišljenja o predloženim rešenjima zakona, drugih propisa i opštih akata”.

Ovaj zakon spada u noviju legislativu u Srbiji, s obzirom na to da je u parlamentu usvojen novembra 2018, a da je na snagu stupio u avgustu naredne godine.

Da li kompanije treba da se registruju kao lobisti?

Prema Zakonu o lobiranju, fizičko ili pravno lice koje se bavi lobiranjem mora biti upisano u Registar lobista.

Lobiranje može da obavlja i fizičko lice koje nije upisano u registar pod uslovom da je zakonski zastupnik ili je zaposlen kod fizičkog ili pravnog lica u čijem interesu se vrši lobiranje ili zastupa interese udruženja ili privrednog društva čiji je član korisnik lobiranja.

Upravo učešće u radnim grupama za izrade zakona ukazuje da zakon nije dao dovoljno jasan odgovor na pitanje – šta se smatra lobiranjem i ko je lobista, kaže Nemanja Nenadić. On, međutim, smatra da bi ovakvi slučajevi trebalo da budu evidentirani u skladu sa Zakonom o lobiranju.

„U samom zakonu se iz pojma lobiranja isključuju neki uticaji na zakonodavni proces, poput situacija kada spoljni konsultanti daju svoja mišljenja radnoj grupi koja izrađuje zakon ili vrši neke analize. Međutim, mislim da se ova situacija ne može izjednačiti sa tom, tako da bi po slovu Zakona o lobiranju i obraćanja predstavnika kompanija koji učestvuju u radnim grupama trebalo da budu obuhvaćena i na sasvim jasan način evidentirana“, smatra Nenadić.

U Registar lobista na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije u Srbiji do sada je upisano ukupno 28 subjekata – 26 kao domaća fizička lica i dva kao domaća pravna lica.

Savet za borbu protiv korupcije se kao državno nezavisno telo izjasnio protiv donošenja ovog pravnog akta, s obrazloženjem da Srbija trenutno nema dovoljno jake institucije za sprovođenje takvog zakona.

„Kao prvo, mi nismo demokratska i transparentna zemlja. I vi sad u takvu zemlju ubacujete lobiranje koje može da dâ rezultate samo ako je ta država demokratska, transparentna i ako u njoj postoji vladavina prava”, kaže za RSE Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije.

Transparentnost Srbije je istraživala koliko je ovaj zakon primenjivan tokom prvih pet meseci u Vladi Srbije i njenim ministarstvima, Narodnoj skupštini i Predsedništvu Srbije.

Kako se navodi u nedavno objavljenoj studiji “Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa“, ova organizacije je poslala 23 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i dobila 23 identična odgovora – da nije bilo lobističkih kontakata u smislu odredaba Zakona o lobiranju.

“To ne govori da takvih kontakata nije bilo, već, naprotiv, da o njima nije vođena evidencija i da je zakon u tim prvim mesecima bio kršen”, kaže Nenadić i kaže da se može sumnjati da je ta pojava i dalje prisutna.

Kako se donose zakoni za interese privatnih kompanija?

Jelisaveta Vasilić kaže da je za temeljno istraživanje o uticaju privatnih kompanija na donošenje zakonodavnog okvira neophodno imati uvid u ugovore koje predstavnici vlasti zaključuju sa privatnim kompanijama. Međutim, ti ugovori su često nedostupni javnosti, kaže Vasilić i kao primer navodi projekat “Beograd na vodi”, koji je pratio posebni zakon (lex specialis) koji je izvršio eksproprijaciju zemljišta na tom području.

Primeri iz sveta

preporukama za pravno regulisanje aktivnosti lobiranja, koje je 2017. godine usvojio Savet Evrope, navodi se da postoje različiti oblici lobiranja, među kojima su i povremeno ili stalno nuđenje saveta ili prezentacija zvaničnicima, učestvovanje u javnim ili zatvorenim konsultacijama, te učestvovanje u formalnim konsultacijama kroz institucionalne kanale.

Lobiranjem se takođe smatra učestvovanje u raspravama, poput parlamentarnih odbora, kao i učešće u delegaciji ili konferenciji, navodi se u dokumentu koji je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope.

Savet Evrope u tom dokumentu navodi da zakoni u većem broju država predviđaju da se lobiranjem ne smatra poziv vlade da razgovara sa zvaničnicima, pa stoga nije potrebna registracija tih subjekata.

Međutim, Savet Evrope upozorava da postoji rizik da osoba pozvana da razgovara sa zvaničnikom iskoristi to za promociju svoje agende, te da bi “čin lobiranja ostao neotkriven pod izgovorom izuzete komunikacije sa zvaničnikom”.

Kao primer se navodi Kanada, gde su mnogi lobisti na saveznom nivou tvrdili da ne moraju da se registruju, pošto su zakoni iz 1989, i 1995. godine propisivali da se moraju registrovati samo lobisti koji su želeli da izvrše uticaj, ali da to ne važi za one od kojih je vlada tražili da daju informacije prilikom donošenja odluke.

Izmenom Zakona o registraciji lobista 2003. godine je ova zakonska rupa popunjena, pa u Kanadi svi oblici komunikacije, traženi ili ne od vlade, zahtevaju registraciju i evidenciju u Registru lobista.

U Nemačkoj je, pak, inicijativa o pokretanju Registra lobista pokrenuta tek nedavno, nakon skandala oko tamošnjih parlamentaraca koji su profitirali od posredovanja u prodaji medicinskih maski tokom pandemije korona virusa.

Evropski parlament i Evropska komisija vode dobrovoljni registar koji postoji od 2011. godine.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Rusi napustili strateški važno Zmijsko ostrvo, značajan dobitak za Ukrajinu

Ruske snage napustile su u četvrtak stratešku pozociju u Crnom moru, Zmijsko ostrvo, što je velika pobeda Ukrajine koja bi mogla da olabavi blokadu ruskog izvoza žitarica koja preti da pogorša globalnu glad

Published

on

By

KIJEV — 

Ruske snage napustile su u četvrtak stratešku pozociju u Crnom moru, Zmijsko ostrvo, što je velika pobeda Ukrajine koja bi mogla da olabavi blokadu ruskog izvoza žitarica koja preti da pogorša globalnu glad.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je odlučilo da se povuče sa iskopa kao “gest dobre volje” koji je pokazao da Moskva ne ometa napore UN da otvore humanitarni koridor koji omogućava isporuku žitarica iz ukrajinskih luka.

Ukrajina je saopštila da je isterala ruske snage nakon masovih artiljerijskih udara i napada preko noći.

“KABOOM!” napisao je na Tviteru Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. “Nema više ruskih trupa na Zmijskom ostrvu. Naše oružane snage su uradile odličan posao.”

Južna vojna komanda Ukrajine objavila je na Fejsbuku sliku nečega što je izgledalo kao ostrvo, gledano iz vazduha, sa najmanje pet ogromnih stubova crnog dima koji se diže iznad njega od, kako je opisala, napada projektila i artiljerije.

“Neprijatelj je žurno evakuisao ostatke garnizona sa dva brza čamca i verovatno je napustio ostrvo. Trenutno, Zmijsko ostrvo je zahvaćeno vatrom, pucaju eksplozije”.

Rojters nije mogao odmah da potvrdi fotografiju ili račune bilo koje strane na bojnom polju.

Gole hridi kontrolišu morske puteve do Odese, glavne ukrajinske crnomorske luke, gde je ruska blokada sprečila izvoz žitarica jednog od glavnih svetskih dobavljača, stvarajući globalnu nestašicu, inflaciju cena i rizik od gladi.

Rusija je zauzela ostrvo prvog dana rata, kada je tamošnja ukrajinska straža, koju je ruska krstarica “Moskva” naredila da se preda, preko radio veze uz uvredljiv izraz poručila Rusima da odu odatle.

Taj incident je ovekovečen na ukrajinskoj poštanskoj marki. Na dan kada je marka izdata, Ukrajina je potopila brod “Moskvu”, vodeći brod ruske Crnomorske flote.

Prošlog meseca britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da bi Rusija mogla da dominira severozapadnim Crnim morem, ukoliko bi Rusija uspela da konsoliduje svoj stisak na Zmijskom ostrvu sa krstarećim raketama protivvazdušne i obalske odbrane.

Rusija je branila ostrvo od februara, uprkos tome što Ukrajina učestalo tvrdila da je nanosila ozbiljnu štetu, potapajući brodove za snabdevanje i uništavajući ruska utvrđenja.

Ostrvo spada u domet HIMARS projektila ispaljenih sa kopna Ukrajine. Ukrajina je počela da koristi novi moćni raketni sistem koji su poslale Sjedinjene Države prošle nedelje.

“Ukrajinski prijem protivbrodskih raketa Harpun i HIMARS izložio je ruske snage na ostrvu sve većem riziku” napisao je Rob Li, viši saradnik na američkom Institutu za spoljnopolitička istraživanja na Tviteru.

“Najznačajniji aspekt je da bi ovo moglo da otvori vrata ukrajinskom izvozu žitarica iz Odese, što je kritično za ukrajinsku ekonomiju i globalno snabdevanje hranom”.

Šef ukrajinskih oružanih snaga rekao je da su haubice ukrajinske proizvodnje koje su pucale na ostrvo igrale ulogu u teranju Rusa sa njega, ali je takođe zahvalio stranim zemljama na podršci.

Rojters

izvor: https://www.glasamerike.net/a/rat-u-ukrajini-ukrajina-rusija-zmijsko-ostrvo-povlacenje/6639380.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Mladi o obaveznom vojnom roku: Gubljenje vremena – služite vi, ali ne terajte nas

Iako još uvek nisu poznati nikakvi detalji o eventualnom vraćanju obaveznog vojnog roka, po onome što se do sada zna deluje da će to biti uzaludno neučinkovito gubljenje vremena

Published

on

By

Tako je ocenjeno na nedavno održanoj tribini “Šta mladi misle o obaveznom vojnom roku” koji je u organizaciji projekta “Mladi” i Krovne organizacije mladih Srbije održan u Beogradu, prenosi Glas Amerike

Kako su istakli učesnici tribine, nema jasnog koncepta šta se uvođenjem obaveznog vojnog roka želi postići, niti na koje se bezbednosne pretnje time odgovara.

U Evropi, od 40 zemlja, tek polovina ima obavezni vojni rok. U Srbiji je obavezno služenje vojske ukinuto 2011, godine, a danas se, u četiri roka tokom godine, mladi ljudi mogu prijaviti za dobrovoljno služenje. 

Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje da obavezni vojni rok svakako ne može da izgleda onako kako je izgledao pre nekoliko decenija. 

Nismo dobili ključno obaveštenje šta bi mladi ljudi dobili time“, rekla je ona, dodajući da se ne zna ni da li bi se obavezni vojni rok odnosio samo na muškarce, ili i na devojke, što je rešenje koje, na primer, postoji u Švedskoj i Norveškoj. 

Međutim, ona je rekla da je takav sistem teško primenjiv u Srbiji, jer su sistemi odbrane u skandinavskim zemljama mnogo razvijeniji i tamo je vojna profesija mnogo atraktivnija nego u Srbiji. 

U Srbiji vidimo da mali broj ljudi dobrovoljno služi vojsku, a jedan od najvećih problema koje naš sistem odbrane ima je što odlazi veliki broj profesionalnog kadra“, kazala je Ignjatijević.

Milja Zdravković iz Krovne organizacie mladih Srbije rekla je da su prema istraživanjima te organizacije iz 2021. mladi podeljeni po pitanju uvođenja obaveznog vojnog roka – 46 odsto njih je za uvođenje obaveznog služenja, dok je protiv 43 odsto. Napomenula je da su po geografskoj određenosti mladi iz zapadne i centralne Srbije više za uvođenje obaveze u odnosu na mlade iz ostalih delova zemlje. 

Govoreći o poverenju u institucije, svake godine se u istraživanjima održava trend najvišeg stepena poverenja u vojsku.

 “Nije to neka velika ocena, manja je od 3 na skali od 1 do 5, ali volimo da kažemo da imaju najviše ‘ne-nepoverenja’ u vojsku“, rekla je ona.

 Lazar Simić, aktivista projekta “Mladi”, naglasio je da je iz više razloga protiv uvođenja obaveznog vojnog roka, ali da ako on ipak bude uveden, treba da bude uveden i za mladiće i za devojke. 

Zašto ne bismo bili rodno ravnopravni i u tom vojnom sektoru“, zapitao je on. 

Međutim, preneo je iskustvo iz istraživana po tom pitanju da je većina odgovora za uvođenje vojnog roka stigao upravo od devojaka. 

Ali, ni jedna nije računala na to da bi taj obavezni vojni rok podrazumevao i njih“, rekao je, dodajući da su najčešće navođeni razlozi za uvođenje obaveze bili da su “muškarci danas mlitavi”, da “treba da postanu pravi muškarci” i slično.

Vidimo da se nameće ta stereotipna uloga vojske, da treba da napravi muškarca od dečaka ili momka, što je po mom mišljenju besmisleno – neće me neka vojska i neki oficiri napraviti tim nekim idealnim muškarcem koji voli vojsku i sposoban je da brani zemlju, zemlja se brani na mnogo načina, siguran sam“, kazao je Simić. 

Ako bi se obaveza uvela, smatra, svi bi se uverili da je takva situacija neodrživa. 

Mislim da bismo se manje-više svi vratili ‘polupani’ iz te vojske i da bismo protraćili i to vreme, i novac svih nas. Ako je neko ambiciozan da bude dobar na fakultetu, postdiplomskim studijama, sportu – ko je ona istanca koja će meni da određuje kako ću tri meseca svog života utrošiti.” 

Zaključio je da je postojanje dobrovoljnog vojnog roka “sasvim dovoljno”. 

Nemojte mene, ili bilo koga ko je protiv toga, terati na to.” 

Razlog – ne odbrana, već tradicija i vaspitna ustanova 

I Marija Ignjatijević je, govoreći o istraživanju svoje organizacije, rekla da je velika većina ispitanika za uvođenje vojnog roka, ali da se na osnovu odgovora zbog čega su za to – da bi se mladi disciplinovali i doveli u red i da bi se poštovala tradicija – zaključuje da građani ne percipiraju vojsku kao aparat za odbranu zemlje, već kao vrstu vaspitne ustanove, što je “dosta iskrivljeno mišljenje”. 

Odgovarajući na pitanje koje opasnosti prete Srbiji, Ignjatijević je rekla da su odgovori ispitanika pokazali da većina kao pretnju smatra opasnosti koje dolaze iznutra – loše upravljanje, korupciju, organizovani kriminal – a kada su upitani kako se treba boriti protiv tih pretnji, odgovorili su jačanjem vojske i podizanjem budžeta za vojsku.

Misim da je to posledica toga što mi godinama, kroz razne kanale, slušamo kako smo neutralna zemlja i moramo da jačamo vojsku – što jeste racionalan argument“, rekla je ona i primetila da većina zemalja koje ima obavezni vojni rok su neutralne zemlje, mada ima i “NATO zemalja”. Razlog za širenje takvog narativa je podilaženje javnom mnjenju i prikupljanje političkih poena na osnovu visokog ugleda vojske, dodala je.

 Moderatorka tribine je naglasila da su kao učesnici pozvani i učesnici Vojske, ali da su poziv odbili pod izgovorom da nemaju odobrenje da pričaju. Primetila je da će odluka biti doneta bez prave javne rasprave koju bi pokrenule institucije. 

Učesnici tribine su se složili da je najvažnije pre donošenja odluke saslušati stavove onih koje će ta promena pogoditi – mlade.

Glas Amerike

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/309989/Mladi-o-obaveznom-vojnom-roku-Gubljenje-vremena-sluzite-vi-ali-ne-terajte-nas.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lajčak: Odluka Prištine promenila teme, ne smemo da dozvolimo da dođe do krize

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je jučerašnja odluka Prištine promenila i teme i planove njegove posete

Published

on

By

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je jučerašnja odluka Prištine promenila i teme i planove njegove posete

On nije želeo da komentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Priština planira novu „Oluju“ na severu Kosova.

„Imali smo jedan vrlo ozbiljan razgovor sinoć o situaciji i naravno potrebno je da tražimo rešenja putem dijaloga a ne konfrontacijom“, rekao je Lajčak novinarima.

Kaže da sada postoji nova situacija, koja mu je promenila i planove i teme. “Ja sam došao u region da pripremam sledeći sastanak lidera i da govorimo o napretku i normalizaciji odnosa, sada treba da rešavamo ovu situaciju. Ne smemo da dozvolimo da dođe do neke krize”, naveo je.

Lajčak se sastao sa predstavnicima opozicije u zgradi Delegacije EU. Na taj sastanak su pozvani Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, koalicija “Moramo”, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana. “Svakako mi je važno da čujem njihovo mišljenje i njihove stavove”, rekao je Lajčak pre sastanka novinarima.

Pre posete Beogradu, Lajčak je boravio u Prištini, gde se, između ostalih, sastao i sa predstavnicima Srba sa severa Kosova i sa predstavnickom Srpske liste.

Autor:N1 Beograd, Nenad Nešić

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/lajcak-odluka-pristine-promenila-teme-ne-smemo-da-dozvolimo-da-dodje-do-krize/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

NA JEDNOG STANOVNIKA ČETIRI DRVETA Ostrvce u sred Vojvodine ipak najpoznatije po svojim stablima (FOTO)

Belo Blato je selo prepoznatljivo po gustim drvoredima koji se prostiru duž celog sela, a potrebna su vam skoro četiri minuta vožnje po propisima da biste stigli s jednog kraja na drugi

Published

on

By

Belo Blato je selo prepoznatljivo po gustim drvoredima koji se prostiru duž celog sela, a potrebna su vam skoro četiri minuta vožnje po propisima da biste stigli s jednog kraja na drugi. To znači da prolazite kroz tunel gustih krošnji satkanih od oko 900 stabala sibirskog bresta, koja su posađena sredinom devedesetih. Mimo tog drveća, u selu se na javnim površinama nalazi još oko 3.000 raznoraznih stabala, što znači da na jednog Beloblaćana idu, u proseku, četiri drveta.

– Malo nam taj brest već diže asfalt, nećemo ga seći, ali će neko nekad morati, jer kad krene da puca i da truli – priča predsednik Saveta Mesne zajednice Belo Blato Miroslav Markuš, Slovak po ocu, Bugarin po majci. – Čak se i gradonačelnik Kikinde frapirao kad nam je bio u poseti i video drvored! Možda da napravimo Dubaji momenat sa palmama, budući da smo okruženi vodom, a to korenje ide samo po površini… Ali, ne idu palme i komarci! Ali da, za razliku od ostalih, Beloblaćani imaju izraženiju svest o ekologiji, jer živimo u takvom okruženju i nema ko da čuva sve ovo osim nas koji tu i živimo. Mi očekujemo da će u narednih deset godina celo selo i ovo područje biti pod zaštitom države.

Carskom barom, Starim Begejom, kanalom Begej, Tisom, ali i najvećim veštačkim ribnjakom u Evropi, koji se prostire na površini od 28.000 hektara, Belo Blato izgleda kao da je ostrvce usred Vojvodine! A sva prirodna dobra koja imaju, kao i sve ono što uzgajaju odvajkada – poput trske i najkvalitetnijeg šarana, i danas su simbol banatskog mesta kroz koje se, na svu sreću, ipak ne prolazi.

– To što smo “slepo crevo”, to je samo prednost – tvrdi domaćin. – Geografski položaj nam nije loš, a što se tiče tog neprolaska, mi smo izuzeti od sitnog kriminala na točkovima, jer kod nas dolaze samo namernici, ljudi dobre volje. Nema ni velikog saobraćaja, pa deca mogu da se igraju na ulicama kao i nekad. Danas svi mladi imaju neko vozilo, Zrenjanin nije daleko. Mi kad smo se momčili, ’vatali smo autobus da idemo u bioskop, ali sad jeste problem što nema javnog prevoza, roditelji moraju da voze decu koja hoće da se bave sportom, a to su mane, recimo.

Belo Blato
Belo Blato

Deca u Belom Blatu, makar kad je reč o osnovcima, čine desetinu ukupnog stanovništva. Do četvrog razreda u svojoj školi “Bratstvo jedinstvo” mogu da pohađaju nastavu na tri jezika – srpskom, slovačkom i mađarskom, dok od petog imaju dodatni predmet maternjeg jezika. Nekad je u čitavoj priči bio uključen i bugarski jezik.

Na srpskom psovke najslikovitije, na mađarskom ne može bez mimike

– Složni smo, pričamo više jezika i ko god je zainteresovan, može da nauči sve jezike. Recimo, Mađar i Slovak uglavnom pričaju na srpskom, ali psujemo na svim jezicima, tu smo velike poliglote, mada su na srpskom najsočnije i najslikovitije psovke, dok na mađarskom mora sve da se isprati i mimikom – kroz osmeh kaže Markuš.

Belo Blato
Belo Blato

Sekretar Mesne zajednice Belo Blato je mlađani Viktor Nečov koji nikad nije razmišljao o tome da napusti svoje selo. Stava je da čovek može da živi gde god želi da radi, pa je tako moguće opstajati i u ovom banatskom seocetu.

Želeo sam ovde da pokušam da uspem, tako da trenutno osnivam porodicu, nedavno sam se oženio, čekamo dete, radimo kuću… Žena ima privatan biznis, trgovinske radnje, pa i tu radimo uz ovaj posao sekretara. Naravno, bavimo se i poljoprivredom, svašta ponešto. Mora više poslova da se radi, ali i dalje radimo manje nego oni koji su otišli u inostranstvo pa rade na građevini – tvrdi Nečov, dodajući da u selu, u suštini, imaju sve što im je neophodno.

Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, mada je kvalitet zemljišta poprilično loš. Stočarstvo je sve slabije, ali to ne narušava moral Beloblaćana, jer su stava da su njihovi proizvodi i dalje najkvalitetniji!

Belo Blato
Belo Blato

– Na zapadu krave slušaju muziku, spavaju na dušeku, piju toplu vodu, pa daju više mleka, a mi smo u 21. veku jedva stigli do stabilnog interneta, ali i dalje mislim da je naše mleko i da su naši proizvodi daleko kvalitetniji i zdraviji nego njihovi – nastavlja predsednik sela.

Belo Blato

Ako se ikad zadesite na ovom ostrvu u srednjem Banatu, obavezno uživajte u ’ladovini, probajte domaću hranu i sok od ruže na salašu “Lujza”, zabacite udicu na Jocinom ribnjaku, posetite etno kuću koja je izgrađena po “originalnoj recepturi” i, ono što je najvažnije, ostavite selo onako kako ste ga i zatekli, piše Dnevnik.

izvor: https://www.blic.rs/vesti/novi-sad/na-jednog-stanovnika-cetiri-drveta-ostrvce-u-sred-vojvodine-ipak-najpoznatije-po/8y1kx94

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srastanje huligana, kriminala i politike u Srbiji

Srbija je zemlja sa visokim rizikom od huliganskog nasilja, kao i sa čvrstim vezama huliganskih grupa sa političkim i kriminogenim strukturama, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

Published

on

By

Srbija je zemlja sa visokim rizikom od huliganskog nasilja, kao i sa čvrstim vezama huliganskih grupa sa političkim i kriminogenim strukturama, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

U izveštaju, objavljenom 27. juna, je analizirano stanje u šest država regiona – Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu, Albaniji i Bosni i Hercegovini (BiH), a po količini i opsegu incidenata najviše zabrinjavaju grupe u Srbiji i BiH.

Samo u Beogradu je u periodu od 2013. do 2018. godine poginulo osam osoba u 182 incidenta u vezi sa fudbalskim huliganima, stoji u izveštaju, uz napomenu da se većina ovih incidenata dogodila van sportskih objekata.

“Mnogi od osuđenih za nasilne zločine na sportskim priredbama ranije su osuđivani za nanošenje telesnih povreda, ubijanje i zlostavljanje životinja, nedozvoljenu proizvodnju, posedovanje i promet oružja i droge i krađu”, navodi se u publikaciji.

Razlika između ‘ultrasa’ i huliganskih grupa

Saša Đorđević, iz Globalne inicijative, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su u Srbiji i BiH detektovane najčvršće veze huliganskih skupina sa nasiljem, politikom i kriminalom.

