Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ispovest najlepše partizanke: Zarobljena sam ’42., odveli su me u logor, a onda…

NA DANAŠNJI se dan u bivšoj državi slavio Dan republike.

Published

on

Obilježavao je godišnjicu 2. zasjedanja AVNOJ-a koja se održala 29. studenoga 1943. kad su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalni ustroj Jugoslavije. Praznik se prestao obilježavati raspadom Jugoslavije. 

U nastavku vam, u suradnji s Yugopapirom, donosimo intervju s jednom od ikona pokreta otpora, partizankom Miljom Marin koja je, zahvaljujući legendarnoj fotografiji nastaloj u prosincu 1943., kad je bila još tinejdžerica postala simbol Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji. 

Milja je nakon rata vodila sasvim običan život. 1946. godine udala se za Peru Marina s kojim je ostala do smrti. U tri poroda mu je rodila petoro djece, a imala je i šestero unučadi. Preminula je u studenom 2007. godine, a ovaj je intervju dala za Svijet 1985. godine. 

Kad od Prijedora krenete prema Bosanskom Novom, pa nakon nekoliko kilometara skrenete lijevo, naići ćete na planinska sela Brezičane, Gornju Dragotinju, Marine, Krnate, potom Kesare i Bere, a ako hoćete i dalje, nikakvo vozilo neće vam biti od pomoći, morat ćete pješice koji kilometar, kroz šumu koja pruža ugođaj u ove ljetne sparne dane. 

Pošto prođete kroz Gustiš podno Kozare, u jednoj od prvih kućica u selu Krivoj Rijeci, naći ćete Milju Marin, rođenu Toroman, partizanku čija je slika obišla svijet. To je ona Seja ispod Kozarice s fotografije Žorža Skrigina koja je nakon rata bila naša najpoznatija razglednica što smo je kao simbol naše borbe za slobodu slali prijateljima i srodnicima diljem zemlje i mnogo dalje. Djevojka se smije, titovka je na glavi, a kose joj dotiču ramena ovlaš.  

Posjetili smo Milju ovih dana u Krivoj Rijeci, gdje provodi ljeto. Drvena kućica, ista ona iz koje je njen muž Pero 1941. godine otišao u partizane, samo svježe okrečena daska lijepo djeluje u šumskom zelenilu. Jedna jedina sobica, dim iz krova znak je da je neko unutra. Preko nogostupa ulazimo u neveliko dvorište, a Milja će na vrata kućice. 

Prepoznali smo je, to nije teško, jer isti onaj osmijeh ne silazi s usana, bore na licu nisu narušile njegovu ljepotu, samo je kosa kraća i nema titovke i partizanske bluze na njoj, svoje ratne uspomene pohranila je u sjećanje, muzej, u jednosoban stan u Prijedoru, gdje uglavnom zimuje s mužem i sinom. 

Posjedali smo partizanski pred kućom. Niske stoličice dobro dođu za odmor od pješačenja, a još bolje godi Miljino kazivanje, tečno, kozarsko. 

Kako ste postali revolucionar? 

Revolucija je stigla na Kozaru. Moj otac Dušan i stariji brat Branko odmah su otišli u partizane. Ostalo nas kod kuće još šestoro djece s majkom. Imala sam tada nešto više od šesnaest godina. Nisam znala što je revolucija. Seljančicu bez škole nitko nije pripremao za to, mada sam čula za SKOJ i nešto radila sa prijateljicama. Revolucija je bila tu oko naše kuće, gore, svuda, pa su se borci poslije počeli penjati, dalje u planinu, a našim kućama se počeo približavati neprijatelj, te smo majka i ja s nejači krenuli za revolucijom, u zbjeg. Shvatila sam da je to nešto golemo kad sam vidjela da sav narod ide tamo u šumu. 

Možete li nam opisati taj kozarski zbjeg, toliko godina kasnije? 

Čitali ste to u knjigama, novinama, gledali u filmu, čini mi se da je to blizu onome što smo doživjeli, ali Kozara se ne da opisati. Ne može nitko iskazati čovjekovu dušu u tim trenucima. Otkud riječi za taj kaos. Zamislite krike staraca i djece: Hoću kući! – a kuće neprijatelj popalio i ne da ni na zgarišta, za nama je. Ipak, pokušavali smo do koje kuće doći. Krenemo mi, kad od leševa ne možemo proći, i od neprijateljskih noževa, zrna… 

U tim strahotama u zbjegu omladina je imala svoj zadatak? 

Nosili smo ranjenike, stare i iznemogli, pribavljali hranu, ako smo mogli negdje naći. Zadatak nam je bio i da sačuvamo sebe za neke buduće bitke, kad stasamo u zbjegu, a čuvali smo se na bukvama. Nikada mi neće biti jasno kako su se mnogi od nas sačuvali na drveću, a od bombi i mitraljeza ni grane, ni lišće se nisu mogli tamo sačuvati. I moja dva brata Branka i Dragoljuba sačuvala je bukva, neprijatelj je prošao ispod njih. Dragoljub je kasnije,’43. poginuo na zemlji, u Klašnicama. 

Neprijatelj je, ipak, neke zbjegove zarobio? 

Narod je poslije mjesec dana iznemogao, a sila je bila od neprijatelja. I ja sam bila zarobljena 1942. godine u Širokoj luci, ispod Kozare. Potjerali su nas u Dubicu, pa preko mosta u Hrvatsku. Neki su dječaci i mladići s mosta skočili u Unu i tako sebi presudili, neke su putem ubijali. Užasno su se neprijatelji radovali dok su nas gonili, mislili su da je Kozara uništena, a mi smo znali da nije, jer Kozara je bila u zemlji, u bazama, na drveću, a oni to nisu znali, otkud bi. 

Ljumali smo tako mi preživjeli, u koloni od Cerovljana. Drugi-treći dan muškarce su otjerali u Jasenovac, a žene u Sisak. Tamo su odstranili mlade i jače od majke i djece. Nas su poslije nekog vremena potrpali u vagon za stoku i pravac – Njemačka, Nürnberg u logore. 

