Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Jugoslavija pravila vrhunske vakcine, zašto njene bivše republike nisu u stanju?

Nekadašnji giganti iz Zagreba i Beograda su propali, a današnje institucije i kompanije odbijaju mogućnost rada na vakcini.

Published

on

Razvoj vakcine protiv COVID-19 dočekan je sa olakšanjem – godina iz noćnih mora konačno će otići u prošlost, a planeta će nastaviti normalno živjeti, barem oni koji su imali sreću da iz pandemije izađu nikako ili manje okrznuti.

No, kako su svjetske kompanije počele razvijati sopstvene vakcine, uslijedio je pravi rat za njihovu nabavku. Dok bogate države imunizaciju stanovništva već mjere u milionima, zemlje bivše Jugoslavije, gotovo sve osim Srbije, došle su u situaciju da čekaju hoće li na svjetskog trpezi vakcina ostati nešto i za njih kako bi mogle početi sopstvenu borbu protiv korona virusa.

U ovoj priči o vakcinaškom nacionalizmu koji otkriva sve moralne slabosti današnjeg čovječanstva, postavlja se pitanje zašto na tlu država bivše Jugoslavije, zemlje čiji je pristup razvoju vakcina i imunizaciji izazivao respekt čak i najbogatiji zemalja svijeta, nisu pokrenuti procesi istraživanja, razvoja i proizvodnje vakcine, tim prije što se već zna na kojoj se tehnologiji baziraju postojeće?

Moguć je razvoj vakcine sa adenovirusom

Sudeći prema istraživanju Al Jazeere, razlog je dobro poznat iz mnogih drugih oblasti života postjugoslovenskih država – ono što je nekada izazivalo zavist svijeta, propalo je, razvoja vakcina gotovo da nema, jer su institucije koje su ih prije nekoliko decenija distribuirale po mnogim državama svijeta, na ivici propasti, kao i mnogo šta drugo, pa se današnja bitka s korona virusom, umjesto sopstvenim, mora biti tuđim oružjem – čim nam ga isporuče.

Jedan od sagovornika Al Jazeere, ekspert koji je zamolio da mu ne spominjemo ime, „zbog mogućih neželjenih reakcija“, tvrdi da razvoj vakcine protiv COVID-19 nije komplikovan, makar ne one koja bi se bazirala na tradicionalnim metodama, kakve su, recimo, Sputnjik V ili AstraZeneca.

„Nanotehnologija, ovo što se radi, recimo, u Pfizeru, kod nas je trenutno nedostupna i o tome je nerealno razmišljati. No, vakcine s adenovirusom mogle bi se razviti bez previše problema i ulaganja, kada bi za to bilo želje, jer je to tehnologija koja je dostupna i poznata“, rekao je naš sagovornik, a s tim mišljenjem se slaže i predsjednik Udruženja imunologa BiH Jasenko Karamehić.

„Mišljenja sam da je razvoj vakcine na našim prostorima moguć, prema tradicionalnoj  tehnologiji koju i danas koriste Rusi i Kinezi. To su adenovirusi, a na istoj bazi napravljena je i vakcina Johnson & Johnsona, kao i AstraZenece. Trebalo bi ulagati, istraživati, pripremiti i proizvesti, no, nakon toga se stiče i profit. Ne mislim da je to skup proces, jer to su dobro poznate vektorske vakcine, no, čini se da je ovdje jednostavnije i lakše kupiti tuđu, nego razviti svoju vakcinu“, kaže.

Propast zagrebačkog zavoda

No, šta kažu oni koji bi to trebali učiniti?

Poznato je da je bivša Jugoslavija imala nekoliko instituta svjetskog glasa. Recimo, cijepnim sojem virusa morbila iz zagrebačkog Imunološkog zavoda, nekada davno su vakcinisane stotine miliona djece u tridesetak država svijeta.

Ta ustanova, jedna od dvije takve vrste u bivšoj Jugoslaviji, sa historijom od davne 1893. godine, u nekadašnjoj državi je najviše proizvodila virusna i bakterijska cjepiva.

Popis njenih (nekadašnjih) proizvoda je impresivan, što je svojevremeno prepoznala i Svjetska zdravstvena organizacija (WHO), no, taj zavod danas, praktično, nema pogon za proizvodnju. Nema niti odjel za istraživanje, a jedino što mu je ostalo iz prošlosti su matični sojevi virusa na kojima su proizvedene vakcine protiv morbila, rubeole i zaušnjaka. Iz tog zavoda od 2013. godine nije izašlo niti jedno virusno cjepivo, dok su izgubljene i licence za proizvodnju gotovih cjepiva i lijekova iz ljudske plazme.

I sama Alemka Markotić, ravnateljica Klinike za infektivne bolesti „Dr. Fran Mihaljević“ u Zagrebu, konstatovala je da bi taj zavod, „da nije uništen, mogao imati važnu funkciju u vrijeme pandemije“.

“Godinama se puštalo da ta institucija propada. Trebat će puno energije da se izgrade postrojenja”, konstatovala je Markotić u jednom obraćanju javnosti.

Stoga, upit Al Jazeere o mogućnostima razvoja vakcine protiv COVID-19 od strane ovog zavoda, praktično je bio i nepotreban.

‘Proces nedostižan za regiju’

Najveća farmaceutska kompanija u Hrvatskoj je Pliva, članica Teva grupe, jedne od najvećih farmaceutskih kompanija u svijetu.

Uz naglasak da je farmaceutska industrija pokazala veliko znanje i predanost što je tako razvila vakcinu u procesu za koji je inače potrebno pet godina, iz hrvatske kompanije Pliva rečeno nam je „da su razvoj i proizvodnja cjepiva, kao i bilo kojeg drugog lijeka, podložni strogim te iznimno reguliranim procedurama kako bi se u prvom redu zaštitili ljudski životi te osigurali najviši standardi kvalitete“.

„Što se lokalne proizvodnje cjepiva tiče, Kare Schultz, izvršni direktor Teve, čije je PLIVA članica, izjavio je da kompanija razgovara s izvornim proizvođačima cjepiva o uključivanju u proizvodnju te kako je načelno spremna pomoći da se proizvodni kapaciteti povećaju te ubrza opskrba, no više od toga u ovom trenutku ne možemo komentirati“, rečeno nam je u saopštenju koje je potpisala Tamara Sušanj Šulentić, viša direktorica komunikacija kompanije Pliva Hrvatska.

Cjepivo nema namjeru razvijati niti sarajevski Bosnalijek, čiji predstavnici tvrde da je za kompanije u regiji to „nedostižno“.

„Razvoj sopstvene vakcine je proces u koji je potrebno uložiti jako puno resursa. Za regionalne kompanije je proces razvoja sopstvene vakcine nedostižan, osim u slučaju povezivanja sa kompanijama koje već imaju iskustvo u razvoju vakcina i za koje bi domaće kompanije mogle vršiti dio usluga u procesu razvoja“, tvrde iz Bosnalijeka.

Na naš upit kakvi su resursi i preduslovi potrebni za to, odgovorili su: „Najvažniji su adekvatni resursi, znanje, odnosno obučen kadar i adekvatna oprema“.

„Niti jedna regionalna kompanija nema iskustvo u razvoju vakcina i to je ono što bi bilo neophodno nadomjestiti kroz saradnju sa kompanijama koje imaju znanja iz ove oblasti.

Ulaganje treba i za licenciranju proizvodnju

Količina vremena zavisi od toga na koji način se procesi organizuju, kao i koliko znanja i iskustva imaju partneri koji učestvuju u projektu. Kada je ovaj segment obezbijeđen, potrebno je uložiti ogromna sredstva kako bi se projekat realizovao, jer je potrebno proći sve faze razvoja vakcine od dizajna i eksploratornih predkliničkih istraživanja, preko optimizacije procesa te izvođenja svih ostalih potrebnih pretkliničkih ispitivanja sa fokusom na toksikologiju, zatim sve tri faze kliničkih ispitivanja i na kraju, regulatorne aplikacije i stavljanje vakcine na tržište“, dodali su iz Bosnalijeka.

Na pitanje da li je kompanija razmišljala makar o mogućnosti licencirane proizvodnje neke od trenutno dostupnih vakcina, i da li je to moguće, rečeno nam je da su i za to potrebna velika ulaganja.

„Iako postoji interes sa ovakvu vrstu aktivnosti, potrebna su velika ulaganja u postrojenja za proizvodnju vakcina koja su sama po sebi vrlo specifična. Bosnalijek u svojoj razvojnoj strategiji nije imao ove planove, međutim, dešavanja na tržištu su dosta dinamična i nikada ne isključujemo bilo kakve razvojne projekte, pa ni ovaj, što zavisi od mnogo faktora, u svakom slučaju“, piše u odgovoru Bosnalijeka.

Na drugoj strani bivše države, Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak, institucija sa tradicijom dužom od osam decenija, dičila se širokom paletom cjepiva, među kojima su – BCG, vakcine protiv difterije i tetanusa, velikog kašlja, OPV, vakcine protiv gripe, no, stručnjaci u Srbiji složni su da je stanje u toj ustanovi takvo da trenutno ne može proizvesti ni vakcine jednostavnije od onih protiv COVID-19.

U Srbiji bez planova

Kako je nedavno za Danas istakao Dragoslav Popović, konsultant za javno zdravlje, taj institut danas može jedino prepakirati i puniti nečije drugo vakcine, ali je i to upitno.

Dok na naš upit niko iz Instituta Torlak nije odgovorio, nekoliko većih farmaceutskih kompanija sa područja Srbije jeste, a iz njihovih odgovora je jasno da nijedna od njih ne planira razvijati cjepivo protiv COVID-19.

Dok je srbijanska „Galenika“ u jednoj rečenici odgovorila da „ne planira proizvodnju vakcine“, Katarina Arambašić-Pivić, PR menadžer druge srbijanske kompanije Hemofarm, napisala je da proizvodnja vakcina ne predstavlja primarnu djelatnost te kompanije.

„STADA grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, predstavlja pre svega proizvođača generičkih lekova, odnosno lekova kojima je istakla patentna zaštita. Hemofarm je jedna od retkih kompanija u regionu koja poseduje tehnologiju za proizvodnju i punjenje vakcina, ali imajući u vidu našu primarnu delatnost, u ovom trenutku ne razmatramo tu mogućnost, već smo fokusirani na redovno snabdevanje bolnica i pacijenata širom sveta lekovima za terapiju kako COVID-19 tako i za druge bolesti“, rekla je.

IZVOR : AL JAZEERA

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending