Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kako su zli komunisti skrivali istinu o Jasenovcu

Pristalice zločinačkih ideologija nemaju saosećanja ni za žrtve koje pripadaju njihovom narodu.

Published

on

Srpski mediji i društvene mreže u poslednje vreme bruje o još jednoj zaveri protiv Srba. Najzad je otkriveno da su zli komunisti tokom skoro poluvekovne vladavine skrivali istinu o stradanjima Srba u Jasenovcu, te da se praktično do juče o tome ništa nije znalo. U širenju ovog otkrovenja učestvuje popriličan broj mladih ljudi, ali ni stariji ne zaostaju. Suštinu zavere najbolje je opisao novinar i kolumnista Večernjih novosti koji veli: „Najveća i neprolazna vrednost Antonijevićevog ostvaranja je – što je konačno snimljeno! Što je najzad neko razbio to mučno ćutanje, tu grozomornu sedmodecenijsku tišinu koja je ponovo ubila na stotine hiljada mučenika”.

Prava je sreća da nam je Bog podario predsednika Aleksandra Vučića koji je, kako sam kaže, inicirao snimanje filma Dara iz Jasenovca, tako da je zavera ćutanja duga sedam decenija najzad prekinuta i konačno imamo priliku da saznamo nešto o ustaškim zločinima o kojima do danas niko nikad ništa nije prozborio. Za sve je kriv onaj demon Tito koji je zabranio da se pominju ustaška klanja, jer se nameračio da uništi Srbe i da zatre njihovo istorijsko pamćenje.

Zlim komunistima se u skorije vreme pridružila banda zlih Amerikanaca koji namerno nisu uvrstili Antonijevićev film u izbor za Oskara, samo da bi nam napakostili. O tome je nadahnuto progovorio poeta Ljubivoje Ršumović, opipavajući nevidljivi zid: „Jak je taj američki zid prema Srbiji koji ne dozvoljava da bilo kakva istina o tim stvarima, o tim zločinima iz prošlosti prodre u svet. Tu su jednostvano, rekao bih, bandoglavi, ali nisu bandoglavi po prirodi, nego se smišljeno prave ludi, i tako sprovode taj novi svetski poredak”.

Što se tiče neprobojnog američkog zida koji sprečava da istina o Jasenovcu prodre u SAD i svet, dovoljno je pomenuti Američki muzej holokausta u kojem se čuva povelika zbirka eksponata o ovom ustaškom logoru. Ima tu koječega, od fotografija iz logora, preko tekstova i knjiga, memoara i dnevnika, pa sve do filmova i usmene istorije, brojnih svedočanstava preživelih logoraša. Kad su komunisti u pitanju, situacija je malo složenija.

Četnici i ustaše, zajednička nesreća Srba i Hrvata

Mora se priznati da su komunisti u kreiranju strategije prećutkivanja Jasenovca pokazali nesvakidašnju inventivnost, neverovatnu lukavost i natprirodnu prefriganost na kojima bi im i baron Minhauzen pozavideo. Zavera ćutanja je počela još tokom Drugog svetskog rata, dok je konc-logor za Srbe, Jevreje, Rome i antifašiste svih nacionalnosti radio punom parom. Jedan mladi komunista i pesnik, Ivan Goran Kovačić, u prvoj polovini 1943. godine ispevao je potresnu poemu Jama o ustaškim klanjima u Jasenovcu. Naravno, sa namerom da sakrije istinu o ustaškim zverstvima. Poemu je napisao na osnovu svedočenja odbeglih logoraša.

Strašne su scene iz Jame, teško ih je zaboraviti: „Posljednje svjetlo prije strašne noći / Bio je bljesak munjevita noža, / I vrisak, bijel još i sad u sljepoći, / I bijela, bijela krvnikova koža; / Jer do pojasa svi su bili goli / I tako nagi oči su nam boli. (…) Al’ ovu strašnu bol već nisam čeko: / Krvnik mi reče: ‘Zgnječi svoje oči!’ / Obezumljen sam skoro preda nj kleko, / Kad grč mi šaku gustom sluzi smoči; / I više nisam ništa čuo, znao: / U bezdan kao u raku sam pao”.

Srpski četnici, vazda na braniku patriotizma, nisu bili zadovoljni poemom, najedili su ih stihovi napisani da bi sakrili istinu o ustaškim zločinima nad Srbima, pa su kamom ispisali književnu kritiku po vratu Ivana Gorana Kovačića krajem juna ili početkom jula 1943. godine, da mu se ni grob ne zna.

O Goranovoj smrti pisao je njegov saborac Moša Pijade: “Goran Kovačić, nije proživio nedaće pete ofanzive. Mladi hrvatski pjesnik, koji je u pjesmi Jama tako snažno oformio najžešći u ovom ratu ispjevani protest protiv ustaških pokolja nad Srbima, bio je ubijen od ‘srpskih osvetnika’, četničkih izroda, tih švapskih i ustaških saveznika. Prerezali su grlo, koje je tako iskreno i snažno grmjelo iz bratske hrvatske duše protiv ustaških zločina nad srpskom nejači”.

Još jedan komunista, Marko Ristić, koji je napisao i predgovor za francusko izdanje Jame opremljeno bakrorezom Pabla Picassa, pribeležio je: “Da se našla bratoubilačka ruka koja je prolila tu svetu, pevajuću krv pesnika i borca za slobodu svoga naroda, da su uopšte mogli postojati četnički koljači i ustaški koljači-jamari, to je zajednička nesreća i Srba i Hrvata koji vole i svoj narod i njegovu slobodu”. Očigledno je reč o antisrpskim elementima, pretečama autošovinizma, o ljudima koji nemaju nimalo razumevanja za četnike koji su klali isključivo u samoodbrani, naročito bebe u kolevci, ili kad su kamom hteli da izraze protest protiv levičarske estetike.

Pišem, dakle prešutkujem

Goranova Jama doživela je silesiju izdanja posle rata, štampana je u stotinama hiljada primeraka, a zli komunisti su je čak uvrstili u obaveznu lektiru kako bi – pogađate – sakrili istinu o ustaškim zločinima u Jasenovcu. Nije to bio kraj komunističke strategije poricanja i prikrivanja jasenovačkih klanja. Odmah po oslobođenju objavljena je knjiga U mučilištu – paklu Jasenovac Đorđa Miliše, sledeće, 1946. godine, usledila je knjiga Grad mrtvih: Jasenovac 1943 Milka Riffera, a iste godine izlazi i izveštaj Zemaljske komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača pod naslovom “Zločini u logoru Jasenovac”.

Dve godine kasnije izlazi knjiga sećanja Jasenovac: 21. VIII 1941 – 31. III 1942. čiji je autor Drago H. Čolaković, a potom su nižu desetine izdanja o Jasenovcu: Zakon bezakonja: zapisi o ustaškim logorima Jasenovca i Stare GradiškeKrvave staze Mata Kudumije i Cveje Jovanović, roman Smrt je hodala četvoronoške Vladimira Carina, sećanja Egona Bergera 44 mjeseca u JasenovcuPetnaest hiljada vagona smrti: zapisi o ustaškim zatvorima i logorima Jasenovca i Stare Gradiške Mata Kudumije, S one strane svijeta: žrtve jasenovačkog logora Anta Zukanovića, zbornik Sećanja Jevreja na logor Jasenovac, studija Jasenovac i jasenovački logori Radovana Trivunčića, uspomene Čedomila Hubera Bio sam zatočenik logora Jasenovac, zbornici Riječi koje nisu zaklane: svjedočanstva preživelih zatočenika i Jasenovački logor: iskazi zatočenika koji su pobjegli iz logora i nebrojena druga izdanja. Pomenimo samo zbornik dokumenata Koncentracioni logor Jasenovac Antuna Miletića koji je objavljen u četiri toma, na preko 2.000 strana.

Nekome će komunistička strategija zataškavanja delovati u najmanju ruku čudno, pošto se uobičajilo uverenje da se prećutkivanje zločina najefikasnije sprovodi tako što se o njima ćuti. Takvi pojedinci i pojedinke su očigledno puke naivčine, oni naprosto ne razumeju pokvarenost komunističkog uma koji se dosetio da je zločine najbolje negirati tako što se o njima neprestano piše. Postoji osnovana sumnja da su ovu strategiju komunisti preuzeli iz priče Edgara Allana Poea Ukradeno pismo, pošto je čak i među njima bilo nekoliko pismenih ljudi koji su ponešto čitali.

Uostalom, sličnu strategiju poricanja danas primenjuju srpske neočetničke vlasti, pa zato u knjižarama vlada prava jagma za Razglednicom iz groba Emira Suljagića, upravo je objavljeno 376. izdanje Sarajeva za početnike Ozrena Kebe, Poljsku konjicu Marka Vešovića nemoguće je rezervisati u srpskim bibliotekama, a knjiga ratnih priča Pod pritiskom Faruka Šehića ne može se pronaći čak ni na Kupindu.

Sedma umetnost prećutkivanja

Nisu se komunisti zaustavili samo na knjiškom zataškavanju ustaških pokolja u Jasenovcu, već su posebnu pažnju posvetili kinematografskom prećutkivanju, znajući koliko je filmska umetnost popularna u širokim narodnim masama. Snimljeno je nekoliko filmova o Jasenovcu, ali i o drugim logorima, o holokaustu, o masovnom istrebljenju ljudi koje su sprovodili nacisti u saradnji sa kvislinzima. Odmah po oslobođenju, Gustav Gavrin i Kosta Hlavaty snimili su dokumentarac Jasenovac sa jezivim snimcima masakriranih leševa iz logora.

Igor Pretnar režirao je 1959. film Pet minuta raja po scenariju pisca Vitomila Zupana. Naredne godine snimljena su tri filma: slovenački reditelj France Štiglic režirao je igrani film Deveti krug (prikazan na Kanskom festivalu i nominovan za Oskara), crnogorski reditelj Stjepan Zaninović snimio je dokumentarac Poruke po scenariju Branka V. Radičevića, a italijanski reditelj Gillo Pontecorvo, koji se kasnije proslavio filmom Bitka za Alžir, snimio je u Jugoslaviji film Kapo koji je takođe bio nominovan za Oskara u kategoriji najbolji strani film.

Hrvatski reditelj Bogdan Žižić snimio je kratki dokumentarac Jasenovac 1966. godine, na prvoj komemoraciji u Spomen-području Jasenovac, a Žika Mitrović (koji je dve godine ranije snimio Marš na Drinu) režirao je Gorke trave po scenariju Fride Filipović. Naredne godine Eduard Galić snima igrani film Crne ptice koji se temelji na istinitoj priči njegovog tasta Grge Gamulina koji je pred kraj rata uspeo da pobegne iz logora Stara Gradiška. Iste godine bosanskohercegovački reditelj Suad Mrkonjić snimio je film Djeca iz pakla iz perspektive deteta logoraša.

Gojko Kastratović 1973. snima dokumentarac o Jasenovcu Evanđelje zla, deset godina kasnije legendarni Lordan Zafranović napravio je dokumentarac Krv i pepeo Jasenovca. Vladimir Tadej snimio je 1987. film Kula smrti: Gradiška Stara logor broj 5. Ustaški zločinci prikazivani su i u drugim filmovima, na primer u filmu Zastava Branka Marjanovića iz 1949. godine, u Padu Italije i Večernjim zvonima Lordana Zafranovića, u Kraju rata Dragana Kresoje, u seriji Nepokoreni grad Eduarda Galića, a jezivu scenu klanja u autobusu iz Zafranovićeve Okupacije u 26 slika nemoguće je zaboraviti.

Spomen-područje Jasenovac

U socijalizmu se baš udarnički radilo na prećutkivanju nacističkih zločina, posebice ustaških klanja u Jasenovcu, tako da ne čudi što se takoreći do juče o tome ništa nije znalo, sve dok Vučić nije rešio da otkrije dugo skrivanu istinu uz malu pomoć filmske ekipe. Četiri pomenuta filma napravljena su u produkciji Spomen-područja Jasenovac: Evanđelje zlaKrv i pepeo JasenovcaKula smrti i Žižićev Jasenovac. Kakvo sad Spomen-područje Jasenovac? Ako se istina o ustaškim klanjima u Jasenovcu tako brižljivo skrivala, zar je iko znao da je taj logor postojao i gde se nalazio?

Zle komuniste nije mrzelo da naprave memorijalni kompleks, da angažuju najvećeg umetnika među arhitektama Bogdana Bogdanovića da napravi spomenik, čuveni Kameni cvet, da postave još nekoliko spomenika i spomen-ploča, da obeleže mesta stradanja, da naprave muzejsku postavku i izdavačku delatnost, da štampaju razglednice, značke i priveske. Škole iz cele SFRJ organizovale su masovne posete učenika i nastavnika Jasenovcu, a mnoga deca su doživljavala traume gledajući jezive slike ustaških zločina. Toliko su komunisti sistematski radili na prećutkivanju da je po broju posetilaca Memorijalni muzej Jasenovac nadmašivao gotovo sve muzejske institucije u bivšoj Jugoslaviji.

Neočetnička propaganda

Koliko su zli komunisti bili agilni u zataškavanju Jasenovca govore i neki statistički podaci. U knjizi Objavljeni izvori i literatura o jasenovačkim logorima Jovan Mirković navodi da je do 2000. godine o konc-logoru Jasenovac objavljeno 1.188 knjiga, 1.544 teksta i 108 zbirki dokumenata. Najveći broj izdanja štampan je osamdesetih godina, dakle u vreme poznog socijalizma. Stvarno su Tito i komunisti učinili nadljudske napore da sakriju istinu o ustaškim zločinima u Jasenovcu, teško da su još nešto mogli da naprave.

I posle svega ovoga dođu neki propagandisti i mrtvi hladni udaraju na sva zvona kako je u socijalizmu skrivana istina o Jasenovcu. Razumem da neočetničkim propagandistima nije lako, težak je posao stalno izmišljati kojekakve lagarije iz najnižih pobuda, ali mogli bi ipak malo da se potrude pa da smisle nešto što nije baš apsolutna budalaština u koju niko sa zrnom mozga ne može da poveruje. Doduše, njima nije bitno da lažu ubedljivo, pošto se ionako obraćaju publici kojoj je do istine stalo manje nego do lanjskog snega.

Oni bi prosto da budu nastavljači četničke ideologije koja je dovela do najstrašnijih zločina devedesetih i da istovremeno osude ustaške zločine, a to baš ne ide zajedno. Četnici su bili saveznici Vermahta i ustaša, pomagali su u slanju srpskog stanovništva iz Potkozarja u Jasenovac i Jastrebarsko. Sve je prilično jednostavno: neočetnici ne mogu da iniciraju snimanje filmova o Jasenovcu, jer su njihovi duhovni očevi u Drugom svetskom ratu sarađivali s ustašama. Bili su saveznici u zločinu i izdaji, bili su dve strane iste krvave kame. Uzaludni su svi neočetnički pokušaji, nema tog filma ili umetničkog dela koje može da genocid koji su počinile srpske snage devedesetih opravda i prekrije ustaškim genocidom iz četrdesetih. Tome umetnost ne služi, to je posao za zločinačku propagandu.

Istine koje su zaista skrivene

Ipak, treba razumeti tankoćutne duše koje boli kad se zločini prećutkuju, kad se od javnosti skriva istina o jezivim zločinima. Mislim da bi trebalo izaći u susret ovim dušama prepunim empatije i snimiti čitav niz filmova o zločinima koji su nepoznanica za većinsku Srbiju. Neka država otvori kesu za ovakve projekte, sad smo videli da para ima, pogotovo kad treba otkrivati dugo prećutkivane i potiskivane tajne. Evo, za početak, mogao bi neki srpski reditelj da snimi film o pokolju na Korićanskim stijenama, kad su srpske snage streljale Bošnjake i bacale ih u jamu, pomalo podseća na ustaške zločine, pa im je tematika bliska. Mogao bi neko da snimi film i o aprilu 1992. godine u Podrinju, kad su JNA i paravojne formacije masovno ubijale i proterivale Bošnjake iz gradova i sela.

Ako im je do logorske tematike, mogu za početak da obrade logore u okolini Prijedora, Omarsku, Keraterm i Trnopolje, a posle neka krenu redom, bilo ih je na stotine. Spaljivanje živih ljudi u Višegradu u izvedbi Milana Lukića takođe može da bude tema za film, ali i hotel Vilina vlas koji je ovaj zlikovac pretvorio u logor za silovanje Bošnjakinja. Jedan film mogao bi da bude posvećen rušenju 534 džamije u Bosni i Hercegovini, to može i u dokumentarističkoj formi.

Toliko je neobrađenih tema, toliko skrivenih istina da tu ima posla za srpsku kinematografiju narednih nekoliko decenija: opsada Sarajeva, bele trake u Prijedoru, razaranje Mostara, napad na Dubrovnik, rušenje Vukovara, pokolj na Ovčari, otmica putnika iz voza u Štrpcima, Manjača, opsada Bihaća, napad na Kozarac, ubijanja po Banjaluci, masovne grobnice (primarne, sekundarne, tercijarne), masakr u Račku, masakr u Podujevu, masakr u Suvoj Reci, leševi u hladnjačama, dečji klikeri i pismeni zadaci pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici, operacija Potkovica, pokolj u Drenici, genocid u Srebrenici…

Eto im prilike da – što bi rekao onaj već citirani novinar – prekinu mučno ćutanje, tu grozomornu višedecenijsku tišinu koja je ponovo ubila na stotine hiljada mučenika. Ili se ipak radi o čudnovatoj sorti ljudi koja žrtvi prvo pogleda u ličnu kartu, proveri joj nacionalnu pripadnost, prebroji krvna zrnca, pa ako vidi da su iz istog plemena – onda odluči da oseti empatiju jedno pet minuta, a potom krene da poziva na osvetu i klanje civila.

Ne treba se zavaravati: pristalice zločinačkih ideologija nemaju saosećanja ni za žrtve koje pripadaju njihovom narodu, zato su četnici mirno klali Srbe i slali ih u ustaške logore, a Ratko Mladić naređivao: “Tuci Velušiće, nema mnogo srpskog življa tamo!” Kad se takvi prihvate obrađivanja teme zločina i stradanja, onda žrtve budu stavljene u funkciju režimske nacionalističke propagande. Sve što nastane iz ovakvih niskih pobuda samo je još jedno ruganje žrtvama i njihovoj besprimernoj patnji.

Autor: Tomislav Marković (balkans.aljazeera.net)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala

Povodom slučaja Barbalić, ispred sedišta Srpske radikalne stranke u Zemunu Žene u crnom, Inicvijativa mladih i Pokret za Zemun organizovali su danas protest

Published

on

By

Protest je trajao nešto kraće od sat vremena, a učesnike je obezbeđivala policija.

Kako je javila reporterka Danasa sa lica mesta, policija je na početku napravila prsten između demonstranata i nekoliko radikala.

Nakon što došlo je do dobacivanja od strane okupljenih radikala, broj pripadnika policije udvostručio, a protest je okončan bez većih incidenata.

Okupljeni radikali nosili su dela Vojislava Šešelja.

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 2
Foto: J. Jovanović/Danas
Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 3
Foto: J. Jovanović/Danas

Podsetimo, navršava se četvrt veka otkada je radikalska vlast u Zemunu, na čelu sa Vojislavom Šešeljem, isterala iz stana porodicu Barbalić, pod parolom da „Zemunu neće ustaše“ a srpske institucije ozakonile i legitimizovale tu otimačinu.

Barbalići još uvek traže pravdu na međunarodnom sudu u Strazburu, a protagonisti tog sramnog proterivanja iz Beograda porodice sa hrvatskim poreklom, zauzimaju ili su zauzimali čelna mesta u državi.

J.J.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/napeto-ispred-sedista-srs-u-zemunu-protest-podrske-porodici-barbalic-jake-policijske-snage-cuvale-demonstrante-od-radikala/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Imenovani članovi Odbora direktora NIS-a, Danica Drašković među njima

Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je da je Skupština te kompanije imenovala 11 članova Odbora direktora.

Published

on

By

Članovi Odbora direktora NIS-a su Vadim Jakovljev, Pavel Oderov, Anatolij Černer, Aleksej Jankevič, Kiril Tjurdenjev, Vsevolod Vorobjov, Dragutin Matanović, Dejan Radenković i Danica Drašković.

Za nezavisne članove Odbora direktora imenovani su Olga Visocka i Aleksandar Čepurin.

Skupština akcionara, koja je održana juče, odobrila je raspodelu prošlogodišnje dobiti, kako je i predložila uprava kompanije.

Akcionari će podeliti 25 odsto prošlogodišnjeg profita, što je duži niz godina bila uobičajena praksa kompanije koju je prošle godine prekinula pandemija.

Ovogodišnja dividenda iznosi 5,78 milijardi dinara odnosno 35,46 dinara po akciji što daje prinos na trenutnoj ceni od 5,9 odsto.

Kao dan dividende utvrđen je 19. jun.

Kompanija je prošle godine ostvarila nekonsolidovani profit od 23,1 milijardu dinara, a preostali iznos dobiti u visini od 17,35 milijardi dinara ostaće neraspoređen.

Beta

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310071/Imenovani-clanovi-Odbora-direktora-NIS-a-Danica-Draskovic-medju-njima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Regionalni vodovodi jedini put da Vojvođani dobiju ispravnu vodu

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je odluka kikindskih vlasti da kubik vode i kanalizacionih usluga poskupi za 39,40% skandalozna. Građani Kikinde zahtevaju ispravnu pijaću vodu, a ne drastična poskupljenja

Published

on

By

Novi Sad, 01. jul 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je odluka kikindskih vlasti da kubik vode i kanalizacionih usluga poskupi za 39,40% skandalozna. Građani Kikinde zahtevaju ispravnu pijaću vodu, a ne drastična poskupljenja.

Ova odluka znači da će JP „Kikinda“ u gradskim mesnim zajednicama račun za dva člana domaćinstva naplaćivati 1.698 dinara i biće uvećan za 565 dinara, za četvoročlano domaćinstvo koje sada plaća 2.260 dinara nova cifra biće 3.278, što znači da je uvećan za 1.000 dinara. Prema novom cenovniku, u selu dva člana plaćaju 600 dinara, a sa novim povećanjem od 256 dinara dobijaće za uplatu 858. Četvoročlana seoska porodica dosadašnji račun od 1.204 dinara plaćaće za 395 dinara više.

Problem ispravne pijaće vode u Vojvodini ima preko 700.000 građana. Dosadašnji pokušaji rešavanja problema, kao onaj u Zrenjaninu na primer, nisu dali nikakve rezultate.

Očito je i da je kikindska vlast na pogrešnom putu.

Jedino rešenje je izgraditi sistem regionalnih vodovoda i tako omogućiti svim građanina Vojvodine ispravnu pijaću vodu.

LSV zahteva da kikindska vlast shvati ozbiljnost situacije i najzad počne da radi u interesu građana.

Miroslav Grujić

Predsednik LSV Kikinda

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za vojvođanske Ukrajince odluka Skupštine Vojvodine da osudi poplavu simbola ruske agresije bila bi izuzetan gest

Ukrajinska manjinska zajednica izložena proruskoj propagandi

Published

on

By

Podrška Skupštine AP Vojvodine domaćoj ukrajinskoj zajednici, koja mahom živi u toj pokrajini, zvaničnom osudom podrške agresiji Rusije na Ukrajinu, koja je svakodnevno vidljiva u javnosti i na ulicama od samog početka, bio bi izuzetran gest, ukrajinska zajednica bi to primila pozitivno, a svakako bi se to odrazilo i na međunarodni imidž Srbije, ocenio je za Autonomiju Miroslav Hočak, član Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine i potpredsednik Evropskog kongresa Ukrajinaca.

Sa druge strane, u pokrajinskom parlamentu za naš portal kažu da nema zvaničnih inicijativa tim povodom.

Gotovo od prvog dana agresije Rusije na Ukrajinu, fasadama zgrada u Novom Sadu, ali i nekih drugih gradova, prisutni su znakovi podrške Rusiji, popuz slova „Z“ i drugih grafita, dok mediji sa nacionalnim frekvencijama i tabloidi mahom podržavaju rusku stranu. Moguće je legalno kuptiti majice s znamenjem koje podržava rusku agresiju i uništavanje Ukrajine, poput slova „Z“ ili one na kojima piše Mariupolji slično, ista znamenja su se videla i na bojnim protestima organizovanim od strane desničarskih organizacija, a neretko su ih imali i članovi vladajućih stranaka.

Foto: Autonomija

Izvesno je da je izostanak osude od strane nadležnih samo podstakao prorusko raspoloženje, kažu naši sagovornici, uz ocenu da će se teško tu nešto promeniti, imajući u vidu čvrst ruski zagrljaj u koji nas je vlast uvukla.

Miroslav Hočak za Autonomiju kaže da to nije nimalo prijatno okruženje za vojvođanske Ukrajince.

Ukrajinci su zvanično priznata manjnska zajednica u Srbiji. Prema popisu iz 2011. godine, ta zajednica broji oko pet hiljada članova, koji uglavnom žive u Vojvodini, mahom u opštinama Kula i Vrbas.

„U ovom slučaju izigravati neku neutralnost, to je u suštini podrška Rusiji. Ne možeš u ovom biti neutralan, ali razumemo u kakvoj zemlji živimo. Osamdeset odsto građana je ne proruski nego proputinovski raspoloženo, ali od početka rata u Ukrajini i broj proukrajinskih, odnosno onih koji realno rezonuju, se povećava, jer u suštini vide šta se radi i šta se dešava“; istakao je Hočak.

On smatra da je takav odnos u javnosti rezultat izuzetno jake ruske propagande koja je u Srbiji na vrloo visokom nivou.

Miroslav Hočak (Foto: privatna arhiva)

„Kad prođeš negde ulicom i vidiš čoveka s takvom majicom, nije ti svejedno. I naravno da bi i to trebalo na neki način da se reguliše kao u zemljama Evrope, gde je dosta država to zabranilo na zakonodavnom nivou. U suštini, izjednačili su nacističke znakove iz Drugog svetskog rata sa ovim „Z“ znakom“, ukazuje Hočak.

Nada se da bi, nakon formiranja novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, slična inicijativa mogla da se pojavi tamo, od strane opozicionih poslanika koji do sada nisu bili u parlamentu.

Foto: Autonomija

Pastor: Nije bilo inicijativa za reakciju Skupštine Vojvodine

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor ozjavio je za Autonomiju da je poslednjih meseci lično bio u čestom kontaktu sa predstavnicima ukrajinske nacionalne zajednice koja živi u pokrajini, te da od njih nije dobio saznanja o postojanju osećaja njihove ugroženosti i nesigurnosti.

U sredinama u AP Vojvodini, u kojima je ova zajednica najprisutnija, nastavlja Pastor, dobio je uveravanja o uobičajeno skladnim međunacionalnim odnosima u svakodnevnom životu.

Ištvan Pastor (Foto: skupstinavojvodine.gov.rs)

Predsednik vojvođanskog parlamenta istakao je i da je Poslovnikom o radu Skupštine AP Vojvodine propisan postupak donošenja akata, kao i to ko su ovlašćeni predlagači akata iz nadležnosti Skupštine, ali da do sada nije podnet nijedan predlog od strane ovlašćenih predlagača za donošenje nekog akta u vezi sa pomenutim pitanjem osude podrške agresiji.

„Pored toga, ukazujem na činjenicu da nijedan od organa AP Vojvodine, kao ni radnih tela Skupštine AP Vojvodine u čijoj nadležnosti se nalaze pitanja međunacionalnih odnosa na teritoriji AP Vojvodine nije u vezi sa navedenim pitanjem ukazao na potrebu preduzimanja mera, a koje su u nadležnosti Skupštine. Ukoliko do ovakve inicijative dođe, Skupština APV će postupiti u skladu sa propisanom procedurom. Isto tako, Skupštini AP Vojvodine u vezi sa navedenim pitanjem do današnjeg dana formalno se nisu obraćali ni predstavnici ukrajinske nacionalne zajednice u AP Vojvodini“, napomenuo predsednik vojvođanskog parlamenta.

On je naglasio i da mu je i lično i kao predsedniku Skupštine APV izuzetno stalo do osećaja mira i sigurnosti svakog građanina, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

„Sve pojave koji bi to ugrozile najoštrije osuđujem“, rekao nam je Pastor.

Foto: Autonomija

„Ne možemo se izjašnjavati o tako važnim svetskim pitanjima“

Međutim, Pastorovo raspoloženje ne dele sve njegove kolege, te se čini da je u pokrajinskom parlamentu „proukrajinski“ stav u manjini.

Poslanik Srpske napredne stranke Nenad Borović rekao je za Autonomiju da inicijativa kojom bi se na nivou Skupštine osudila javna podrška ruskoj agresiji nad Ukrajinom, kao znak dobre volje prema domaćim Ukrajincima nije moguća jer, kako tvrdi, Skupština AP Vojvodine nema takve nadležnosti.

Nenad Borović (Foto. Autonomija)

Dodao je i da se eventualno o toj temi mogu izjasniti kao pojedinci, ali ne kao poslanička grupa.

„Mi kao poslanici nemamo ni statutarnu mogućnost niti poslovničku da se izjašnjavamo, osim ako ne bude neko predožio, pa da zaumemo stav. Da li bi Kolegijum Skupštine ili predsednik skupštine, gospodin Pastor, izašao sa nekom deklaracijom, ne znam kako bi to moglo da izgleda, ali mi kao Skupština nemamo u svojim nadležnostima uopšte predviđeno da se možemo izjašnjavati o tako važnim svetskim pitanjima kao što je pitanje sukoba u Ukrajini“, rekao je Borović.

On je naveo da se „državni vrh opredelio“ i rekao da je u pitanju akt agresije, te da je „predsednik Aleksadar Vučić o tome govorio i u Ujedinjenim nacijama“, i da tu dileme za njih nema.

Za radikale je situacija jasna – dolazi u obzir jedino i isključivo podrška Rusiji. Poslanik Đurađ Jakšić je za Autonomiju potvrdio da i sam ima majicu sa znakom“Z“, a njegove kolege i on na reverima tokom zasedanja nosili su lentu kao znak podrške ruskoj agresiji.

„Skupština AP Vojvodine ima daleko veće probleme i brige, kao i Pokrajinska vlada“, kaže Jakšić i ponavlja da je stav SRS da Republika Srbija ni po koju cenu ne sme uvesti sankcije „bratskoj Ruskoj federaciji“, koja je „jedini pravi tradicionalni saveznik Srbije i neko ko čuva njen teritorijalni integritet u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“.

Đurađ Jakšić (Foto: Autonomija)

„Za razliku od svih drugih predstavnika na političkoj sceni, mi se zalažemo ne za neutralnost, nego za politički, ekonomski i vojni savez sa bratskom Rusijom. A vama, ubeđen sam, da je poznato da je Ruska federacija isprovocirana na tu specijalnu vojnu operaciju koju je započela 24. februara dece“, istakao je Jakšić.

LSV: Skupština Vojvodine treba da se izjasni

Sa druge strane, Liga socijaldemokrata Vojvodine bi, kaže za Autonomiju njen poslanik Saša Šućurović, mogla da pokrene ovu temu pred vojvođanskim parlamentom, uz podsećanje da je na njihovim stranačkim prostorijama od prvog dana rata istaknuta ukrajinska zastava.

„Kod Lige je jasno ko je agresor a ko je žrtva u ovom ratu i svakako će poslanička grupa Lige pokušati da Skupština Vojvodine nametne tu temu i da se Skupština Vojvodine izjasni upravo zbog manjina i Ukrajinaca koji žive na teritoriji Vojvodine“, rekao nam je Šućurović.

Saša Šućurović (Foto: Automomija)

On je kazao da je dovoljno samo uključiti TV da bi se videla snaga proruske marketinške mašinerije u Srbiji i Vojvodini.

„Kada bi neka institucija dala neku podršku, naši sugrađani, odnosno ljudi koji žive u Vojvodini drugačije bi se osećali. Videćemo kako druge poslaničke grupe razmišljaju“, dodao je Šućurović.

Interesantno je pomenuti u kontekstu atmosfere u društvu i da su ovih dana inače u Sremskim Karlovcima, na otkrivanja biste ruskom caru Petru Velikom (što je po sebi svojevrsna provokacija), uz predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, bili i ljudi u majicama sa slovom „Z“ i zastavama otcepljenih proruskih pokrajina. A Vučević je tek nešto pre više od godinu dana svečano otkrio bistu ukrajinskom pesniku i slikaru Tarasu Ševčenku, koja je od početka agresije u nekoliko navrata skrnavljena slovom istim simbolom agresije – „Z“.

Varga: Svaka inicijativa koja je na strani žrtve je dobra

Politikolog i novinar Boris Varga za Autonomiju ocenjuje da je svaka inicijativa koja je na strani žrtve dobra, pogotovo u uslovima političke i ideološke monolitnosti režima naprednjaka.

On kaže da je sramota da Republika Srbija nije pokazala iskrenu podršku i saosećaj sa Ukrajinom u uslovima ruske agresije, podsetivši da je zvanični Beograd učinio samo ono što je morao, pravdajući se Rusiji kako je to učinio pod međunarodnim pritiskom.

„Ne može se ni u snu zamisliti da Brnabić, Dačić ili Vučić posete Ukrajinu i obiđu Irpinj, Buču. To bi faktički značilo da priznaju genocid u Srebrenici, zločine na Kosovu, čime se suočavanje sa prošlošću i zločinima na prostoru bivše Jugoslavije stavlja u širi kontekst novih civilizacijskih opredeljenja u uslovima rata u Ukrajini“, istakao je Varga.

Boris Varga (Foto: N1)

On smatra da će Srbiji biti teško u Evropi sa takvim vrednosnim opredeljenjima, ali podseća da je realnost takva da se naše društvo menja i integriše u EU jedino pod pritiskom.

Zato je svaka inicijativa osude rata u Ukrajini važna. Ukrajinskoj zajednici, a posebno izbeglicama iz Ukrajine veoma je neprijatno i strašno kada u Srbiji vide proteste sa neofašističkim znakom „Z“ i svugde okolo portrete Putina. Ukrajinska i rusinska zajednica je imala strah i 2014. godine, kada su iz Novog Sada i Srbije odlazili dobrovoljci u Donbas da ratuju na strani separatista“, napominje Varga.

Naš sagovornik dodaje da se mora imati u vidu da je ukrajinska manjinska zajednica u Srbiji prilično izložena proruskoj propagandi medija i da među njima ima različitih stavova, od kojih su pojedini pomalo zabrinjavajući. Ipak, dodaje Varga, jedno je strah, a drugo ravnodušnost i ponašanje kao da se u Ukrajini ne odigravaju razarajući sukobi.

Dalibor Stupar (Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/za-vojvodjanske-ukrajince-odluka-skupstine-vojvodine-da-osudi-poplavu-simbola-ruske-agresije-bila-bi-izuzetan-gest/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Disciplinske prijave protiv Vladimira Đukanovića završile u fioci

Protiv člana Glavnog odbora SNS-a prošle godine pokrenuta tri postupka pred Advokatskom komorom Beograda

Published

on

By

foto BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

Protiv advokata Vladimira Đukanovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, krajem prošle godine pokrenuta su tri disciplinska postupka

Međutim, iako Statut Advokatske komore Beograda, čiji je Đukanović član, propisuje hitno postupanje disciplinskih organa, osim početnih radnji, u ovim predmetima se nije postupalo gotovo osam meseci.

Vladimir Đukanović, iako se svega četiri godine bavi advokaturom, postao je jedan od najpoznatijih advokata u zemlji. Tome je u prvenstveno kumovala činjenica da je Đukanović i pored svog neiskustva, angažovan u nekim od najznačajnijih krivičnih postupaka u zemlji. Đukanović, između ostalog zastupa Predraga Koluviju, vlasnika kompanije Jovanjica, Dijanu Hrkalović, bivšu državnu sekretarku MUP-a, ali i Andreja Vučića, brata predsednika Srbije.

Osim što je jedan od najpoznatijih Đukanović je i jedan od najkontroverznijih advokata u zemlji. Uz advokaturu ovaj visokopozicioniran član vladajuće stranke istovremeno obavlja funkcije narodnog poslanika, predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, a po poziciji je i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, tela koja između ostalog odlučuju o izboru i napredovanju sudija i tužilaca. Uz sve ove poslove Đukanović stiže i da se bavi novinarstvom, vodeći emisiju na televiziji Kopernikus i intervjue na portalu tabloida Objektiv.

Koliko problematično može da bude kada jedna osoba obavlja sve ove fukcije najbolje se videlo 3. oktobra prošle godine kada je objavljen intervju koji je Đukanović obavio sa svojim klijentom Predragom Koluvijom. U tom intervjuu Koluvija je, koji je nedugo pre toga pušten u kućni pritvor, iznosio odbranu optužujući policijske službenike da su mu namestili slučaj, kao i da su pokušali da ga primoraju da za masovnu proizvodnju kanabisa okrivi Andreja Vučića, brata predsednika Srbije.

Ovaj intervju predstavljao je incijalni događaj za tri disciplinska postupka koja su protiv Đukanovića pokrenuta pred organima Advokatske komore Beograda. Prvi postupak iniciran je 5. oktobra 2021. godine od strane Disciplinskog tužioca AKB-a, a na osnovu teksta objavljenog u listu Politika. Istog dana, komora je primila i disciplinsku prijavu advokata iz Užica Desimira Dragojlovića.

Postupajući zamenik disciplinskog tužioca je u skladu sa Statutom AKB-a poslao Đukanoviću prijave na izjašnjenje, čime je i formalno pokrenut disciplinski postupak. Đukanović se u zakonskom roku izjasnio i poslao svoj odgovor 18. oktobra. Treća diciplinska prijava protiv Đukanovića stigla je u komoru 3. novembra, a poslao ju je Komitet pravnika za ljudska prava – JUKOM. U njoj oni su istakli da je Đukanović počinio više teških disciplinskih prestupa. Svojim postupanjem, navodi se u prijavi, on je ugrozio samostalnost i nezavisnost advokature, nedostojnim ponašanjem narušio je ugled profesije, a pritom je odao advokatske tajne i stračunato reklamirao sebe. Na ovu prijavu, Đukanović je odgovorio 10. januara.

I iako Statut Advokatske komore Beograda propisuje da su disciplinski organi komore dužni da postupaju hitno, po ovim prijavama više ništa nije učinjeno. Prema Statutu, nakon što se okrivljeni advokat izjasni, postupajući zamenik disciplinskog tužioca mora da donese odluku – ili da podigne optužnicu ili da prijavu odbaci.

Disciplinska tužiteljka Advokatske komore Beograda advokatica Biljana Kajganić za Danas pojašnjava da je ona, uvidevši da se u predmetu ne postupa, izdala obavezno uputstvo postupajućem zameniku disciplinskog tužioca, kako bi se stvar pokrenula. Nakon što postupajući zamenik nije u roku od sedam dana postupao po uputstvu, ona je predmet predala drugom zameniku u nadležnost.

– Trenutno radim na jednom drugoj optužnici, a čim sa tim završim pomoći ću kolegi da odluči u tim predmetima, kazala je Kajganić. Na pitanje kada je donela odluku da predmet dodeli drugom zameniku disciplinskog tužioca ona je rekla između deset i petnaest dana. Danas je početkom juna Advokatskoj komori Beograda poslao pitanja vezana za disciplinske prijave protiv Đukanovića.

Zamenik tužioca od koga su oduzeti predmeti o Đukanoviću je advokat Nikola Vulović. On nije sa preciznošću mogao da odgovori na pitanje zbog čega od oktobra prošle godine nije postupao po prijavama protiv Đukanovića, ističući da je bio preopterećen predmetima i da je zbog toga i zamolio disciplinsku tužiteljku da mu smanji broj predmeta. Upravo to je i razlog zbog kojeg su, kako je naveo, predmeti protiv Đukanovića prebačeni drugom zameniku disciplinskog tužioca.

Desimir Dragojlović, advokat iz Užica koji je podneo jednu od disciplinskih prijava kaže da se na taj korak odličio nakon intervjua koji je Đukanović vodio sa Koluvijom.

– Ja se ovim poslom bavim 35 godina i tada me je prvi put bila sramota svoje profesije. Takvim ljudima nije mesto u advokaturi. To što Đukanović radi je trgovina interesom i otvoren uticaj na sud, kaže Dragojlović.

On ističe da je Đukanović, nakon oštrih kritika javnosti još intenzivnije nastavio da zloupotrebljava svoj položaj, pokazujući da mu niko ništa ne može.

– Ne iznenađuje me činjenica da komora ništa nije uradila sa disciplinskim prijavama protiv Đukanovića. Ovde nije toliko problem u Đukanoviću, već mnogo više u tom nečinjenju komore koja je, kao i brojne druge institucije, postala zarobljena, kaže Dragojlović.

Vladimir Đukanović je u toku jučerašnjeg dana bio nedostupan za komentar.

V.Jeremić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/disciplinske-prijave-protiv-vladimira-djukanovica-zavrsile-u-fioci/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Razgovor Makrona i Bajdena koji je uzburkao strasti na svetskom tržištu nafte – zabrinutost zbog cena i snabdevanja

Dva velika proizvođača nafte u okviru OPEC-a, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati teško da mogu da povećaju proizvodnju – to su novinari mogli delom da čuju, a delom da pročitaju sa usana predsednika Francuske Emanuela Makrona tokom njegovog razgovora sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom na marginama Samita G7

Published

on

By

Dva velika proizvođača nafte u okviru OPEC-a, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati teško da mogu da povećaju proizvodnju – to su novinari mogli delom da čuju, a delom da pročitaju sa usana predsednika Francuske Emanuela Makrona tokom njegovog razgovora sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom na marginama Samita G7.

UAE i Saudijska Arabija su smatrane zemljama u okviru OPEC-a koje imaju kapacitet da povećaju proizvodnju i globalne isporuke da bi se eventualno ograničile cene sirove nafte.

Emanuel Makron je rekao Bajdenu: “Imao sam telefonski razgovor za MbZ”. Koristio je skraćenicu aludirajući na lidera UAE šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, prenela je agencija Rojters.

“On mi je rekao dve stvari. Na maksimumu smo proizvodnih kapaciteta. To je ono što on tvrdi”, rekao je predsednik Francuske i dodao: “Onda je naveo da Saudijci mogu da povećaju proizvodnju za 150 (hiljada barela dnevno), Možda malo više, ali nemaju velike kapacitete u narednih šest meseci”, naveo je Makron.

Ubrzo nakon toga se zvaničnim saopštenjem oglasio ministar energetike UAE koji je rekao da ta zemlja proizvodi količine nafte prema dogovorenim kvotama OPEC+, odnosno 3.168 miliona barela dnevno.

 

“S obzirom na skorašnje medijske izveštaje, želim da pojasnim da UAE proizvode blizu maksimalnih proizvodnih kapaciteta na osnovu trenutnih aranžmana u okviru OPEC+”, rekao je ministar energetike Suhali bin Muhamed al Mazrouei.

Nakon što je Rojters izvestio o Makronovim komentarima u ponedeljak, cena sirove nafte je skočila za 1,7 odsto na oko 115 dolara po barelu.

Kolike kapacitete imaju Saudijska Arabija i UAE?

Inače, Saudijska Arabija proizvodi 10,5 miliona barela nafte dvnevno, i navodno ima kapacitet od oko 12 ili 12.5 miliona, što znači da bi teoretski mogla da poveća proizvodnju za oko dva miliona.

UAE proizvodi oko tri miliona barela dnevno, a ima kapacitet od oko 3,4 miliona, a radi na tome da se to poveća na ukupno četiri miliona dnevno.

Cene nafte u svetu konstantno rastu prethodnih meseci zbog smanjenog snabdevanja i oporavka potražnje posle pandemije koronavirusa. Cene su dodatno skočile od kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Međutim, dan pre početka rata, cene su već porasle za 55 odsto.

Veča potražnja za naftom se podudara sa gubitkom od oko milion barela prerađivačkih kapaciteta u poslednje tri godine, uglavnom zbog zatvaranja fabrika koje nisu bile profitabilne kada je potražnja pala na vrhuncu pandemije. Veliki faktor bio je zatvaranje rafinerije Alijansa u Luizijani.

U ponedeljak je iz kancelarije predsednika Francuske saopšteno da bi međunarodna zajednica trebalo da istraži sve načine da ublaži krizu sa eenrgentima, uključujući i razgovore sa zemljama kao što su Iran i Venecuela.

Evropa traži načine da zameni oko dva miliona barela dnevno ruske nafte i oko dva miliona barela dnevno rafinisanih proizvoda.

Šta podrazumeva embargo EU na uvoz ruske nafte?

Lideri EU su krajem maja, posle skoro mesec dana od kada je iznet predlog šestog paketa sancija protiv Rusije, konačno postigli dogovor o embargu na uvoz ruske nafte. Međutim, te sankcije su selektivne. Embargo će biti usmeren samo na uvoz nafte preko mora, što znaći da će ona, barem zasad, nesmetano da “teče” naftovodom “Družba” kroz praktično veliki deo Evrope.

Takođe, tada je saopšteno da će sankcije na uvoz sirove nafte koja se prevozi tankerima biti uvedene u narednih šest meseci, a one koje se odnose na prerađene proizvode kroz osam meseci. 

 

EU je ruski naftni klijent broj jedan. Predratni podaci pokazuju da EU dnevno kupuje u proseku oko 2,2 miliona barela sirove nafte, zajedno sa 1,2 miliona barela rafinisanih proizvoda. 

Samo od početka sukoba 24. februara do kraja maja, zemlje članice su potrošile oko 30 milijardi evra na rusku naftu, podaci su alata za praćenje koji je uspostavila nezavisna organizacija Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/53772/razgovor-makrona-i-bajdena-koji-je-uzburkao-strasti-na-svetskom-trzistu-nafte-zabrinutost-zbog-cena-i-snabdevanja/vest

Continue Reading

Trending