Strahote logora? 

Nisam ih dugo gledala ni proživljavala. Imala sam sreću. Jednog dana nas povedoše na neko igralište. Tamo su nas zagledali kao stvari, prebirali i u jednom trenutku rukom mi pokazuje neka žena da joj priđem. 

Izađem i rekoše mi da idem iz logora. Odveli su me Marget i Hans svojoj kući da im čuvam djecu i pomažem u domaćinstvu. Lijepo su me primili. Čak sam mogla da čujem pokoju slavensku riječ jer je Marget imala neke dalje rođake u Ljubljani i prije rata ih posjećivala, pa je ponešto naški naučila. Gledam ja nju, ne mogu da zaboravim svoje, ona hoće da me nasmije, ali meni suze idu same, sve mi pred očima braća, majka, zemlja i ona Kozara. 

Marget je bila dobra prema meni, što sve nije radila da me bar malo odobrovolji, ali srce moje ne da mira. Plakala sam dan i noć. Pitala me je što toliko plačem, pa sam joj ispričala o mojima i Kozari, o braći i gladi, o tome kako su ostali goli. Ganulo je to Njemicu i rekla mi je da ne plačem, odvest će me u jedno selo kod Ljubljane, gdje su tada bili ti njeni rođaci, pa da onda produžim do svoje Kozare. Ta teta je mužu Hansu rekla da nas je sedmoro djece i majka, da ja stalno plačem za njima. I čudo se desilo. On je u komandi sredio dokumente i čak me poveo u domovinu, u Ljubljanu, pa u Zagreb. 

I ja sam krenula prema Kozari. Na mostu preko Une zaustavila nas ustaška patrola. Pokažem im papire, a oni ni da čuju da me puste. Vele: “Zar još jednu partizanku da pošaljemo na Kozaru?” I vratili su nas u stanicu Cerovljani. Ja nosim zavežljaj, u njemu nešto odjeće za djecu što mi je dala Marget, ali kud ću s tim, i sa sobom. 

Naiđe na mene Hrvat Drago Jajčanin, Kiridžija, koji me preveze u Bosansku Dubicu, gdje nema nikoga, bezvlašće. Drago me odvede svojoj kući, prenoćim, malo se okrijepim, ostavim onu odjeću da mi ne smeta u putu, pa s Dragom po noći do jednog narodnooslobodilačkog odbora, a poslije preko Une do partizana. Kažu mi da idem kući, jer majka mi je tamo s djecom na zgarištu. Dođem kući, majka se raduje i plače, otac već poginuo. Ostala sam neko vrijeme i gledam one naše krajolike. To je bio srpanj 1943. godine, te ja saberem sve i prosudim da je najbolje ići u partizane, majka neka ostane s djecom.

Mlada partizanka na Kozari?

Odrediše me u Jedanaestu krajišku brigadu, u štab, kuhala sam, prala, što god je štabu bilo potrebno, s njima u borbu išla, prava je to partizanija bila.

Kako je nastala slika koja je obišla svijet? 

Jednog dana u štab naše brigade stigla je umjetnička ekipa Glavnog štaba. Davali su priredbu i ostali na konaku kod nas. Ujutro, donijela sam im na jednu kosu doručak. Poslužim ih i krenem nazad u štab, kad jedan partizan mi reče: “Stani, djevojče, da te slikam.” Namjesti me, nakrivi titovku, nisam imala oružje kod sebe, pa mi on na rame namjesti svoj šmajser. Gledaju to drugovi te mi nešto dobace, ja se okrenem i nasmijem se, a partizan iz glavnog štaba nekoliko puta škljocnu. Bilo je to moje prvo slikanje u životu, i to s partizanskom kosom, jer prije toga prebolovala sam tifus, pa mi je kosa bila opala. 

Nisam tada znala kako se zove partizan koji me slikao. Dugo poslije rata saznala sam da je to Žorž Skrigin, čija kamera i danas radi. 

Kako dočekaste slobodu? 

Krajem 1944. godine drugovi mi rekoše da idem kući. Majka mi umrla od tifusa. U kući ostala četiri mala brata, sami. 

Valjalo je nečim hraniti tu nemoćnu djecu, isplesti im kakve čarapice i priviti ih u krilo. Nađem ih skupljene u šeperuši, takva je naša kuća bila, a tad je već slobodno stajala i mi krenemo u zajednički partizanski život. Malo ih umirim, preplašeni su bili, te počnemo nešto oko kuće raditi, ponešto drva skupljati, neko nam dadne malo brašna, neko koji krumpir i drugovi partizani su nas obilazili i koješta donosili, a i vlast je u selu postojala, te nam davala što je imala. 

Stiže najdraži dan? 

Prije mene čule su to neke moje drugarice i do mene je sloboda doprla s pjesmom partizanskom. Bila sam u kući s djecom. To je bila prva moja partizanska pjesma bez pogibije, do tada se ginulo i pjevalo. Moja mala braća su slobodu doživjela kao neko čudo, kao da je mađioničar iz crnog šešira izvadio bijele zečiće. Nije im više nitko govorio da šute, da ne idu nikud, da će neprijatelj, mogli su slobodno i da zaplaču. 

I ostadoste na selu poslije oružanog ustanka? 

Moja misija u ratu je bila završena. Upisala sam se u seljačku radnu zadrugu, da radim zemlju kao što sam i navikla. Nisam smatrala da trebam ići u grad u neke činovnike, i tako. Braća su krenula u školu i domove i nepunu godinu poslije završetka rata doživjela sam možda najteži trenutak u životu. Moj mali brat Blagoje iz Dubice iz doma doleti kući bos, a zimsko je vrijeme bilo. Želio je da nas vidi, i kuću. Taj topli dom u Dubici bio mu je neobičan poslije ratnih strahota. Prenoći, razboli se od upale pluća i dok smo mi odozgo stigli do ljekara, dijete umre. 

Razmišljanja ratnika u miru? 

Grijao me je osjećaj da sam braći i narodu učinila nešto, donijela im te prve poslijeratne sirotinjske domove, zanate, škole, da imaju nešto i nemaju zbjegove i logore. Taj osjećaj da se kao djevojka mogu udati, imati svoj dom i biti majka svojoj djeci kao što sam bila braći. Golemo je to što sam u slobodi znala kako je do nje došlo, da je što više volim i živim za nju. 

Kako ste se osjećali poslije rata gledajući “Seju ispod Kozarice”? 

Diko moja, jedno vrijeme sam se stidjela tog osmijeha, pomislila sam: što će narod kazati na taj smijeh iz četrdeset treće. To je bilo kad sam prvi put vidjela sebe na razglednici. Poslao moj ujak iz Beograda našem rođaku u Krajini tu razglednicu. A nije ujko znao da sam to ja. Tek me je rođak ovdje prepoznao i donio meni kartu. Bože, što sam se iznenadila i postidjela.

Kasnije me u selu vaš kolega Aco Nejman pronašao. Bilo je to šezdesetih godina. Ubrzo sam stigla u Muzej u Banjaluci, pa kojekuda u knjige. Žao mi je što nikad poslije rata nisam imala sreću da sretnem Žorža Skrigina. 

Danas na taj osmijeh gledam kao na osmijeh prkosa neprijatelju i ratu. Drago mi je saznanje da živim kao revolucionar. Eto, moja slika je i za 8. mart ove godine u Beogradu štampana na pozivnicama za akademiju. Radosna sam kad mi unuci kažu: “Pa, bako, ti se uvijek smiješ”. 

Dokle je stigla naša revolucija? 

S Titom, stigla je u cijeli svijet, stigla je do mojih unučadi, do našeg saznanja da moramo dalje i bolje, zatim do spoznaje da želimo malo više pogledati na radnike, osobito na one bez stanova i da se više čuje njihova riječ. Boli me kad čujem da neko od radnika dadne više od pola svoje zarade za vlažan stan, a kad bi oni stvarno dijelili ono što zarade, ne bi bilo tako. 

Koliko su ideali na koje ste se u ratu osmjehnuli ostvareni u slobodi? 

Zadovoljna sam time. Kozara je veća, šira i ljepša nego što je bila. Toliko je toga sada u nas. Jedino sam mislila da će u slobodi sva zemlja biti obrađena, mislila sam da će polja cvjetati. Prerano smo se odrekli nekih njiva, a one su naše blago. Zašto je malo ljudi na selu? 

Što svojoj djeci govorite o revoluciji? 

Pripovijedala sam im o svom životnom putu, najviše o tome kako smo mi gradili svoje poštenje. Uvijek sam im govorila da ne potaru tuđu ljetinu, da čuvaju i poštuju tuđe kao svoje. Tako su i mene moj učili, zato sam one ratne godine krenula na Kozaru. 

Naša omladina? 

Dobri su. Gledam mlade u Prijedoru, u našoj zgradi. Uvijek lijepo pozdrave. Nikoga ne pitaju tko si i što si. Ta njihova muzika i ponešto drugo je daleko od mene, ali oni pjevaju i partizanske pjesme. Uzbuđuje me kad čujem: Mlada partizanka bombe bacala… 

Kako sada živite? 

Lijepo, očekujem i penziju, nisam do sada tražila, malo i staža imam, morala sam nešto dokupiti. Inače, s muževljevom penzijom primam i 80 tisuća starih dinara pomoći od općine. Eto, vidite, baščica, poneka kokoška, pčele. Samo nam se nešto slabo roje posljednjih godina. 

Nedostaje li vam išta? 

Možda malo veći stan: 39 kvadrata u Prijedoru je malo. Dođu unučad, suborci, pa muž, sin i ja ne možemo čestito da se ispričamo, niti da se poigramo s djecom. Bit će, valjda, i to. 

Možete li se nasmijati kao u ratu? 

Mogu, ali se ne mogu onoliko zakrenuti, ušinulo me nešto u krstima, pa sve više moram gledati samo naprijed. 

Odlazimo iz Krive Rijeke, iz dvorišta Pere i Milje Marin. Kozara miruje, samo ponekad zašumi list. Koliko ima na Kozari listova? 

Razgovarao: Adil Hajrić (Svijet, 1985.)

Izvor: index.hr  

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

RAT U UKRAJINI Finska smanjiti broj viza izdatih Rusima za 90 odsto, Moskva optužuje London za provokaciju

Danas je 174. dan rata u Ukrajini

Published

on

By

Oči sveta su i dalje sa strahom uperene u nuklearnu elektranu Zaporožje, a osim za granatiranje, Kijev i Moskva međusobno se optužuju i za blokirane posete stručnjaka Međunarodne agencije za atomsku energiju ovo postrojenju. I dok se UN angažuju na rešavanju ovog problema, čini se da njihova nastojanja da se spreči glad u svetu nisu sasvim  uzaludna – brod natovaren sa 23.000 tona ukrajinskog žita namenjenog Etiopiji koji su poslale Ujedinjene nacije isplovio je juče pod zastavom Liberije kao prva pošiljka u okviru programa pomoći zemljama koje se suočavaju sa glađu. 

