Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ko su braća Štringman bez kojih ne bi bilo “Fajzer-Biontek” vakcine, i čiji je cilj – lek protiv raka

Blizanci Tomas i Andreas Štringman su multimilijarderi koji ulažu u biotehnologije. Oni su prvi verovali u bračni par koji je razvio “Fajzer-Biontek” vakcinu. Sledeći cilj im je lek kojim bi se pobedio tumor.

Published

on

Septembra 2007. naučnici Ugur Šahin i Ozlem Tureči predstavili su Tomasu Štringmanu svoj start-ap Ganimed koji istražuje novu vrstu lekova protiv raka, zasnovanu na takozvanoj mesindžer ribonukleinskoj kiselini (mRNA).

Nakon što je Štringman kratko razgovarao telefonom sa svojim bratom Andreasom, vratio se u konferencijsku salu i rekao: “Uradićemo to.”

Braća blizanci i njihovi suinvestitori pridružili su se Ganimedu sa visokom sumom od 150 miliona evra. Položen je kamen temeljac za saradnju sa ljudima koji ubrzo potom osnovali Bajontek sa sedištem u Majncu.

Skoro 13 godina kasnije “Biontek” proizvodi prvu zapadnu i za sada najefikasniju vakcinu protiv kovida 19.

Takve male firme ne raspolažu ni novcem niti kapacitetima da proizvod izvedu na tržište – što podrazumeva kliničke studije, najskuplji deo u razvoju novih lekova. Zbog toga se start-ap udružio sa mnogo većim igračem, američkim farmacetuskim divom “Fajzerom”.

Šahin i Tureči, bračni par naučnika turskog porekla, sada se već ubraja u milijardere. Forbs procenjuje da su teški oko 7,1 milijardu dolara. Ali, ko su bili ljudi koji su u njih verovali na samom početku, mnogo pre pandemije korone?

Porodica Štringman

Jednojajčani blizanci Andreas i Tomas Štringaman imaju po 71 godinu i odavno su postali multimilijarderi i to baš od farmaceutske industrije.

Rođeni su 16. februara 1950. u Milhajmu na Ruru. Otac im je bio očni lekar koji je 1956. osnovao Durachemie, malu firmu za proizvodnju generičkih lekova. Tata Ernst Štringman je prvi na nemačko tržište plasirao takav jedan antbiotik.

Pošto najstariji sin Johan nije hteo da preuzme očevu fabriku, već je otvorio svoju lekarsku ordinaciju u Minhenu, to su uradili blizanci – sa svojih tada 29 godina.

Blizancima je u poslu pomoglo to što imaju različite veštine. Andreas, koji je doktorirao na medicini u SAD, uglavnom je odgovoran za nauku, odobrenja i proizvodnju, dok je Tomas, koji je doktorirao ekonomiju u Nemačkoj, odgovoran je za tržište i spoljnu komunikaciju.

Već posle sedam godina prodaju “Durachemie”, za 100 miliona nemačkih maraka i osnivaju te 1986. godine Heksal. Trebalo im je 20 godina da naprave najvećeg proizvođača generika u Evropi. “Heksal” su 2005. prodali za 5,6 milijardi evra švajcarskom Novartisu.

Povlače se iz aktivnog biznisa, više ne vode firme – postaju investitori. Žive u Tegerzeu u Bavarskoj. Andreas ima dvoje dece, a Tomas četvoro.

U jednom intervjuu za Menadžer magazin blizanci su rekli da je to što imaju ukupno šestoro dece bio razlog da prodaju “Heksal”: “‘Heksal’ je bio jedna velika jedinica, nojevo jaje. Da bismo ga podelili na šestoro dece, morali bismo da ga razbijemo. Dakle, naš plan je bio da od nojevog jajeta napravimo puno kokošjih jaja, jer ih je lakše podeliti.”

Hiperaktivni Doktoresi

A kakvi su ljudi braća milijarderi? U Heksalu su ih dve decenije uglavnom nazivali samo “doktoresi”. U knjizi “Heksal kapitalizam, uspon braće Štringman” autorka Hajde Nojkirhen piše: “Nisu mogli da se disciplinuju niti da se klone bilo čega. Sve ih je zanimalo. Uopšte nisu bili sujetni. Radovali su se svojim dobrim idejama, ali su i zaposlene uvek podsticali da isprobaju nove stvari. Kompanija je u potpunosti bila prilagođena njihovim ličnostima – i svi zaposleni su ih sledili.”

“Menadžment korporacije funkcioniše prvenstveno metodom kontrole”, rekao je Tomas Štringman u jednom intervjuu. Borba protiv hijerarhija, tvrdi, ruši preduzetnički duh.

Nojkirhen piše da je “Heksal ovaj problem upravljanja, kada su vođe kompanija jači od organizacije, delio sa mnogim drugim kompanijama koje vode harizmatični vlasnici – kao što je to na primer bio Epl u vreme Stiva Džobsa. Ljudi kao oni su fantastični generatori ideja – ali svojom blistavom kreativnošću predstavljaju i visok rizik za svoje kompanije.”

Spremnost na rizik je ostala i nakon što su postali investitori. Uglavnom su ulagali u biotehnolgiju koja je već “uništila” ogroman novac investitora, pogotovu početkom milenijuma – istraživanja mogu da traju dugo i često nikada ne dovedu do rezultata.

Zato je interesantno mnogo godina kasnije pročitati šta je Tomas Štringman rekao za Menadžer magazin 2008. Konstatujući da se blizanci naročito interesuju za hronično neuspešnu nemačku biotehnolgiju te da su posle suosnivača SAP Ditmara Hopa najveći investitori, taj list pita: Da li je to novi hobi milijardera?

Tomas kaže da je to „ispravni angažman za strpljive investitore kao što smo mi”.

“Tradicionalno naučno istraživanje je iscrpljeno u nekim oblastima, posebno kada sve češće mora da obraća i pažnju na troškove. Već više od polovine novih odobrenih lekova dugujemo uslugama uglavnom malih biotehnoloških kompanija. A proporcija će sigurno i dalje naglo rasti”.

Na pitanje kako biraju kompanije, Tomas kaže da im se “mnogo ljudi direktno javlja. Ovde u Minhenu imamo malu porodičnu kancelariju Atos, sa sedmoro ljudi, koja upravlja našim imetkom. Koristimo i spoljne savetnike. Tako dolaze ideje. A imamo i investicioni odbor koji zajedno sa nama odlučuje da li treba da investiramo. To može brzo da ide. Uvek ulažemo samo u ljude, a ne u proizvode ili projekte”.

San je lek protiv raka

Blizanci Štringmann očigledno ne odustaju od posebno odabranih, riskantnih investicija, imaju na vidiku novu nemačku kompaniju: minhensku laboratoriju za leukemiju MLL. Vizija osnivača MLL je zapanjujuće slična viziji osnivača “Bionteka”: jednog dana će svaki pacijent sa karcinomom biti lečen lekom koji je po njegovoj meri, prilagođen individualnim potrebama.

Tomas Haferlah, direktor MLL-a osnovanog 2005, kaže da “nam predstoji skok u tehnologiji koji je sličan onom od telefona sa brojčanikom do pametnog telefona”.

Svake godine samo u Nemačkoj od leukemije oboli oko 14.000 ljudi. Uspeh terapije u velikoj meri zavisi od vremena i tačnosti dijagnoze. To je oblast Minhenske laboratorije za leukemiju (MLL). Otprilike 200 zaposlenih analizira uzorke od oko 60 procenata svih pacijenata sa leukemijom u Nemačkoj – više od 80.000 godišnje.

Prema dobro upućenim izvorima, braća Štringman koji su u nemačke biotehnološke firme pre pandemije uložili najmanje pola milijarde, govore o mogućem manjinskom udelu u MLL-u.

U intervjuu pre dvanaest godina braća kojoj pripada polovina akcija “Bionteka” čija se vrednost sada procenjuje na 24 milijarde dolara, rekli su šta žele: “Razviti lek protiv raka koji ne samo da produžava život, već i pobeđuje tumor. Takav lek bi bio apsolutni vrhunac, trešnja na torti”.

Izvor: rts.rs

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending