Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kako izgleda nebriga: Špicerov dvorac postao “dvorac špriceva”, obnova samo reč

Dvorac porodice Špicer u Beočin star je više od 120 godina, pod zaštitom je Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a već četvrt veka propada bez odgovarajuće reakcije nadležnih.

Published

on

Prema navodima arhitekata, Špicerov dvorac jedan je od najvećih “bisera arhitekture kitnjaste secesije u ovom delu Evrope”. 

Međutim, više od 25 godina potpuno je zapušten, gotov bez ikakve reakcije nadležnih institucija. 

Ovo zdanje je odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine proglašeno za spomenik kulture i time je potpalo pod direktnu zaštitu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Po samom donošenju taksativno su navedene mere zaštite od kojih gotovo ni jedna nije sprovedena u delo.  

Umesto najavljene rekonstrukcije, dvorac postao deponija

 Kada je gorepomenuta odluka Vlade Republike Srbije donesena, utvrđene su mere zaštite spomenika kulture kojima bi isti, kao i bašta koja ga okružuje, trebalo da budu zaštićeni od propadanja. 

Neke od njih su: promena namene objekta u okviru kulturnih institucija tipa biblioteke ili muzičke škole, zadržavanje osnovnog izgleda objekta, obnavljanje građevinske opreme i zidne dekoracije prema postojećoj, uređenje parka koji okružuje objekat. 

Sudeći prema stanju koje su reporteri 021.rs zatekli na terenu, više je nego jasno da je ovaj objekat umesto spomenika kulture zapravo postao odraz nekulture, kako građana koji isti godinama “čerupaju” i uništavaju, tako i nadležnih institucija koje se nisu pobrinule da do toga ne dođe.

Meštanka Beočina koja prikuplja podatke i radi na izradi prve monografije o Špicerovom dvorcu Jelena Viktorova, za 021.rs kaže da Zavod kao nadležna institucija nije predložio bilo kakvo rešenje, te je i to čekanje dovelo do problematične statike objekta.  

“Zavod za zaštitu spomenika kulture nedovoljno čini i o dvorcima se govori paušalno. Nisu izašli sa bilo kakvim konkretnim aktivnostima iako se građani Beočina još uvek nadaju da bi se nešto konačno moglo desiti po pitanju rekonstrukcije ovog dvorca. Statika objekta nedvosmisleno jeste problematična i da li je moguće i izvodljivo uraditi rekonstrukciju, o tome što pre mora da odluči struka. Plan za dalje mora da postoji”, kaže Viktorova. 

Ona dodaje i da je “užasna” količina smeća koja se oko dvorca i u njemu samom skuplja. 

“Iako dvorac načelno nije u nadležnosti opštine, opet bi bilo dobro da se reši bar problem nagomilanog smeća i uređenja zelene površine u neposrednoj okolini dvorca, ovako nema smisla.” 

S obzirom na to da objekat od devedesetih nema namenu, stepenište, ukrasi, zidovi i drvena konstrukcija se urušavaju, pa je samim tim pre tri godine oko dvorca postavljena i tabla da je poseta istom zabranjena zbog opasnosti od urušavanja.

Posle nekoliko meseci ograda je u potpunosti uništena, a u samom dvorcu, osim mnogobrojnih posetilaca koji dolaze iz svih krajeva Srbije, svakodnevno se skupljaju i zavisnici koji za sobom ostavljaju špriceve.

Spomenka Krečković iz Beočina, čiji stan gleda direktno na dvorac, kaže da propadanje dvorca počinje od trenutka kada je proglašen spomenikom kulture.  

“Od 1997. godine počinje totalno propadanje dvorca. Sve što se moglo prodati od ukrasa, žice za struju, vajarski radovi, sve je odneseno. Okuplja se mnogo zavisnika, pogotovo noću je posećenost velika. Takođe posećenost građana izvan Beočina je velika. Dvorac je pun flašica, metadona i špriceva i svakojakog smeća, tako da je totalna nemarnost i urušavanje nešto što danas obeležava ovaj dvorac”, priča Krečković za 021.rs. 

Ona dodaje i da je ograda oko dvorca pokidana, te i da je nemarnost prisutna sa svih strana. 

Načelnik opštinske uprave Beočina Sekula Petrović navodi za 021.rs da je Opština Beočin u nekoliko navrata postavljala kapiju i ogradu oko dvorca, ali bi ona svaki put bila uništena. 

“Više puta smo se obraćali Direkciji za imovinu Republike Srbije, ukazivali na ovaj problem i tražili da se preduzmu određene mere, ali odgovor nismo dobili. Imajući u vidu da je primećeno da sve više turista dolazi u obilazak dvorca, planirano je da građevinski inspektor Odeljenja za inspekcijske poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine u narednom periodu izvrši vanrednu kontrolu, navodi Petrović i dodaje da bi posle kontrole inspektor trebalo da naloži Direkciji da preduzme zakonom propisane mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti. 

Što se tiče očuvanja samog dvorca, jedino su 2016. godine pokrenuti radovi kako bi se sprečilo dalje propadanje dvorca. Ovi radovi odnosili su se isključivo na krovnu konstrukciju dvorca, a tom prilikom je, kaže naša sagovornica Jelena Viktorova, krov praktično demontiran i na tome je ostalo.

Opštinska komisija Beočina za sprovođenje postupaka davanja u zakup objekata 2014. godine raspisala je javni poziv za zakup dvorca u Beočinu. Opština ga je davala u zakup na 50 godina, ali nije poznat ishod ovog javnog poziva. Na pitanja 021.rs o tome zašto je dozvoljeno da dvorac propadne, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture nisu dali odgovore. 

Špicerov dvorac kao “biser secesije” 

Ovo zdanje staro 123 godine, danas je tek bleda senka sjaja i raskoši kojim se Beočin nekada dičio, ali čak i u ovom stanju ono danas pleni pažnju brojnih posetilaca koji ga obilaze u potrazi za nečim novim, inspirativnim i lepim. 

Sagrađen je 1898. godine kao rezidencijalno zdanje za potrebe porodice Edvarda Edea Špicera, bogatog jevrejskog veleposednika koji je uz barona Henrika Orenštajna i Semjuela Redliha bio vlasnik beočinske fabrike cementa i začetnik industrijalizacije i urbanog razvoja Beočina. 

Arhitekta koji je projektovao dvorac je Ignjac Alpar, učenik slavnog Imrea Štajndla, arhitekte koji je projektovao zgradu parlamenta u Budimpešti. Dvorac je sagrađen od kvalitetnog cementa, koji je i danas zaštitni znak Beočina.  Kako navodi Jelena Viktorova dvorac je skladna i maštovita mešavina stilova sa elementima renesanse, gotike, romanike i baroka koji su vešto ali diskretno prošarani tada sve popularnijim pravcem art nove i secesije. 

“Špicerovo zdanje ukrašava i veliki broj veoma neobičnih fasadnih, dekorativnih elemenata gde su, uz kitnjaste motive cveća, najdominantnije figure ljudskih glava, zmajeva i jednog orla koji je pozicioniran na krovu, sa zapadne strane zdanja. Sve skulpture i danas nepomično stoje na dvorcu poput jedinih čuvara i tradicionalnih domaćina znatiželjnim turistima”, navodi naša sagovornica. 

Na zapadnom pročelju Špicerovog dvorca budno nadvijenih krila smeštena je ptica turul, mitsko biće koje je u legendama poznato kao tvorac i zaštitnik mađarskog naroda. Sa severne strane postojala su još dva turula napravljena od kovanog gvožđa, ali ih je “vreme nagrizlo”.

 U čitavoj Vojvodini poznato je da je postojao samo još jedan “turul”, i to u Subotici. Raspon krila ove “ptice” bio je 1,7 metara a nakon raspada Austrougarske monarhije ptica je nestala i nikada nije utvrđeno gde je sklonjena.

Park koji okružuje dvorac, među meštanima popularan kao “Špicer bašta” u prvo vreme bio kombinacija tada modernih engleskih i francuskih vrtova, u njoj se nalazilo više fontana, bazena, betonskih saletli. Park je korišten za odmor porodice i njihovih gostiju. Planski sađeno drveće i cveće je davalo specifičan izgled celom kompleksu. Unutar parka su gajene srne, zečevi, pauni koji su slobodno šetali, dok je danas situacija u potpunosti drugačija. 

U “Špiceru” od Silvane do Holivuda 

Po završetku Drugog svetskog rata, uz minimalnu devastaciju samog objekta u dvorcu se smešta osnovna i muzička škola. Mnogim tada mladim Beočincima, postao je “druga kuća”. Prvo renoviranje dvorca usledilo je 1969. godine, nakon čega dvorac postaje deo trgovinskog preduzeća “Podunavlje”, te dobija novu namenu.

U njega se smešta opštinski kulturni centar i gradska biblioteka. Nekoliko sportskih društava je svoje sedište imalo u dvorcu i na taj način takođe okupljalo mlade. U lepim, svetlim i prostranim prostorijama koje su bile na spratu bio je smešten kulturni centar opštine Beočin a u prizemlju je bila gradska biblioteka i ekskluzivni restoran “Stari dvorac” koji je bio široko poznat po svom raskošnom i raznovrsnom kulturnom, zabavnom i umetničkom programu.

U “Starom dvorcu” je snimljen značajan broj jugoslovenskih televizijskih novogodišnjih programa a neka od imena zvezda koje su tim i drugim povodima boravile u dvorcu su Silvana Armenulić, Olivera Katarina, Lepa Brena i drugi.

Pero Zubac i Mika Antić takođe su neretko vreme provodili upravo u ovom dvorcu, gde je svojevremeno Antić imao atelje. 

U dvorcu su snimljeni i neki od kultnih filmova domaće kinematografije kao što je “Crna mačka beli mačor” Emira Kusturice, “Doručak sa đavolom” Miroslava Antića, a i Klint Istvud je neke scene iz svog filma “Ratnici”, snimao baš ovde. 

Misteriozni nestanak kamina 

Jedna od nepoznanica i misterija u vezi sa Špicerovim dvorcem je tajanstveni nestanak velikog kamina iz salona, napravljenog od poznate “Žolnai” keramike. Među Beočincima “kolaju” priče o tome kada je nestao, čak i sumnje ko ga je odneo, navodno posle nekog od snimanja.  

Prilikom rekonstrukcije dvorca sedamdesetih godina prošlog veka, rekonstruisan je i kamin, sa kog je nedostajalo nekoliko keramičkih delova, a neki su bili nepopravljivo oštećeni. Pokušavajući da dođu do specifičnih delova za kamin, ljudi koji su vodili obnovu, otputovali su u Pečuj u fabriku “Žolnai” i kada su zatražili te delove ostali su iznenađeni činjenicom da u fabrici postoji detaljan plan kamina sa svim šiframa vrste i boje keramike koja je upotrebljena za izradu. Posle toga, rekonstrukcija ovog dela je bila čista stvar tehnike. 

Jelena Viktorova kaže da preostale delove kamina čuva jedan od meštana nadajući se skoroj rekonstrukciji istog. “Kamin koji je krasio dvorac u Beočinu misteriozno je nestao, a priče i glasine o tome ko ga je ukrao i dan danas postoje. Delovi kamina su ostali i njih čuva jedan od meštana i čeka pravi momenat da se donese odluka o rekonstrukciji pa će priložiti iste”, zaključuje Viktorova za 021.rs 

Poslednja namena dvorca bila je početkom devedesetih godina kada je isti bio noćni klub i diskoteka. 

Bogati vlasnici dvorca i fabrike podigli čitav Beočin 

Edvard Ede Špicer, po kojem je dvorac i dobio ime rođen je 1845. godine u imućnoj jevrejskoj porodici kao četvrto od petoro dece i gotovo ceo svoj život proveo je u ovom delu Evrope sa adresom i rezidencijama najpre u Beču i Budimpešti a zatim i u Beočinu.

Kao ugledni zemljoposednik i industrijalac koji je dobro poznavao poslovne prilike i posao sa cementom u Beočinu, Ede Špicer je 1898. godine sa svojim poslovnim partnerima Henrikom Orenštajnom i Semjuelom Redlihom osnovao fabriku za proizvodnju cementa.  Bio je oženjen 11 godina mlađom Anom Orenštajn koja je bila rođena starija sestra njegovog poslovnog partnera, pomenutog barona Orenštajna. 

“Mediji prave velike greške u interpretaciji kada navode da je to radio samo industrijalac Špicer. On jeste bio jedan od zaslužnih za postojanje ovog objekta, ali i baron Henrik Orenštajn je takođe učestvovao kako u izgradnji dvorca, tako i u ekonomskom uzdizanju i razvoju Beočina”, kaže Viktorova. 

Pretpostavlja se da je upravo zbog ovog spajanja porodica, dvorac na nekim od prvih fotografija predstavljen i kao “Orenštajn kaštel”. Prema brojnim izvorima, Ana (Orenštajn) Špicer je bila angažovana i kao učiteljica u prvoj privatnoj osnovnoj školi, osnovanoj pri beočinskoj fabrici cementa a koju su pohađala deca radnika.

Edvard i Ana imali su jedno dete, kćerku Floru Špicer koja je rođena u Beču 1885. godine. Neposredno pred početak Prvog svetskog rata, porodica je napustila Beočin, a Ede Špicer je ubrzo i preminuo u Budimpešti, u svojoj 76. godini, 18. marta, 1921. godine. Sahranjen je u porodičnoj grobnici koja se nalazi odmah pored zajedničke grobnice porodica Redlih i Orenštajn, na Jevrejskom groblju u Budimpešti. 

Viktorova dodaje i da fabrika cementa koja se danas nalazi u Beočinu zapravo postoji zahvaljujući vlasnicima ovog dvorca, a posle se i čitavo mesto razvijalo zahvaljujući postojanju iste. 

“Fabrika je pozitivno je uticala na sve aspekte razvoja ovog mesta u Sremu, od infrastrukture, industrijalizacije, razvoja obrazovanja, osnivanja udruženja radnika i penzionih fondova pa do kulturnog razvitka, sve je posledica onoga što su Špicer i ostali suvlasnici fabrike utemeljili.”

Izvor: 021.rs

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Struju uvozimo zbog velike potrošnje i niskih rezervi u hidrocentralama?

Da li će nakon revitalizacije bloka B1 Termoelektrana “Nikola Tesla” proizvoditi dovoljne količine električne energije

Published

on

By

Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Da li će Elektroprivreda Srbije, nakon završetka remonta bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, početi da proizvodi dovoljne količine struje, kako ona ne bi morala da se uvozi kao što je trenutno slučaj, zavisi od toga koliko će zima biti hladna ali i od rezervi električne proizvedenih u hidroelektranama.

Kada je reč o drugom uslovu treba naglasiti da su rezerve u hidroelektranama najniže u proteklih pet godina i znatno ispod nivoa iz istog perioda prošle godine.

Sudeći po tome, teško je poverovati da će uvoz struje biti izbegnut, odnosno da EPS neće trošiti novac na nabavku u inostranstvu tokom zimske sezone kada je ona znatno skuplja.

– Blok B1 je rekonstruisan i nakon toga je pušten u probni rad. Videćemo u narednom periodu šta će se dešavati. Sve zavisi od toga kakva će biti zima, odnosno koliko će se struje trošiti u tom periodu. Da li će biti dovoljno bez uvoza zavisi i od toga kakve su rezerve napravljene u hidropotencijalima. Trenutne rezerve su veoma niske. Primera radi, prošle godine je proizvedeno 200 hiljada megavat-sati struje više nego što je to slučaj ove. Razlog je upravo remont koji se odvijao u Termoelektrani „Nikola Tesla“ – kaže za Danas energetski konsultant Nenad Jovanović.

Naš sagovornik dodaje da se tokom zimskog perioda može očekivati da, shodno tome što je blok B1 revitalizovan, TENT proizvodi dovoljno struje, čak da je bude i za izvoz. Međutim, ističe Jovanović, u ovom trenutku se ne može predvideti koliki će biti uvoz a koliki izvoz jer to prvenstveno zavisi od potrošnje struje u naredna tri meseca.

Izvor Danasa iz Termoelektrani „Nikola Tesla“, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je B1 pušten u probni rad u trajanju od sat vremena nakon čega je opet isključen.

– Blok B1 je samo isproban i pri tome nije bio ni priključen na mrežu, odnosno nije proizvodio električnu energiju. Dopremljenog uglja za proizvodnju struje u elektrani ima dovoljno. Međutim, problem je u tome što je njegova kaloričnost 40 odsto od potrebne. Kaloričnost utiče na kvalitet uglja u procesu proizvodnje struje. Ako je on slabijeg kvaliteta biće proizvedeno manje struje. Takođe, da bi se nadoknadila kaloričnost uglja koristi se mazut za čiju kupovinu EPS mora da izdvaja značajna sredstva. Tako se stvaraju nepotrebni troškovi. Krivac za takvu situaciju je nesposobno poslovodstvo EPS-a koje postavlja nestručne kadrove da rukovode Rudarskim basenom „Kolubara“. Posledica toga su nedovoljne količine kvalitetnog uglja, troškovi za nabavku mazuta i manje proizvedene struje – objašnjava naš sagovornik.

Nakon revitalizacije, blok B1 ima snagu od 670 megavata, što je za 20 megavata više nego pre modernizacije, a dodatno mu je produžen radni vek i povećana efikasnost. Vrednost investicije je bila 90 miliona evra. Najveći udeo od 70 miliona evra ima remont kotlovskog postrojenja, a 70 odsto tog posla uradile su srpske metalske i kotlarske firme. Ugradnjom sistema za redukciju azotnih oksida smanjiće se emisija azotnih oksida ispod 200 miligrama po kubnom metru.

Podsećanja radi, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike izjavila je u oktobru da je zbog kašnjenja sa početkom radova na revitalizaciji bloka B1 u TENT-u, Elektroprivreda Srbije prinuđena da uvozi 10 odsto struje iz inostranstva koju plaća po visokim cenama.

EPS: Obezbeđujemo stabilno snabdevanje

U Elektroprivredi Srbije za Danas kažu da su posle završene revitalizacija bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“, svi termoblokovi TENT na mreži. „Uvoz ili izvoz električne energije zavisi od proizvodnje u termoelektranama, hidroelektranama i vetroparkovima koji su pušteni u rad. Isto tako uvoz ili izvoz struje zavisi i od potrošnje koja uvek raste u zimskim mesecima jer se veliki broj kupaca greje na struju. U zavisnosti od balansa potrošnje i proizvodnje, određuje se da li je potreban uvoz ili izvoz ili ni jedno ni drugo. EPS uvek obezbeđuje stabilno snabdevanje svih kupaca i domaćinstava i privrede“, navode u EPS-u.

autor: Gojko Vlaović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/struju-uvozimo-zbog-velike-potrosnje-i-niskih-rezervi-u-hidrocentralama/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SE pozvao BiH da ukine dikriminaciju u izbornom sistemu

Primeniti konačno presudu u slučaju Sejdić-Finci

Published

on

By

Komitet ministara Saveta Evope (SE) pozvao je danas vlasti i političke lidere u Bosni i Hercegovini da postignu konsenzus o neophodnim amandmanima na Ustav i izmenu Izbornog zakona kako bi opšti izbori zakazani za oktobar sledeće godine bili održani u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je SE.

Nadgledajući izvršenje presuda Suda u grupi od pet predmeta „Sejdić i Finci“, Komitet je ove sedmice usvojio Privremenu rezoluciju kojom se ponovo ističe da je od presudnog značaja da se Bosna i Hercegovina u potpunosti pridržava presuda Suda.

Komitet je sa najvećom zabrinutošću konstatovao da će, ukoliko država ne preduzme nikakve mere, 12 godina nakon presude „Sejdić i Finci“ i uprkos njenim ponovljenim pozivima na napredak, četvrti put izbori biti održani prema sadašnjem diskriminatorskom sistemu, čime se očigledno krši Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Konstatujući da se radna grupa zadužena za izmene Izbornog zakona nije sastala od 23. jula 2021. godine, Komitet je još jednom pozvao sve zainteresovane strane uključene u proces izborne reforme da osiguraju da grupa nastavi sa radom.

Istovremeno, Komitet ministara je konstatovao aktuelne napore u oblasti izborne reforme i posvećenost koju su izrazili vlasti i politički lideri da u potpunosti i efikasno sprovedu presude Suda, uključujući i tokom posete članova sekretarijata SE Bosni i Hercegovini 9. i 10. novembra ove godine.

Komitet je naveo da je Savet Evrope spreman da pomogne vlastima u BiH, pozivajući ih da iskoriste svu ekspertizu Saveta Evrope – posebno Venecijanske komisije – kako bi brzo postigli konsenzus o izbornoj reformi.

Komitet ministara će ove slučajeve ponovo razmotriti u martu 2022. godine.

Ukoliko do tada ne bude postignut konkretan napredak, Komitet je potvrdio spremnost da preduzme nove radnje kako bi oobezbedio da se Bosna i Hercegovina u potpunosti i efikasno pridržava svojih obaveza koje proizilaze iz presude Evropskog suda za ljudska prava, navedeno je u saopštenju Komiteta ministara SE.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/se-pozvao-bih-da-ukine-dikriminaciju-u-izbornom-sistemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija danas staje na dva sata

Published

on

By

Srbija danas (subota) u 14 sati staje na dva sata. Građani na poziv organizacija Ekološki ustanak i Kreni-promeni i uz podršku i pomoć mnogih građanskih udruženja, opozicionih partija i pojedinaca u oko 50 gradova Srbije blokiraće puteve i mostove na dva sata od 14 do 16 sati.

Zahtev protestanata je da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji. Organizatori protesta pozivaju građane na jedinstvo, mirna okupljanja i nenasedanje na provokacije koje se očekuju od pristalica vlasti.

Ministar policije Aleksandar Vulin najavio je nasilje policije ukoliko za tim bude bilo potrebe, dok je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, savetovao policiju da se skloni, dopusti blokade i ne reaguje dok ne budu ugroženi životi, imovina i institucije. Vučić je najavio i da će se tokom blokade šetati Srbijom i biti na bar pet punktova.

Ekološki ustanak upozorio je da fantomske novonastale nevladine organizacije pozivaju na pogrešne lokacije za blokadu i da režim pod maskama lažnih NVO poziva na blokade institucija s namerom da okrivi građane za izazivanje haosa. Zato pozivaju građane da se pridruže isključivo pozivima organizacija koje su vodile protest prošle subote.

Blokade su najavljene za Beograd, Novi Sad, Niš, Kragjevac, Zrenjanin, Suboticu…

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Komitet za prevenciju torture SE o Hrvatskoj: Policajci zlostavljali migrante, vezane ih bacali u reku

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Komitet za prevenciju torture Saveta Evrope (CPT) pozvao je Hrvatsku da preduzme odlučne mere i zaustavi i istraži zlostavljanja migranata od strane hrvatske policije.

U izveštaju se navodi da su predstavnici Komiteta bili u ad-hok poseti Hrvatskoj od 10. do 14. avgusta 2020. godine, posebno duž graničnog područja sa BiH, kako bi ispitali ponašanje hrvatske policije, pravne garancije dostupne migrantima, kao i efikasnost mehanizama nadzora i odgovornosti u slučajevima navodne zloupotrebe policijskih ovlašćenja.

U dokumentovanim svedočenjima, objavljenim u izveštaju CPT, navodi se da su hrvatski policajci maltretirali migrante, od udaranja pendrecima do šutiranja i šamaranja.

Nekoliko izjava migranata govori o prisili da hodaju bosi kroz šumu do granice sa BiH i da su bacali “još vezane migranate u reku Koranu”, koja deli Hrvatsku od BiH.

Neki migranti su izjavili i da su ih u BiH vraćali “samo u donjem vešu ili gole”, kao i da su u njihovom pravcu ispaljivani hici iz oružja.

“Uprkos postojećim izazovima, Republika Hrvatska mora ispuniti svoje obaveze u pogledu ljudskih prava i tretirati migrante koji ulaze u zemlju preko granice na human i dostojanstven način”, navodi se u izveštaju.

Nalazi CPT jasno pokazuju da nisu uspostavljeni ni efikasni mehanizmi odgovornosti za identifikaciju počinilaca navodnih zlostavljanja, niti da postoje smernice Uprave hrvatske policije o dokumentovanju ovakvih operacija.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SZO upozorava sve zemlje: Pripremite se na mogući porast broja zaraza zbog omikrona

Zvaničnici svetske zdravstvene organizacije (WHO) kažu da se broj zemalja koje izveštavaju o otkrivanju nove varijante omikron “svakodnevno povećava” te da je broj slučajeva “verovatno veći nego što je trenutno prijavljeno”.

Published

on

By

DUŽNOSNICI Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) kažu da se broj zemalja koje izvještavaju o otkrivanju nove varijante omikron “svakodnevno povećava” te da je broj slučajeva “vjerojatno veći nego što je trenutno prijavljeno”.

Upozoravaju da se sve zemlje trebaju pripremiti za potencijalne nove skokove u broju zaraženih koji su povezani s omikronom, piše BBC.

“Zabrane putovanja mogu samo odgoditi problem”

Liječnik Babatunde Olowokure, regionalni direktor WHO-a, kazao je da zabrane putovanja mogu samo odgoditi dolazak ove varijante u druge zemlje.

Dodao je da WHO radi s “velikim brojem” istraživačkih institucija na proučavanju omikrona, ali da do danas nisu dobili nikakve informacije koje bi upućivale na potrebu za promjenom pristupa pandemiji.

WHO navodi da su nošenje maski, fizičko distanciranje, higijena ruku, izbjegavanje gužve, praćenje kontakata, izolacija zaraženih i cijepljenje i dalje od velike važnosti.

Index vijesti

izvor: https://www.index.hr/mobile/clanak.aspx?category=vijesti&id=2323012&index_ref=rubrika_vijesti_ostalo_m

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hapšenja skoro 30 godina nakon masakra bošnjačkih civila kod Bijeljine

Sedam osoba je uhapšeno u petak u Bosni i Hercegovini (BiH) zbog sumnje da su počinili masakr civila bošnjačke nacionalnosti devedesetih godina u mestu Balatun na severoistoku BiH, objavili su policija i tužilaštvo.

Published

on

By

Sedam osoba je uhapšeno u petak u Bosni i Hercegovini (BiH) zbog sumnje da su počinili masakr civila bošnjačke nacionalnosti devedesetih godina u mjestu Balatun na sjeveroistoku BiH, objavili su policija i tužilaštvo.

Policajci Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) uhapsili su ove osobe na području Bijeljine i Sokoca, u bh. entitetu Republika Srpska (RS), saopšteno je iz te agencije.

Osumnjičeni se terete da su kao pripadnici policijskih struktura RS učestvovali u ubistvu 22 osobe bošnjačke nacionalnosti, među kojima je bilo sedmero djece i osam žena, u mjestu Balatun kod Bijeljine, objavilo je Tužilaštvo BiH.

Među uhapšenima su i osobe koje se terete da su direktno učestvovale u egzekucijama žrtava.

Nalog za hapšenje izdao je tužilac Posebnog odjela za ratne zločine Tužilaštva BiH. Osumnjičeni će nakon hapšenja biti predati tužiocu na ispitivanje.

O masakru u Balatunu

U noći između 23. i 24. septembra jedan specijalna jedinica policije „Pahuljice“ je, došla u Bijeljinu, prisjeća se bijeljinski novinar koji je preživio mučenje i premlaćivanje 1992. godine u Bijeljini Jusuf Trbić.

Te su te noći izveli 22 člana porodica Sarajlić, Sejmenović i Malagić iz njihovih kuća i odveli na obalu rijeke Drine i pobili. Među njima je bilo osam žena od kojih su četiri bile starije od 60 godina i sedmero djece. Najmlađe je dijete imalo šest godina.

Petnaest tijela je pronađeno u susjednoj Srbiji, na grobljima u Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Beogradu.

Trbić za RSE kaže kako mu nije jasno zašto su trebale tri decenije da se počinioci privedu pravdi.

„Ubijeni i slike iz Bijeljine, uključujući fotografije Rona Haviva obišli su svijet i nikome to do sad nije poslužilo kao povod da nešto učini“, kaže Trbić, te podsjeća da su uz pomoć advokata Duška Tomića objavili podatke o zločinu i imena ljudi koji su u tome učestvovali.

Trbić je još 2007. godine ova imena objavio u svojoj knjizi „Majstori mraka“, te kaže da je od tada ko god je htio mogao da sazna o učesnicima ovog zločina.

„Mi smo mnogo puta tražili, insistirali na razne načine, urgencije slali, zahtjeve itd., taj predmet se selio iz jedne ladice u drugu u Tužilaštvu i niko to nije htio da uradi. Vjerovatno je razlog zato što je nalog za taj zločin stigao iz samog vrha. Naime, ‘Pahuljicama’ je komandovao Mićo Stanišić, tadašnji ministar policije i njegov zamjenik Tomo Kovač i, naravno, Radovan Karadžić na vrhu te piramide“, kaže Trbić za RSE.

Pokušaji zataškavanja

Advokat Duško Tomić koji godinama traži da se procesuiraju odgovorni za RSE kaže kako je ubistvo djece iz ove tri Bijeljinske porodice tragedija čovječanstva koju su željeli na sve načine zataškati.

„E neće moći više ništa biti isto u Bijeljini. Cijela Bijeljina treba da prati to suđenje i trudiću se da to suđenje bude javno da planeta bude svjedokom“, smatra Tomić.

Tražio je, kako kaže, da se u spomen na ubijenu djecu u Bijeljini, među kojima i sedmero djece iz ove tri bijeljinske porodice dobiju svoju ulicu u tom gradu, ali vlasti „nisu to uvažile nego su napravili ulicu i spomenik ratnom zločincu i fašisti Draži Mihailoviću“.

Tomić je najavio i kako će u Međašima, gdje živi sam napraviti spomenik ovoj djeci.

Zločini paravojnih formacija iz Srbije

U aprilu 2022. navršiće se 30 godina otkako su u Bijeljini počinjeni zločini kada su srpske paravojne postrojbe, predvođene Željkom Ražnatovićem Arkanom, upale u grad i nasipreuzele vlast.

Televizijske ekipe su zabilježile privođenja Bošnjaka i njihova tijela nakon masovnih ubistava. Oko grada su bili vojska, tenkovi, topovi i minobacači, a u Bijeljini pripadnici Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, Beli orlovi, Nova srpska garda i druge paravojne formacije.

U prva četiri dana u aprilu 1992. Arkanove paravojne jedinice ubile su najmanje 100 civila, a prema podacima Udruženja „Povratak“, do 1995. u ovom gradu ubijeno je najmanje 500 civila.

Arkan, koji je tokom rata u BiH i Srbiji predvodio paravojnu jedinicu “Srpska dobrovoljačka garda”, optužen je u Haškom tribunalu u martu 1999. za ratne zločine. Nije mu suđeno, ubijen je u beogradskom hotelu Intercontinental 2000. godine.

Na samom početku rata u BiH u aprilu 1992. godine u Bijeljinu su osim Arkanovih ušle i druge različite paravojne formacije koje su prvih dana rata činile brojne zločine nad bošnjačkim civilnim stanovništvom.

Fotograf Ron Haviv svjedočio je 2017. godine pred sudom u Srbiji o ubistvima u Bijeljini gdje se tada nalazio i napravio i fotografije koje su šokirale svijet.

Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu je 2015. godine, naime, bila podnesena krivična prijava protiv NN lica na osnovu čuvene fotografije Rona Haviva na kojoj jedan od Arkanovih “tigrova” šutira ubijene bošnjačke civile.

Iz Tužilaštva za ratne zločine su naveli za medije da se još uvijek vodi istražni postupak “koji shodno odredbama Krivičnog zakonika nije javan”.

Prijavu je podnijela Alma Pečković, čija je majka među ubijenim civilima na fotografiji.

Akcija hapšenja za zločine kod Bijeljine provedena 3. decembra 2021. je druga takva akcija zapšenja zbog ratnih zločina u BiH u posljednjih desetak dana.

Na području Novog Grada su pripadnici SIPA-e 30. novembra uhapsili devet osoba s područja tog mjesta na krajnjem sjeverozapadu BiH.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-ratni-zlocini-bijeljina-sokolac/31591991.html

Continue Reading

Trending