Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ivanji: Mladi da odluče šta ih zanima o Holokaustu, preživeli da im u tome pomognu

Mladi bi trebalo da odluče šta ih o Holokaustu zanima, šta žele da saznaju i zapamte, a preživeli bi u tome trebalo da im pomognu dok još mogu da im budu na raspolaganju, ocenjeno je na tribini posvećenoj 80 godina od Novosadske racije – „Kultura sećanja – Novosadska priča“

Published

on

Mladi bi trebalo da odluče šta ih o Holokaustu zanima, šta žele da saznaju i zapamte, a preživeli bi u tome trebalo da im pomognu dok još mogu da im budu na raspolaganju, ocenjeno je na tribini posvećenoj 80 godina od Novosadske racije – „Kultura sećanja – Novosadska priča“, koja je sinoć održana u Klubu advokata Vojvodine. Razgovor sa književnikom i publicistom Ivanom Ivanjijem, koji je preživeo logore Aušvic i Buhenvald, i njegovim sinom novinarom Andrejem Ivanjijem, predstavnikom takozvane druge generacije, protekao je u evociranju uspomena iz logora, ali je bio i svojevrsna promocija Ivanjijeve nove knjige „Usamljenost manjine“.

Po rečima samog autora, „dosadili su mu Jevreji“, pa se za pripovedanje ove priče odlučio za lik mađarskog dečaka, njegovog vršnjaka, jer je sam dan nakon Racije napunio 13 godina. „Uzeo sam malog Mađara koji je moje godište i onda od početka, pa kroz okupaciju kako je on doživeo raciju novosadsku, pa sve do duboke starosti kad je dospeo u Los Anđeles. Tu ima istorijskih ličnosti koje su svojim imenom i prezimenom, ima nekih ličnosti i ponečeg što bi moji ispisnici i malo mlađi mogli da prepoznaju“, rekao je Ivanji.

Govoreći o tom vremenu, Ivanji je podsetio da je tokom Racije živeo u Novom Sadu sa stricem, jer su mu roditelji završili u logorima – otac u Topovskim šupama, a majka na Sajmištu. Taj stric ih je čuvao od strašnih događaja koji su se dešavali, tako da ih nisu bili ni svesni. Ivanji je jedno vreme živeo sa „polufalsifikovanim“ dokumentima po kojima je Mađar, jer mu je stric bio oženjen mađarskom švabicom.

„Tek kad se sve završilo, išao sam u mađarsku gimnaziju i iz našeg razreda je nedostajao samo jedan učenik. Čuo sam da je ubijen, sa 12-13 godina. Strašno je to surovo, ali nisam shvatao još uvek šta se to dogodilo. To mi je tek posle bilo strašno i zato sam u nekim svojim romanima opisivao tu Raciju“, ispričao je Ivanji. Dodao je i da, kada se o Holokaustu priča među preživelima, postoje dve škole – jedna, većinska, koja insistira na tome da preživeli stalno govore samo o strahotama i „da kukaju“, dok druga, manjinska, kojoj i on sam pripada smatra da se treba „zavitlavati“ na račun toga što su ostali živi.

„To je moj odnos, šta da kukamo kad smo ostali živi, kad jedemo i pijemo već tolike godine? To ne znači da me jako ne zanima šta vi o tome mislite, znamo šta je bilo, ali šta vi mladi prijatelji hoćete da znate, čega hoćete da se sećate, to je pitanje za vas. A vi pitajte dok nas ima živih, stojimo vam na raspolaganju“, pojasnio je Ivanji.

Laži o ćutanju

Takođe, Ivan Ivanji je negirao sada već uvreženo mišljenje da se u SFRJ u javnosti nije smelo govoriti o zločinima, uključujući i Raciju. Ko bi mi zabranio da govorim, zapitao je Ivanji dodajući da je to jedna od modernih laži i podsetivši da se čak preterivalo sa brojem mrtvih, gde se pominjalo njih čak 6.000.

„Prva knjiga o Jasenovcu, sa preteranim brojkama je izašla negde 1946. Nije istina da Tito nije bio tamo, samo nije hteo da pravi cirkus od toga“, ispričao je Ivanji precizirajući da mu je arhitekta Bogdan Bogdanović ispričao kako ga je posetio lično Maršal.

„I Tito stoji pred maketom cveta i kaže mu: ovi moji se ne slažu zašto se to tako pravi. On objasni, Tito kaže slažem se. Naravno, bilo je potrebno da on aminuje, ali ne svako otvaranje klozeta, nego ozbiljne stari“, našalio se Ivanji dodajući da misli da je spomenik u Jasenovcu najlepši i najčudniji spomenik Holokaustu na svetu, “arhitektonski i statički jezivo komplikovan“ poput opere u Sidneju. Ivanji je podsetio i da je nakon oslobođenja prisustvovao suđenjima odgovornih za Raciju.

„Jako se slabo sećam detalja. Sa ulaznicom se išlo na to suđenje, to su nudili preživelima iz logora, i to sam odlazio. Nudili su nam i ulaznice za vešanje, tamo već nisam išao. Smrti sam video i bez toga dovoljno u logorima“, napomenuo je on.

Transgeneracijska trauma

Andrej Ivanji je podsetio da je nakon Drugog svetskog rata u Nemačkoj sproveden dvodecenijski proces denacifikacije i sučeljavanja sa prošlošću, i to kroz obrazovanje, medije i politiku. Između ostalog, tu je nastao termin druga generacija, koji se odnosio na decu ljudi koji su preživeli Holokaust, pre svega logore. Odgovarajući na pitanje da li se trauma sa roditelja prenosi na decu, Andrej Ivanji je rekao da je to u njegovom slučaju bilo „tačno nula“, odnosno da mu ništa nije bilo nametano uprkos tragičnim događajima u kojima su članovi njegove porodice stradali tokom Drugog svetskog rata. Uglavnom je o tome učio u školi.

„Sve je to išlo nekim prirodnim tokom dok mene nije počelo da zanima. Kada bih postavio pitanje, dobio bih odgovor. I tu je dolazilo do čudnih situacija da tokom sazrevanja kod mene počne da se stvara, kada gledam i čitam istorijske stvari, neki proces identifikacije, da to posmatram kroz prizmu iskustva mog oca, i da tu možda razvijam neki veći stepen empatije“, ispričao je on. Andrej Ivanji kaže i da se on identifikovao sa Jugoslavijom, da se sada identifikuje sa Beogradom, ali ne sa „današnjim Beogradom koji je na vodi i kanalizaciji“.

Podsetio je i kako su početkom devedesetih ljudi iz njegovog okruženja postali žrtve procesa srbovanja, gde su preko noći menjali porodične biografije pa su one od prvoboračkih najednom postajale proganjane od tih istih komunista. Budući da je iz mešovite, srpsko-jevrejske porodice, taj trenutka ga je naterao da se zapita ko je ida li može da bude deo svega toga.

„Kada u jednoj okolini nacija, vera, religija, počne da igra ulogu kakvu ne bi smela da igra i kada postane deo agresivnog i navalentnog identiteta, onda manjina ili ljudi koji ne žele da budu deo toga mogu da se osete kao što je opisano u ovom romanu, kao manjina, ili usamljena manjina u svemu tome“ rekao je Andrej Ivanji podsetivši i da su stotine hiljada mladih ljudi tada napustile zemlju jer nisu htele da imaju veze sa „tom nacionalističkom štrokom i prljavštinom i ubijanjem u ime ne znam kakvih ciljeva“.

„Ne mogu da ne poredim istorijske zločine sa zločinima koji su bili pred mojim očima i koji su se dešavali u ime ovog naroda. U Vukovaru u Srebrenici, u opsadi trogodišnjoj Sarajeva i nikakav argument nije i oni drugi su činili zločine. Oni drugi neka se bave svojim zločinima“, napomenuo je Ivanji.

Brojna mlada publika sinoć je bila zainteresovana uglavnom za Ivanjijev život u logoru, za raciju i dešavanja iz Drugog svetskog rata. Otac i sin Ivanji podelili su i jednu priču koja se odigrala neposredno pred pandemiju, kada su sa Andrejevim dvema ćerkama obišli logor Buhenvald. Kako je ispričao Andrej, budući da je Ivan počasni građanin Vajmara, logorska postavka je bila otvorena specijalno za njih te su oni sami, tri generacije, prošli kroz tu izložbu, da bi na kraju posete u dvorištu njegove ćerke sedele u tišini, ophrvane utiscima.

„Ti si rekao – prvi put kao da mi je breme skinuto sa leđa, da sam to prebacio na drugu generaciju. Mene preskočenu, znači na moje ćerke. To je onako psihološki dosta interesantno“, zaključio je Andrej Ivanji dodajući da se kasnije nisu vraćali na tu priču.

Dalibor Stupar (Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/ivanji-mladi-da-odluce-sta-ih-zanima-o-holokaustu-preziveli-da-im-u-tome-pomognu/

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending