Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Izrael, Palestina i Srbija: „Posle korone smo se vratili u normalu – u bombardovanje”

Prošlo je sedam dana od početka najnovijih sukoba između Izraela i Palestine, usred čega su i brojni državljani Srbije.

Published

on

Izrael je jedna od zemalja koja se u prethodnih godinu dana najbolje nosila sa pandemijom korona virusa, ali taman kada je opasnost od Kovida-19 počela da jenjava, eksplodirala je pandemija nasilja.

„Nisu se čule sirene neko vreme, ne znam šta im je”, kaže za BBC na srpskom Duško Mihalek iz Berševe, grada u Izraelu.

Sukobi izraelske vojske i palestinskih ekstremista u pojasu Gaze i na okupiranoj Zapadnoj obali traju duže o nedelju dana.

„Čekaj samo da zatvorim vrata, ako krenu da znaš da ćemo morati da prekinemo”, upozorava on.

Mihalek je samo jedan od oko 1.500 državljana Srbije u Izraelu i najnovije sukobe i te kako osećaju na sopstvenoj koži.

„Berševa ili Virsaveja, kako je poznata u Bibliji, nalazi se na 40 kilometara od Gaze i oni kada izbace te dalekosežne rakete, onda manje gruvaju na nas”, navodi Mihalek.

Do sada je u Gazi poginulo 212 ljudi, među kojima 61 dete. U Izraelu je stradalo desetoro ljudi, a među njima i dvoje dece.

Napetosti između Izraelaca i Palestinaca počele su da rastu pre nekoliko nedelja u okupiranom istočnom Jerusalimu, a onda su počeli i sukobi pripadnika dve zajednice u tom delu grada.

Hamas, koji kontroliše Gazu, počeo je sa raketnim napadima, a prethodno je ova ekstremistička organizacija zahtevala od Izraela da povuče bezbednosne snage iz istočnog Jerusalima.

Pošto je Hamas započeo raketiranje, izraelska vojska je odgovorila vazdušnim napadima.

„Živim u Ber Ševi 30 godina, uvek je sve gore i gore, a ja sam sve stariji i stariji”, navodi Mihalek, sedamesetdvogodišnjak.

„Ranije sam imao lepu kuću sa bunkerom u njoj, a sada…”, dodao je, ali ga je usred rečenice prekinula sirena za vazdušnu opasnost.

Na trenutak je zaćutao.

„Evo ga… Odoh”, rekao je kratko.

Koji tren kasnije čulo se otvaranje vrata.

„Ajmo, ajmo, ajmo”, neko je govorio ostalima, dok su odjekivali užurbani koraci.

Onda je bilo potpuno tiho. Samo je sirena zavijala.

Život pod sirenama

„Evo me, preživeo sam”, kaže Mihalek uz osmeh desetak minuta kasnije.

„Ovako je desetak puta dnevno, a noću je pogotovo teško, ustaneš pet-šest puta, pa se i ne naspavaš”, dodaje.

Sukobi Palestinaca i Izraelaca nisu ništa novo – napetosti rastu periodično i na svakih nekoliko godina izbijaju sukobi.

Može li čovek da se navikne na to?

„Ne možeš, ali na našu sreću Izrael ima veoma dobru odbranu – sistem Gvozdena kupola je vrlo efikasan”, kaže Mihalek.

Reč je o odbrambenom sistemu koji neprijateljske rakete presretne u vazduhu, tako da one ne stignu do cilja.

„Opasno je samo što može da se desi da delovi tih raketa padnu, ali veći deo bude uništen u vazduhu”, objašnjava Mihalek.

Ipak, kako navodi, problem je što Hamas – najveća od nekoliko ekstremnih palestinskih grupa – ima sve modernije naoružanje, sa većim dometom.

„A moj problem je što sam, da bih deci dao pare, morao da prodam divnu kuću sa bunkerom – imam četvoro dece i desetoro unučadi”, navodi.

„Onda smo kupili ovu koja je kao iz Tri praseta, srušila bi se da duneš na nju, a i nema sklonište, pa moram da trčim prekoputa”.

Da li se plaši?

„Kako ne”, kaže kratko.

„Zato što se plašim otišao sam iz moje otadžbine”.

Mihalek je iz Novog Sada, a u Izrael je stigao početkom devedesetih, kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji.

Kaže da su „njih koji nemaju srpsko prezime najviše mobilisali da se ide na Vukovar”.

„Pogotovu Rusine, Mađare i Slovake po okolnim mestima…

„Hteli su i mog sina, ali je on poluslep i nije mogao – i sada jedva otrči do skloništa, nije sposoban za samostalan život, a kamoli za front.

„Tako smo došli ovamo i doživeli još masu ratova”, navodi.

