Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

“IZDAJNIK”, “BOT”, “ŠLJAM”… Sudija Majić, Kojo, Đuričko i druge javne ličnosti NA METI NACIONALISTA i sve je otišlo predaleko

“Izdajnici” – reč koja se u našem društvu, sada već skoro tradicionalno, koristi u svrhe etiketiranja ljudi koji na bilo koji način odstupe od nečega što se tumači kao podrazumevano mišljenje. Oblast koju pojam “izdajnici” pokriva godinama je značajno proširen u odnosu na prve upotrebe u političkom životu u Srbiji, a podela koje njegovo korišćenje proizvodi je nikada više. I sve je otišlo predaleko…

Published

on

Sve te podele, koje svojim postupcima podstičemo svakoga dana u gotovo svim društvenim sferama, dovelo nas je do tolikog nivoa ostrašćenosti, da je, čini se, postalo normalno i podrazumevano da i svoje profesije, način života, ambicije i slobodno vreme prilagođavmo nekoj od “strana”, kako od iste ne bismo “stradali”. A strana je toliko da se više ne mogu ni prebrojati.

Najnoviji “stradalnici” koji su prethodnih data bili pridodati na neki od mora spiskova izdajnika su sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, glumac Nikola Kojo i novinarka Jelena Zorić, kojima su zamerke našli protivnici aktuelne vlasti, ali i predsednik SANU Vladimir Kostić, koga su napali nacionalisti zbog iznošenja ličnog stava o kosovskom problemu.

Ovo naravno nije prvi put da zbog svojih postupaka javne ličnosti budu označavane izdajnicima.

Trend pronalaženja izdajnika u Srbiji je postao masovan devedesetih. U početku je ova etiketa bila rezervisana za opozicione političare, protivnike režima, koji su proglašavani stranim plaćenicima i mrziteljima sopstvene države. Kako su godine prolazile, oblasti u kojima izdajnika ima bilo je sve više i više, pa su etikete lepljene i novinarima, glumcima, književnicima, sportistima, estradnim umetnicima…

Ni dve decenije kasnije kao društvo nismo uspeli da napredujemo i prevaziđemo ovakve postupke. Naprotiv, podele smo produbili, “izdajnika” je na svakom koraku, a pre nekoliko godina u javnosti su se pojavljivali i “spiskovi najvećih srbomrzaca među javnim ličnostima”. Dokle?

Topli zec

Sudija Majić je kroz toplog zeca prošao zbog toga što je produkcijska kuća koja je otkupila prava na ekranizaciju njegovog popularnog triler romana “Deca zla”, biti realizovana u saradnji “Telekomom Srbije”, preduzećem u vlasništvu države. Ovakav postupak nedopustiv je za nekoga ko je označen kao opozicionar i ko je iznosio kritike na račun vlasti, proizlazi iz mnogobrojnih stavova na društvenim mrežama. Sudija Majić je označen kao “izdajnik”, “bot”, “šljam”, neko ko se “prodao za male pare” i “sarađuje sa kriminalcima”…

Još jedan “slučaj” koji valjano pokazuje koliko daleko odlazi banalnost podela u Srbiji jesu napadi kojima je bio izložen glumac Nikola Kojo nakon što se pojavila informacija da će biti deo ekipe jedne od novih serija koja će na malim ekranima uskoro biti prikazana. Da će glumac biti deo serije problemetično je izgleda samo u našoj zemlji.

Tviter zajednici smeta to što će se ostvarenje “Radio Mileva”, čiji je Kojo deo, prikazivati na Radio-televiziji Srbije. To je, kako navode, nedopustivo za nekoga ko je bio jedan od najaktivnijih učesnika antivladinih protesta i ko je otvoreno podržavao opozicione političke opcije. Kojo je istog momenta proglašen “lažnim opozicionarom”, prihvatanje uloge označeno je kao sramota, a dobar deo kritičara slavnog glumca podsetio je na izjave koje je ranije davao, a u kojima je, između ostalog, naglašavao kako će napustiti Srbiju.