Ključni događaji:

  • Vojna baza na Krimu koji je okupirala Rusija pogođena je serijom eksplozija
  • Rusko Ministarstvo odbrane navodi da su eksplozije rezultat sabotaže dok se iz Ukrajine inciden opisuje kao “demilitarizaciju na delu”
  • Na severu Krima uveden je režim za vanredne situacije regionalnog karaktera
  • UN će podržati posetu inspektora nuklearki Zaporožje
  • Zarobljenog Hrvata izveli pred sud u samoproglašenoj DNR
  • Brod sa 23.000 tona žita isplovio iz Ukrajine za Etiopiju
  • Volodimir Zelenski razrešio je šefove odeljenja SBU u Kijevskoj, Lavovskoj i Ternopoljskoj oblasti
  • Vrhovna Rada produžila je vanredno stanje za 90 dana

17.34 Makron zabrinut zbog rizika po nuklearna postrojenja u Ukrajini

Predsednik Francuske Emanuel Makron kazao je danas u telefonskom razgovoru predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da je zabrinut zbog rizika po nuklearna postrojenja u Ukrajini, saopštilo je francusko predsedništvo. Makron je dodao da podržava predlog Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o slanju misije u Ukrajinu kako bi se ispitala situacija u vezi s nuklearnom elektranom u Zaporožju, preneo je Rojters.

17.10 Finska će smanjiti broj viza izdatih Rusima za 90 odsto

Finska je potvrdila da će značajno smanjiti broj viza izdanih Rusima od 1. septembra – nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenskij pozvao EU da prekine kontakte. Od sledećeg meseca Rusima će se izdavati samo 10 odsto sadašnjeg broja viza, piše Politiko.

16.54 Moskva: London provocira zahtevom za prelet izviđačkog aviona

Britanija je podnela zahtev za let svog izviđačkog aviona duž rute koja prolazi kroz ruski vazdušni prostor, a vazdušno-kosmičkim snagama je naređeno da spreče ovu provokaciju, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije. “Britanija je podnela plan leta za let izviđačkog aviona RC-135 duž rute koja leži iznad ruske teritorije. Smatramo da je to namerna provokacija”, saopštilo je Ministarstvo, preneo je TASS.

16.23 Ban Ki Mun posetio Buču: Užasan zločin

Bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je danas svet da oda počast civilima ubijenim u Buči kada je ruska vojska pokušala da napadne Kijev i potom se povukla, izvestio je  AP. On je posetio je Buču, grad nadomak ukrajinske prestonice, u kojem su tela stotine mrtvih civila pronađena nakon ruskog povlačenja krajem marta.

“Teško je izraziti svoja osećanja. To je užasan zločin. To je zločin protiv čovečnosti i odgovorni treba da odgovaraju”, rekao je Ban posle posete crkvi Svetog Andreja apostola.

Ban Ki-Mun je doputovao u Ukrajinu zajedno sa bivšim kolumbijskim predsednikom Huanom Manuelom Santosom, u okviru mirovne inicijative “Doajeni” (The Elders) koju je 2007. godine osnovao bivši južnoafrički predsednik Nelson Mandela.

 

15.27 Zelenski razgovarao sa Makronom o nuklearki Zaporožje

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarao danas telefonom o “ruskom nuklearnom terorizmu” u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje. Zelenski u objavi na Tviteru nije izneo detalje o njihovom razgovoru o nuklearki Zaporožje, preneo je Rojters. Zaporoška nuklearna elektrana se nalazi na levoj obali Dnjepra, u blizini grada Energodara, najveća je nuklearna elektrana u Evropi i od marta je pod kontorlom ruskih snaga.

14.57 Presek situacije na Krimu

Vojna baza na Krimu koji je okupirala Rusija pogođena je serijom eksplozija, u kojima su najmanje dve osobe povređene, oštećeni su brojni civilni objekti, uključujući dalekovode, elektranu, železničke pruge i više stambenih zgrada, dok je 3.000 ljudi evakuisano. Rusko Ministarstvo odbrane navodi da su eksplozije rezultat sabotaže dok se iz Ukrajine inciden opisuje kao “demilitarizaciju na delu”. 

Nakon detonacije municije u skladištu u Džankoju na severu Krima uveden je režim za vanredne situacije regionalnog karaktera, izjavio je danas lider Krima Sergej Aksjonov.

“Mi smo u vanrednom stanju”, rekao je Aksjonov novinarima, a prenela je agencija RIA Novosti.

Euronews, Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/59092/uzivo-rat-u-ukrajini-finska-smanjiti-broj-viza-izdatih-rusima-za-90-odsto-moskva-optuzuje-london-za-provokaciju/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Forum za bezbednost i demokratiju traži reakciju tužilaštva zbog govora mržnje episkopa Nikanora

Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) pozvao je Republičko javno tužilaštvo da reaguje povodom govora mržnje episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikanora i rastućeg talasa homofobije, uoči septembarskog Europrajda (Europride) u Srbiji

Published

on

By

FBD je upozorio danas da bi propust tužilaštva da se jasno odredi prema ovom dogadjaju predstavljao rizik za dodatno urušavanje već ozbiljno poljuljanog kredibiliteta ove ustanove, produbio sumnju u njegovu istinsku samostalnost i trasirao put jačanju sumnje u samu svetovnost države.

“Zbog sve učestalijih javnih manifestacija na kojima se poziva na zabranu Europride (a u okviru toga i na nasilje prema njegovim eventualnim učesnicima) FBD očekuje od javnog tužilaštva da ono, u okviru svojih nadležnosti, inicira postupak za zabranu rada organizacijama koje na ovaj način nedvosmisleno krše Ustavom zajamčena ljudska prava i podstiču na mržnju i nasilje motivisano religijom, od čega ne mogu biti izuzete ni verske zajednice”, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da se i od poglavara Srpske pravoslavne crkve očekuje da stane u odbranu ustavnog poretka i da javno osudi pojedince i organizacije koje pod plaštom religije, krijući se iza autoriteta institucije čiji je on poglavar, propagiraju netoleranciju, mržnju i nasilje.

Vladika banatski Nikanor nedavno je anatemisao sve učesnike i organizatore Europrajda i pomenuo u besedi da bi upotrebio oružje da ga ima.

(Beta, Foto: FBD)

izvor: https://autonomija.info/forum-za-bezbednost-i-demokratiju-trazi-reakciju-tuzilastva-zbog-govora-mrznje-episkopa-nikanora/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome odgovara Ad hok rešavanje problema u poljoprivredi

Od 15 lokalnih, Pokrajinske i Republičke skupštine, kojima su predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine predali zahteve za vanredno zasedanje, kako bi se proglasilo stanje elementarne nepogode – suša, nijedna skupština nije prihvatila predlog

Published

on

By

S obzirom na to da jedino na predlog lokalnih i pokrajinske skupštine može da se utiče na Republičku da se donesu zakoni koji će dugoročno rešiti problem poljoprivrednik Srbije Liga socijaldemokrata Vojvodine pita: Kome je u interesu da se jedno od najznačajnijih pitanja – opstanka poljoprivredne proizvodnje ne rešava sistemski.

Iako su dogovorene neke kratkoročne mere i ispunjen deo zahteva poljoprivrednih proizvođača u protestu, vrlo značajne i sporene tačke, na kojima je insistirala Liga socijaldemokrata ostale su nerešene.

Da ne bi došlo do potpunog kolapsa poljoprivrede i stočarstva u našoj zemlji, zbog nezapamćene suše neophodno je prilagoditi davanja poljoprivrednika republici, pokrajini i lokalnoj samoupravi.

Porez na imovinu, naknadu za odvodnjavanje, pašarinu, kao i doprinose za penziono invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti reprogramirati na 5 godina, sa grejs periodom od 2 godine.

Pored ovih neophodno je prihvatiti i ostale zahteve poljoprivrednih proizvođača, koji pokušavaju da zaštite Srbiju od potpune propasti poljoprivrede i stočarstva.

U stanje privremenog mirovanja poljoprivrednicima staviti: rate kredita, rate prema fondovima i lizing kućama.

Cene zakupa državne zemlje prilagoditi situaciji nastaloj usled proglašenja elementarne nepogode.

Od Republičke direkcije za robne rezerve tražiti da se poljoprivrednicima, a prvenstveno stočarima iz Vojvodine obezbedi adekvatna pomoć.

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da se situacija u poljoprivredi rešava dugoročno i sistemski, odgovarajućim subvencijama po hektaru i stočnom grlu, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju, a ne ad hok dogovorima sa premijerkom i ministrima, za koje je pitanje da li će posle formiranja nove Vlade biti na tim pozicijama.

Poslanik LSV u Skupštini AP Vojvodine

Saša Šućurović

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sela u Sremu sve praznija, a njive sve skuplje: Hektar od 2.000 do 7.000 evra

U Sremu se hektar zemlje može kupiti za 7.000 do 10.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Međutim, ako je to zemljište predviđeno za industrijsku zonu, cene po hektaru su i do 20.000 evra.

Published

on

By

Cenu prodaje i kupovine poljoprivrednog zemljišta u gotovo svim krajevima Srbije diktiraju najviše uslovi proizvodnje hrane na oranicama, a potom i starost vlasnika tih oranica.

Kako prenosi Sremskomitrovački portal, kad su uslovi za proizvodnju hrane povoljni i ima ko da radi na zemlji, onda je ponuda i potražnja zanemarljiva.

Na prodaju zemlje najčešće se odlučuju staračka domaćinstva iz dva razloga, jedan je onemoćalost da se radi na njivi, a drugi razlog je nemanje čime da se obrađuje zemlja kako bi ona vratila uloženo.

Sličan je slučaj i s onima koji dobijaju zemlju restitucijom. Takvi najlakše i najbrže prodaju oranicu.

U Sremu se hektar zemlje može kupiti za 7.000 do 10.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Međutim, ako je to zemljište predviđeno za industrijsku zonu, cene po hektaru su i do 20.000 evra.

O zakupu zemlje i vraćanju zemlje starim vlasnicima u Sremu, načelnik mitrovačke uprave za poljoprivredu Vladimir Nastović kaže:

U zavisnosti gde je i kakva je oraća zemlja u Sremu, zakup je od 250 do 300 evra po hektaru. Zemlju pod zakup najčešće daju staračka domaćinstva. Ona retko i prodaju zemlju. Ali, vlasnici zemlje, koji su je nasledili ili dobili restitucijom, avansno su prodavali zemlju dok još nisu ni dobili rešenja da im je vraćena i da su vlasnici. Oraću zemlju uglavnom kupuju oni koji tove svinje i junad jer nemaju dovoljno hrane sa svojih njiva“.

I s desne obale Save, u Mačvi, oraća zemlja ima visoku cenu i stalnu potražnju za kupovinom, uglavnom od onih koji tove svinje, a takvih u Mačvi ima podosta, naročito u najvećem selu ovog kraja uz Drinu – Badovincima.

O prilikama u Mačvi govori nekadašnji upravnik zemljoradničke zadruge u Bogatiću Moma Tešić.

U Mačvi se hektar zemlje kreće od 5.000 do 15.000 evra po hektaru, u zavisnosti gde je i kakva je zemlja. Veliki proizvođači svinja koji tove po nekoliko hiljada godišnje ne žale da dobru zemlju pored magistralnog puta, između Badovinaca i Mačvanskog Prnjavora, plate i do 15.000 evra. U drugom kraju atara, gde je zemlja lošijeg kvaliteta i slabiji je pristup njivskim putevima, hektar je 5.000-6.000 evra. Najveći problem seljaci u Badovincima imaju što 220 domaćinstava ima svu zemlju s leve obale Drine i zbog nerešenog problema granice niko ne može ni da kupi ni da proda oranicu, a sve je to katastarska opština Badovinci i pripada Republici Srbiji preko opštine Bogatić. Inače, da je problem rešen, ta bi zemlja isto bila veoma skupa“, kaže Tešić.

Tako je slično i u većim mačvanskim selima Dublju, Glušcima, Klenju, Belotiću, Metkoviću, gde ne možete kupiti hektar zemlje ispod 10.000 evra.

Čini se da će zemlju sve više kupovati oni koji tove stoku i imaju čime da je obrađuju, a prodavaće je oni koji su ostareli u selu, a njihovi naslednici su iz grada. Tako ćemo u selu imati sve više bezemljaša, a i praznih kuća. Nešto se mora preduzeti da i onaj ko ima mali posed lepo živi s tog poseda. Tako je nekad bilo. I svi su bili zadovoljni. Iskustvo postoji, samo ga treba primeniti“, zaključio je Tešić.

Prof. Miladin M. Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ističe da je kod nas cena zemlje u poslednjih 10 godina porasla 25 puta.

Nije naša zemlja najskuplja u Evropi, ali u okruženju jeste. U Danskoj je hektar 120.000 evra, u Italiji i više od 70.000 evra, u Holandiji oko 65.000 evra i itd. Ali to su neki drugi uslovi u poljoprivredi i prema tome se ne treba ravnati. Zemlja je majka svih stvari, neuništiva, neprenosiva i nije mrtav kapital kako neko želi da kaže. Naprotiv, to je živi organizam jer na jednom hektaru ima hiljadu i sto milijardi živih organizama, računajući tu i bakterije. Ti organizmi na jednom hektaru teže kao 15 krava od po 750 kilograma“, objašnjava Ševarlić.

On primećuje da umesto da na najboljoj zemlji proizvodimo hranu, mi takvu zemlju dajemo da se na njoj podiže industrijska zona.

Umesto da industriju podižemo na devastiranom zemljištu. Na takvom zemljištu je nikao Novi Beograd i to je primer, a ne najbolju oranicu pretvarati u industrijsku zonu. Lane je PKB prodao pet hektara najbolje zemlje za potrebe magacinskog prostora, na putu Beograd – Novi Sad kod Pupinovog mosta, za 750.000 evra hektar. To je, verovatno, najveća cena oraće zemlje u Evropi. Tako je prodavana i dobra oraća zemlja kod Šimanovaca, pored auto-puta, za skoro 200.000 evra po hektaru. To niko ne čini u svetu osima nas. Umesto da povećavamo oraće površine, mi ih smanjujemo. Devastirano zemljište treba pretvarati u industrijske zone“, zaključuje prof. Miladin M. Ševarlić.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/314249/Sela-u-Sremu-sve-praznija-a-njive-sve-skuplje-Hektar-od-2000-do-7000-evra.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pismo saučešća Crnoj Gori preko „prognanog“ ambasadora – provokacija iz Beograda?

Ukoliko su tačne tvrdnje kabineta predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, da je pismo saučešća srpskog predsednika Aleksandra Vučića povodom tragedije na Cetinju poslato preko adrese „prognanog“ ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića, radi se o „krajnje neprimerenom gestu“ i „provokaciji koja ne služi poboljšanju odnosa u koje se deklarativno zaklinje zvanični Beograd“

Published

on

By

Ovako diplomata Srećko Đukić ocenjuje razmenu reči na nivou dva predsedništva – srpskog i crnogorskog, u trenutku tragedije koja je potresla kako celu Crnu Goru, tako i region.

Uznemirujuća ubistva na Cetinju zbog kojih je u Crnoj Gori proglašena trodnevna žalost, propraćena su pismima saučešća više zvaničnika Srbije, ali jedno, ono koje je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Podgorici se tumači kao politička provokacija.

Naime, iz kabineta crnogorskog predsednika Mila Đukanovića naveli su da je pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom nesreće na Cetinju, stiglo na njihovu adresu upućeno sa „zvanične e-mail adrese Vladimira Božovića koji se predstavio kao ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori“.

Oni su podsetili da je Božović odlukom Vlade Crne Gore u novembru 2020. godine proglašen personom non grata i da zbog toga ovo smatraju činom nepoštovanja te dodaju da će zatražiti od MSP i MUP-a Crne Gore da zabrane ulazak i napuštanje teritorije ove zemlje za Božovića.

„Današnji potez predstavlja još jedan čin nepoštovanja institucija Crne Gore. Neprihvatljivo je da i tragičan događaj na Cetinju Božović koristi da nastavlja sa svojom praksom lažnog predstavljanja i kršenja međunarodnih konvencija“, kaže se u saopštenju.

U pismu koje je uputio Vučić, a navodno je prvobitno poslato sa mejl adrese Božovića, izražava se saučešće kako predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, tako i premijeru Dritanu Abazoviću, i podrška građanima Crne Gore.

„Želim da izjavim saučešće, svim građanima Crne Gore, a posebno porodicama stradalih. Upućujem saučešće i predsedniku Milu Đukanoviću i premijeru Dritanu Abazoviću. Cela Srbija je uz njih“, naveo je Vučić.

Đukić komentariše slučaj za Danas ističući da u ovakvom trenutku nimalo nije primereno koristiti priliku za bilo kakve političke poruke a posebno ne provokacije.

„Ako je zaista tako kao što tvrdi crnogorska strana, najblaže rečeno je da je potpuno neprimereno da se to pismo šalje preko adrese koja je nepostojeća za Crnu Goru. Ne znam kome koristi ta provokacija ali u svakom slučaju ne koristi poboljšanju odnosa u koje se toliko zaklinje Beograd a uvek napravi korak više da pokaže da ništa nema od tog poboljšanja već da stanje ostaje takvo kakvo jeste, opterećeno svim mogućim problemima“, naglasio je Đukić.

Kada je predsednik Srbije nedavno ugostio premijera Crne Gore Dritana Abazovića u Beogradu činilo se da je načinjen značajan korak napred u popravljanju odnosa dve zemlje zategnutih oko dešavanja vezanih za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, usred čega je i ambasador Srbije proglašen nepoželjnom osobom u Crnoj Gori. Tom prilikom bilo je reči i da će se odnosi dve zemlje jačati na nivou ambasada što bi trebalo da znači da Srbija imenuje novog ambasadora.

Đukić podseća da je tada obećano i da bi jedino primereno u ovoj situaciji bilo da Beograd imenuje novog ambasadora u Crnoj Gori.

Selaković i Mirović takođe izrazili saučešće

Saučeće povodom tragičnog zločina na Cetinju su, osim Vučića, izrazili i srpski šef diplomatije Nikola Selaković, kao i predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović. Selaković je saučešće uputio ministru spoljnih poslova Crne Gore Ranku Krivokapiću i naveo da je u ovim teškim trenucima cela Srbija uz Crnu Goru i uz njene građane. Predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović uputio je saučešće predsedniku Vlade Crne Gore, gradonačelniku Cetinja i unesrećenim porodicama žrtava.

Aleksandra Popović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/pismo-saucesca-crnoj-gori-preko-prognanog-ambasadora-provokacija-iz-beograda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Putevi mađarskih glasačkih listića u Vojvodini

Listiće glasača iz Srbije koji su imali pravo da učestvuju na izborima u Mađarskoj “Pošta Srbije” je distribuirala uz pomoć nevladine organizacije, bliske politici mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

Kako se vidi iz ugovora, koji je Radiju Slobodna Evropa (RSE), dostavljen iz javnog preduzeća “Pošta Srbije”, za deljenje glasačkih listića za parlamentarne izbore održane 3. aprila u Mađarskoj, glasačima u Srbiji bila je zadužena nevladina organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” (Concordia Minoritatis Hungaricae).

Organizacija, kako se vidi u zvaničnom registru nevladinih organizacija u Srbiji, nije osnovana za kurirske i izborne poslove, već je fokusirana na “zaštitu slobode i prava čoveka i građanina”, kao i na pospešivanje saradnje među vojvođanskim Mađarima uz “zastupanje njihovih interesa i jačanje nacionalnog identiteta”.

Organizaciju vode ljudi koji su bili ili su još uvek članovi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), stranke koja zastupa interese Mađara u Srbiji. Stranka je ujedno i sestrinska partija sa Orbanovim Fideszom.

“Pošta Srbije” je ovako omogućila toj organizaciji pristup ličnim podacima, kao što su adrese, više desetina hiljada dvojnih državljana, pokazali su dokumenti do kojih je došla Radio Slobodna Evropa (RSE).

Viktor Orban, premijer Mađarske i lider vladajućeg FIDES-a, na vlasti je od 2010. godine, a u nedelju 3. aprila bori se za još jedan mandat. Na ovoj fotografiji pozdravlja svoje pristalice posle pobede na izborima

U Srbiji, prema poslednjem popisu živi preko 250.000 Mađara, a na poslednjim izborima u Mađarskoj pravo glasa je imalo oko 70.000 Mađara u Srbiji.

Kako je sklopljen ugovor?

U dokumentima, koje je “Pošta Srbije” dostavila RSE, stoji da je ta javna institucija početkom marta 2022. godine angažovala organizaciju “Jedinstvo mađarske manjine” da dostavi glasačke listiće dvojnim državljanima u Srbiji.

Nije jasno na osnovu čega je doneta odluka o izboru sklapanju ugovora. Kako se vidi u javno dostupnim podacima, “Pošta Srbije” nije imala tender ili javni poziv za ovaj posao.

“Pošta Srbije” do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na pitanje redakcije RSE o tome zašto je za ovaj posao izabrana baš pomenuta organizacija, a ne kurirske firme koja su registrovana za takvu delatnost i sa kojima Pošta ima raniju saradnju.

Prema navodima iz ugovora, organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” se obavezala da će poštanske pošiljke sa glasačkim listićima dostaviti na adrese u skladu sa Kodeksom poslovne etike Javnog preduzeća “Pošta Srbije”, koji kaže da se “informacije do kojih se dolazi tokom dostave ne smeju koristiti za svoje ili za potrebe trećih lica” i da su “sve te informacije poverljive”.

Ugovor dalje precizira da je ova organizacija “upoznata sa svim detaljima i da je dužna da ih se pridržava”.

Organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” registrovana je na adresi Ptujska 1 u Subotici, na severu Srbije, i deli adresu sa Fondacijom “Prosperitati”, koju takođe vode članovi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i predstavnici zvanične Budimpešte. Fondaciju je Vlada Mađarske imenovala kao realizatora svojih programa pomoći poljoprivrednicima u Vojvodini.

Međutim, kako se navodi u dokumentaciji koju je RSE dostavila “Pošta Srbije”, preuzimanje pošiljaka sa glasačkim listićima se odvijalo na drugoj adresi, odnosno na mestu na kojem su registrovane sama stranka SVM, kao i Nacionalni savet Mađara, manjinska institucija u čijoj strukturi trenutno većinu imaju kadrovi SVM. Na toj adresi nema registrovanih ekspozitura “Pošte Srbije”.

Za uslugu dostavljanja, “Pošta Srbije” je platila dva dinara (0,017 evra) po pošiljci. Iako u samom ugovoru nije definisan tačan broj pošiljaka, prema evidenciji Nacionalne izborne komisije u Mađarskoj (NIK), broj ljudi koji su registrovani za izbore, a da imaju adresu u Srbiji, je oko 70.000 glasača.

Šta je “Jedinstvo mađarske manjine”?

Udruženje građana “Jedinstvo mađarske manjine” osnovano je pre dvadeset godina. Kako se vidi iz poslovnog registra, ima 34 zaposlena, a kako pokazuje bonitetni izveštaj te organizacije, od 2018. do 2020, godišnje je knjižilo poslovne prihode u visini do oko pola miliona evra.

Na čelu udruženja je Karolj Dudaš, jedan od osnivača Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), koji je do 2019. godine bio i član Predsedništva te najjače manjinske stranke Mađara u Srbiji.

Od 2015. do 2019. bio je i predsednik Saveta stranke.

Koordinator kancelarije udruženja u Vojvodini je Oto Buš, koji je 2015. godine bio na čelu Izvršnog odbora SVM.

Jedan Subotičanin, čiji je identitet poznat RSE, potvrdio je da su mu listić na kućnoj adresi dostavili aktivisti SVM.