„Bombardovanje kao normala”

Osamdesetak kilometara odatle, u izraelskom gradu Rehovotu živi Arman Bivas, rođen u Prištini.

„Imajući u vidu sve što se dešava, ovde je prilično mirno”, kaže Bivas za BBC na srpskom.

Rehovot je grad u kojem se nalaze dve važne i svetski poznate institucije – Poljoprivredni fakultet i Vajsmanov institut za nauku, iz kojeg su došli brojni dobitnici Nobelove nagrade.

„Ima studenata iz Srbije i Hrvatske, često se može videti srpska zastava, ima i mnogo naših magistara, kao i jedan profesor Poljoprivrednog fakulteta”, kaže.

Rehovot se nalazi na oko 25 kilometara severno od luke Ašdod i južno Tel Aviva, gradova koji su poslednjih dana pretrpeli veliku štetu.

„Čuju se sirene i mi odemo u sklonište, ali sukobi su ili ispred ili iza nas, tako da smo otprilike na preletištu”, navodi Bivas.

Iako je rođen na Kosovu, njegova porodica se zbog očevog zanimanja – vojni lekar – stalno selila, tako da je odrastao u nekoliko gradova širom Srbije.

Vojsku je služio i u Jugoslaviji i u Izraelu, gde živi već 40 godina.

Ima dva odrasla sina i od nedavno je penzioner, a kaže da veoma je tužan zbog svega što se dešava poslednjih nedelja.

„Po političkom opredeljenju sam levo, tako da sam pesimista kao i svi levičari i kao da sam naslućivao šta će se sve desiti”, navodi.

Da li se za četiri decenije navikao na stalne sukobe?

„Nažalost”, kaže kratko.

„Na svakih godinu i po bude akcije i navikne se čovek na sve i svja, što je užasno… Jako je tužno to što moramo da se navikavamo na bombardovanje, to nigde nema”.

Izrael se do nedavno rvao protiv korona virusa, dodaje Bivas, a posle se vratio „u normalu”.

„Kod nas je bombardovanje normala”, kaže kratko.

Šta se dešava u poslednjem talasu nasilja?

Vojska je nastavila sa vazdušnim napadima na Gazu i u noći imeđu ponedeljka i utorka, a Hamas je raketirao gradove u Izraelu.

Izraelski lideri najavili su da će nastaviti sa napadima, a vođe Hamasa tvrde da će imati odgovor na to.

U više gradova u Izraelu u ponedeljak su se oglasile sirene za uzbunu, a rakete su doletala sa juga iz Gaze, ali i sa severa, blizu granice sa Libanom.

Izraelska vojska saopštila je da je izvela artiljerijski napad ka Libanu kao odgovor na ispaljivanje raketa koje nisu dobacile do ciljeva.

U saopštenju se navodi da je „osujećeno oko 160 terorističkih operativaca tokom noći i da je u pojasu Gaze uništeno 15 kilometara tunela koje je Hamas izgradio”.

Najmanje sedam Palestinaca je poginulo u ponedeljak u izraelskim napadima na Gazu.

Bolnice u Gazi su pred kolapsom usled vazdušnih napada, rekao je lekar za BBC Svetski servis.

Zdravstveni službenici u pojasu Gaze hitno pozivaju da se obezbede zalihe opreme, a ukazuju i na stalni nestanak struje.

Zdravstveni sistem se već borio sa pandemijom Kovid-19 pre nego što je sukob izbio prošle nedelje, a ljudi i dalje pate, rekao je dr Muhamed Abu Raja, pedijatar za BBC.

„Situacija u Gazi postaje sve gora i gora – zdravstveni sistem se urušava”, rekao je on.

Američki predsednik Džo Bajden pozvao je izraelske vlasti i palestinske ekstremiste na prekid sukoba.

Svetski lideri i predstavnici međunarodnih organizacija pozvali su sukobljene strane da preduzmu mere kako bi se sprečile pogibije civila i uništavanje zgrada i infrastrukture.

UN su izrazile zabrinutost zbog štete na infrastrukturi u pojasu Gaze u kojem živi oko dva miliona ljudi.

U saopštenju se navodi da je 40 škola i četiri bolnice „potpuno ili delimično uništeno” prethodnih dana.

UN su upozorile i da se smanjuju zalihe goriva neophodne za funkcionisanje najvažnijih službi.

Majk Rajan, šef Odeljenja za hitne situacije Svetske zdravstvene organizacije, rekao je da napadi na zdravstvene ustanove moraju odmah da prestanu.

Život u skloništu

„Do sada smo još tri puta trčali (u sklonište)”, pisalo je u poruci od Mihaleka samo sat-dva posle razgovora za BBC na srpskom.

Tada je objasnio da je njegova zgrada starija, zbog čega nema zaseban bunker, već se ide u zajedničko sklonište.

„Otrčimo svi odmah tamo i treba da smo unutra deset minuta”, objašnjava.

Sve nove zgrade u Izraelu prema zakonu moraju da imaju pripravna skloništa.

„U kvartu sam gde žive stariji ljudi, samo babe i dede po kućama i to uglavnom novi doseljenici, najčešće iz Rusije.

„Tako da se u skloništu najčešće priča ruski”, objašnjava.

Kako kaže, danas kad je izašao iz skloništa na nebu je video crni oblak.

„Tačno iznad naše zgrade su tu presreli jednu raketu, što je dobro jer ostaci nikada ne padnu odmah, nego zbog inercije odu malo dalje”, opisuje on.

Iako je u Rehovotu situacija mirnija, Bivas takođe često mora u sklonište.

Njegova žena je lekarka u Aškelonu, koji je česta mesta Hamasa, i jedno veče kad je bila na poslu sin i on nisu otišli u bunker.

„Prvi put sam sa prozore moje kuće video kako izgleda bombardovanje i kako nebo svetli iznad grada.

„Posle sam od žene dobio packe, jer ona kaže da mora da se ide u bunker i tačka, nema zavitlavanja”, kaže uz osmeh.

Šta dalje?

U ovom trenutku nema naznaka kada bi sukobi mogli da budu okončani.

„Mir mora da dođe, to je neminovno”, navodi Bivas.

„Pitanje je samo kada, nadam se da će se to desiti uskoro – niko se nije nadao ovakvim stvarima”, dodaje.

Ipak, to neće biti lako i Bivas kaže da je pesimista.

„Naravno da se neće završiti na ovome, poslednji sukobi su samo mali segment velikog zaplitanja i Gordijevog čvora”, smatra.

Nada se samo da će se sve smiriti uskoro i da će moći da dođe u Srbiju, u podnožje Tare, gde je pre nekoliko godina sa suprugom napravio kuću.

„Često smo tamo, ali godinu i po dana nismo dolazili zbog korona virusa.”

Mihalek smatra da će uskoro doći do zatišja jer „(Palestinci) pucaju dok imaju čime”.

„U ponedeljak je objavljeno da su imali 15.000 raketa, od čega su trećinu lansirali, a veliki deo je uništen”, kaže.

Ipak, šta god da se desi, on ne planira da ide iz Izraela.

„Ovde imam četvoro dece – najstariji ne vidi, nema porodicu i živi sa nama, a od ostalih imam desetoro unučadi”, navodi.

Kako kaže, to su sve mešoviti brakovi, deca ne znaju srpski, odrasla su u Izraelu i verovatno ne bi ni htela da idu.

„A gde ću ja bez njih?”, upitao je na kraju Mihalek.


(BBC News, 05.18.2021)

SLOBODNA VOJVODINA

Europa pokrenula važan projekt. EU i SAD uzvraćaju udarac sve moćnijoj Kini

Published

on

By

EUROPSKA komisija je najavila novu inicijativu pod nazivom Global Gateway s ciljem promoviranja “održive i pouzdane veze koja radi za ljude i planet, kako bi se uhvatila u koštac s najhitnijim globalnim izazovima, od klimatskih promjena i zaštite okoliša, do poboljšanja zdravstvene sigurnosti te jačanja konkurentnosti i globalnih lanaca opskrbe”.

U pitanju je nova strategija EU kojom se planira investirati 300 milijardi dolara tijekom sljedećih pet godina u infrastrukturne, razvojne i društvene projekte u zemljama izvan EU, tj. zemljama u razvoju.

Alternativa Kini

Iako se to nigdje izričito ne navodi, Global Gateway je samo EU verzija kineske Belt and Road inicijative, tj. Ekonomskog pojasa Puta svile (Silk Road Economic Belt). Čak se dogodila bizarna situacija da u dijelu priopćenja za medije koje se odnosi na moguća pitanja medija sama EU postavlja pitanje (praktički sama sebi): “Je li Global Gateway odgovor na kinesku inicijativu Belt and Road Initiative i u kakvom je odnosu s drugim inicijativama?”, a u odgovoru se ne spominje ni Belt and Road Initiative ni Kina.

Ali stoji da će se Global Gateway EU i Build Back Better World, što je slična inicijativa zemalja G7 koje predvodi SAD, nadopunjavati. Time je na diplomatski način najavljeno ekonomsko i geopolitičko savezništvo EU i SAD-a u svrhu ograničavanja utjecaja Kine. Čak se ide toliko daleko da se implicitno proziva Kinu zbog toga što svojom inicijativom uzrokuje neodrživo zaduživanje zemalja u razvoju.

Put svile

Kina je 2013. pokrenula inicijativu Put svile da bi proširila svoj gospodarski i geopolitički utjecaj u svijetu ulaganjem (uglavnom) u infrastrukturne projekte, posebno one vezane za prijevoz i trgovinu (ceste, željeznice, luke, naftovodi…).

Tom inicijativom se želi omogućiti lakši izvoz proizvoda iz Kine te lakši uvoz sirovina iz zemalja Azije i Afrike.Kopnenim putevima se povezuje zapad Europe i zapadna Rusija sa zapadnom Kinom, nafta i plin iz Kaspijskog mora preko država Srednje Azije, Indijski ocean preko Mjanmara (nekadašnja Burma), koridor preko Pakistana, a čak se planira nekoliko projekata preko Himalaja prema Nepalu. Kako je kontejnerski pomorski prijevoz najekonomičniji, onda je pomorski dio Puta svile daleko privlačniji Kini od kopnenog.

Zbog toga Kina puno investira u luke jugoistočne Azije, Oceanije i Afrike. Kako se na Europu gleda kao važno tržište, onda su i europske luke privlačna meta. Grčku luku Pirej već su kupili Kinezi, a u planu su investicije u luke Portugala i Italije. Posebno je zanimljiv Trst, kao moderna alternativa povijesnoj važnosti Venecije, koja je bila jedan od krajeva srednjovjekovnog Puta svile, ali više nije prikladna za moderni prometni teretni prijevoz. Luke u Hrvatskoj nisu u planu investicija vezanima za moderni Put svile.

Pad i uspon Kine

Iako je kineski moderni Put svile nesumnjivo razvojno jako važan mnogim državama, a kroz rast svjetske trgovine dugoročno doprinosi rastu svjetskog gospodarstva, s njim su vezane i mnoge kontroverze.

Naravno, Kini je glavni cilj promocija vlastitih interesa i povratak središta svijeta sa Zapada na Istok. Kinesko Carstvo je cijelu povijest sebe smatralo središtem svijeta kojem sve ostale države i narodi moraju iskazivati poštovanje i pokornost. 19. i 20. st. su bili katastrofalni za Kinu, puno međusobnih ratova, vojnih invazija, masovne gladi i općenito strahovitog pada Kine u društvenom, vojnom, ekonomskom, političkom, kulturološkom i znanstvenom smislu. Period od 1839. do 1949. se danas u Kini naziva Stoljećem poniženja.

Od prvog poniženja u Opijumskim ratovima protiv Britanskog Carstva, preko poraza u ratovima protiv carske Rusije i Francuske, poraza u Boxerskom ustanku protiv koalicije europskih sila i Japana, pa do Japanske okupacije u Drugom svjetskom ratu, Kina je doživljavala udarac za udarcem. Traumu kineskog društva nisu stvorili sami vojni porazi, nego primarno ponižavajući uvjeti mira nakon tih sukoba. Kina je komadana, mučena i sramoćena. Ispravak tih povijesnih trauma i povratak centra svijeta u Kinu je jedan od ciljeva kineske politike, posebno kod tzv. “jastrebova”, nacionalističkog krila Komunističke partije.

U kontekstu inicijative modernog Puta svile zanimljivo je primijetiti kako je veliki povijesni pad Kine samonametnut. Carevi Kine su u 15. st. zabranili daleka pomorska putovanja i uništili većinu carske flote, što je ideološki podržano drevnom kineskom filozofijom konfucijanizma. Iako nije sasvim jasno je li to bilo presudno za postupni pad Kine, jer samom stanovništvu nije bilo zabranjeno putovati morem izvan Kine, nego su prestala carski/državno sponzorirana putovanja, znakovito je što zatvaranje Kine u samu sebe dovodi do propadanja Kine, a danas na suprotan način, otvaranjem Kine prema svjetskoj trgovini, Kina pokušava ponovno postati centar svijeta.

Diplomacija zamkom duga

Neki analitičari i aktivisti smatraju moderni Put svile samo pokušajem Kine da zamijeni SAD kao globalni hegemon, a korištene metode opisuju kao neokolonijalizam sa sinocentričnim licem.

Jedna od metoda tog neoimperijalizma je “Diplomacija zamkom duga”. Taj pojam označava situaciju u kojoj neka bogata država daje prevelike kredite manjoj i siromašnijoj državi, s namjerom da izvuče političke i ekonomske ustupke kada ta država ne bude mogla vraćati dug. Termin je skovao indijski ekonomist i geostrateški analitičar Brahma Chellaney da bi opisao predatorske prakse Kine prilikom kreditiranja, koje nadilaze mogućnosti siromašnijih zemalja da ih redovito vraćaju i time ih prisile na razne strateške, političke, vojne i ekonomske ustupke Kini.

