Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kesić za RSE: Živimo novu političku nenormalnost

Srbija živi novu političku nenormalnost, kaže novinar i satiričar Zoran Kesić u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Kesić zajedno sa ekipom Njuz neta poslednjih sedam godina radi televizijsku humorističku emisiju “24 minuta sa Zoranom Kesićem”. Između ostalog, za RSE govori o tome da li se publika danas smeje istim stvarima kao nekada i da li ga kontaktiraju političari.

RSE: Da li je teško danas, u vreme korona virusa, nasmejati ljude?

Kesić: Nekako smo se već navikli svi na tu popularnu novu normalnost, tako sad nije prisustvo korone nešto što je od juče i da su svi šokirani time, pa da nam je to jedina tema. Nije. Čak i u aprilu, maju, kada je bio onaj lokdaun, imali smo sjajne epizode kojima smo uspevali da nasmejemo ljude, a tad nam je korona zaista bila 90 odsto tema u emisiji.’Prosto je bizarnost politike u ovoj zemlji takva da je konstantno tema.’

Sada se njom ne bavimo toliko. Imamo razne druge naše uobičajene političke teme i koliko vidim, uspevamo da nasmejemo ljude jer prosto je bizarnost politike u ovoj zemlji takva da je konstantno tema. Mislim da je to veća korona, već godinama, od same korone, taj virus političke demagogije i floskula kojima smo svaki dan izloženi. Tako da se mi trudimo da radimo naš posao nezavisno od toga da li je napolju korona, kuga ili ptičji grip. Fokusirani smo na teme od kojih nam život zavisi i trudićemo se malo više da posvetimo pažnju ekologiji, zagađenju vazduha u srpskim gradovima, najviše u Beogradu, jer to je nešto, čini mi se, što prolazi ispod radara, a možda je i opasnije od samog virusa.

Spas u rubrici ‘Ova soba je moj karantin’

RSE: Na početku vanrednog stanja u Srbiji počeli ste jednom interesantnom rubrikom – ‘Ova soba je moj karantin’. Videli smo sjajne ljude koji su nastupali, šta vam je pokazala ta rubrika?

Kesić: Ja moram da priznam da je ta rubrika bila iznuđena okolnostima u kojima mi nismo više mogli da dovedemo uživo bendove u našu emisiju, pa smo onda pribegli potezu da sami gledaoci prave naš program, barem delimično, ali se ispostavilo da je to jako zabavno i živopisno. Nekako je ta rubrika i nama dala energiju u tim teškim danima, kao autorima, da pregrmimo tu zatvorenost u naše stanove i okolnost da preko Zuma i Skajpa pišemo emisiju, što za nas nije normalno da ne sedimo zajedno u redakciji. Nekako nas je spasila ta rubrika, nas koji pravimo ovu emisiju, a vidim i gledaocima je jako prijala jer je pokazala koliko po nekim kućama, stanovima, iza prozora, ima kreativnosti, mladosti, energije, želje da se pokaže ono što se zna. Ne mogu da kažem da bismo voleli ponovo da je vidimo, jer videćemo ako nas ponovo zatvore, ali uvek su tu ti naši talenti, pa nek za svaki slučaj naštimuju instrumente.

RSE: Koje su danas teme koje vas, kao autore emisije koja je vrlo gledana, preokupiraju, zaokupljuju?

Kesić: Naše teme su uvek iste, zapravo. Već ovih sedam godina koliko postoji naša emisija, ja shvatam da su naše teme uvek iste, a to su uočavanje laži, foliranja, demagogije, spinovanja, razotkrivanje medijske manipulacije, ukazivanje na tehnike kojima se sprovodi laž putem medija. Mi se sve vreme bavimo tim, a nikako da prestane da nam stiže materijal. To je problem. Dakle, mi se uvek bavimo istim stvarima, samo na različite načine, tako da tih naših tema ima, hvala bogu, za nas kao satiričare konstantno. To je loše za nas kao građane, ali iste su teme. Ono protiv čega se bori naša emisija već sedam godina su laž, zaglupljivanje, melodrama, patetika, foliranje. To su naše teme.

Dan mrmota

RSE: Da li se nešto promenilo u odnosu na neku situaciju od pre, na primer, petnaest ili dvadeset godina i da li je danas u takozvanom društveno-političkom smislu drugačije ili je isto, kao nekakav Dan mrmota?

Kesić: Pa čini mi se da je sve gore i gore u medijskom smislu. U mom osećaju, zanemarimo sada moje profesionalno bavljenje televizijom, u mom osećaju kao televizijskog gledaoca, kao konzumenta medija, kao čitaoca novina – ja osećam da se sve više i više nerviram, vređa mi inteligenciju način na koji se prenose vesti, od čega se pravi vest i kako se narod zamajava, kako mu se umesto vesti podvaljuje kao mamac ‘klikni samo na ovo da bi video nešto neverovatno, što će se otkriti u tekstu kada klikneš’, a u tekstu se ne otkrije ništa.