Đorđević: Veze huliganskih skupina sa nasiljem, politikom i kriminalom (fotoarhiv)
Đorđević: Veze huliganskih skupina sa nasiljem, politikom i kriminalom (fotoarhiv)

“U izveštaju smo utvrdili postojanje organizovanih kriminalnih huliganskih grupa koje se veoma često povezuju sa ilegalnom trgovinom drogom, oružjem i reketiranjem. Štaviše, u Srbiji navijanje i fudbal služe ili kao paravan za kriminalne aktivnosti ili kao pogon za regrutaciju novih članova”, kaže Đorđević.

Istraživači su analizirali isključivo dešavanja na fudbalskim utakmicama i 122 navijačke grupe koje su kvalifikovane kao “ultras”. Pod ovim pojmom se, objašnjava Đorđević, podrazumevaju “strastvene i organizovane asocijacije navijača, često veoma tvrdog ideološkog i političkog stava”.

Za razliku od njih, huliganske grupe su nasilne i često se povezuju sa kriminalnim aktivnostima.

“Dakle, između te dve grupe postoji razlika i nije nužno da pojedinac iz ultras grupe pređe u huligane i da nasiljem iskazuje svoj stav”, kaže Đorđević.

Globalna inicijativa u izveštaju podseća na istraživanje sprovedeno 2012. godine, koje je pokazalo da je protiv 30 vođa huliganskih grupa u Srbiji podneto 279 krivičnih prijava.

Trojica od ovih muškaraca počinila su ubistva, jedan je ubijen, dok je 12 bilo umešano u krivična dela u vezi za drogom.

Veze politike i navijačkih skupina

U Višem sudu u Beogradu u toku je proces protiv Veljka Belivuka, nekadašnjeg vođe navijačke grupe FK Partizan “Principi”, optuženog da je vođa organizovane kriminalne grupe.

Belivuk i članovi njegove grupe, uhapšeni su februara 2021. godine i terete se za sedam teških ubistava, proizvodnju i prodaju opojnih droga i niz drugih krivičnih dela.

Deo opozicije je više puta izneo tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru 2017. i njegove inauguracije iste godine.

Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) je te tvrdnje demantovala.

Vojni sindikat Srbije je 2017. podneo krivičnu prijavu protiv nadležnih u vojsci, zbog toga što su Belivuk i drugi članovi njegove grupe vežbali pucanje na državnom vojnom strelištu. Prema tim navodima, sa njima je u društvu bio i generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić.

Vojska je demantovala te navode, a Osnovno tužilaštvo u Pančevu je istragu o tom slučaju obustavilo 2018. godine, pošto su dokazi nestali.

Tu se ne završavaju navodi o vezama Belivukovih “Principa” sa vrhom države. Istraživački portal KRIK je objavio više fotografija na kojima se vidi sin predsednika Srbije Danilo Vučić u društvu članova Belivukove grupe.

Suđenje Veljku Belivuku i pripadnicima njegove grupe počelo je u martu 2022. godine, a do sada je pročitana samo trećina od 300 stranica optužnice. Novo ročište zakazano je za početak jula.

Saša Đorđević kaže da dosadašnji tok procesa ne uliva veliko poverenje u pravosuđe, jer je prošlo godinu i po dana od hapšenja Belivuka i njegove grupe, a sudski proces se konstantno odgađa.

“Sve to dodatno povećava sumnju koja postoji u javnosti o uticaju pojedinih struktura države na celokupan proces i da postoji politička zaštita. Pri tome se još uvek ne zna hoće li tužilaštvo i policija pokrenuti postupak o političkim vezama ‘Principa’ o kojima su istraživački mediji dosta pisali”, kaže Đorđević.

Od tribina do ratišta

Prve “ultras” navijačke grupe u bivšoj Jugoslaviji se pojavljuju krajem 1980-ih godina, kada se u Sarajevu formiraju grupe “Manijaci” i “Horde zla”, te “Delije” i “United force” u Beogradu.

Kako su političke i međuetničke tenzije u SFRJ rasle, tako su se navijačke grupe dobijale na značaju, pa su mnogi “ultrasovci” tokom ratnog raspada Jugoslavije navijačka obeležja zamenili maskiranim uniformama.

Željko Ražnatović Arkan bio je krajem osamdesetih vođa Zvezdinih “Delija”, koji su nekoliko godina kasnije činili okosnicu njegove paravojne Srpske dobrovoljačke garde koja je učestvovala u ratu u Hrvatskoj i BiH.

O tome svedoči i folk pesma koju su arkanovci uzeli za svoju koračnicu: “Arkanove ‘Delije’ to su hrabri momci/Hej, hej Tigrovi, srpski dobrovoljci.”

U prilog vezama Arkanove jedinice sa državnim strukturama govori činjenica da je Srpska dobrovoljačka garda u to vreme svoju kasarnu dobila u vojnom objektu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Erdutu.

Učešće u petooktobarskim promenama

Krajem devedesetih, demokratska opozicija povezuje se sa predstavnicima navijača koji su imali svoju ulogu i u petooktobarskim demonstracijama.

“Pojedinci iz navijačkih grupa koje podržavaju najtrofejnije klubove u Srbiji – Crvenu zvezdu i Partizan – bili su među prvima koji su upali u Skupštinu 2000. godine i razoružali policiju i time su učestvovali u razbijanju režima Slobodana Miloševića”, kaže Đorđević.

Godinu dana nakon dolaska Demokratske opozicije Srbije (DOS) na vlast , predstavnicima navijača Zvezde je u beogradskom Kulturnom centru Rex ekipa emisije “Sportski ritam srca” sa kultnog opozicionog Radija B92 uručila “nagradu za životno delo”.

Nacionalizam i netrpeljivost

Međutim, to ne znači da su navijačke formacije pacifikovane nakon Miloševićevog pada. Naprotiv, svoju rušilačku snagu pokazale su već 30. juna 2001. godine, kada je trebalo da bude održana prva Parada ponosa u Beogradu.

Skup nije ni počeo pošto su navijači Crvene zvezde, Partizana i Rada, uz podršku ekstremno desničarskih grupa, brutalno napali učesnike.

Upravo su se huliganske i ekstremno desničarske grupe najagresivnije suprotstavljale svakom sledećem pokušaju da se organizuje Parada ponosa u glavnom gradu Srbije.

Prvi put su LGBT aktivisti i građani prošetali u povorci 2010. godine. U isto vreme više hiljada policajaca štitilo je učesnike od oko 6.000 huligana koji su u rušilačkom besu demolirali širi centar grada i zapalili prostorije Demokratske stranke, koja je tada predvodila vladajuću koaliciju.

U nasilju je povređeno više od 140 osoba, a preko 250 je privedeno

Tek 2014. godine, u vreme kada je SNS učvrstio svoju vlast, Prajd je održan uz mere obezbeđenja, ali bez aktivnog učešća organizovanih huliganskih grupa na kontraskupovima. Tako je bilo svih narednih godina.

Osim protiv LGBT prava, huligani su na ulice izlazili i kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog hapšenja haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Saša Đorđević kaže da su u svim navijačkim skupinama koje je Globalna inicijativa analizirala prisutni elementi nacionalizma i naglašavanja verske pripadnosti.

“Na primer, navijačke grupe koje dolaze iz (bh. entiteta) Republike Srpske, Srbije ili Severne Makedonije imaju jak pravoslavni momenat”, kaže Đorđević.

Kako protiv huliganskog nasilja?

Aleksandar Vučić je 2016. godine, u vreme dok je bio premijer Srbije, izjavio da država trenutno nema snage da se obračuna sa huliganskim grupama, te da je za to potreban širok društveni konsenzus.

“Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to, pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari”, rekao je Vučić u maju 2016. godine.

Saša Đorđević kaže da nije jasno na kakav društveni konsenzus je tadašnji premijer a današnji predsednik mislio, te podseća da je Vlada Srbije 2013. godine usvojila Nacionalnu strategiju za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama.

“Ljudi su izabrali tu Vladu. Dakle, postojao je konsenzus, ljudi su glasali za to. E, sad, ako se misli na širi društveni konsenzus, u smislu da nije bilo spremnosti unutar policije, tužilaštva i sudstva da reše, onda je to nešto drugo”, kaže Đorđević.

Pokušaj institucija da se uhvate u koštac sa huliganskim grupama završio se neuspešno pre više od jedne decenije, u vreme vlade DS-a. Javno tužilaštvo Srbije je u oktobru 2009. godine podnelo Ustavnom sudu predlog za zabranu nasilnog i kriminalnog delovanja 14 ekstremističkih grupa, navijača beogradskih klubova Partizan, Crvena zvezda i Rad.

Taj predlog su, međutim, sudije odbile pod obrazloženjem da nema ustavnih pretpostavki za vođenje takvog postupka pred Ustavnim sudom.

MUP Srbije do zaključenja teksta nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše izveštaj Globalne inicijative. Takođe, iz tog ministarstva nije stigao odgovor na pitanje da li se nešto promenilo šest godina nakon Vučićeve izjave da država nema snage za borbu protiv huliganizma.

Saša Đorđević kaže da u analizi rada policije treba praviti razliku između borbe protiv huliganskog nasilja na stadionima i borbe protiv organizovanog kriminala.

“Kada je reč o nasilju na fudbalskim stadionima, u poslednjih nekoliko godina je manji broj incidenata, ali se dešavaju incidenti van sportskih objekata. To je nešto što se može očekivati, pošto je sličan trend zabeležen i u Velikoj Britaniji kada je država uvela kazne za bilo kakav incident u sportskom objektu”, kaže Đorđević.

Hapšenje Belivuka i njegove grupe je, ocenjuje Đorđević, veliki korak napred u borbi protiv organizovanog kriminala. Međutim, on dodaje da su problemi nastupili nakon hapšenja.

“Nakon hapšenja nije sledio efikasan pravosudni epilog i suđenje se samo odgađa”, kaže Đorđević.

On kaže da Srbiji nedostaje praksa da se kroz fudbal radi na prevenciji huliganizma. Takvi primeri postoje u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, ali i u pojedinim zemljama Latinske Amerike.

“Dakle, kroz fudbal i sport uopšte se uče drugačije vrednosti. To je proces koji zahteva duži vremenski period. Druga preporuka je da policija, tužilaštvo i sudstvo deluju na istoj liniji, dakle kao jedinstven tim, a ne kao istureni pojedinci”, zaključuje Đorđević.

Srbija je pre 19 godina usvojila Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim događajima. U tom periodu zakon je više puta dopunjavan, poslednji put 2018. godine.

Legislativa predviđa, između ostalog, obaveznu evidencija kupaca karata, koju su organizatori sportskih događaja dužni da predaju Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, sankcionisanje vređanja na verskoj i nacionalnoj osnovi, kao zatvorske ili novčane kazne do 1.200 evra za one koji učestvuju u izgredima na sportskim događajima.

Dušan Komšarević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-huligani-kriminal-politika/31921649.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ISTORIJSKO NASLEĐE KRIJE SE ZRENJANINCIMA POD NOGAMA Srednjovekovni novac Vuka Brankovića, dva kilograma srebra, čuveni podzemni hodnici OTKRIVENI U CENTRU GRADA

Na javnom uvidu do 17. jula nalazi se nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije dela Zrenjanina “Centar”

Published

on

By

Najveći deo ove urbanističke zone nalazi se u režimu posebne zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture pa je svaka urbanistička i građevinska intervencija pod budnim okom zaštitara kulturnog dobra

Jedan od razloga je i bogato arheološko nasleđe.

Mnogi Zrenjaninci ne znaju da, hodajući centrom grada, hodaju po njegovoj istoriji, jer se baš u ovom delu nalaze veoma značajna arheološka nalazišta.

Nešto od arheološkog materijala je sačuvano i nalazi se u muzejima, ali veliki broj predmeta završio je u privatnim zbirkama, a neki su zbog neznanja radnika na građevini nepovratno uništeni.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture nisu mogli sve da sačuvaju, ali su uradili veliki posao na dokumentovanju.

Jedan od arheoloških dragulja je Županijska palata, zgrada u kojoj je danas smeštena lokalna administracija.

U dvorištu palate nalazila se džamija podignuta sa dolaskom Turaka, kao i tvrđava podignuta u 15 veku.

Kad su kopani temelji za proširenje zgrade otkriven je praistorijski materijal, a kad su izvođeni zemljani radovi ispred gradske kuće, na prostoru gde se nalazi drvo Tisa, radnici su iskopali fragmente praistorijske keramike vinčanskog perioda.

Na mestu gde se nalazi bunker u dvorištu zgrade “Ogreva” nađen je srednjovekovni novac Vuka Brankovića i Žigmunda Luksemburškog.

Na prostoru između zgrade Pošte i Biblioteke, prilikom postavljanja toplovodne mreže, nađen je veliki broj fragmentovane keramike iz perioda od 16. do 18. veka.

Ispred samog ulaza u Poštu u toku zemljanih radova nađena je ostava novca Lajoša Velikog iz 14. veka. Novac je ostao u zbirci Milana Nikolića.

Kad su kopani temelji za zgradu Pošte, otkriveno je dva kilograma srebrnih posuda. Materijal se danas nalazi u Temišvarskom muzeju.

Na Trgu dr Zorana Đinđića, prilikom zemljanih radova na postavljanju žardinjera, radnici su našli na dve sablje i četiri strele sa usadnicima.

Sablje su se u dodiru sa vazduhom raspale, ostale predmete uzeli su radnici.

Kada je u centru grada postavljana kanalizaciona mreža, pronađeni su zasvođeni hodnici.

Reč je o takozvanim lagumima o kojima su u Zrenjaninu ispredane mitske priče.

Zasvođeni hodnici pronađeni su ispred zgrade bivšeg “Komiteta”, kod nekadašnje letnje bioskopske pozornice, ispred zgrade Kreditne banke, u dvorištu Narodnog pozorišta i ispred Vodotornja.

Hodnici su izrađeni od opeke a pod nije utvrđen. Svi hodnici vode do Županijske palate.

O lagumima je pisao zrenjaninski istoričar Slavoljub Grozdanov. Za Grozdanova nema dileme da su lagumi odbrambeni podzemni kanali bivše Bečkerečke tvrđave.

Grozdanov je godinama insistirao da se lagumi istraže jer predstavljaju veliki turistički potencijal.

To se do danas nije dogodilo, ali se priče o lagumima podgreju svaki put kad pukne neka cev u centru grada, piše Danas.

izvor: https://www.blic.rs/vesti/novi-sad/istorijsko-nasledje-krije-se-zrenjanincima-pod-nogama-srednjovekovni-novac-vuka/s31qd5v

Continue Reading

Trending