Najpoznatiji primjer je izgradnja luke Hambantote u Šri Lanki za koju je uzet kredit od kineske državne banke Exim u iznosu 300 milijuna dolara, a gradila ju je kineska državna kompanija. To je bila prva faza. U drugoj fazi je uzet dodatni kredit od 757 milijuna dolara za dovršetak gradnje, ali s uvjetom kreditiranja da lukom upravljaju i budu u vlasništvu 65% dvije kineske kompanije. Kako je luka bila neisplativa nakon izgradnje, a Šri Lanka je nagomilala dugove nevezane za samu luku, prestala je vraćati dug. Zatim je, nakon puta premijera Šri Lanke u Kinu, stvorena nova kompanija koja će upravljati lukom na rok od 99 godina, a vlasnik 85% nove kompanije će biti kineska većinski državna kompanija Chinese Merchants Port Holdings Co.Ltd.

Ima i onih poput politologinje Deborah Bräutigam koji tvrde da je pojam diplomacije zamkom duga marketinški izmišljen termin bez uporišta u stvarnosti. Nekoliko think-thankova i istraživačkih centara je također osporavalo postojanje dokaza o kineskoj diplomaciji zamkom duga te da je većina dugova 2001.-2017. reprogramirana ili oproštena.

index.hr

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hrvoje Klasić: Žao mi je što u Srbiji nema promena na vidiku u tom smislu

Published

on

By

Prvi put posle 30 godina od zločina počinjenog nad srpskom porodicom Zec u Zagrebu, jedan gradonačelnik hrvatske prestonice Tomislav Tomašević odaće poštu na Sljemenu Aleksandri Zec i njenim roditeljima.

Taj zločin su počinili pripadnici specijalnih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, tzv. merčepovci. Oni su su nešto iza 23 sata, 7. decembra 1991. došli ispred kuće porodice Zec na zagrebačkoj Trešnjevci te prilikom bega hicima u leđa usmrtili 38.godišnjeg Mihajla Zeca. Njegovu suprugu Mariju i kćerku Aleksandru, koje su svedočile ubistvu, odveli su kombijem do Adolfovca gde su ubijene.

Tri godine nakon počinjenog zločina ubicu je Franjo Tuđman primio u Prvi hrvatski gardijski zdrug koji je bio pod direktnom nadležnošću Kancelarije predsednika, podsećaju hrvatski mediji, i dodaju da je ubica dogurao do čina pukovnika. Sada, kako se navodi, imamo situaciju da HDZ slavi Tuđmana, a SDP, Možemo! uz HDZ-ove koalicione partnere iz SDSS-a učestvuju u komemoraciji porodici Zec.

Hrvoje Klasić, hrvatski istoričar, u izjavi za Danas pozdravlja postupak gradonačelnika Zagreba koji je otišao na komemoraciju. Kako navodi iako je situacija na političkoj sceni u Hrvatskoj kompleksna ipak pokazuje velike znakove napredovanja.

„Rekao bih da hrvatsku vode HDZ i Srbi, dakle Srbi su vlast, oni ne podržavaju vladu nego jesu u vladi. Sa druge strane, HDZ danas na čelu sa Andrejem Plenkovićem doista nije više ono što je bio u vrijeme Franje Tuđmana. Ja često kažem Andrej Plenković je predsjednik pogrešne stranke. On ni po čemu nije niti nacionalista niti se od njega mogla ikada čuti relativizacija ustašluka“.

Klasić napominje da to nije situacija samo u Zagrebu. „Danas su u desetak najvećih hrvatskih gradova na vlasti ljudi, gradonačelnici ili stranke koje razmišljaju slično – od Splita, Rijeke, Pule, Siska, Varaždina… To su dobre stvari koje se događaju. Naravno, žao mi je što u Srbiji nema promjena na vidiku u tom smislu“.

Naglašava da društvo bez slobodnih medija i bez opozicije nije normalno društvo. „U Hrvatskoj se već 20 godina ne zna ko će pobediti na izborima, u Hrvatskoj mediji ruše premijere, ministre. Toga u Srbiji nema“.

Dakle ako gledamo šta je HDZ, za koji bi, kaže Klasić, voleo da je drugačiji, postoji ipak razlika u odnosu na režim SNS, koji ima sve karakteristike totalitarnog i jednostranačkog sistema. „I to je loše za Srbiju bez obzira što mnogi misle da to može uticati na regiju, mislim da Srbija u ovom trenutku najviše može naštetiti samoj sebi i to radi uporno već godinama“.

Napominje da u Hrvatskoj čak i desne stranke vode ljudi koji sa 1990.tim nemaju veze. „U Srbiji su i dalje, bilo ugledni, bilo uticajni političari, ljudi koji su 1990.tih godina igrali aktivne uloge od Vojislava Šešelja, Ivice Dačića do Aleksandra Vučića. To je bitna razlika.  Suočavanje sa 1990.tim godinama nije isto kada vi u njima niste sudjelovali i kada ste bili dio jednog udruženog poduhvata“.

Kada je reč o poslednjim Milanovićevim istupima vezanim za „vrste genocida“, Klasić kaže: „Koliko ja poznajem Milanovića, znam da mi većina neće vjerovati, mislim da tu ne postoji nikakva strategija niti nikakvo promišljeno djelovanje a kamoli u smislu nekavog saveza sa Miloradom Dodikom ili bilo kim drugim“. Milanović, kaže, jednostavno ima potrebu biti drugačiji i kontra svemu.

Naglašava da on ni u jednom trenutku nije negirao genocid „samo je po, mom dubokom uvjerenju, ušao u raspravu postoje li nivelacije genocida, da tako kažem, u smislu koji je veći ili manji i do nekakve pravne definicije što je potpuno nebitno“. Jer on nije, napominje sagovornik Danasa, profesor na Jejlu ili Kolumbiji pa da o tome raspravlja nego je „predsednik u jednoj regiji u kojoj se ovakve stvari uglavnom koriste za manipaluciju i nekakve dnevno političke svrhe“. Dodaje da kod Milanovića po to pitanju nema nikakve dileme ko je odgovoran za to i da se genocid dogodio.

„Ono što bih rekao a što je opet veliki pomak u hrvatskom slučaju koliko mi je poznato i Milanović i Vučić imaju ustavom jednake ovlasti“ koje, kako navodi, različito koriste. „Milanovića svi mediji mogu kritizirati, on nema uticaja na njih, a u Srbiji gdje Vučić ima iste takve ovlasti u principu je apsolutni gospodar života bilo političkog, medijskog. I tu se dakle otišlo korak dalje“.

Dodaje da bi voleo da Milanović bira reči i da promisli kada neke stvari govori iako nekad ima i najbolju nameru. Njegovi postupci, kaže Klasić, nikoga ni na šta ne obavezuju. „Meni se ne sviđa to što govori ali iza toga ne postoji politika, iza toga ne postoji praksa niti u prošlosti niti u budućnosti. Zoran Milanović sigurno ne misli ništa dobro niti o HDZ u Hrvatskoj niti od HDZ u BiH. To što je Milanović primio Dodika ili otišao Čoviću, sa tim se ne slažem. Mislim potpuno suprotno – da pozivanje na državu nacija umjesto na državu građana je potpuno nešto što vodi i dalje ka održanju neučinkovite BiH“.

Ističe da bi voleo da i Hrvati i Srbi iz BiH shvate da je „glupo kada Dodik govori da mu je Srbija druga domovina ili kada bilo koji Hrvat iz Hercegovine kaže da mu je Hrvatska druga domovina, jer nije tako. Oni su autohtoni stanovnici BiH, oni se mogu osjećati identitetski drugačije, njegovati neke svoje posebnosti i specifičnosti u odnosu na druge. Međutim, koliko god se Hrvati i Bošnjaci i Hrvati i Srbi u BiH smatrali da su drugačiji jedni od drugih i trećih u Bosni oni su isto toliko drugačiji od Hrvata u Hrvatskoj odnosno Srba u Srbiji“.

Ustaško groblje da ne postane mesto žaljenja za propalim režimom

Kada je reč o podršci Ministarstva branitelja obnovi ustaškog groblja u Zagrebu, Klasić napominje da tu treba biti pažljiv te da je o tome pisao protiv. „Njemačka država obnavlja groblja njemačkih vojnika koji su bili u Vermahtu i koji su ginuli na Normandiji, po Rusiji i svuda. To nije neočekivana i neobičajena praksa u svetu. Ako idemo po humanističkom i kršćanskom pravu da svaki čovjek ima obilježeno grobno mjesto to nije upitno“.  Ono sa čime, kaže, ima dubokih problema a što se u nemačkom slučaju ne događa jeste da se na nekakvim tablama uz ta groblja govori o hrvatskim vojnicima u hrvatskoj vojsci. „To se ne bi smjelo dogoditi jer to su bili kolaboracionisti, posebno ovi na Mirogoju, oni su poginuli za vrijeme Drugog svjetskog rata oni čak i nisu žrtve nakon Blajburga. Srećom, koliko sam vidio prihvaćeno je i neće se zvati groblje hrvatskih vojnika već vojnika NDH. I to bi bio najmanji problem kada bi mi u društvu generalno u Hrvatskoj imali jasan stav što je NDH i što je ustaški pokret pa onda neka ti ljudi i imaju grobna mjesta ali da to ne postane mjesto okupljanja i žaljenja nad propalim režimom i nad zločinačkom državom“.

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veber: Dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može se očekivati preokret prema Vučićevoj vlasti

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlin Bodo Veber izjavio je večeras da se sa dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može očekivati preokret prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa naglaskom na jačanje demokratskih principa i vrednosti vladavine prava.

Published

on

By

Bodo Veber Foto: Youtube/Screenshot

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlin Bodo Veber izjavio je večeras da se sa dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može očekivati preokret prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa naglaskom na jačanje demokratskih principa i vrednosti vladavine prava.

Zeleni će uticati na snažnije zalagnje nemačke vlade za nastavak evropskih integracija Balkana, čak do otvorenih svađa sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom zbog njegove blokade, istakao je Veber za Njuzmaks adria.

Veber je kazao da se može očekivati ozbiljno resetovanje pregovora Srbije i Kosova, ali i novi odnos Berlina prema Vučićevoj vlasti u Srbiji, sa naglaskom na demokratskim principima i vrednostima vladavine prava.

FoNet

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/veber-dolaskom-nove-koalicione-vlade-u-nemackoj-moze-se-ocekivati-preokret-prema-vucicevoj-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Inicijativa A11 podnela još dve krivične prijave u vezi sa radnicima iz Vijetnama

Jedna od krivičnih prijava odnosi se na protivpravno lišenje slobode

Published

on

By

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava „A11“ saopštila je danas da je podnela nove krivične prijave u cilju adekvatnog rešavanja pitanja više od 400 radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike guma „Linglong“ u Zrenjaninu.

Kako se navodi u saopštenju, krivične prijave su podnete protiv odgovornih lica u kompanijama „China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction“ sa ogrankom u Beogradu i „Linglong International Europe“ Zrenjanin, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo povreda prava na štrajk.

„Pored toga, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo protivpravno lišenje slobode putem ograničenja slobode kretanja tridesetak radnika iz Vijetnama podneta je još jedna krivična prijava protiv odgovornog lica u Linglongu“, navodi se u saopštenju.

Protiv odgovornog lica u „Linglongu“ podnete su i prijave komunalnoj miliciji zbog kršenja propisa o komunalnim delatnostima i korišćenju površina u javnoj nameni.

„Pored navedenih podnetih prijava, Inicijativa A11 podnela je i inicijativu Zaštitniku građana da na osnovu dostavljenih dokaza, a po sopstvenoj inicijativi, pokrene postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Nacionalne službe za zapošljavanje u postupku izdavanja radnih dozvola za radnike iz Vijetnama“, piše u saopštenju.

Oni su pozvali sve nadležne organe da hitno preduzmu sve mere iz svoje nadležnosti kako bi odgovorili na „ozbiljne indicije o teškim kršenjima ljudskih prava radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu“.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/inicijativa-a11-podnela-jos-dve-krivicne-prijave-u-vezi-sa-radnicima-iz-vijetnama.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija dobila saglasnost EU za otvaranje klastera četiri

Zemlje članice EU postigle su saglasnost o otvaranju klastera četiri – „Zelena agenda i održiva povezanost“ u pregovorima o članstvu sa Srbijom

Published

on

By

Foto: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Zemlje članice EU postigle su saglasnost o otvaranju klastera četiri – „Zelena agenda i održiva povezanost“ u pregovorima o članstvu sa Srbijom, potvrđeno je za Radio-televiziju Srbije (RTS) u diplomatskim izvorima u Briselu.

Klaster četiri biće otvoren na Međuvladinoj konferenciji, koja će biti održana 14. decembra u Briselu, nakon sastanka Saveta ministara opštih i evropskih poslova EU, navodi RTS.

U okviru ovog klastera biće otvorena istovremeno četiri nova poglavlja: poglavlje 14 o transportnoj politici, 15 o energetici, poglavlje 21+ trans-evropske mreže i poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Ovu odluku bi trebao zvanično da usvoje i ambasadori zemalja članica na sastanku u sredu, 8. decembra, čime će Srbija, posle zastoja od dve godine, biti u situaciji da učini sledeći korak u pregovorima o članstvu u EU.

Klaster četiri se odnosi na „zelenu agendu i održivu povezanost“, objedinjuje poglavlja ili oblasti koja su vezana za transport, energetiku, transevropske mreže, zaštitu životne sredine i klimatske promene.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/srbija-dobila-saglasnost-eu-za-otvaranje-klastera-cetiri/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Borelj Kurtiju: Dogovoreno u dijalogu i SZO se mora sprovesti, odluka Ustavnog suda nije prepreka

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je danas u Briselu kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju (Albin) da se ne slaže s Kurtijevom tvrdnjom da je odluka ustavnog suda Kosova o Zajednici srpskih opština (ZSO) prepreka da se sprovede taj dogovor postignut Briselskim sporazumom i pozvao ga da „prizna važnost Dijaloga za prevazilaženje otvorenih pitanja“.

Published

on

By

Foto: EPA-EFE/ JOHANNA GERON POOL

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je danas u Briselu kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju (Albin) da se ne slaže s Kurtijevom tvrdnjom da je odluka ustavnog suda Kosova o Zajednici srpskih opština (ZSO) prepreka da se sprovede taj dogovor postignut Briselskim sporazumom i pozvao ga da „prizna važnost Dijaloga za prevazilaženje otvorenih pitanja“.

Dogovor o ZSO su, stavio je do znanja Borel, „postigli predstavnici vlada dve strane, delujući u dobroj veri i u skladu sa medjunarodnim pravilima“. „I zato mi je žao, premijeru, mi moramo i dalje zahtevati da se taj sporazum sprovede, znam da ima i drugih nesprovedenih dogovora, ali ovaj je veoma važan“, naglasio je.

Borel je to izjavio na konferenciji za štampu pošto su delegacije EU i Prištine razmotrile šta je postignuto u sprovodjenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Kosovo i naglasio da zasad nema osnova za sazivanje runde Dijaloga na najvišoj ravni.

Kurti je rekao da je on „demokrata“ i da zato želi da Srbi na Kosovu, a ne Beograd i političari, po njegovim rečima, odlučuju o tome šta će biti za njih najbolje kad je u pitanju uspostavljanje Zajednice srpskih opština, uz tvrdnju da je taj dogovor blokiran odlukom Ustavnog suda Kosova, kao i da, kako je on to objasnio, Srbi na Kosovu se tome nisu usprotivili.

Borel je uzvratio na ovakvu izjavu Kurtija najpre tako što je naglasio: „I ja sam demokrata“, predočivši da je cilj Dijaloga da se postigne sveukupan, zakonski sporazum o normalizaciji odnosa izmedju Kosova i Srbije. „A to znači da su dve strane te koje o tome moraju da odluče, a ne ja“, dodao je.

Borel je naveo da je on „posrednik koji pomaže ljudima da se dogovore o normalizaciji odnosa, jer bez toga neće biti moguće ni Kosovu ni Srbiji da utru put ka Evropskoj uniji“.

„A o čemu se tu radi, šta je suština, dve strane su te koje treba da odluče, ja ne mogu reći kakav će biti konačan ishod, jer bih u tom slučaju ja bio deo cele igre, a ja to nisam, već samo pokušavam da vas podstaknem da razgovarate i nastojite da nadjete rešenje“, zaključio je Borel.

Borel je objasnio da je ranije govorio da je postizanje rešenja u Dijalogu „pre pitanje meseci, nego godina zato što se mora postaviti pitanje koliko proteklih godina to traje, a to je previše“.

„Otud je stvar dobre volje da se problem reši sutra a ne tri godine odsad i ja uopšte ne verujem da ljudi na Kosovu i celog Zapadnog Balkana na to mogu čekati godinama jer će to biti prepreka za budućnosti tamošnjih zemalja koje žele u Evropu“, rekao je.

Visoki predstavnik EU je takođe objasnio da vlasti u Prištini moraju da ulože još dosta napora kad su u pitanju jačanje vladavine prava i suzbijanje korupcije na Kosovu.

Kurti sa Borelom i Varhejijem razgovarao o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU- Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je danas tokom susreta sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell) i evropskim komesarom za proširenje i susedske odnose Oliverom Varhejijem (Varhelyi) razgovarao o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, saopštila Vlada Kosova.

„Na tom sastanku se razgovaralo o odnosu Kosova i Evropske unije (EU) u kontekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao delu procesa integracije Kosova u Evropsku uniju, sa akcentom na stalnu posvećenost i napredak koji je Kosovo postiglo u reformi pravosudja i borbi protiv organizovanog kriminala“, navodi se u saopštenju.

Premijer Kurti je pohvalio kontinuiranu podršku Evropske komisije reformama i ponovio zahtev da zemlje članice u okviru Saveta EU donesu pozitivnu odluku o liberalizaciji viznog režima za gradjane Kosova.

„Cenim današnju diskusiju sa Oliverom Varheljijem o napretku Kosova u SSP. Ispunili smo sve kriterijume za viznu liberalizaciju i verujemo da će EU ići napred. Motivisani smo da nastavimo naše transformacione reforme u bliskoj saradnji sa EU“, dodao je Kurti posle četvrtog sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU-Kosovo.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/borelj-kurtiju-dogovoreno-u-dijalogu-i-szo-se-mora-sprovesti-odluka-ustavnog-suda-nije-prepreka/

Continue Reading

Trending