Dakle, vest više nije vest. Vest je mamac, prokleti mamac za konzumenta, izmet upakovan u šareni papir, ti se polakomiš za tim šarenim papirom, kad ga otvoriš vidiš da je unutra izmet. Ili čak nije ni izmet. Nema ništa.’Ceo taj krug je povezan. Predsednik države, ministri, lokalni moćnici, mediji, koji ponavljaju stalno iste mantre, jer ti tačno vidiš da oni imaju dnevnu mantru, dnevni zadatak, i stalno se ponavljaju iste fraze.’

Potpuno se sve pretvorilo u neki odvratni konzumerizam gde uopšte nije bitno šta se dogodilo nego da prodaš, da prevariš, da nagovoriš čitaoca i gledaoca samo da gleda, samo da čita, samo da klikne. To se koristi, naravno, u manipulativne svrhe. Problem je što obični građani koji nisu iz sfere novinarstva to možda i ne primećuju i lako to progutaju. Ali mi koji se bavimo tim poslom, zaista nam je odvratno.

I sve je teže parodirati tako nešto, jer je samo po sebi gnusno. Ceo taj krug je povezan. Predsednik države, ministri, lokalni moćnici, mediji, koji ponavljaju stalno iste mantre, jer ti tačno vidiš da oni imaju dnevnu mantru, dnevni zadatak, i stalno se ponavljaju iste fraze. Jedan dan to je dehumanizacija, pa svi kukuriču sa svih televizija o dehumanizaciji. Onda sledeće nedelje je nešto drugo. I ti shvatiš da si ti konstantno bombardovan nečijom agendom, a ne znaš čija je, ne znaš koji su to likovi iz senke. Mene samo zanima koji je to kreativni tim koji smišlja to, te sve stvari kojima nas zamajavaju.

Eto, to je ono što me nervira. I čini mi se da nikada nije bilo toliko gnusno u tom smislu medijske manipulacije.

Gorki humor

RSE: Svojevremeno je proslavljeni fudbalski trener Bora Milutinović, kada je posle nekoliko decenija posla po svetu posetio Beograd, u jednom intervjuu rekao da mu je najjači utisak da se na ulicama niko ne smeje. Da li danas ljudi imaju razloga za smeh i kako se smeju?

Kesić: Opet na to pitanje mogu da odgovorim kroz analizu naše emisije. Ako bismo pogledali epizode od pre šest ili sedam godina, ili ako bismo pogledali ono što sam radio pre emisije ’24 minuta’, moj humor i humor tih emisija je bio mnogo veseliji, mnogo bliži nekoj bazičnoj smešnosti, ne na tragu slepstik komedije ‘pita u lice’, nikada, ali jedan bezbrižniji, benigniji humor. Kako je odmicalo vreme, ja sam primećujem, kao posvećeni gledalac naše emisije ’24 minuta’, da je krajnji utisak gledaoca ne raspoloženje, ne vedrina, ne smeh, nego gorčina. Sve više je to gorki smeh, ako ga uopšte ima. Sve više naša emisija postaje polje za kritiku, a sve manje polje za smeh.’Dakle, sve više je taj kritički momenat u našoj emisiji zastupljen, a sve manje zabavni. To nije odluka mene i mog tima. Naša emisija je ogledalo našeg društva.’

Dakle, sve više je taj kritički momenat u našoj emisiji zastupljen, a sve manje zabavni. To nije odluka mene i mog tima. Naša emisija je ogledalo našeg društva. Ako nam je društvo bezbrižno, sigurno, zabavno i smešno, takva će biti i naša emisija. Meni se čini da je naše društvo danas dosta gorko, pa je otuda i naš humor gorak, a mislim da je to i slika onoga što je veliki trener video na beogradskim ulicama – gorčina, više nego lagodni humor.

RSE: Kada smo davno gledali humorističke emisije, na primer Leteći cirkus Montija Pajtona i Top listu nadrealista, tada je njihova satira izgledala neverovatno, kao nešto što se ne dešava u stvarnom svetu, ali danas izgleda da realnost nadmašuje takve programe. Da li vam je kao autorima zaista teško da izmislite nešto smešnije od događaja u stvarnosti?

Kesić: Jeste nam problem, ali je istovremeno još uvek inspiracija, još uvek se mi nismo skroz pomirili sa tom okolnošću. Znamo da ovo nije normalno ali, šta da radimo, tako je – kako je. Još uvek se nismo skroz pomirili sa okolnošću da predsednik ove zemlje svakodnevno krši Ustav i bavi se stvarima koje nisu u njegovim ustavnim ovlašćenjima kao predsednika Republike. Još uvek se nismo skroz pomirili sa tim ali se kuvamo polako.

Misija naše emisije je nemirenje. Iako mi jesmo svesni da je to nažalost sve postalo normalno, mi se i dalje batrgamo, iz epizode u epizodu se ne mirimo. Tako da jeste sve teže isparodirati ono što je parodija sama po sebi, ali mi ne odustajemo. Plašim se da ćemo se tokom vremena suviše navići na nenormalnost, da kažem novu nenormalnost, politička nova nenormalnost je ono što mi živimo već duži niz godina, i mislim da će onda naša emisija polako postati besmislena. Kada se mi kao autori emisije budemo pomirili sa činjenicom nenormalno je, znamo da ovako ne treba da bude, ali šta da radimo, to nam je što nam je.

Dakle, kada bude taj trenutak da sami sebi kažemo: to nam je što nam je, to će biti kraj naše emisije.

Predsednik je neizbežan

RSE: Vrlo je očigledno da u nekoliko humorističkih emisija, koje postoje uglavnom samo na jednoj televiziji, sadržaj bukvalno ‘puni’ jedna osoba, a to je predsednik države Aleksandar Vučić. Da li je to neizbežno u ovakvom stanju stvari?

Kesić: Neizbežan je. Tačno, potpuno je neizbežan. Vraćam se na ovo da smo se navikli na političku nenormalnost. On se postavio kao omnipotentan vladar koji se pita za sve. Evo, sad se pita i za fudbal, pa će on rešiti problem fudbala. On se razume u koronu. Ne govorim ništa novo. Svi ljudi u ovoj državi znaju da se on u sve razume, za sve se pita i da je prosto on Srpska napredna stranka, cela ta kula počiva na njemu, cela ta interesna grupa građana, ogromna, zavisi od njega i prosto je neizbežan. Pa samo pogledajte u medijima… Naša emisija je ogledalo ovog društva i ogledalo ovih medija. Koliko njega procentualno ima u medijima, toliko ga ima u našim emisijama. Otvoriš frižider, verovatno će ispasti Vučić, i možda neka teglica sa punjenim lignjama.

Ja bih voleo da dođe dan kada u našoj emisiji uopšte neće biti njega, a taj dan će doći kada ovo bude normalno društvo gde se predsednik države bavi svojim poslom, po ustavnim ovlašćenjima, gde Vlada radi svoj posao. Mi smo stalno prinuđeni da slušamo o neverovatnim uspesima ove zemlje koji se ne vide u džepovima i novčanicima ljudi.

RSE: Da li vi kao autori emisije ’24 minuta’ imate neke neprijatnosti zbog toga čime se bavite, da li trpite nekakve pritiske?

Kesić: Sve ove godine koliko radimo, u našim životima, konkretnim životima u ovom gradu, nikada nijednu neprijatnost nismo doživeli. Naprotiv. Mi sve ove godine doživljavamo sve više i više prijatnosti, komplimenata, želje ljudi da nam čestitaju, da se, naravno, slikaju sa nama, da nam učine nešto, da nas časte. I to od najrazličitijih profesija – od uniformisanog lica, nekog oficira na pešačkom prelazu, koji mi kaže: ‘Samo još jače udrite’, do policajaca, dakle, svih ljudi. I ti stekneš utisak – svi slično razmišljaju kao mi. A onda, kada dođe neka nedelja izbora, vidiš da to baš i nije tako, i to u nama stvara jedan osećaj zbunjenosti. Dakle, nikada se nije desila nijedna neprijatnost. Naprotiv, samo se dešavaju velike prijatnosti, okruženi smo ljubavlju ljudi.’Nekako ne znajući šta da rade s nama, onda nas najlakše svrstaju na neku policu tipa izdajnici, soroševci, natovci… Valjda im je lakše tu da nas opljunu, jer ne znaju šta bi. Onda otuda dolaze pretnje, a sve te pretnje kada izađeš na ulicu, nema ih.’

Jedina neprijatnost se dešava na internetu, na društvenim mrežama, tu ima dosta raznih pretnji, i kletvi, i gole mržnje, i svrstavanja nas na neke police. Nekako ne znajući šta da rade s nama, onda nas najlakše svrstaju na neku policu tipa izdajnici, soroševci, natovci… Valjda im je lakše tu da nas opljunu, jer ne znaju šta bi. Onda otuda dolaze pretnje, a sve te pretnje kada izađeš na ulicu, nema ih. I gde su ti ljudi onda koji nam prete i koji nam govore gadosti? Dolazimo do zaključka – ili su izmanipulisani, ili su plaćeni da to rade ili, kad me vide uživo, prosto vide koliko sam sladak i šarmantan i predomisle se. Nemam drugo objašnjenje.

RSE: Da li je bilo reakcije političara na to što radite i da li gledaju vašu emisiju?

Kesić: Ja ne znam da li gledaju. Ja bih voleo da gledaju i da se nerviraju. Ako ništa ne mogu da učinim mimo toga, onda bar da se nerviraju. To bih voleo. A ja se ne viđam sa političarima i ne družim, izuzev ponekad sa Sergejem Trifunovićem, ali on mi je drugar, njega ne doživljavam kao političara. Od ovih drugih političara, stvarno ne. Ja nisam video Aleksandra Vučića nikad uživo. Jesam jednom, na nekom prijemu, u daljini, nismo imali nikakav kontakt. Jednom sam video na dodeli NIN-ove nagrade (predsednika opozicione Stranke slobode i pravde, Dragana) Đilasa, a (predsednika opozicionih Dveri) Boška Obradovića sam video jednom u Čačku kad smo imali priredbu.

Mene niko nije zvao na kafu, ne bih ni otišao ni na kakvu kafu.

Autor: Zoran Glavonjić (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending