Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ker-Lindsay: EU shvata da bi mogla dalje gurati Srbiju u ruske i kineske ruke

Srbija se ne pridružuje rezolucijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije u osudi Rusije i Kine i drugih autokratskih zemalja zbog represije i kršenja ljudskih prava zato što računa na njihovu podršku u nepriznavanju kosovske nezavisnosti, i tako izgleda da će biti sve dok se ne reši kosovski problem, kaže za Radio Slobodna Evropa Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na London School of Economics i stručnjak za politička pitanja na Zapadnom Balkanu.

Published

on

Srbija se nije pridružila sankcijama Evropske unije protiv beloruskih zvaničnika zbog represije nad demonstrantima u toj zemlji protiv režima autokrate Aleksandra Lukašenka.

U prethodne dve godine u Ujedinjenim nacijama nije bila među demokratskim zemljama koje su osudile kršenje ljudskih prava Rohindža zajednice u Kini. Nije to učinila ni kada je reč o osudi ljudskih prava Ujgura, muslimanske manjine u Mijanmaru.

Beograd glasa i protiv rezolucija Generalne skupštine UN o stanju ljudskih prava na Krimu i u Sevastopolju koje osuđuju kršenje ljudskih prava na ukrajinskom poluostrvu od strane Rusije.

Ovakav dosije Srbije kad je reč o neosuđivanju represije nad ljudskim i manjinskim pravima u Rusiji, Kini, Ukrajini, Mijanmaru i drugim zemljama, Džejms Ker-Lindzi u najvećoj meri vidi kao posledicu nerešenog kosovskog problema.

Spoljna politika Srbije i kosovsko pitanje

Ker-Lindzi: Mislim da je mnogo toga u velikoj meri rezultat kosovskog pitanja. Očigledno je da se Srbija protivi nezavisnosti Kosova, zbog čega se sada bori kako bi sprečavala države da priznaju Kosovo, ali i da sprečava Kosovo da se pridruži Ujedinjenim nacijama.

I naravno, da bi to mogla da uradi, s obzirom da će Britanija, Francuska i Amerika, koje sve priznaju nezavisnost Kosova, podržati njegovu aplikaciju za članstvo u UN, Srbiji je potreban ruski i kineski veto u Savetu bezbednosti koji bi sprečio neophodne preporuke Saveta bezbednosti da to pitanje ode na Generalnu skupštinu UN. U tom smislu možemo videti da veliki deo spoljne politike Srbije vodi zapravo do Kosova kao ključnog pitanja.

RSE: Kako vidite to što Srbija ne osuđuje gaženje ljudskih prava širom sveta?

Ker-Lindzi: To svakako ne izgleda dobro, ali mislim da postoji razumevanje na mnogim stranama da je to krajnji rezultat pozicije u kojoj se Srbija sada nalazi zbog Kosova. I sve dok Kosovo ne bude odlučno i potpuno rešeno, Srbiji će biti potrebna podrška Rusije, trebaće joj podrška Kine. To ne reflektuje dobru sliku o Srbiji, ali, kao što rekoh, mislim da da postoji generalno razumevanje da je to sve deo situacije u kojoj se Srbija nalazi. A to nije problem samo Srbije, to je problem i Evropske unije.

Zašto se Srbija drži Rusije i Kine?

RSE: Zvaničnici EU često upozoravaju da Srbija svoju spoljnu politiku mora da uskladi sa EU. Uprkos tome, Srbija se i dalje opire tome. Prema poslednjem istraživanju nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Srbija ima znatno nižu stopu usklađenosti spoljne politike sa EU od drugih zemalja Zapadnog Balkana.

Od 91 spoljnopolitičke deklaracije koje je Evropska unija objavila tokom 2019. godine, Srbija je podržala samo 52. Da li je Evropska unija, prema vašem mišljenju, previše neodlučna u osuđivanju Srbije zbog ovakvih rezultata?

Ker-Lindzi: U krugovima Evropske unije biće puno razočaranja zbog pozicije sa kojom se Srbija suočava. Znamo da se Srbija mora prilagoditi spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je to deo procesa njenog pristupanja EU, ali takođe postoji razumevanje zašto se to još ne događa.

Mislim da u stvari Evropska unija u potpunosti shvata da što bi više izazova stavljala pred Srbiju zbog toga, to bi veća bila verovatnoća da Srbiju još jače gurne u ruske i kineske ruke. Ako bi Evropska unija primoravala Beograd da donese odluku, ona bi znala da Srbija ne može da priušti da antagonizuje Rusiju i Kinu – zbog Kosova. Pa se tako opet vraćamo na taj izvorni problem.

Mislim da postoji generalno razumevanje zašto je toliko važno da se konačno i potpuno reši pitanje Kosova, kako bi se prekinulo beskrajno oslanjanje Srbije na Moskvu i, u izvesnoj meri, na Peking.

Da su postojale neke druge okolnosti, da nije bilo pitanja Kosova, a da je Srbija radila ovo što je radila, mislim da bi onda Evropska unija verovatno bila mnogo direktnija i Srbiji bi poručila – slušajte, ako želite da se pridružite Evropskoj uniji, onda morate sa njom da uskladite svoju spoljnu politiku.

Zapadni Balkan i kompletiranje EU

RSE: Da li je ugrožena evropska perspektiva Srbije?

Ker-Lindzi: Mislim da treba sagledati nekoliko aspekata. Evropska unija sada zaista jeste zabrinuta zbog mogućnosti odstupanja od demokratskih vrednosti. Primite države u svoje redove, a zatim one postaju sve manje liberalne i sve manje demokratske. Takvi su slučajevi Mađarske i Poljske.

Duboka zabrinutost Brisela u ovom smislu postoji zbog toga što je EU bila veoma uspešna u tome da se zemlje kvalifikuju i postanu spremne za njene redove, ali njene strukture nisu pokazale uspeh kad je reč o sprečavanju pojedinih od primljenih država da skrenu ka autoritarnim tendencijama.

Iz tih iskustava je izvučena lekcija i Srbija će, kao i druge zemlje-kandidati, biti pod mnogo većim nadzorom EU. To, zapravo, već vidimo na delu: proces proširenja je postao mnogo teži i komplikovaniji.

Na drugoj strani, međutim, postoji razumevanje da proces proširenja EU ne može striktno da se primeni na Zapadni Balkan. Zapadni Balkan se vidi ne kao region na koji će se EU proširiti, nego kao region kojim će se Evropska unija kompletirati, kao deo evropske mape. Taj region je okružen zemljama-članicama EU i naravno da će biti primljen u Uniju.

A kad je to tako, onda nema nikakvog smisla primiti Zapadni Balkan u Evropsku uniju, a izostaviti Srbiju, zato što je Srbija izuzetno važna zemlja tog regiona, ne samo politički, nego i ekonomski, značajna je kao čvorište saobraćajnih veza širom regiona. Na sve načine Srbija je u središtu onoga što mora biti ukupna evropska strategija za Zapadni Balkan. I to je ono što komplikuje stvari. A mislim da postoji iskrena želja svih evropskih lidera da pokušaju da pomognu Srbiji na putu pridruživanja Evropskoj uniji, iako postoji i zabrinutost zbog aktuelnog stanja stvari u Srbiji.

Kakve promene donosi Bajdenova administracija?

RSE: Šta očekujete od administracije novoizabranog američkog predsednika Džoa Bidena (Joe Biden) kad je reč o Zapadnom Balkanu?

Ker-Lindzi: Imam izvesne bojazni da bi se pod Bajdenovom administracijom mogao dogoditi povratak mnogih starih glasova kad je reč o Zapadnom Balkanu. Način da se postigne napredak u ovom regionu nikako nije povratak starih proalbanskih ili prosrpskih glasova. Ono što regionu sada treba jesu političari koji nisu ni prosrpski ni proalbanski nastrojeni, već oni koji će podržavati integraciju čitavog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, koji su spremni da pokušaju da pronađu razumna, sprovodiva i održiva rešenja za preostala pitanja u regionu, poput problema između Srbije i Kosova i Bosne i Hercegovine.

Ako EU i Sjedinjene Države budu nastupale ruku pod ruku, budu sarađivale međusobno, u poštenom, nepristrasnom i uravnoteženom suočavanju sa tim problemima, onda mislim da možemo videti neke neverovatne stvari koje će se desiti pod Bajdenovom administracijom.

Autor: Branka Trivić (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan bez struje

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Published

on

By

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Mreže tri bivše sovjetske republike su međusobno povezane, kao i sa Rusijom, radi pokrivanja neočekivanih nestašica, ali je dalekovod u Kazahstanu isključen zbog “iznenadne nestabilnosti”.

Vlasti u Uzbekistanu i Kirgistanu saopštile su da ponovo pokreću elektrane posle vanrednog prekida rada, ali da privremeno neće biti povezane sa dalekovodom u Kazahstanu, javlja Rojters.

FoNet

izvor: https://rs.n1info.com/svet/kazahstan-uzbekistan-i-kirgistan-bez-stuje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radoslav Milojičić Kena izabran za predsednika Srpske levice, izlaze na izbore u aprilu

Published

on

By

Nekadašnji predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Radoslav Milojičić – Kena izabran je za predsednika stranke Srpska levica, a plan je i da izadju na aprilske izbore.

Kako piše Blic, Komunistička partija, čiji je predsednik bio Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, promenila je na kongresu održanom prethodnog vikenda naziv u Srpska levica, a potom je za predsednika predložen i izabran Milojičić.

„Postojimo tek nekoliko dana, mlada smo stranka. Ideja je da se uključi što veći broj mladih ljudi, nova generacija političara, na čemu već dugo isisistiram i da izadjemo na izbore za dva meseca“, izjavio je Milojičić.

Kako je naveo, cilj im je „podizanje ozbiljne organizacije koja trenutno ne postoji unutar cele opozicije“.

„Mi to znamo da radimo operativno i pokušaćemo da damo doprinos rušenju režima“, rekao je Milojičić.

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šućurović:Poljoprivrednicima treba jeftinije mineralno đubrivo a ne krediti

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je najava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da će poljoprivrednicima biti obezbeđeni beskamatni krediti za nabavku mineralnog đubriva samo zamazivanje očiju, jer je jasno da će, pre ili kasnije, krediti morati biti otplaćeni.

Poljoprivrednici već duže vreme upozoravaju na nestašicu mineralnog đubriva i  veoma visoku cenu robe koja je dostupna na tržištu. Na taj način se u pitanje dovodi normalna realizacija procesa prolećnog prihranjivanja useva.
LSV primećuje da je čudno što ministar Nedimović tvrdi da nam poljoprivreda proživljava „zlatno doba“, a da sa druge strane nudi kredite. Ako poljoprivreda cveta, valjda su onda i poljoprivrednici platežno sposobni za primarnu proizvodnju.
Sa druge strane, veoma je cinično relativizovanje visokih cena mineralnih đubriva, time što se navodi da je cena žitarica na berzi, takođe, povećana. Te dve stvari uopšte nisu povezane. Berzanske cene žitarica ne uzimaju u obzir pljačkanje domaćih poljoprivrednika cenama goriva, minornim subvencijama i sadašnjim cenama mineralnog đubriva.
LSV poziva na uvođenje subvencije za mineralno đubrivo i ukidanje akciza na gorivo za poljoprivrednu proizvodnju. Te mere mogu da sprovedu odmah jer im sistem registrovanih poljoprivrednih gazdinstava to omogućava.


Saša Šućurović

 Liga socijaldemokrata Vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Poljoprivrednici: Tražili smo mineralno đubrivo, a ne kredit

Published

on

By

Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Stig“ Nedeljko Savić izjavio je danas da su od ministra poljoprivrede Srbije Branislava Nedimovića tražili da obezbedi mineralno ubrivo ureu po ceni ne višoj od 650 evra po toni i da su odbili njegovu današnju ponudu da se beskamatnim kreditom zaduže da bi kupili đubrivo po 850 do 1.000 evra po toni.

„Nedimović nam nudi kredit da kupimo đubrivo umesto da nudi đubrivo po razumnim cenama, ne višim od 100 odsto u odnosu na proleće prošle godine kada je bilo 330 evra po toni, a sada je od 850 do više od 1.000 evra“, rekao je Nedeljković.

Dodao je da ta Nedimovićeva ponuda „nije ništa jer su poljoprivrednici i bez te ponude mogli da se zaduže po kamati od tri odsto, ali da taj dug mora da se vrati, pa država ništa skoro nije pomogla“.

„Razgovaraćemo o organizovanju protesta koji je započet u decembru i samo je odložen nakon obećanja Nedimovića da će država pomoći da se obezbedi đubrivo po normalnim cenama“, rekao je Nedeljković.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije Branislav Nedimović rekao je danas da naredne nedelje na tržište stiže 70.000 tona mineralnog đubriva urea i da na tržištu Srbije ima dovoljno azotnih đubriva za zimsku prihranu pšenice.

On je rekao da će poljoprivrednicima biti obezbeđena „pomoć“ tako što će platiti đubrivo 850 evra po toni iako ono, na primer, košta 920 evra jer će država platiti kamatu na kredit od 70 evra po toni.

Zahtev poljoprivrednika u decembru prošle godine je bio da država pomogne tako što će obezbediti uvoz đubriva po cenama ne višim od 650 evra po toni.

Nedeljković je rekao da nije jasno ko to zarađuje toliko na ceni mineralnog đubriva, ako je, kao što je Nedimović rekao, cena uree bila 620-630 dolara po toni pre tri-četiri dana u Konstanci i u Baltičkim lukama, a zna se da prevoz po toni nije skuplji od 30 evra.

Dodao je da je đubrivo potrebno 1. februara za prihranu pšenice i da pregovori sa državom traju još od decembra i da ministar Nedimović zna kada je rok za prihranu pšenice.

„Meni je potrebno 17 tona mineralnog đubriva jer sam zasejao 70 hektara pšenice i za to mi treba skoro 15.000 evra“, rekao je Nedeljković.

Stručnjaci tvrde da pšenica, ukoliko se u ovom delu zime ne prihrani, može da podbaci 50 odsto roda.

(Beta)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izvestilac: Prisluškivanje ruskih opozicionara biće i u izveštaju EP

Published

on

By

Izvestilac Evropskog parlamenta za dijalog sa Moskvom i nekadašnji premijer Litvanije Andrius Kubilius rekao je za Novu da će prisluškivanje ruske opozicije u Beogradu sasvim sigurno ući u izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, ukoliko srpska vlast ne dostavi dokaze koji pokazuju suprotno.

„Apsolutno sam siguran u to. Ako ne bude dovoljno dokaza od strane vlasti u Srbiji da to nisu tačne informacije, onda će se ova tema svakako naći u izveštaju Evropskog parlamenta. Zemlje kandidati moraju naročito da se posvete pitanjima kao što su vladavina prava i demokratija“, rekao je Kubilius.

Osvrnuvši se na saradnju srpskih i ruskih vlasti u borbi protiv takozvanih obojenih revolucija i na informaciju da je ona rezultirala prisluškivanjem skupa ruske opozicije u Beogradu i hapšenjem koorganizatora skupa Andreja Pivovarova, Kubilius je rekao da je u pitanju skandal koji može značajno da utiče na evropske integracije Srbije.

Istakao je da nije do detalja upoznat s tim šta se dešava u Srbiji, ali da je to opasno za zemlju kandidata za članstvo, jer pogoršava njen imidž, naročito na polju evropskih integracija.

On je ocenio da je „opasno dozvoliti zvaničnom Kremlju da se meša u unutrašnju politiku Srbije, jer očigledno da nema interes da se Srbija integriše u EU“ i dodao da je to što Kremlj radi sa opozicijom predstavlja zločin, a da je saradnja sa onima koji to rade takođe zločin.

„Ako je je vaš ministar unutrašnjih poslova dostavio podatke snimljenih razgovora ruske opozicije Patruševu, onda je to iz mog ugla saradnja u zločinu i to veoma šteti imidžu Srbije“, rekao je Kubilius i dodao da ne zna o čemu je Vulin razgovarao sa Petruševim tokom boravka u Moskvi, ali da zna „ko je Petrušev i šta on radi“.

Naglasio je da ako Srbija želi da postane članica EU mora da se dokaže kao demokratska država i da pokaže da u njoj postoji sloboda mišljenja, vladavina zakona, sloboda medija i da nema problem sa slobodnim ljudima koji protestuju.

„Ako vi, s druge strane, razgovarate sa zvaničnim Kremljom o tome kako da ugušite ta prava, onda je to veoma loša poruka ostatku Evrope, koja želi Srbiju kao članicu EU, ali kao dokazano stabilnu demokratsku državu u kojoj opozicija ima pravo da iznese svoj stav, bez straha da će na njoj biti primenjene metode koje primenjuju prema njihovim kolegama u Rusiji“, poručio je Kubilius.

On je dodao da će Evropska narodna partija (EPP) od svoje članice, Srpske napredne stranke, tražiti objašenje slučaja.

„Kad vidimo da partije iz naše grupacije prave određene greške, mi zahtevamo od njih da ih uklone i da objasne. Neretko smo kritičniji prema onima iz naših redova nego prema onima koji su, na primer, iz leve grupacije ili iz redova socijaldemokrata“, kazao je Kubilius.

Upitan šta može Evropski parlament da uradi kako bi pomogao u slučaju Andreja Pivovarova, rekao je da direktno ne može mnogo toga i da je sve u rukama predsednika Rusije Vladimira Putina „koji postaje sve agresivniji“.

(FoNet/Danas, Foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sirene i vanredno stanje na ulicama: Prvi snimci iz Hajdelberga VIDEO

Nepoznati napadač otvorio je danas vatru na Univerzitetu u nemačkom gradu Hajdelbergu, pri čemu je nekoliko ljudi ranjeno. Policija je saopštila da je napadač mrtav, a snimci koji stižu iz tog grada prikazuju da je vanredno stanje još uvek u toku.

Published

on

By

Nepoznati napadač otvorio je danas vatru na Univerzitetu u nemačkom gradu Hajdelbergu, pri čemu je nekoliko ljudi ranjeno. Policija je saopštila da je napadač mrtav, a snimci koji stižu iz tog grada prikazuju da je vanredno stanje još uvek u toku.

Nepoznati napadač otvorio je danas vatru na Univerzitetu u nemačkom gradu Hajdelbergu, pri čemu je nekoliko ljudi ranjeno. Policija je saopštila da je napadač mrtav, a snimci koji stižu iz tog grada prikazuju da je vanredno stanje još uvek u toku.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci iz Hajdelberga, gde se danas dogodila pucnjava. Iako je napadač mrtav, a svi ranjeni primljeni u lokalnu bolnicu, veliki broj snaga bezbednosti i dalje se nalazi na ulicama.

Dok odjekuju sirene, vozila policije i Hitne pomoći užurbano prolaze gradom.

Prema informacijama nemačkog Velta, nepoznati muškarac je oko 12.35 časova ušao u salu univerziteta. Pucao je na prisutne, pri čemu je nekoliko ljudi teže ranjeno.

olicija je saopštila da je odmah po prijavi izašla na lice mesta, kao i da je napadač mrtav. Iako se pretpostavlja da je neutralisan tokom akcije pripadnika policije, bezbednosni izvori kažu da je počinilac u početku pobegao i da je policija tragala za njim.

On je ubrzo pronađen mrtav, zbog čega postoji osnovana sumnja da je izvršio samoubistvo. Prema informacijama agencije DPA, i sam napadač je bio student. On nije imao političke ili verske motive, navode bezbednosni krugovi.

Iz policije kažu da je utvrđeno da je napadač delovao sam, ali će se istraga nastaviti u narendim danima.

Anđela Krstović

izvor: https://nova.rs/svet/sirene-i-vanredno-stanje-na-ulicama-prvi-snimci-iz-hajdelberga-video/

Continue Reading

Trending