Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

LGBT na Zapadnom Balkanu od borbe za prava do borbe za primenu zakona

Imaju li aktivisti koji se bore za prava LGBT osoba u zemljama Zapadnog Balkana saveznike u strankama socijaldemokratske orijentacije i koje su trenutno najveće prepreke sa kojima se seksualne manjine suočavaju u svojim zemljama – neke su od tema o kojima se razgovaralo na regionalnoj konferenciji „Zaštita i osnaživanje LGBT prava na Zapadnom Balkanu“, koja je 3. marta održana u Beogradu.

Published

on

Konferencija u organizaciji Centra modernih veština se održava u momentu dok je u Srbiji u toku izrada Polaznih osnova za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, kojim bi, ukoliko bude usvojen u parlamentu, trebalo da bude regulisan bračni status LGBT osoba. Srbija je takođe jedina zemlja u regionu čiju vladu u drugom mandatu vodi deklarisana lezbejka.

Uprkos tome, postoji diskrepanca između onoga što stoji u zakonodavnom okviru i stvarnosti, ocenila je Dragoslava Barzut iz organizacije „Da se zna“.

„Moje pitanje na toj radnoj grupi je bilo – ko će da se usudi da koristi taj Zakon o istopolnim zajednicama? Mi treba da govorimo o implementaciji naših zakonskih rešenja. Imamo Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine, koji reguliše prava LGBT osoba na polju zaštite od diskiriminacije. Mi do danas imamo tri, četiri presude, od kojih su većina negativne. Imamo u Krivičnom zakoniku odredbu o zločinu iz mržnje. Od decembra 2012. do danas imamo jednu presudu na osnovu toga, i jednu koja je prvostepeno oborena zbog proceduralnih nelogičnosti“, rekla je Barzut.

Ona je napomenula da je u Srbiji primetan diskontinuitet u poboljšanju prava LGBT osoba.

„Ja sam veoma svesna da mi danas radimo samo za budućnost, da za naših života što se tiče LGBT ljudskih prava neće biti nekih većih pomaka. S druge strane sam veoma zadovoljna što sam uspela da se izborim i što u Srbiji mogu koliko-toliko da živim normalno sa svojom partnerkom i da se borim u situacijama kada sam diskriminisana“, kaže Barzut.

Od zemalja u regionu Zapadnog Balkana istopolna partnerstva su do sada zakonski regulisale Crna Gora i Hrvatska.

Zakon o istopolnom partnerstvu u Crnoj Gori je usvojen jula 2020. godine, uoči parlamentarnih izbora na kojima je Demokratska partija socijalista izgubila vlast nakon višedecenijske vladavine.

Danijel Kalezić iz organizacije “Queer Montenegro” rekao je da su predstavnici LGBT zajednice u Crnoj Gori postepeno ostvarivali saradnju sa tamošnjim političkim partijama. U početku su im, kaže, vrata bila zatvorena.

“Za to su razlozi bili strah od te teme koju drušvo u tom trenutku nije prihvatalo i strah od reakcije glasačkog tijela, zbog toga što je na ovim prostorima jako visok nivo homofobije, transfobije i bifobije, pa stranke promišljaju i o tome kako će glasači reagovati”, rekao je Kalezić.

Usvajanje zakona su, prema njegovim rečima, u parlamentu iznele partije sa levog političkog spektra. Kod nekih su, kaže Kalezić, motivi bili iskreni, dok su se drugi zalagali za to iz političkih razloga, jer je to bio jasan signal da zemlja želi da napreduje u procesu evrointegracija.

Nakon izbora, vlast je osvojila koalicija stranka od kojih mnoge nemaju razumevanje za prava manjinskih grupa, kaže Danijel Kalezić i dodaje da se to odrazilo na dijalog sa predstavnicima LGBT zajednice.

“Ono što je sada problem jeste da mi one koji su nam saveznici i saveznice u borbi za naša ljudska prava više nemamo u većini ni u parlamentu niti u vlasti, osim u jednom malom dijelu stranaka. Mi nemamo još uslove za implementaciju Zakona o životnim zajednicama lica istog pola, a nova vlast ne radi ništa da se ti uslovi stvore, odnosno tiho se sve to blokira”, kaže Kalezić.

U Severnoj Makedoniji već nekoliko godina postoji Interparlamentarna grupa za unapređenje prava LGBT osoba, što je presedan u parlamentarnom životu država Zapadnog Balkana koje streme članstvu u Evropskoj uniji.

Prema rečima Koče Andonovskog, predstavnika makedonskog „Centra za podršku LGBTI osobama“, vladajući SDSM, u čijem mandatu je formirano ovo skupštinsko telo, je bio prva stranka u Severnoj Makedoniji koja je u svoj izborni program uvrstila LGBT prava.

Nakon desetogodišnje vladavine desničarskog VMRO-DPMNE (od 2006. do 2016. godine), SDSM je na svoju listu uključio predstavnike studentskih i nevladinih organizacija, što je bio način da LGBT osobe u parlamentu iskažu svoje potrebe.

To je bio uvod u osnivanje interparlamentarne grupe koja je osnovana i u drugom mandatu socijaldemokratskog premijera Zorana Zaeva i sada broji 11 članova.

„Mi smo na to gledali kao na naš medijum u parlamentu. Dakle, neko će izaći za govornicu i kaže naše argumente na sednicama gde mi nemamo pristup kao civilni sektor. Mi i dan-danas radimo tako da opskrbimo ljude našim argumentima, da oni znaju zašto se to brani i šta mi to hoćemo, da nećemo da uništimo našu naciju“, kaže Andonovski.

Emina Bošnjak, predstavnica „Sarajevskog otvorenog centra“ rekla je da su konzervativne stranke u Bosni i Hercegovini (BiH) deklarativno prihvatile priču o pravima LGBT osoba kako bi Briselu poslale poruku da su progresivne i demokratske, ali to se nije konkretizovalo usvajanjem bitnih zakonskih rešenja. S druge strane, dodaje, LGBT aktivisti u BiH su nailazili na najviše otpora od strane socijaldemokratskih partija u toj zemlji.

„Naravno da je bilo pojedinaca i pojedinki iz socijaldemokratskih partija koji su bili uz nas. Međutim, mi smo uvek insistirali da socijaldemokrate i SDP kao najveća stranka ima jasnu politiku oko toga gdje stoji po pitanjima ljudskih prava i ravnopravnosti i inkluzije LGBT osoba. Ta priča se, nažalost, do dan-danas nije desila. To je taj famozni strah od gubitka glasača“, kaže Bošnjak koja je na konferenciji govorila posredstvom video linka.

Komentarišući zazor socijaldemokratskih stranaka prema LGBT temama, Kočo Andonovski kaže da se od predstavnika socijaldemokratskih stranaka često može čuti da članstvo i biračko telo još uvek nisu spremni za teme koje se tiču LGBT prava. To, kako kaže Andonovski, više govori o onima koji stranku vode nego o članovima i pristalicama.

„Nije dobro liderstvo, ako si ti napred, a tvoje članstvo je nazad. Ti moraš da dovedeš svoje članstvo do stepena svog osvešćenja. Tako da mislim da je ključno, bar kod nas, da SDSM više radi sa nama i da nas uključi. Imamo mlade aktiviste koji mogu da rade sa socijaldemokratskom omladinom“, kaže Andonovski.

Šta kažu političari?

Predstavnici socijaldemokratskih stranka iz regiona dobili su priliku da na jednom panelu govore o svojim iskustvima u saradnji sa LGBT aktivistima. Tu priliku nisu iskoristili pripadnici Demokratske stranke iz Srbije koji, uprkos pozivu organizatora, nisu poslali svog predstavnika.

Mirko Stanić iz Socijaldemokratske partije Crne Gore (SDP) kaže da je trenutno na vlasti u toj zemlji „kleronacionalistička struktura“, tokom čijeg mandata su po prvi put od osamostaljenja Crne Gore zabeleženi napadi na pripadnike etničkih ali i seksualnih manjina.

Prema njegovim rečima, nije suština borbe za prava LGBT zajednice u pristupanju Evropskoj uniji, već je reč o suštinski vrednosnom odnosu prema životnim pitanjima. On, međutim, napominje da saradnja progresivnih političkih stranaka i nevladinog sektora mora biti uzajamna.

„Ako se mi borimo za bolji status LGBT osoba u Crnoj Gori ili za bolji status radnica u marketima koje ne moraju da rade neđeljom, za mene je prirodno očekivati da nas ti ljudi i organizacije podrže na izborima, inače dolazimo u situaciju da to postane prilično jednostran odnos. Kao što je u Engleskoj prilično očekivano da deo sindikata podrži Laburističku partiju na izborima, da različite lobi grupe podržavaju različite političke partije, zbog toga što u njima vide mogućnost svojih ličnih ali i kolektivnih prava“, kaže Stanić.

Politički kontekst Bosne i Hercegovine, u kojem je čak i Ustav diskriminatoran prema grupama koje ne pripadaju korpusu tri dominantna naroda, dosta je usporio rad socijaldemokrata, kaže Besima Borić iz SDP BiH. Ona podseća da je SDP BiH 2015. donela novi program u kojem su ljudska prava i borba protiv diskriminacije visoko postavljeni.

Uprkos tome, stranka je s godinama postala ideološki neprepoznatljiva i došla je u opasnost da izgubi svoj identitet, dodaje Borić.

„Čini mi se da nismo dovoljno hrabri da stanemo iza nekih stavova koji djeluju radikalno u našoj bosanskohercegovačkoj svakodnevici u kojoj se sve mjeri koliko ste patriota, jeste li bili učesnici rata, kojem narodu pripadate i tako dalje. Mi pokušavamo da se izvučemo iz te matrice, ali nekako plivamo u njoj i određujemo svoje stavove prema onome što kažu desničari koji dugo vladaju. To su naše greške“, kaže Borić.

Kosta Petrov iz Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), kaže da je SDSM svojom politikom pokazao da želi da ulaže u ljude, a ne u “skupe kič spomenike”, koji su bili jedno od obeležja vlasti desničarskog VMRO-DPMNE.

“Nastavićemo da radimo ono u šta verujemo – jednakost, raznolikost i inkluzija su ključ makedonskog društva. Nastavićemo da sarađujemo sa nevladinim sektorom, da donosimo i menjamo zakone, ali ćemo se više fokusirati i na naše članstvo. Naš plan je da osnujemo Akademiju za ljudska prava. Dok ne postane samoodrživa, njen rad će finansirati stranka. To pokazuje važnost svih ovih inicijativa kako na državnom, tako i na stranačkom nivou, jer kada ste stranka na vlasti, ono u šta verujete u stranci odražava se i na vladu”, kaže Petrov.

Diskriminacija nije iskorenjena ni u Holandiji

Jan Tomas (Ian Thomas), član Laburističke stranke Velike Britanije i inicijative “Rainbow Rose” koja je od 2006. godine članica Partije evropskih socijalista (PES) i bori se za poboljšanje položaja LGBT zajednice širom sveta, kaže da LGBT teme mogu biti interesantne i većinskom glasačkom telu ukoliko se predstave na pravi način.

“Jednostavan način je da LGBT prava predstavimo kroz ‘da li je to fer’ prizmu. Na primer, da li je fer da ja mogu da iznajmim ovaj stan, ali da neko drugi ne može? Dakle, u suštini je važno na koji način predstavljamo našu poruku i kako da priču o LGBTI pravima pomerimo sa apstraktne na onu koja se tiče svakodnevnog života”, rekao je Tomas.

Prisutnima se video linkom obratila i Kirsten van den Hul, parlamentarka Laburističke partije Holandije, koja kaže da uprkos tome što je Holandija daleko odmakla u unapređenju položaja LGBT osoba – između ostalog, ova zemlja je među prvima izjednačila bračni status strejt i istopolnih parova – ima još mnogo posla koji treba uraditi.

„I dalje se mnogo LGBT osoba suočava sa nasiljem, a LGBT deca u školama su predmet maltretiranja i pate od depresije u većem procentu nego strejt deca“, kaže Kirsten van den Hul.

Parada ponosa od Sarajeva do Skoplja

U Srbiji postoji jak otpor javnom deklarisanju pripadnosti LGBT populaciji. Tako su 2010. tokom Parade ponosa izbili žestoki sukobi ekstremnih desničara i huligana sa policijom. U gotovo celodnevnoj borbi 5.600 policajaca sa više od 6.000 huligana, povređeno više od 140 osoba, dok je više od 250 privedeno.

Narednih nekoliko godina Parada ponosa nije održavana, jer je procena policije bila da nema bezbednosnih uslova za takav događaj.

To se promenilo već 2014. godine. A Srbija je u međuvremenu dobila za premijerku javno deklarisanu LGBT osobu kada je Ana Brnabić izabrana za predsednicu Vlade Srbije 2017. godine.

U Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, je septembra 2019. održana sedma Parada ponosa bez incidenata.

Prva bh. Povorka ponosa pod sloganom – Ima izać’, održana je septembra 2019. godine u Sarajevu. Učestovalo je više od 1.000 osoba, a incidenata nije bilo.

Iste godine u junu LGBT povorka je prvi put prošetala ulicama Skoplja. Šetnja je protekla bez incidenata, a učesnike i učesnice je obezbeđivala policija.

Zbog svetske zdravstvene krize prošle godine otkazane su parade ponosa u zemljama regiona.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending