Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kome je Srbija sve dala državljanstvo?

„Dobio sam državljanstvo pre nego što sam ga i tražio, jer je Vlada procenila da je to u interesu Republike Srbije”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Thiago Lopes Da Cruz Ferreira, Brazilac koji je 2020. godine postao vlasnik srpskog pasoša.

Published

on

On je među 66 stranih državljana kojima je Vlada Srbije dodelila državljanstvo u prethodnih 16 meseci.

Ferreira je prvi put je došao u Srbiju 2010. a dve godine kasnije se preselio u Beograd. U međuvremenu je postao suvlasnik putničke agencije TALAS TRAVEL DOO, osnovane 2014. godine.

Kako je objasnio u svom video blogu nakon dobijanja državljanstva juna 2020, preporuku za njegovo državljanstvo dao je Kabinet predsednice Vlade Srbije, s obrazloženjem da već godinama radi na brojnim projektima u Srbiji, koji se tiču turističkog, ekonomskog i društvenog razvoja zemlje.

U pisanoj izjavi za RSE, Ferreira kaže da je srpsko državljanstvo dobio na sednici Vlade na osnovu člana 19 Zakona o državljanstvu.

Time je, kaže, postao treći Brazilac koji je na taj način postao državljanin Srbije.

Sa novim državljanstvom su mu, dodaje, olakšana putovanja po regionu, kao i sve birokratske procedure u javnim i privatnim institucijama.

U periodu od januara 2020. do aprila 2021. pasoš Srbije su dobili, između ostalih, strani investitori, sportisti koji igraju u srpskim klubovima, jutjuberi i blogeri, kao i dramski umetnici.

Za neke, međutim, nije jasno po kom osnovu su dobili državljanstvo.

Sportski funkcioner iz Rusije

Takav je slučaj sa Abdulmutalimom Abakarovim, ruskim bokserskim trenerom i visokim funkcionerom u Bokserskom savezu Ruske Federacije (BSRF) koji je postao državljanin Srbije aprila 2021.

Prema podacima sa sajta BSRF, on je trenutno član Izvršnog komiteta za međunarodno upravljanje Bokserskog saveza Rusije.

Beogradski list “Blic” je, izveštavajući o međunarodnom bokserskom turniru “Beogradski pobednik” održanom u glavnom gradu Srbije 28. aprila ove godine, pomenuo da su među prisutnima na finalnoj večeri bili, između ostalih, Abakarov i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Vladimir Ilić.

Šest dana ranije – 22. aprila – u “Službenom glasniku” je objavljeno da je Vlada Srbije Abakarovu odobrila državljanstvo. Nejasno je na osnovu čega, s obzirom na to da nema podataka da on ima radni angažman u Srbiji.

RSE je Bokserskom savezu Srbije uputio pitanje o tome da li je Abakarov zaposlen u tom savezu ili u nekom od srpskih klubova, ali do zaključenja teksta nije stigao odgovor. Odgovor je izostao i od Abdulmutalima Abakarova koga je RSE kontaktirao posredstvom elektronske pošte.

Osim Abakarova, državljanstvo Srbije je u poslednjih nešto manje od godinu i po dana dobilo 18 sportskih radnika, uglavnom iz Rusije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Među njima su košarkaši Torijan Kori Valden, igrač KK Crvena zvezda, i Sarr Ousainou, iz Gambije, koji igra za KK Mladost iz Zemuna. Srpski pasoš je prošle godine dobila i Yvonne Marche Anderson, košarkašica rođena u Sjedinjenim Državama koja je od prošle godine članica reprezentacije Srbije.

Od februara 2020. državljanstvo Srbije ima i Vakhid Abbasov, reprezentativac Srbije u boksu, rođen u Rusiji. Papire je dobio i njegov zemljak Pavel Fedorov koji se trenutno takmiči za bokserski klub Radnički iz Beograda.

Od aprila ove godine državljanin Srbije je i bokser Tamir Galanov, koga je, prema pisanju ruske agencije Tass, Bokserski savez Rusije 2019. godine suspendovao na dve godine zbog dopinga. Nije poznato u kojem srpskom klubu Galanov igra.

RSE ga je kontaktirao posredstvom društvene mreže Instagram, s pitanjem po kojem osnovu je dobio državljanstvo Srbije, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Firma u Crnoj Gori, a državljanstvo u Srbiji

Na spisku onih koji su tokom prošle i u prva četiri meseca ove godine postali državljani Srbije su i pojedini strani investitori koji posluju u toj zemlji.

Državljanstva su postala fokus medija u Srbiji nakon što je 2019. godine objavljeno da je Srbija dala državljanstvo bivšoj premijerki Tajlanda Jingluk Šinavatri, osuđenoj na pet godina zatvora zbog korupcije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2019. godine, odgovarajući na pitanje zbog čega je Vlada dala državljanstvo bivšoj premijerki rekao da se zalaže za „potpunu liberalizaciju srpskih pasoša”.

„Ne vidim da je to za nas bilo kakav problem, posebno ako Vlada vidi ekonomsku ili neku drugu korist za nas“, rekao je Vučić.

Od marta ove godine srpski pasoš poseduje i Vitaly Keondjian, doktor matematičkih nauka, član Ruske akademije nauka i generalni direktor kompanije “Alliance Group”, koja se bavi investicionim projektima. Na sajtu kompanije se navodi da posluju, između ostalog u Crnoj Gori, dok Srbiju ne pominju.

Keondjianovo ime pominje se u Registru privrednih subjekata Crne Gore. Tamo se navodi da je on osnivač kompanije “Atractor”, koja je registrovana u Kotoru 2006. godine. Prema podacima iz registra, ova firma pruža konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

Na pitanje zbog čega je dobio srpsko državljanstvo, koje je RSE postavio posredstvom mejla na sajtu Keondjianove kompanije “Alliance Group”, do finalizacije teksta nije stigao odgovor.

Odgovor nije stigao ni iz Vlade Srbije, na pitanja po kom osnovu su Vitaly Keondjian i Abdulmutalim Abakarov postali državljani Srbije.

Od Singapura, preko Bijeljine do Srbije

Rohan Patnaik, rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, od februara ove godine nosi srpsko državljanstvo. Prema podacima Agencije za privredne registre, Patnaik se u Srbiji vodi kao vlasnik dve firme – „Asena Investment“ (osnovana juna 2020) i „Edelweiss Mineral Exploration“ (osnovana marta ove godine).

Obe su registrovane u Beogradu kao firme koje se bave eksploatacijom minerala, proizvodnjom mineralnih đubriva i hemikalija.

Patnaik je ove godine osnovao i firmu „Dinaric Metals“ u Bijeljini, u bh. entitetu Republika Srpska. Delatnost firme je, kako se navodi, inženjerstvo i s njim povezano tehničko savetovanje.

stranim medijima se može naći tekst iz marta 2020, u kojem se Rohan Patnaik navodi kao generalni direktor kompanije “Al Khaldiya Mining Private Ltd”.

Ova kompanija iz Singapura je tom prilikom potpisala memorandum o razumevanju sa vladom Liberije o pretovaru rude gvožđa iz susedne Gvineje.

Na pitanje RSE upućeno elektronskom poštom, po kom osnovu je dobio državljanstvo Srbije, Rohan Patnaik nije odgovorio do zaključenja teksta.

Kako do državljanstva Srbije?

Zakon o državljanstvima propisuje dva načina na koji strani državljani mogu dobiti srpsko državljanstvo.

Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Srbije, pod uslovom da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta radna sposobnost. Takođe, uslov je da ima otpust iz stranog državljanstva, tri godine neprekidnog prijavljenog prebivališta u Srbiji, kao i da je podneo pismenu izjavu da Srbiju smatra svojom državom. O prijemu odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, a podaci nisu dostupni javnosti.

Međutim, prema članu 19 istog zakona, državljanstvo Srbije može dobiti i stranac koji ne ispunjava tražene uslove, ali “čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju”.

U tom slučaju, odobrenje daje Vlada Srbije, na predlog nadležnog ministarstva, a odluka Vlade objavljuje se u “Službenom glasniku”.

Iz Vlade nisu odgovorili na pitanje RSE na osnovu kojih kriterijuma se utvrđuje da je dodeljivanje državljanstva nekoj osobi u interesu Srbije.

Popularizacijom Srbije do državljanstva

Thiago Ferreira nije jedina internet zvezda koja je dobila državljanstvo Srbije prošle godine. Nekoliko meseci pre njega Vlada je srpski pasoš uručila Charlesu Catheru, koji je stekao širu popularnost kao autor YouTube kanala na kojem objavljuje video priče o Srbiji.

Kako je u više navrata rekao ovdašnjim medijima, Cather je u Srbiju prvi put došao 2010. godine, nakon što je za tu zemlju saznao u diskusijama na društvenim mrežama.

Petog juna 2020. podelio je fotografiju srpskog pasoša i lične karte, uz opis “Zvanično sam državljanin Republike Srbije”.

Ta odluka Vlade je dan ranije objavljena u “Službenom glasniku”.

U pisanoj izjavi za RSE, Cather kaže da nije podneo prijavu za državljanstvo, već ga je dobio od Vlade Srbije kroz proceduru “počasnog državljanstva”.

“Bio sam u kontaktu sa visoko pozicioniranim zvaničnikom Srbije koji je čuo da sam zainteresovan za srpsko državljanstvo. Nekoliko dana kasnije pozvao me je advokat, uzeo je moja dokumenta i ostalo je istorija”, kaže Cather u pisanoj izjavi.

On smatra da su video prilozi o Srbiji koje godinama unazad objavljuje na svom YouTube kanalu pomogli da lakše dobije srpske papire.

“Srpski mediji napisali veliki broj novinskih članaka o tome. Nisam se ranije prijavio za državljanstvo, jer se još uvek mučim sa jezikom. Drago mi je da sam u društvu sa Stivenom Sigalom, koji je takođe dobio državljanstvo Srbije”, kaže on.

Procedura u roku od mesec dana

Septembra prošle godine srpsko državljanstvo je dobio Daniel Serafimovski, državljanin Severne Makedonije, koji je do 2019. bio direktor ogranka kompanije “Louis Berger” u Srbiji. Ta kompanija je učestvovala u izgradnji Mosta na Adi u Beogradu.

Trenutno je direktor firme “Serafimovski Consulting”, koja je osnovana jula 2020. godine, a u APR se navodi da se bavi konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim aktivnostima.

Iako papire nije dobio kao “počasni državljanin”, već je procedura išla redovnim putem, pasoš i dokumenta odobreni su mu za svega mesec dana.

“U Ministarstvu unutrašnjih poslova sam popunio obrasce, potpisao sam izjavu da priznajem Srbiju kao svoju državu i dobio sam broj predmeta. Kada sam se pre sedam, osam godina raspitivao o proceduri, rekli su mi da će to trajati, ali pretpostavljam da je uticalo to što 15 godina imam prijavljeno boravište u Srbiji, imam radni odnos, plaćam porez, u međuvremenu sam kupio stan. Pretpostavljam da sam ispunjavao kriterijume za brzo rešavanje predmeta”, kaže Serafimovski za RSE.

On navodi da ga je iznenadila brzina procedure, pošto je tokom boravka kao strani državljanin iskusio koliko birokratski aparat može biti glomazan i trom.

Sa državljanstvom su mu, kaže, znatno olakšane administrativne procedure, prvenstveno u bankama i Birou za zapošljavaje, u kojem je kao stani državljanin morao svake godine iznova da se prijavljuje.

Poznate ličnosti sa srpskim pasošem

Vlada Srbije poslednjih godina intenzivno dodeljuje državljanstvo poznatim strancima. Slučaj koji je privukao veliku pažnju javnosti bila je odluka da se srpski papiri daju tajlandskoj premijerki Jingluk Šinavatri, nakon što je u matičnoj zemlji osuđena na petogodišnju kaznu zatvora zbog korupcije.

Prema podacima iz “Službenog glasnika”, bivši vođa palestinskog Fataha u Pojasu Gaze, Muhamed Dahlan, primljen je u državljanstvo Srbije 6. decembra 2013. godine, a zajedno sa njim, državljanstvo su dobili njegova supruga i četvoro njihove dece.

Kako podseća Insajder, Dahlana je nekoliko meseci ranije odlikovao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i uručio mu Orden srpske zastave drugog stepena. Tada je Dahlan označen kao „lični savetnik” šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mansura bin Zajeda el Nahjanua, a odlikovanje je dobio za „učvršćivanje miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i UAE”.

Tri godine kasnije državljanin Srbije postao je još jedan blizak saradnik šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata – Matar Suhail al Daheri. Al Daheri od 2014. u Srbiji vodi kompaniju “Hepako” koja se bavi upravljanjem nekretninama.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je septembra 2017. potpisala rešenje o državljanstvu za poznatog britanskog glumca Rejfa Fajnsa.

“Nikad nisam mislio da ću postati Srbin, a sada izgleda jesam”, rekao je Fajns tim povodom.

Nekoliko meseci kasnije, Vlada Srbije je iz budžetskih rezervi i bez konkursa Filmskog centra Srbije, izdvojila više od pola miliona evra za Fajnsov filmski projekat “Bela vrana”. Deo filmske javnosti je zbog toga negodovao.

Fajnsov američki kolega Stiven Sigal, poznat po ulogama u akcionim filmovima i prijateljskim vezama sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dobio je državljanstvo Srbije 2016. godine.

Tokom posete Srbiji 2015. najavio je da planira da otvori školu aikidoa. Do sada nema informacija da je to uradio.

‘Zlatna viza’

Pojedine zemlje sveta nude bogatim pojedincima imigracioni program pod nazivom “zlatna viza” (Golden Visa), kojim mogu da dobiju boravišnu dozvolu ili čak državljanstvo u drugoj zemlji kupovinom nekretnine ili relativno velikim ulaganjem ili donacijom.

Među zemljama koje nude “zlatnu vizu” su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kipar, Grčka, Malta, Švajcarska i Kanada. Visina ulaganja zavisi od svake zemlje pojedinačno i kreće se od 250.000 do milion dolara. Tako je uslov za dobijanje kanadskog državljanstva ulaganje od minimum 200.000 kanadskih dolara (165.000 američkih).

Za dobijanja državljanstva SAD potrebno je da investicija bude u visini između 900.000 i 1,8 miliona dolara i mora stvoriti najmanje 10 radnih mesta za američke državljane ili strane imigrante.

Velika Britanija daje “zlatnu vizu” onima koji u tu zemlju ulože minimum 2,8 miliona američkih dolara. Grčka šema rezidencijalnog investiranja zahteva ulaganje od 250.000 evra u nekretninu u Grčkoj, što je čini najjeftinijom među zemljama Evropske unije.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending