Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kanabis bi uskoro mogao biti lek, a ne droga u Srbiji

“Mene su tri puta hapsili zbog leka”, priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragoljub Mrđić, 58-godišnji Beograđanin koji je prvostepeno osuđen na tri i po godine zatvora zbog posedovanja i uzgajanja marihuane u medicinske svrhe.

Published

on

Mrđić pati od epilepsije i, kako kaže, godinama unazad se leči uljem na bazi marihuane.

“Koristeći ulje kanabisa, ja sam prestao da dobijam napade”, kaže.

Posredstvom nevladinog udruženja Inicijativa za legalizaciju marihuane u Srbiji (IRKA) – koja okuplja teško obolele koji se leče kanabisom – Mrđić je Ministarstvu zdravlja 2015. godine poslao molbu kojom je zatražio dopuštenje da se leči kanabisom, koji se u Srbiji smatra ilegalnom psihoaktivnom biljkom.

Međutim, odgovor nije dobio.

“Uhapšen sam u februaru 2017. godine. Oko ponoći su došli kod mene u kuću, napravili su pretres i oduzeli mi 88 grama upravo ubranog cveta, sušio se i spremao sam ga da pravim lek. Skoro sam završio suđenje, dobio sam tri i po godine zatvora. Predao sam sudu žalbu Apelacionom sudu i čekam odgovor”, kaže Mrđić.

Šta je rekao ministar zdravlja?

Posedovanje ili uzgajanje kanabisa radi lečenja u Srbiji se tretira kao krivično delo.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar najavio je 20. aprila da će Srbija kao članica Ujedinjenih nacija (UN) ispoštovati odluku Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODK) da se marihuana skine sa liste narkotika.

Ta odluka doneta je decembra 2020. godine.

“Već smo ušli u tu problematiku i mi kao članica UN ispoštovaćemo sve. Radimo na tome i kako su oni zamislili nema razloga da ne primenimo, a da ne ugrožavamo građane i zakonodavstvo”, kazao je Lončar na konferenciji za novinare sa ministrom zdravlja Severne Makedonije Venkom Filipčetom.

Dodao je da će odluke u vezi toga doneti najveći stručnjaci u Srbiji i, navodeći da je to izuzetno osetljiva tema, zamolio sve da ne nagađaju unapred šta će i kako biti.

Komisija UN za opojne droge uklonila je 2. decembra 2020. kanabis i smolu kanabisa iz kategorije najopasnijih narkotika.

Do tada kanabis i smola kanabisa su bili u Četvrtoj kategoriji prema Jedinstvenoj konvenciji o opojnim drogama, zajedno s heroinom i drugim opioidima.

Na taj način Komisija je postupila po preporuci Svetske zdravstvene organizacije.

RSE je poslao upit Ministarstvu zdravlja s pitanjem kada se može očekivati usklađivanje zakona u Srbiji sa odlukom UN, kao i šta će bi konkretno moglo da bude uneseno u novu legislativu, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Veliki broj ljudi na udaru zakona

Prema podacima IRKA-e, koje je organizovalo više protesta za legalizaciju marihuane, više od 20 članova ovog udruženja je bilo na udaru Krivičnog zakonika u poslednjih pet godina.

Za neovlašćeno posedovanje opojnih droga, kazna može biti i do deset godina zatvora, u zavisnosti od količine koja je pronađena.

Za neovlašćeno uzgajanje psihoaktivne konoplje predviđeno je od dve do osam godina zatvora. Ukoliko je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, zaprećena kazna je najmanje deset godina.

Miloš Simić, predsednik udruženja IRKA kaže za RSE da država kasni kada je u pitanju usklađivanje zakonodavstva.

“Po obavezujućoj odluci UN, Srbija je praktično od 21. januara u obavezi da primenjuje novu listu psihoaktivnih supstanci Ujedinjenih nacija. Nažalost, to se još uvek nije desilo. Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance Ministarstva zdravlja se sastala tek početkom aprila i na naše veliko iznenađenje konstatovala da su nestručni da usklade domaću listu sa listom koja je obavezujuća za Srbiju. Tako da se trenutno nalazimo u pravnom vakuumu”, kaže Simić.

On dodaje da ta situacija ima ozbiljne posledice po pacijente koji se leče kanabisom.

“Naši članovi su osuđeni, neki su u zatvoru praktično ni za šta, samo zato što su za sebe posadili nekoliko biljki i za to dobijaju zatvorske kazne od tri godine. To je prosto neshvatljivo”, kaže Simić.

Upotreba kanabisa

Biljka kanabis je u osnovi sačinjena od dva jedinjenja – kanabidiol (CBD) i tetrahidrokanabinol (THC). Potonji ima psihoaktivno dejstvo i ilegalan je u Srbiji, dok upotreba proizvoda na bazi CBD-a nije regulisana zakonom. Oba elementa koriste se u terapijama različitih bolesti.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, CBD se pokazao efikasnim u lečenju epilepsije, a benefite je imao i u terapiji multiple skleroze, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, psihoza, anksioznosti, depresije i kancera.

Jovan iz Novog Sada koristi preparate kanabisa u lečenju multiple skleroze.

“Evo već šest godina nemam pogoršanje bolesti i govor mi se dosta popravio u odnosu na vreme kad nisam koristio”, kaže on za RSE.

Na pitanje, kako se ljudi koji kao i on imaju dijagnozu multiple skleroze snalaze da dođu do preparata kanabisa, Jovan kaže: “Jedino na crnom tržištu, ako nađu nekoga”.

Na internetu se može pronaći više sajtova na kojima proizvođači u Srbiji nude proizvode na bazi CBD-a, od ulja do čajeva. Cene ulja koje se koristi u terapiji raznih bolesti se kreću od oko 20 evra, pa naviše.

“To je sve sivo tržište zbog apsurdnih krivičnih zakona koji celu biljku tretiraju kao zabranjenu”, kaže Miloš Simić iz udruženja IRKA.

Prilika za razvoj poljoprivrede

Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama dozvoljava gajenje industrijske konoplje “samo radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, daljeg razmnožavanja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa”.

Prema rečima Jana Kišgecija, koji je 1981. osnovao Zavod za alternativne poljoprivredne kulture u Bačkom Petrovcu u Vojvodini, u Srbiji se trenutno gaji industrijska konoplja na oko 1.000 hektara.

On kaže da se u vreme socijalističke Jugoslavije konoplja uzgajala na višestruko većim površinama, te smatra da je skidanje kanabisa sa spiska psihoaktivnih supstanci dobra vest za poljoprivredne proizvođače.

“Mi imamo znanje, imamo dobre uslove za gajenje, za istraživanje. Mislim da je to vrlo interesantno i sa tog istorijskog aspekta, ali i ekološkog, industrijskog, kao i zdravstvenog – da se koristi u zdravstvene svrhe”, kaže Kišgeci.

On napominje da bi konoplja i u novim okolnostima trebalo da bude kontrolisana od strane države.

Primeri iz komšiluka i sveta

Prva zemlja u svetu koja je legalizovala upotrebu marihuane u “rekreativne svrhe” je Urugvaj – 2013, a taj primer je pet godina kasnije sledila i Kanada. Ta zemlja je 2001. legalizovala medicinsku upotrebu marihuane.

U Holandiji je upotreba ove supstance dekriminalizovana, što znači da prodaja zvanično nije dozvoljena, ali se konzumiranje ne kažnjava. Prodaja marihuane se može vršiti u takozvanim “kofi šopovima”, ali je njima zabranjeno da se reklamiraju i zabranjen je ulaz maloletnicima.

U Nemačkoj je upotreba kanabisa dozvoljena u medicinske svrhe, dok je kao “rekreativna droga” zabranjen, premda se toleriše posedovanje manje količine.

Prodaja medicinske marihuane dozvoljena je u Makedoniji od 2016. godine i prodaje se u apotekama. Od tada je proizvodnja medicinskog kanabisa legalna u zemlji uprkos kritikama nekih nevladinih organizacija da su zakoni napisani tako da sprečavaju ulazak malih proizvođača u tržišnu utakmicu. Ta zemlja ipak nije u potpunosti dekriminializovala upotrebu.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je krajem prošle godine najavio legalizaciju marihuane tokom 2021. godine.

Zaev je rekao i da će proizvođači marihuane plaćati porez od 20 odsto, što je dvostruko više od ostalih privrednika, kao i da bi legalizacija otvorila vrata rastu turizma.

“Ovde nema politike, ovo je nacionalno pitanje”, rekao je Zaev makedonskoj televiziji Alsat M, navodeći da iskustvo država koje su prethodno legalizovale marihuanu navodi na zaključak da će doći do smanjenja zloupotreba teških droga, poput heroina i kokaina.

U Hrvatskoj je 2013. godine posedovanje marihuane za ličnu upotrebu od krivičnog dela svedeno na prekršaj, ali je proizvodnja ostala u domenu krivične odgovornosti.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending