Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Koordinatorka Sigurne kuće: Žene godinama čekaju suđenja nasilnicima

Sporost institucija u reagovanju kada žene prijave nasilje i dalje je jedan od ključnih problema u Srbiji, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, sistema podrške za žene koje su žrtve različitih oblika nasilja.

Published

on

Stanojević podvlači da je važna uloga policije, kao i da je situacija znatno bolja u Beogradu, u odnosu na manje sredine u kojima je veća verovatnoća da se ljudi međusobno poznaju, što onda loše utiče na proceduru zaštite žrtava.

Prethodne godine u porodičnom nasilju u Srbiji je ubijeno 26 žena, kaže Stanojević, uz ocenu da se statistika o nasilju u porodici nije bitno promenila u odnosu na prethodne godine.

Sigurna kuća, kako objašnjava naša sagovornica, ne pruža samo smeštaj i hranu ženama, već ih i osnažuje da se vrate u društvo.

Pitanje nasilja nad ženama i njegovog prećutkivanja ponovo je aktuelizovano nakon što je glumica Milena Radulović, sa još nekoliko devojaka, prijavila je policiji vlasnika beogradske škole glume Miroslava Miku Aleksića zbog seksualnog uznemiravanja.

Viši sud u Beogradu odredio je u ponedeljak, 18. januara, Aleksiću pritvor do 30 dana.

Stojanović je podržala potez glumice Radulović i pozvala nadležne da procesuiraju osumnjičenog.

U unutrašnjosti je teže nego u Beogradu

RSE: Na osnovu vašeg dugogodišnjeg iskustva u ovoj oblasti, šta su manjkavosti postojećeg sistema?

Stanojević: Pod broj jedan – efikasnost. Uvek imam utisak da je sve što se kod nas dešava sporo. Mi ne možemo čekati da prođe ne znam ni ja koliko vremena dok se u sudskom postupku zakaže ročište, dok se čeka mišljenje veštaka. U mnogo situacija koje su u vezi s nasiljem u porodici, ta sporost je vrlo važna.

Mi, recimo, imamo propis da se ti sporovi kad je nasilje u pitanju završavaju u roku od sedam dana na sudu. Međutim, verujte mi imamo žene koje provedu više od pola godine u Sigurnoj kući, a ti sudski postupci nisu maltene ni krenuli. Tu se nešto čeka, sudije imaju previše posla, neko ne može da stigne, pa se promeni sudija, pa se čeka da on dobije predmet…

Znači, problem je ta neefikasnost i što još uvek postoji neshvatanje problema kada je nasilje u pitanju. Još uvek se to smatra – ’ma oni su se posvađali, oni će i da se pomire’.

RSE: Govorite o načinu na koji institucije razmišljaju?

Stanojević: Tako je.

RSE: Koliko je policija ažurna u ovim slučajevima?

Stanojević: Policija je vrlo ažurna, ali ono što je velika iluzija je što mi uzimamo Beograd kao merilo za sprovođenje postupaka. Međutim, nije tako. Mi u Srbiji imamo mnogo više problema i u sudovima, i u policiji, i u tužilaštvu, nego što imamo u Beogradu. Jer, tamo gde se ljudi znaju od detinjstva, išli su zajedno u školu, onda se tu stvore ti neki odnosi: ’ne mogu ja njemu, mi se znamo, mi smo kumovi’…

Tu se stvara veliki problem, jer vi u malom mestu teško možete da promenite sud, dok u Beogradu ipak možete nešto više da uradite. U unutrašnjosti je to stvarno mnogo teže.

RSE: To je jedan vrlo važan momenat. Na koji način država garantuje tim žrtvama da će biti zaštićene?

Stanojević: Nema tu garancije. Za sve što se dešava u tim manjim sredinama se računa da su centar za socijalni rad, policija ili tužilaštvo u tom mestu nadležni za rešenje tog problema. I onda se resorna ministarstva na njih oslanjaju, jer te institucije imaju iste obaveze kao sve druge. I onda kad to zakaže, vama fakat zakaže sistem. Žena se upućuje na žalbu, na razne procedure, a niko ne pita koliko će to da traje.

RSE: U junu 2017. godine stupio je na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Kako se pokazao tokom poslednje tri i po godine?

Stanojević: Mi moramo da shvatimo da je svaki zakon koji se donese na ovu temu dobar zakon i da je velika stvar što se ta tema razmatra. Naravno, taj zakon kao i svi ima neke svoje manjkavosti. Lično smatram da bi u tom zakonu trebalo menjati da kad nasilnik završi izdržavanje kazne, on se vraća ponovo u isti dom u kojem žive žena i deca koji su bili žrtve nasilja. To je, po mom mišljenju, deo koji treba promeniti. Sad se zbog pandemije mnogo toga usporilo, ali nadam se da će se nešto menjati.

RSE: Koliko su ljudi van porodice u kojoj se dešava nasilje spremni da prijave to nasilje kada ga detektuju?

Stanojević: Malo. Tu se ne primećuje neki pomak, iako ja često govorim da prijava policiji može da bude anonimna, kako nasilnik ne bi mogao da se sveti osobi koja je prijavila, a policija je dužna da po tome postupi kao i po svakoj drugoj prijavi.

RSE: Ako je tako, kako objašnjavate taj mali broj ljudi koji se odluči da prijavi nasilje?

Stanojević: Ljudi se plaše, a onda uvek ima onih koji kažu: ’neću da se mešam u tuđ brak’ ili nemaju dovoljno svesti o tome koliko je to porodično nasilje strašno.

