Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kina ‘ispala’ iz projekta rekonstrukcije dela železnice u Srbiji

Ne verujem da će Vučić još uvek da izbriše broj Si Đinpinga (predsednika Kine, Xi Jinping) iz svog imenika i to neće učiniti dok Srbija ne dobije mnogo, mnogo bolju ponudu sa Zapada, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vuk Vuksanović, doktorand na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Published

on

On je tako komentarisao odluku Beograda da brzu prugu od Beograda do Niša gradi sa Evropskom unijom (EU), a ne sa Kinom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu 26. aprila, izjavio da će Srbija zajedno sa EU graditi brzu prugu od Beograda do Niša, na jugu Srbije. On je naveo i da je EU dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.

Zvaničnici u Beogradu su, međutim, najavljivali da će ovu deonicu pruge raditi kineski partneri.

Ipak, Vuk Vuksanović je ubeđen da se budućnost odnosa Beograda i Pekinga neće određivati u Briselu.

“Određivaće se u Vašingtonu. Ukoliko se nastavi jačanje rivaliteta između Kine i Sjedinjenih Država, a neminovno je da hoće, zemlje koje sarađuju blisko sa Kinom će sve više i više biti na radaru Vašingtona i biti mete potencijalnog pritiska”, smatra Vuksanović.

Kina je, pored Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i zemalja EU, jedna od država sa kojom Srbija gradi strateško partnerstvo.

Odnos je dodatno produbljen tokom pandemije COVID-19. Kineski stručnjaci su doputovali u Srbiju kako bi pomogli u protivepidemijskom odgovoru, a najviše vakcina protiv korona virusa je do sada kupljeno iz Kine, tri miliona doza kineskog proizvođača Sinofarm (Sinopharm).

Najviši zvaničnici Kine i Srbije u svojim izjavama taj odnos nazivaju “čeličnim prijateljstvom” dve zemlje.

Srbija je deo kineske državne inicijative “Pojas i put” sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.

Šta je Vučić rekao u Briselu?

“Sada mogu da kažem da ćemo zajednički (sa EU) izgraditi brzu prugu između Beograda i Niša, ali i od Niša, kroz Leskovac, Vranje, Tabanovce, Preševo do granice sa Severnom Makedonijom, što će biti velika promena za Srbiju”, rekao je Vučić obraćajući se sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom (Josep Borrell).

Vučić je dodao i da je Srbija pregovarala sa više strana o infrastrukturnim projektima jer “Srbija to može da priušti”. Kako je pojasnio, EU je dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.

“Dobili smo neverovatnu cenu”, rekao je Vučić. On je naveo i da će Srbiju deonica od Beograda do Niša i dalje do Preševa Srbiju koštati maksimalnih 1,2 milijarde evra, jer će oko 35 do 50 odsto biti “poklon pare od EU”.

Šta je prethodno najavljivano?

Međutim, tokom 2020. godine, nadležni su označavali druge partnere na tom projektu.

Kako je za RSE rečeno u Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u oktobru 2020, za projekat pruge između Beograda i Niša predviđena je realizacija sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (Kineska korporacija za puteve i mostove) uz korišćenje preferencijalnih kineskih kredita.

U odgovoru koje je RSE tada dobio od Ministarstva, navodi se da je za prugu od Beograda do Niša dužine 240 kilometara, koju nazivaju “kičmom” jednog od glavnih saobraćajnih pravaca u zemlji – Koridora 10, doneta odluka da se izvrši rekonstrukcija i modernizacija za brzinu od 200 km/h sa kineskim partnerima.

U odgovoru se tada navodila i činjenica da su u tom ministarstvu “prethodno imali aktivnosti sa Evropskom Unijom za izradu tehničke dokumentacije za određene deonice za brzinu 160 km/h”.

U Delegaciji EU za RSE su u oktobru rekli da su i dalje spremni da “finansijski učestvuju na važnom infrastrukturnom projektu izgradnje pruge između Beograda i Niša”.

Tada su iz Delegacije EU objasnili da je projekat pruge između Beograda i Niša, čija je ukupna dužina 240 kilometara, među ključnim inicijativama koje je su prepoznate kao deo Ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

Reči analitičara

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenio je za RSE da se ne može znati da li je Vlada Srbije u nekom trenutku imala nameru da taj projekat realizuje sa kineskim partnerima, uzimanjem kredita od Kine ili angažovanjem kineskih firmi, ili je pak to, kako je rekao, samo korišćeno da se od EU obezbede nepovratna sredstva i povoljni krediti.

Beširi je ukazao da će se novac koji dolazi iz EU morati da se koristi na transparentan način i uz poštovanje srpskih i evropskih zakona kada su u pitanju javne nabavke i dodeljivanje poslova.

“Direktna pogodba sa kineskim firmama u ovom slučaju neće biti moguća jer će izvođač radova morati da se izabere na javnom tenderu što je Srbija do sada pokazala da zaobilazi kada ima dogovore sa kineskom vladom”, naveo je Beširi.

Govoreći o razlici između kredita koji dolaze iz EU i Kine, Beširi je rekao da su krediti Evropske investicione banke ili Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj daleko povoljniji u odnosu na kineske zajmove.

Takođe je kao razliku u odnosu na evropske i kineske investicije naveo da EU insistira na studijama izvodljivosti.

“Kineski partneri to ne zahtevaju kao što ne zahtevaju ni druge stvari od zemlje koja prima njihove kredite a to je stanje ljudskih prava, demokratije, vladavine prava, slobode što je Borelj stavio kao vrlo jasan uslov da bi Srbija mogla da apsorbuje sredstva u narednim godinama”, ukazao je Beširi.

U rezoluciji o Srbiji, koju je Evropski parlament usvojio 25. marta, izražava se zabrinutost zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana, kao i zbog nedostatka transparentnosti kineskih investicija i zajmova i procene kakav je socijalni i ekološki uticaj tih poslova.

U izveštaju se Srbija poziva da ojača mehanizme kojima bi se kineske poslovne aktivnosti uskladile sa zakonskim standardima.

Iznenađenje ili ne?

Povodom najave da će Srbija graditi brzu prugu od Beograda do Niša sa EU, RSE se za komentar obratio ogranku China Road and Bridge Corporation u Srbiji, kao i kineskoj ambasadi.

Njihovi odgovori nisu stigli do zaključenja ovog teksta.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ocenio je za RSE da gradnja brze pruge od Beograda do Niša sa EU ne bi trebalo da bude iznenađenje ni za koga.

“Moralo se očekivati da Evropa ponudi neko rešenje”, naveo je Bušatlija.

To rešenje, prema rečima Bušatlije, jeste finansiranje.

I to povoljnije finansiranje od kineskog, jer njihove finansije koje prate njihove radove su vrlo povoljne bez obzira šta pričali Amerikanci ili Brisel. Kinezi rade jeftinije od bilo koga u Evropi, pa zato rade i u Evropi”, naveo je Bušatlija.

Nedavna studija Centra za globalni razvoj (Center for Global Development), tink tanka sa sedištem u Vašingtonu, analizirala je 100 ugovora kineskog pozajmljivanja u 24 zemlje u razvoju u uključujući Srbiju i Crnu Goru.

U ovoj analizi je navedeno da “jedinstveni skup ograničenja sa ostalim odredbama ugovora doprinose da Kina bude snažan zajmodavac koji može ojačati svoju poziciju u odnosu na zemlju koja se zadužuje”.

Kineski angažman

Kineski izvođači su već angažovani na izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad na deonici od Beograda do Stare Pazove, dok deo od Stare Pazove do Novog Sada rade ruski.

Za sada, ne postoje najave da bi se izvođači na tim deonicama mogli promeniti.

U decembru 2020. godine su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović govorili da postoje problemi u izgradnji ove pruge.

Kako je Kina preuzimala projekte u Srbiji?

Kako je RSE već pisao, većim delom Kina, ali i Rusija, preuzele su tokom prethodnih godina radove, kreditiranje, ali delom i dokumentaciju koju je pripremila EU na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji. Reč je modernizaciji oko 400 kilometara železničkih pruga koje decenijama propadaju. Pruga između Beograda i Niša je takođe primer za to.

EU je kroz bespovratna sredstva bila uključena u brojne projekte na modernizaciji železničkih pruga, za ključne i najduže deonice – ka granicama sa Mađarskom na severu i sa Severnom Makedonijom na jugu.

Koliko je EU uložila u deonicu?

Kako proizilazi iz podataka koje je Delegacija dostavila RSE u oktobru 2020, EU je za izradu projektno-tehničke dokumentacije (Idejnog projekta, Studije o izvodljivosti i Procene uticaja na životnu sredinu) za podsekcije na trasi pruge Beograd- Niš od Velike Plane do Niša (duga oko 110 kilometara) i od Stalaća do Đunisa (duga oko 20 kilometara), do sada izdvojila sedam miliona evra bespovratnih sredstava.

Dokumentacija koja je pripremljena, kako su naveli, rađena je za brzinu vozova od 160 kilometara na sat budući da je Projektnim zadatkom upravo Srbija iznela takav zahtev.

Što se finansiranja tiče, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izrazile su interesovanje za investiciono finansiranje deonice Velika Plana – Niš koje bi i u ovom slučaju uključivalo značajan iznos bespovratnih sredstava EU.

Ministarstvo: Brzinu pruge da ‘podignemo’ na 200km/h

U odgovoru koje je RSE dobio u oktobru od Ministarstva građevinarstva Srbije, navodi se da je za prugu od Beograda do Niša doneta odluka da se izvrši rekonstrukcija i modernizacija za brzinu od 200 km/h sa kineskim partnerima.

Na sličan način, kako je pokazala analiza RSE, promenjen je partner i na deonici pruge od Beograda do mađarske granice.

Deo ove pruge u Srbiji dug je oko 200 kilometara. Dve deonice – od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice, odnosno do mađarske granice – grade kineska kompanija CRSC i srpski podizvođači, a Ruske železnice grade deonicu od Stare Pazove do Novog Sada.

Modernizacija tri dela postojeće jednokolosečne pruge, stare više od 130 godina, finansira se kreditima koje su Srbiji odobrile Kina i Rusija – dve deonice kineskim, a jedna novcem iz ruskog kredita.

Međutim, EU je oš 2009. godine finansirala Studiju izvodljivosti i Procenu uticaja na životnu sredinu, za jednu od podsekcija te pruge u Srbiji – od Stare Pazove do Novog Sada.

Kao finansijer, za modernizaciju ove podsekcije, duge 41 kilometar, bila je predviđena Evropska investiciona banka.

Pregovori nisu realizovani budući da je Srbija 2011. godine obavestila EIB da će zajam za tu deonicu dati Rusija.

Sredstva za Studiju izvodljivosti, koja je obezbedila EU, finansirana su kroz projekat tehničke pomoći, a budžet koji je EU izdvojila za tu studiju iznosio je približno 300.000 evra.

Na istoj deonici, ali na drugoj podsekciji – na delu pruge Beograd do granice sa Mađarskom, Vlada Srbije tražila je od Evropske unije da finansira pripremu projektno-tehničke dokumentacije za podsekciju Novi Sad – Subotica.

Konkretno, na zahtev Vlade Srbije, EU je obezbedila finansiranje u iznosu gotovo 4.8 miliona evra za pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procenu uticaja na životnu sredinu.

Vlada Srbije je međutim naknadno odlučila da projekat nastavi kreditnim zaduživanjem kod Kine.

Autor: Ljudmila Cvetković (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pad tate i sina Bobara: Hapšenje u Novom Sadu uvod u raskid Srbije i Rusije

Hapšenje Petka Bobara, jednog od najbližih saradnika Dušana Bajatovića i finansijera Socijalističke partije Srbije osumnjičenog za zloupotrebu poslovanja sa Srbijagasom, pored zakonskih konsekvenci nosi i određenu političku poruku

Published

on

By

Prema mišljenu sagovornika “Nove“, uklanjanjem jednog od ključnih ljudi socijalista je “bacanje rukavice” SPS – u i početak otvorenog sukoba ne samo između SPS – SNS, već i distanciranja od Ruske federacije.

– Stav LSV je da nadležni organi, Tužilaštvo i sud će da rade svoj posao i mi ne možemo da procenjujemo da li je neko kriv ili nije, ali je sasvim jasno da je po sredi početak sukoba na relaciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ovo definitivno nije slučajno – smatra Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja godinama kritikuje prodaju NIS – a Rusima.

On ocenjuje da je Srbija u brojnim problemima vezanim za energetski sektor i podseća da je udarna pesnica Ruske federacije u Srbiji bila u energetskom sektoru, ali i na nekim drugim poljima i utemeljenju u društvu bio upravo Srbijagas i Socijalistička partija Srbije.

– Definitivno je izgleda došlo do tačke u kojoj Srpska napredna stranka i aktuelna vlast više ne mogu da tolerišu mešanje Ruske federacije preko Srbijagasa, preko Dušana Bajatovića i SPS – a u unutrašnju politiku Srbije – kaže Marton, dodajući da nema nijedne zemlje u Evropi koja je toliko energetski zavisna od Rusije koliko je Srbija.

On je dodao da se hapšenje Bajatovićevog saradnika simptomatično izvedeno baš pred najavljeno formiranje nove Vlade i da je reč o snižavanju cene SPS u pregovorima oko nove vlade.

Ivan Ninić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Sa ovom tezom saglasan je i advokat Ivan Ninić, smatrajući da se vrlo vodilo računa o vremenu Bobarovog lišavanja slobode.

– Ovo je stezanje obruča oko Bajatovića i bildovanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatoviću pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para – kaže advokat Ninić za “Novu“.

On je dodao da bi bilo dobro proveriti datume kada su se malverzacije za koje se Bobar sumnjiči, dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima.

“Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”, izjavio je Ninić.

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54). Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara za fiktivni posao renoviranja poslovnog objekta Srbijagasa, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Ana Lalić

izvi

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“MENJA SE ENERGETSKA MAPA EVROPE” Predsednik Bugarske: “Puštanje u rad interkonektora predstavlja dokaz rešenosti za uspeh”

Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je danas na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope.

Published

on

By

“Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti”, rekao je Radev.

On je ocenio da današnja svečanost i bilateralni susreti predstavljaju planiranje zajedničke budućnosti.

“Prisetio sam se razgovora sa grčkim premijerom o strateškoj saradnji dve zemlje koja je stub stablinosti u regionu. Taj stub sada ima i fizičku dimenziju i zove se interkonektor”, rekao je Radev.

Prema njegovim rečima, uopšte nije lako da se izgradi taj interkonektor, dodajući da su obe vlade naporno radile da se projekat realizuje.

On je zahvalio kompanijama koje su ga gradile na profesionalizmu, kao i institucijama u Grčkoj i Bugarskoj na podršci, te Evropskoj komisiji na finansijskoj podršci, smernicama i vođstvu.

“Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou”, rekao je Radev.

Radev je istakao da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope i da najzad postoji, kako je rekao, pravi dovod gasa iz Azerbejdžana.

Azerbejdžan je, kako je ukazao, bio pouzdan partner koji se držao sporazuma od pre 10 godina.

On je naveo da interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju.

Kako je naveo, region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.

“Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima”, rekao je Radev.

Radev je zaključio da se ključ za uspeh nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju.

Tanjug

izvor: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/menja-se-energetska-mapa-evrope-predsednik-bugarske-pustanje-u-rad-interkonektora/czc5hfw

Continue Reading

Trending