Sudija Majić se sam upitao zbog čega je na njega organizovana “još jedna u nizu hajki”, pa je čak bio prinuđen da objašnjava zašto je odabrao produkcijsku kuću koju je odabrao.

– Jedan od osnovnih razloga zbog kojih sam se opredelio za ovu kuću bila je činjenica da su prethodno pribavili prava na druga značajna prozna dela, poput “Besnila” jednog od mojih omiljenih autora, Borislava Pekića. Uz najbolju nameru prema onima koji u smutnim vremenima pokazuju višak opreza ne shvatam šta bi u ovom slučaju predstavljalo povod za još jednu u nizu hajki – napisao je Majić.

Deo javnosti doveo je nedavno u pitanje kredibilitet, nezavisnost i integritet novinarke televizije N1 Jelene Zorić. Ona je naišla na oštre osude i od “zvezde letošnjih protesta” ispred Skupštine i “ikone nezavisnog izveštavanja” preko noći postala izdajnik jer je od predsednika Aleksandra Vučića primila odlikovanje povodom Dana državnosti, iako je ona na taj način u stvari pokazala da samo poštuje institucije države u kojoj živi.

Gotovo istu sudbinu doživeo je i legendarni košarkaški trener Dušan Duda Ivković, koji je kritikovao vlast i pre nekoliko godina učestvovao u predsedničkoj kampanji Saše Jankovića, da bi nakon uručenog odlikovanja i susreta sa predsednikom Srbije bio svrstan na “drugu stranu”.

Slične stvari u skorije vreme događale su se i Momčilu Bajagiću Bajagi, Nenadu Jezdiću, Svetislavu Basari… Već dugi niz godina deo javnosti “izdajnicima” predstavlja glumce Nikolu Đurička, Mirjanu Karanović, reditelja Gorana Markovića, Biljanu Srbljanović…

Beznadežno podeljeni

Predsednik SANU Vladimir Kostić kaže za “Blic” da smo postali “beznadežno podeljeno društvo”. I sam je, kako navodi, izložen sličnim stvarima, a jedino što mu preostaje jeste nada da još postoji “mogućnost povratka”.

– Moja reakcija bi bila da smo otišli predaleko i još se nadam da ćemo moći iz toga da se vratimo. Ja sam u nekoliko intervjua, čini mi se i prvi, govorio o tome da smo mi jedno beznadežno podeljeno društvo do te mere da će se sva energija agresije koja je postojala na ovim prostorima na kraju vratiti u međusobnom obračunu. To sam mnogo puta rekao i zbog toga bio kritikovan da je to fatalizam koji nema mesta, koji je besmislen i tako dalje. Nažalost, mislim da nije – rekao je za “Blic” akademik Kostić komentarišući osude na račun Miodraga Majića.

Nastaviti borbu za bolje društvo

Flip David kaže da, uprkos svemu, moramo da nastavimo sa borbom za bolje društvo od ovoga kakvo je naše danas.

– Mi se moramo zalagati za jedno bolje, zdravije, drugačije društvo od ovoga koje je danas, ali ne po cenu da pojačavamo tenzije.

Književnik Filip David pita se gde je granica i kaže da, ako bismo išli tom logikom, prihvatanje bilo kog posla iza kojeg stoji država može nekoga svrstati u red izdajnika.

– Isključivost nikako nije dobra. Takve izjave pojačavaju tenzije, izazivaju mržnje, toga ima koliko god hoćete na društvenim mrežama, ali i pojedinim elektronskim i štampanim medijima – rekao je David za “Blic”.

Istakao je da bi profesionalno angažovanje trebalo odvojiti od nečijih političkih stavova, te da preterivanje ne vodi ničemu.

– Preterivati, to znači ili otići iz zemlje ili ne prihvatati ništa, jer svaki posao koji vi prihvatite, a iza koga stoji država, primera radi na fakultetima, univerzitetima, gde god, neko može da kaže da ste vi izdajnik. To je preterivanje koje apsolutno ne prihvatam – izričit je književnik.