Od 26 žrtava samo dve prijavile nasilje pre nego što su stradale

RSE: Kakva je statistika za prethodnu godinu kada je reč o porodičnom nasilju?

Stanojević: Naravno, još uvek nisu svi podaci detaljno obrađeni, ali neki osnovni podaci postoje. Kao što su svi očekivali da će prošla godina da bude mnogo teža, imajući u vidu da postoje partneri koji nisu baš u najboljim odnosima i ne funkcionišu kako treba, i da će biti mnogo više žrtava nasilja koje će to da prijave nego što je bilo ranijih godina. Međutim, srećom to nije tako bilo. Broj žrtava porodičnog nasilja koji nam se obraćao je bio vrlo približan onom iz 2019, 2018. i svih tih godina unazad.

RSE: Koliko je zvanično ubijeno žena u porodičnom nasilju prošle godine?

Stanojević: Prema našoj evidenciji, 26 je žena ubijeno.

RSE: Rekli ste da se prošlogodišnji podaci nisu bitno menjali u odnosu na ranije godine. Kako to tumačite?

Stanojević: Vi znate da ja ovo veoma dugo radim i da godinama beležimo šta se u Srbiji dešava. Verujte da su ti brojevi i pre sedam, osam godina bili vrlo slični. To je objektivno neobjašnjivo. Mi smo imali istraživanja kojima smo pokušali da utvrdimo koliko je žena, recimo, ubijeno u različitim delovima Srbije – na severu, istoku, u centralnoj Srbiji – da bismo videli ko su ti nasilnici, odakle potiču.

Pa smo onda videli da su od tih 26 žena samo dve prijavile nasilje pre nego što su stradale. Znači da to nasilje ili nisu prepoznavale ili su se plašile da prijave, što je takođe jedan od velikih razloga zašto se nasilje ne prijavljuje.

RSE: U tom smislu, možete li da podsetite koja je procedura za osobe koje trpe nasilje? Kome one treba najpre da se obrate?

Stanojević: One prvo, po pravilu, i mislim da je to u suštini najefikasnije, treba da se prijave policiji. Naravno, onda kada mogu to da urade. Ja znam da mnogo žena to ne može. Ne možete vi da prijavite policiji, a on da sedi pored vas u istoj prostoriji. Drugo, nemaju sve žene ni telefone. Ima raznih situacija. Malopre sam pomenula strah. Tu je i sramota. Uvek tu ostaje i neka eventualna osveta njegove porodice, ’ona nam je dovela policiju’ i tako dalje.

Ako ne može da prijavi policiji, jako je važno da priča sa nekom osobom od poverenja o tome kakav problem ima i u kakva je situacija u toj vezi, da bi ta osoba pokušala da joj pomogne. Dakle, bitno je da se to podeli sa nekim, da se ne ćuti o tome i da se to ne čuva u sebi i da nađe nekoga ko će umesto nje da uradi te tehničke stvari.

RSE: Da umesto nje prijavi nasilnika policiji?

Stanojević: Jasno, da umesto nje prijavi i da određene podatke. Ono što je važno je da ta žena koja se možda nalazi u privremenom zatvoru – jer nasilnici znaju da ženu sklone od uticaja bilo koga sa strane – pokuša da nađe način da iz toga izađe.

Policija je jako bitna, zato što po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, koji je već skoro četiri godine na snazi, policija može da dođe na lice mesta onda kad se nasilje dešava i ima pravo da odvede nasilnika pred sudiju za prekršaje kako bi on bio kažnjen na adekvatan način i izopšten iz te kuće, bez obzira na to da li je on vlasnik ili ne i može mu se izreći mera zabrane prilaska, da bi žrtve nasilja porodici mogle da dobiju neko vreme da vide šta će dalje i da preko centra za socijalni rad ili policije dođu u Sigurnu kuću.

RSE: Da li postoji varijanta da se neki od tih koraka preskoče, to jest, da žena direktno pozove Sigurnu kuću?

Stanojević: Može, naravno, i to se često dešava. Ima situacija kad žene čuju jedna od druge za Sigurnu kuću, kad čuju u medijima. One dođu kod nas i tu se obavlja neka vrsta procene da bi se videlo da li je u pitanju nasilje ili neka druga vrsta ugroženosti, dakle socijalni problemi. U situaciji kad su socijalni problemi, dakle kada žena ima problem sa smeštajem, a nema nasilja u porodici, mi ne možemo da pomognemo.

Svaki oblik nasilja je nasilje

RSE: Da li se za ulazak u sistem Sigurne kuće mogu prijaviti i žene koje su pretrpele psihičko zlostavljanje?

Stanojević: Naravno, svaki oblik nasilja je nasilje. Postoje različiti oblici nasilja koje ženu mogu da ugroze – ne samo fizičko i psihičko, tu je i seksualno, ekonomsko nasilje. Tako da je to jedan uobičajen način da se takve žene zbrinu i sklone u Sigurnu kuću.

RSE: Na koji način se sa žrtvama radi u Sigurnoj kući. Da li se one osnažuju za povratak u društvo?

Stanojević: Sigurna kuća nije mesto gde će žena samo da prespava, da se nahrani i ugreje, već mesto gde se radi sa ženama. Mi imamo psihoterapeutkinje, osobe koje rade sa decom, advokate. Sa njima se najpre radi na njihovom osnaživanju i sigurnosti, na tome da iz Sigurne kuće izađu sa drugačijim pogledima na brak i na problem u toj vezi, nego kad je došla u Sigurnu kuću. Sve je to jako bitno. Suština Sigurne kuće je da nama žena kad izađe kaže: ’Ja nisam ona ista žena’.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending