Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan?

Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama priključila se i Nemačka koja je juče imenovala bivšeg poslanika Bundestaga za Zelene Manuela Zaracina za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

Published

on

Foto: FoNet/ Aleksandar Barda; EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ; STEPHANIE LECOCQ; Wikipedia

Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama priključila se i Nemačka koja je juče imenovala bivšeg poslanika Bundestaga za Zelene Manuela Zaracina za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

Sada će on, kako je rekla nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, „blisko sarađivati sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom i visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom. Snažan, stabilan i na miru zasnovan zapadni Balkan, odlučuje u jugoistočnoj Evropi takođe i o budućnosti EU.“

„Velika svetska četvorka“ tako šalje poruku da joj je ovaj deo Balkana važan budući da su još uvek otvorena pitanja dijaloga Beograda i Prištine, stabilnosti Bosne i Hercegovine kao i sprečavanje širenja negativnog uticaja Rusije na ovaj region.

Zelen od đačkih dana – Manuel Zaracin

Najnoviji izaslanik Nemačke Zaracin u prvom intervjuu koji je dao na novoj funkciji za Frankfurter algemajne cajtung kaže da veruje u „budući ulazak država Zapadnog Balkana u EU“ali i da je ovo „loše vreme da se bude neodlučan“.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 2
Wikipedija

Govoreći o odluci Srbije da ne podrži uvođenje sankcija Rusiji što je od nje očekivala EU on je naveo da pretpostavlja da i predsednik Srbije Aleksandar Vučić vidi da ruska opcija nije atraktivna.

„U srpskom je interesu da zauzmu jasnu poziciju. U Ukrajini se pokazuje šta može da se desi kad se oslonite na ruska obećanja. Verujem da je to svima u Beogradu jasno. Za EU je važno da jasno formulišemo očekivanja koja imamo od Srbije“, dodao je on, a prenosi portal EWB.

A na svom tviteru je u prvoj reakciji na opvu vest naveo da zemlje zapadnog Blkana nisu samo geografski u srcu Evrope, one su u srcu evropske ideje

Njemu je od srca drago što će sarađivati sa partnerima u regionu kao specijalni izaslanik.

Zaracin je poslanik Zelenih u Bundestagi od maja 2008. do oktobra 2021.

Najpre je bio portparol Zelenih za Evropu, a potom za istočnu Evropu. Zelenima se priključuje kao đak sa 16 godina 1998.

Rođen je 1982. u Dortmundu, a od 1995. živi u Hamburgu. Studirao je istoriju, istočnoevropske studije i pravo, prvo na Univerzitetu u Bremenu, a zatim na Univerzitetu u Hamburgu.

Britanija poslala vrhunskog vojnika Stuarta Piča

A početkom decembra prošle godine zbog stalne britanske posvećenosti stabilnosti i prosperitetu u regionu i premijer Velike Britanije Boris Džonson imenovao je ser Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan.

Pič je tu ulogu preuzeo sa mesta predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, uloge koju je obavljao od 2018.

On je služio i kao načelnik štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 3
Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Prilikom postavljenja saopšteno je da će njegov rad, između ostalog, uključivati promovisanje jakih demokratskih institucija i otvorenih društava, pomaganje u suočavanju sa ozbiljnim i organizovanim kriminalom i drugim zajedničkim bezbednosnim izazovima, i podsticanje rešavanja nasleđenih pitanja poput ratnih zločina i nestalih lica.

U Bosni i Hercegovini, aktivnosti Ser Stjuarta će podržati rad međunarodnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, rešavanju svih pretnji stabilnosti u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, a kada je reč o Srbiji i Kosovu, on će sa partnerima raditi na podršci dijalogu Srbije i Kosova i normalizaciji odnosa uz posredništvo Evropske unije.

Ubrzo po imenovanju, Pič je sredinom februara, došao u posetu Beogradu, da kako je Danas pisao, proveri prozapadnu orjentisanost Srbije.

Nakon sastanaka sa predstavnicima državnog vrha, iz šturih saopštenja moglo se saznati da je rekao da njegovo imenovanje predstavlja jasan znak kontinuirane britanske posvećenosti bezbednosti, stabilnosti i ekonomskom napretku Zapadnog Balkana i da se zalaže i podržava evropske integracije Srbije.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas je rekao da je ovo prvi put da Velika Britanija ima svog izaslanika za ovoj region,
Janjić je kazao da je britanski premijer rekao da ovom regionu preti opasnost od oružnog nasilja, te da je ovo prilika da se to spreči diplomatijom, pregovorima i razgovorima sa lokalnim vođama.

– Ovde se biraju ljudi koji mogu da komuniciraju sa sadašnjim vođstvima i koji imaju odgovarajuće argumete u tim komunikacijama.Vrlo jasno im se stavlja do znanja, vaša opcija nije Rusija. Ako hoćete sa Rusijom vi ste onda obrisani za EU i NATO. I to najbolje mogu da urade Britanci – zaključio je Janjić.

A ser Stuart Pič ima i te kako, ako ništa drugo, vojničku disciplinu i iskustvo.

Iiskusni je vazduhoplovni obaveštajac, glavni maršal vazduhoplovstva, nekadašnji stariji oficir Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Bio je komandant vazduhoplovstva NATO na KiM 2000.

Od 2016. do 2018. bio je načelnik generalštaba Britanskih oružanih snaga.

Rođen je 22. februara 1956. u Volsolu

Čvrsta ruka Amerike – Gabrijel Eskobar

Izaslanik SAD za Zapadni Balkana Gabrijel Eskobar startovao je u septembru prošle godine zamenivši Mejua Palmera.

Prva zapaženija izjava mu je bila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima podršku SAD dokle god nastavlja da ide evropskim putem.

On je za Al Džaziru Balkans rekao da odnos Amerike i Srbije nije ni dobar ni loš, već komplikovan, a na 11. Bezbednosnom forumu u oktobru prošle godine da „Sjedinjene države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu“.

– Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume – rekao je Eskobar.

Ipak, nekoliko meseci kasnije Eskobar kaže sankcije nisu primarno sredstvo američkog angažmana u regionu Zapadnog Balkana, ali imaju efekta i biće ih još, budući da je Amerika 5. januara uvela sankcije srpskom lideru u Bosni i Hercegovini Miloradu Dodiku i drugim osobama u regiji poput potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića i biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića.

Eskobar je rekao da godinu dana vlasti predsednika Džoa Bajdena nije donelo značajnu promenu politike, ali da je obnovljen napor da se ponovo angažuju svi mehanizmima koji su bili uspešni, a to je da se ojača Dejton, da se podrži i obnovi dijalog između Srbije i Kosova, i bliska saradnja sa partnerima iz NATO-a, kako bi se osiguralo da mogu da ispune svoje NATO obaveze.

Nedavno je iskazao zabrinutost zbog odnosa vlasti u Srbiji prema izborima i istakao da vlasti na aprilskim izborima „moraju da pruže fer tretman“ posmatračima izbora, medijima i građanskom aktivizmu.

Vladajuće SNS digla je prašinu kada se je u vašingtonu razgovarao sa Dragonom Đilasom liderom opozicione Stranke slobode i pravde.

Imenovan je za zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu u avgustu 2019. a do dolaska ambasadora Entonija Gofrija bio je otpravnik poslova.

Aleksandar Vucic, Gabrijel Eskobar
foto FoNet Aleksandar Barda

Ovaj karijerni američki diplomata je dobar poznavalac prilika u regionu, jer je od 1998. do 2001, bio u četiri uzastopna mandata u bivšoj Jugoslaviji, uključujući poziciju šefa kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, šefa Kancelarije američke ambasade u Banjaluci, zamenika šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici i šefa političkog odeljenja u Beogradu odmah nakon ponovnog otvaranje Ambasade 2001, navodi se u zvaničnoj biografiji.

Pre službovanja u Beogradu, bio je na rukovodećim pozicijama u američkoj ambasadi u Bagdadu, kao i u Stejt departmentu i američkim diplomatskim misijama u Boliviji i Pakistanu.

Službovao je i u ambasadama u Lisabonu, Rimu, Pragu, Moskvi.

Više puta je dobijao najviša priznanja Stejt departmenta.

Diplomirao je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i govori španski, ruski, italijanski, srpski, češki i portugalski jezik, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji.

Zasad bez ostvarenog napretka – Miroslav Lajčak

U aprilu 2020. bivši ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak imenovan je za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja u vezi sa regionom Zapadnog Balkan.

„Zapadni Balkan oduvek mi je bio blizak srcu, radio sam u i sa regionom dug period. Počastvovan sam da mi je poveren ovaj važan zadatak. Radujem se zajedničkom radu sa predstavnicima Srbije i Kosova, šefovima delegacija EU i bliskoj saradnji sa SAD“, poručio je Lajčak na svom tviter nalogu.

Već par meseci kasnije on dolazi u Beograd i Prištinu da priprema nastavak dijaloga, koji je od tad održan u nekoliko rundi bez značajnijeg napretka.

„Očekujemo od njega da donese dalekosežnu odluku, a on se pita: Kako mogu da objasnim građanima da je to dobro za njih? Ovaj pregovarački proces je od početka bio povezan sa evropskom perspektivom zemlje i sada se Vučić pita: koliko ćemo te evropske perspektive dobiti“, rekao je Lajčak za austrijski Viner cajtung u oktobru 2020.

A krajem 2021. priznaje da dijalog Beograd–Priština ide teško, te da ni da politički kalendar ne ide u prilog dijalogu i da je umereni optimista po pitanju dijaloga.

Lajčaj je bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 2017. do 2018.

Ko su specijalni izaslanici za Zapadni Balkan? 4
Foto: EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ

Kada je reč o njegovom iskustvu u regionu, bio je slovački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, pa je imenovan za evropskog izaslanika za referedum o crnogorskoj nezavisnosti, a na kraju je bio na funkciji visokog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Rođen je 20. marta 1963. u Popradu u Slovačkoj.

Diplomirao je pravo na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi.

Bavio se međunarodnim odnosima na Državnom institutu za međunarodno pravo u Moskvi. Studirao je i u evropskom centru Džordž Maršal za studije bezbednosti u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj.

Saradnik je čehoslovačkog ministarstva inostranih poslova od 1988.

Bio je slovački ambasador u Japanu između 1994. i 1998.

Između 1993. i 1994. bio je šef kabineta ministra spoljnjih poslova Jozefa Moravčika i Moravčikov šef kabineta kada je ovaj postao i premijer Slovačke.

Od 1999. do 2001. bio je asistent Eduarda Kukana, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Između 2001. i 2005., Lajčak je bio ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

Od 30. juna 2007. bio je na dužnosti Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu, gdje je zamijenio Kristijana Švarc-Šilinga.

A 16. decembra 2007. dobio je naziv „Osoba godine“ u izboru dnevnika „Nezavisne novine“, a dve nedjelje kasnije, 28. decembra, istu titulu dobio je u izboru „Dnevnog avaza“.

U januaru 2009. postao je ministar spoljnih poslova Slovačke i na toj poziciji ostao do 9. jula 2010.

U decembru iste godine, Evropska služba spoljnih poslova imenovala ga je za direktora za Rusiju, istok i Zapadni Balkan.

Tečno govori engleski, nemački, ruski, bugarski, kao i srpski/hrvatski/bošnjački jezik.

L.Valtner

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/ko-su-specijalni-izaslanici-za-zapadni-balkan/

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska partija: Vlast da ne širi mržnju prema susedima!

Vojvođanska partija je pozvala danas vlasti u Srbiji da prekinu sa huškanjem i širenjem mržnje prema susednim zemljama.Kako je navedeno u saopštenju te stranke, nakon odluke Evropske unije da se Srbiji zabrani uvoz ruske nafte jadranskim naftovodom Janafom, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić su za takvu odluku direktno optužili Vladu Republike Hrvatske

Published

on

By

Vojvođanska partija ukazuje da Hrvatska, iako članica EU, nema tako jak uticaj u Evropi da bi mogla sama tako nešto da uradi.

“Aleksandar Vučić mora da shvati da ne može više da sedi na dve stolice i da mora da odluči na koju će stranu. Jedini ispravan put je onaj ka članstvu u Evropskoj uniji i uvođenje sankcija Rusiji”, istakla je u saopštenju potpredsednica Vojvođanske partije Dragana Santrač.

Dodala je da vlast mora da preuzme odgovornost za svoje postupke i “da prestane da optužuje druge za svoje greške i pogrešne poteze koje vuče u spoljnoj politici i odnosu prema Evropskoj uniji i zemljama članicama EU”.

“Ta nacionalistička i ratnohuškačka politika je ono što SNS i njegove satelite održava na vlasti. I vreme je da se s tim prestane”, poručila je Santrač.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/vojvodjanska-partija-vlast-da-ne-siri-mrznju-prema-susedima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest Vrščana zbog ubistva devojčice i samoubistva oca

Nekoliko desetina građana Vršca je danas protestovalo ispred Centra za socijalni rad i zgrade Osnovnog suda. Zahtevali su da se utvrdi ko su lica odgovorna za propuste u slučaju dvogodišnje devojčice koju je u utorak ubio otac i izvršio samoubistvo, javila je RTS

Published

on

By

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija o zločinu u Vršcu pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Povodom medijskih navoda da je majka ubijenog deteta više puta prijavljivala oca deteta zbog porodičnog nasilja, Zaštitnik građana traži od MUP-a Srbije da ga obavesti o postupanju nadležne policijske uprave u tom slučaju, posebno o aktivnostima policijskih službenika.

I Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Pokrajinskom sekretarijatu da prikupi i dostavi informacije o izvršenom nadzoru nad radom Gradskog centra za socijalni rad u Vršcu. Takođe, od suda je zatražen kompletan spis predmeta protiv oca, koji se vodio zbog nasilja u porodici.

Do ubistva i samoubistva došlo je u utorak oko 14 časova kada je M.B. (35) u stanu najverovatnije ubio svoju dvogodišnju ćerku, a zatim izvršio samoubistvo.

(Danas, foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nekim pojedincima je bitnija mržnja prema LSV, nego borba protiv fašizma

Liga socijaldemokrata Vojvodine osuđuje današnji napad na antifašistički skup koji je održan u Novom Sadu

Published

on

By


Ovaj akt pokazuje da je nekim pojedincima u Novom Sadu bitnije iskazivanje mržnje prema Ligi socijaldemokrata Vojvodine, nego borba protiv fašizma.
Ovi neodgovorni postupci su u maniru Sime Spasića ili Tomislava Lovrekovića, a to svakako nije slika demokratskog i građanskog Novog Sada.
LSV poziva sve demokratske političke aktere u Novom Sadu, da svu energiju usmere u pravcu borbe protiv izgradnje spomenika fašistima, a da zaborave na sve razlike.
U borbi protiv fašizma svi moramo biti ujedinjeni, jer je ta borba jedini garant stvaranja zdravog i demokratskog društva.

Marko Lutkić

Gradski odbor LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Antifašistički skup u organizaciji LSV

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci

Published

on

By

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci.

“Mi, antifašisti Vojvodine, ne pristajemo na to da se u Novom Sadu podiže spomenik fašistima, zločincima i ubicama, da se osvetnički ruše tragovi antifašističke borbe i da se sramote i vređaju žrtve”, poručila je aktivistkinja Bojana Vatić.

Aktivisti LSV su nosili tarnsparente “Stop fašizmu”, “Stop blajburškom spomeniku u Novom Sadu”, a na postament spomenika postavili su transparent “Novosadski plato antifašizma”.

Skup je održan ispred postamenta za spomenik, u blizini hipermarketa Lidl, u naselju Depresija

Među onima kojima se podiže spomenik je Mikloš Nađ, okupacioni gradonačelnik Novog Sada, odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, zatim Đula Kramer, član Gornjeg doma mađarskog parlamenta i jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine, Đula Zombori, upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije u Novom Sadu.

Na spisku su i Geza Batori potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji 1942. godine, potom Milan L. Popović, zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Jožef Heđi, pripadnik organa Kontrašpijunaže, koji je lično zlostavljao žrtve tokom racije 1942. godine.

Na spisku je i Imre Balog, koji je tokom racije ubijao muškarce i žene, i koji je lično bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu.

Tu je i Jelena Nađ, odgovorna kao podstrekačica na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije 1942. godine, zatim Lajoš Radosavljević, koji je odgovoran kao podstrekač na zločine počinjene tokom racije u Novom Sadu, Janoš Tot, koji je učestvovao u masovnim ubijanjima i bio saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov – Mašin.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sin Jorgovanke Tabaković imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Vojvodine

Nikola Tabaković ove nedelje je imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabaković je tako postao jedina osoba koja je, pored direktora, ovlašćena da samostalno zastupa Razvojni fond Vojvodine, piše na portalu Agencije za privredne registre (APR)

Published

on

By

Nikola Tabaković u telefonskom razgovoru sa novinarkom Nove ekonomije nije želeo da odgovori da li je u srodstvu sa guvernerkom Narodne banke Srbije (NBS).

On nije odgovorio ni na SMS poruku sa istim pitanjem, niti je odgovorio na kojoj se funkciji u okviru Razvojnog fonda nalazi.

Nova ekonomija je poslala zahtev i Narodnoj banci Srbije i Razvojnom fondu AP Vojvodine sa istim pitanjem, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Međutim, brojni podaci do kojih je Nova ekonomija došla ukazuju da je Nikola sin guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković. Isto su potvrdili i nezvanični izvori našeg portala.

Naime, u biografiji Jorgovanke Tabanković navodi se da ima sina Nikolu.

On je dospeo u žižu javnosti nakon incidenta u Novom Sadu 2015. godine, kada je navodno došlo do sukoba između njega i advokata Nemanje Aleksića.

Takođe, Nikola Tabaković ima i privatnu firmu koja ima registrovano sedište na istoj adresi u Novom Sadu koju je i guvernerka Tabaković prijavila za svoju ličnu adresu 2008. godine, kada je bila na listi Srpske radikalne stranke za narodne poslanike.

U katastru nekretnina, navodi se da je Nikola Tabaković sada jedini vlasnik istog stana, da je srednje ime njegovog oca isto kao i ime preminulog supruga guvernerke.

U objavama na društvenim mrežama i u komentarima na medijske objave komentarisali da je sin guvernerke zaposlen u Razvojnom fondu AP Vojvodine.

Delatnost Razvojnog fonda je odobravanje kredita, trgovina hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pracvnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, navodi se na sajtu ove institucije.

Razvojni fond nema status agencije ili posebnog pookrajinskog tela, već je u pitanju društvo sa ograničenom odogovornošću.

Nešto više od petine vlasništva nad Razvojnim fondom Vojvodine ima država, dok preostalih 78 udela poseduje Autonomna pokrajina Vojvodine.

Razvojni Fond obavlja poslove koji se odnose na: odobravanje kredita, trgovinu hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova (uključujući i konverziju potraživanja), i druge poslove u skladu sa zakonom.

Razvojni fond je osnovan u februaru 2013. godine. Direktor Razvojnog fonda Vojvodine je Goran Savić.

Katarina Baletić

izvor: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/sin-jorgovanke-tabakovic-nbs-imenovan-za-zastupnika-razvojnog-fonda-vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je Srbija pred novim sankcijama EU: Posle zabrane uvoza ruske nafte sve je u igri

Od 1. novembra Srbija više neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a članovi državnog vrha juče su za to optužili Hrvatsku, iako se još polovinom ove godine znalo da na jesen nećemo moći da nabavljamo taj ruski energent

Published

on

By

Sagovornici “Nove” navode da zabrana uvoza nafte iz Ruske Federacije nije sankcija Srbiji već NIS-u koji je većinski u vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, te da zbog neprilagođavanja spoljnoj politici EU, odnosno neuvođenju sankcija Rusiji Srbija može da trpi i neke druge posledice.

Još polovinom prošle godine znalo se da Srbija od početka novembra neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a to je najavljivao i predsednik Aleksandar Vučić. Taj energent Srbija nabavlja preko naftovoda Janaf u Hrvatskoj, koja je, po rečima premijerke Ane Brnabić, insistirala da se zabrana uvoza nafte iz Rusije odnosi i na Srbiju.

Zbog toga je premijerka juče izdramila, navodeći da je na taj način Srbiji izbijeno iz džepa nekoliko stotina miliona evra i optužujući hrvatsko rukovodstvo da se utrkuje u neoustaštvu. Ona je izjavila da je NIS imao “milion” prepiski sa Janafom, gde garantuju da neće prekinuti dotok nafte.

Foto: A.K./ATAImages

“Mi nemamo alternativni naftovod. Mi zavisimo od tog naftovoda, koji smo i mi gradili. Politički kriterijumi su uticali na njihovu odluku, energetiku koriste za političku odmazdu”, rekla je Brnabić, dodajući da je ostala nafta 20 odsto skuplja od ruske.

Njoj je zasmetalo što je iz zabrane uvoza izuzeta Bugarska, gde posluje takođe ruski Lukoli.

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, navodi da Lukoil i NIS nisu ista stvar – da je Lukoil ruska privatna kompanija, dok je Gaspromnjeft, kao većinski vlasnik NIS-a ruska držvna monopolska kompanija.

„To su različite stvari i to je različiti odnos prema ruskoj državnoj i prema privatnoj kompaniji. Takođe, Bugarska je članica EU, Bugarska podržava sve sankcije EU. Bugarska osuđuje rusku agesiju u Ukrajini i konkretno, a ne samo načelno. Mi sve to nismo“, navodi Đukić.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji
Srećko Đukić Foto: N1

On ističe da zabranom uvoza nafte iz Rusije neće biti nekih bitnih posledica po Srbije, ako neko ne zloupotrebi ovu odluku, misleći na vlast u Srbiji i Gaspromnjeft. Kako kaže, ta odluka je davno najavljivana, a srpske rafinerije su i do sada prerađivale većim delom naftu koja nije ruskog porekla, već iračku, kazašku, libijsku…

Na pitanje “Nove” da li možemo da trpimo još neke posledice zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Đukić navodi da treba videti koji je paket EU u pripremi.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Sigurno je da će Brisel pratiti postupke i ponašanje Beograda i da će na osnovu toga suditi i donositi odluke. To znači da iz već postojećeg korpusa tog ogromnog broja sankcija koje postoje može vrlo lako da se neke od tih primene i na Srbiju. U javnosti su se do sada pominjale od viznih, preko finansijskih, do zabrane investiranja. To je sve u opticaju” kaže sagovornik “Nove”.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, ističe da Srbija nije pod sankcijama, već NIS.

„Protok ruske nafte kroz Janaf je pod sankcijama. Samim tim Srbija koja je jedino vezana za Janaf – i rafinerija nafta Pančevo i rafinerija nafte Novi Sad nemaju pristup. Postojao je period od šest meseci u kom je Srbija trebalo da se snađe za naftu. NIS je pod sankcijama, kao jedini veliki uvoznik kroz Janaf. Sankcije su za ruske firme“,- ponavlja Štiplija.

Nemanja Todorović Štiplija Foto: Newsmax Adria

On dodaje da je Srbija na vreme razmišljala o tome da je jedini uvoznik ruska kompanija imala bi u međuvremenu neku novu kompaniju koja bi uvozila naftu i ne bi imala problem.

„Bila bi srpska, austrijska… čija god i možda bi mogla da prođe bez ovoga sada. U Srbiji je jedini uvoznik kroz Janaf NIS, koji je ruska kompanija. U vlasništvu Rusa je i uvoz i proizvodnja i promet. U Bugarskoj nije tako. Tamo je samo rafinerije u vlasništvu Lukoila, a najveći prodavac je privatna bugarska kompanija i sutra može da kupi iz koje god hoće kompanije naftu koja je ruska ili nije ruska“, kaže Štiplija za “Novu”.

Upitan da li možemo da očekujemo posledice neuvođenja sankcija Rusiji, on navodi da smo našim nečinjenjem već sami sebi napravili štetu.

„Nema ne treba EU ili neko da nas dodatno kazni. Možemo to i sami. Sve restriktivne mere koje donosi EU nisu uperene prema državama članicama, odnosno zemljama kandidatima, već isključivo protiv Rusije i ruskih kompanija za koje EU misli da učestvuju na neki način u finansiranju agresije na Ukrajinu. Mi možemo da snosimo neke druge posledice zbog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to je na državama članicama da donesu tu odluku“, navodi Štiplija.

Predsednik Vučić je još u julu govorio da će država, ako bude morala, preuzeti NIS od Gasproma, kao većinskog vlasnika, dok traju sankcije, a vratiti kad prođu. To se nije dogodilo. Vučić je tada izjavio da pojedini posrednici i trgovci “kirkuk” iračke nafte ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima.

“NIS se mesecima priprema da uvozi nerusku naftu”

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je izjavila da se u maju znalo da će Srbiji biti onemogućena da od novembra uzvozi rusku naftu, zbog čega se već tada uvozilo malo ruske, malo neke druge, a 20 odsto je bilo srpske nafte „Velebit”.

„NIS se već mesecima priprema da uvozi nerusku naftu 80 odsto, a 20 odsto će biti prerađena srpska nafte Velebit, jedna od najkvalitetnijih na svetu“, kazala je Mihajlović.

Nataša Latković

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/da-li-je-srbija-pred-novim-sankcijama-eu-posle-zabrane-uvoza-ruske-nafte-sve-je-u-igri/

Continue Reading

Trending