Dodaje da razlike svakako postoje, ali da ne bi trebalo biti do te mere isključiv. Konkretno, u pomenutom slučaju glumca Nikole Koja, David navodi da RTS, čiji je i sam bio deo i dalje poseduje integritet.

– Trebalo bi gledati i delo, pisca, kao i koliko ono doprinosi da naš ukupni umetnički i društveni život bude bolji. Razlike postoje, i ne bi trebalo biti do te mere isključiv, da sami sebi ograničavamo mogućnost da govorimo – objašnjava Filip David.

Izvor: blic.rs

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: “Neće uticati na glasove koje ste danas dali”

Visoki predstavnik Kristijan Šmit saopštio je večeras da je, dok su birači glasali, rešio da nametne svoju odluku o izmeni Izbornog zakona BiH. On je naveo da je hteo da zaštiti glasove koje su birači danas dali na opštim izborima

Published

on

By

“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurati im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali. Izmene koje sam danas uveo neće uticati na glasove koje ste dali. Ovo su vaši izbori. One se ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela”, kazao je on.

U saopštenju je naveo da ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. “Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao. Moje odluke će pomoći da ova država bude u stanju pripremiti ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate”, naveo je Šmit.

Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

“Nakon današnjih odluka, nedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu. Uneo sam u Ustav i zahtev za obaveznu saradnju, što je osnova za prosperitet svih. Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh, neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”, naveo je Šmit.

Takođe je dodao ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama. “Ovo nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese. Ali ovo vidim kao hitno i neophodno kako bi se dao veći prostor mudrosti i posvećenosti građana Bosne i Hercegovine”, naveo je Šmit.

Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema.

“Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo riječi u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, navodi se u odluci.

Šmit navodi da je svima potrebno zajedničko razumevanje sa ljudima za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. “Pozivam građane da rade na ovom. Ja ću pomoći. Moj prvi korak je ova odluka. Sa ovim odlukama, odgovorni politički lideri mogu sarađivati sa Evropskom unijom, predsednikom Mišelom, predsjednicom fon der Lejen i svim Evropljanima kako bi napravili potreban napredak”, zaključuje u saopštenju Šmit.

Ambasada SAD pozdravila odluku Šmita

Pozdravljamo današnju odluku visokog predstavnika Šmita da ojača stabilnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine kroz amandmane na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i Izborni zakon BiH, ova akcija je bila i hitna i neophodna, saopštila je večeras Ambasada SAD u Sarajevu.

Odluka visokog predstavnika se bavi problemima koji muče Federaciju Bosne i Hercegovine dugi niz godina, navodi se u saopštenju i podseća da četiri godine nakon izbora 2018, Federacija nije implementirala rezultate, a Ustavni sud Federacije je skoro paralizovan. “Ovo je lišilo stanovnike Federacije njihovih ustavnih prava, podrilo vladavinu zakona i ohrabrilo etnonacionaliste širom BiH. Zajedno, ovi problemi ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, ocenjuje se u saopštenju Ambasade.

Kako se navodi, političke stranke su godinama imale više mogućnosti da reše nerešene probleme funkcionalnosti i podele vlasti u Federaciji, uključujući avgust i septembar kada ih je visoki predstavnik pozvao da traže kompromis u dobroj veri. “Umesto da to učine, mnogi od njih su pronašli nove načine da napadnu institucionalni integritet ove zemlje. Građanima BiH je potrebna i oni zaslužuju funkcionalnu vlast koja odgovara na sve veći broj unutrašnjih i eksternih kriza. Disfunkcija nije samo neodgovorna, već je i opasna”, ističe se.

Kada je vladajuća koalicija Republike Srpske preduzela korake za podrivanje državnih institucija i integriteta BiH, međunarodna zajednica je preduzela akciju da sankcioniše odgovorne lidere, navodi Ambasada. “Kada su lični interesni lideri pokušali da drže finansiranje izbora kao taoce, međunarodna zajednica je preduzela akciju da obezbedi CIK-u resurse neophodne za održavanje izbora i zaštitu demokratskih prava građana BiH. Međunarodna zajednica ne može dozvoliti da se nefunkcionalnost Federacije nastavi još četiri godine, i više ne može polagati veru u prazna obećanja i obaveze političkih lidera da će ovoga puta pregovarati u dobroj vjeri, praviti smislene kompromise i oni će interese naroda koje predstavljaju staviti iznad svojih, uskih etnonacionalističkih ili finansijskih interesa. Vreme je prošlo za prazna papirna obećanja od lidera koji dosledno ne ispunjavaju”, zaključuje se u saopštenju.

Oglasila se i Ambasada Velike Britanije

Ambasador Velike Britanije u BiH Džulijan Rajli oglasio se večeras rečima da Ujedninjeno kraljevstvo podržava odluku Šmita.

“Nažalost je da su ovlašćenja visokog predstavnika i dalje potrebne u Bosni i Hercegovini, ali u nedostatku domaće političke volje ili liderstva, visoki predstavnik ima važnu ulogu u implementaciji Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške okviru za prosperitetnu budućnost. Njegove današnje odluke treba posmatrati u tom svjetlu. Funkcionalne vlasti, na svim nivoima, su ključne za osiguranje napretka i stabilnosti”, naveo je on na Tviteru.

Kako dodaje, domaći politički akteri moraju sada raditi zajedno i implementirati izborne rezultate te podržati reforme potrebne za napredak BiH na evro-atlantskom putu.

Plenković: Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na Tviteru gde je komentarisao ovu odluku visokog predstavnika Šmita. On je naveo da je razgovarao s predsednikom HDZ-a i HNS-a BiH Draganom Čovićem i čestitao mu na izbornim rezultatima, navodeći i da je Borjana Krišto dobila uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH.

“Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustav Federacije BiH i Izborni zakon. U tome smo ga sve vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH te smo vodili razgovore sa svim zemljama. Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i pridonose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH”, naveo je on.

Plenković ocenjuje da je posle izbora potrebno je da politički akteri nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu. “Ponovo svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda”, napisao je Plenković.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/64183/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-u-bih-nece-uticati-na-glasove-koje-ste-danas-dali/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bećirović, Komšić i Cvijanović ulaze u Predsedništvo BiH: Preliminarni rezultati izbora

Nakon više od 70 odsto prebrojanih glasova može se zaključiti da su novi članovi Predsedništva BiH – Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić

Published

on

By

Na uzorku od 74 posto što je 642.103 glasa, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 56,15 odsto (235.627 ) glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 39 odsto (164.597 glasa), a Mirsad Hadžikadić (Koalicija Država) na trećem je mestu sa 4,83 osto (19.962) glasova.

Kada je reč o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda u prednosti je Željko Komšić (DF) sa 73 odsto ( 155.396) glasova, a iza njega je Borjana Krišto sa 29,7 (66.521) glasova.

Prema podacima Centralne izborne komisije izlaznost je bila 1.644.044 glasa (50 odsto), što je pad od četiri odsto u odnosu na prošle opšte izbore.

Rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH su sledeći: SDA: 38 odsto, SDP 13 odsto, DF 10 odsto, HDZ BiH 12 odsto, NiP šest odsto, NES šest odsto, NS četiri odsto, SBB dva odsto, SzBiH dva odsto.

Što se tiče entiteta Republika Srpska, kandidatkinja SNSD-a Željka Cvijanović uverljivo vodi ispred Mirka Šarovića (SDS). Iza njih su Nenad Nešić, Vojin Mijatović i Borislav Bjelić.

Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da na osnovu obrađenih preko 69 posto glasova Cvijanović vodi.  „Trenutno smo blizu da proglasimo pobedu Željke Cvijanović. Ozbiljno vodi. Nedostižno“, izjavio je Kovačević.

S.D.

izvor:

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

Trending