“Bio sam malo zbunjen kad su se njih dvoje (aktivisti SVM) pojavili na vratima, jer sam pre toga čitao u novinama da SVM nije uključen u dostavljanje glasačkog materijala”, naveo je on.

Kako je objasnio, aktivisti su se predstavili i rekli da su iz SVM i da su doneli koverte za sve u porodici.

“Ponudili su nam da nakon glasanja pokupe koverte i da ih oni predaju u konzulatu. Mi smo to odbili”, ispričao je on.

Oprečno o ulozi “Jedinstva mađarske manjine” u izbornom procesu

“Pošta Srbije” je, pritisnuta medijskim pitanjima, po završetku izbora u Mađarskoj, 5. aprila 2022, potvrdila da je koristila “zastupnike ugovornih pošta” za dostavljanje izbornog materijala. Ta institucija, međutim, tada nije precizirala o kojoj je organizaciji reč.

Organizaciju “Jedinstvo mađarske manjine” i njenu ulogu u izbornom procesu za mađarski parlament prvi put je pomenuo predsednik SVM Ištvan Pastor, koji je na konferenciji za medije početkom marta rekao da će ta nevladina organizacija pružiti pomoć u dostavi izbornog materijala.

On je tada rekao i da je SVM predložio tu organizaciju “Pošti Srbije”.

Međutim, Pastor je nekoliko dana kasnije u intervjuu za dnevni list Mađarso (Magyar Szo) rekao da je reč o nesporazumu.

“Što se tiče uključivanja SVM-a u ovaj proces, ono se odvija na isti način kao i ranijih godina. Aktivisti pomažu ljudima da popune formular za validaciju glasanja, a ako neko to zatraži, oni će proslediti glasački listić generalnom konzulatu (Mađarske)”, naveo je on tada u intervjuu.

Sama organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” nije bila spremna da sarađuje sa medijima. Na zahtev RSE da dostave podatke o pomenutom procesu i glasačkim listićima, naveli su da “kao udruženje građana ne spadaju u polje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, te da “nisu u obavezi da dostave tražene informacije”.

Novinari RSE su u nekoliko navrata pokušavali da razgovaraju i sa predstavnicima SVM, ali oni nisu bili voljni. Među njima i narodni poslanik u Skupštini Srbije Balint Pastor (sin predsednika SVM Ištvana Pastora), koji je odbio da komentariše informacije do kojih je došao RSE.

Izborna komisija Mađarske ne prati pošiljke kada ih Pošta preuzme

Mađarski Parlament nedavno je izmenio izborni zakon dajući izbornim komisijama ovlašćenja da istražuju sumnjive slučajeve u inostranstvu. Taj zakon, međutim, još nije na snazi.

“Izmenjeni zakon nije retroaktivan. Izborna tela su izborni komiteti, koji će od dana stupanja na snagu zakona imati ovlašćenja da donose odluke u slučajevima pravičnosti izbora van države ako bude bilo kakvih prigovora dobijenih putem zvaničnih kanala”, rečeno je za RSE iz mađarske Nacionalne izborne komisije (NIK).

Stoga, dodaje se, komiteti ne mogu voditi istragu šta se dešavalo tokom ovogodišnje kampanje.

Nacionalna izborna komisija je odgovorna za organizovanje izbora i razmatra žalbe na odluke lokalnih i regionalnih izbornih komisija.

Nacionalna izborna komisija u svom odgovoru ponovila je da je ta institucija predala izborne listiće mađarskoj Pošti, koja ih je potom predala srpskoj Pošti.

“Izborna komisija mora da odabere univerzalnog pružaoca usluge, i to su mađarska, i srpska Pošta“, dodaje se.

Nacionalna izborna komisija dodatno ističe da je imala ugovor samo sa mađarskom Poštom.

U odgovoru se navodi i da to telo nije imalo kontakte sa SVM i da nije dalo podatke glasača stranci, te da stoga nije uradilo ništa protivzakonito.

Vrhovni sud (Kúria) se ranije izjasnio o pritužbama koje su stigle u vezi sa dostavom izbornog materijala u Vojvodini, i prihvatio je objašnjenje NIK-a.

Stav suda je da Nacionalna izborna komisija nije mogla da proveri šta se desilo sa poštom u Srbiji.

Vrhovni sud je dalje naveo i to da je Nacionalna izborna komisija dala glasačke listiće mađarskoj Pošti, a da ta institucija nije u obavezi da proveri šta se sa njima dešava posle.

Opoziciona stranka: “Imalo uticaja na rezultate”

David Nađ (Dávid Nagy) iz opozicione stranke MKKP (Magyar Kétfarkú Kutya Párt – MKKP) ocenjuje da kada aktivisti povezani sa SVM dostavljaju glasačke listiće i imaju priliku tada da razgovaraju sa glasačima, to mora da ima uticaja na rezultat izbora.

“Moram da kažem, nisu bili dovoljno efikasni jer je Fides osvojio samo 98 odsto glasova, a trebalo je da bude 100 posto, tako da smo razočarani”, ironičan je Nađ.

On za RSE ocenjuje da moraju postojati drugi načini da se glasački listići na vreme predaju biračima.

“Zakon bi mogao da daje duže rokove, a tu su nezavisna srpska Pošta ili mnoge druge kompanije za dostavu koje bi ovaj posao mogle da urade kako treba. Ovo nije onaj deo izbornog procesa gde treba pojačati građanski angažman”, ocenio je Nađ.

Drugo rešenje, dodao je, bi mogao biti sistem za onlajn (online) glasanje.

On najavljuje da MKKP radi na razvoju sopstvenog softvera za e-demokratiju, koji bi – kada bude spreman – mogao da reši takve probleme, navodi Nađ.

Misija OEBS: Izbori regularni, nejednaki uslovi za učesnike

Mađarski parlamentarni izbori i referendum prošli su regularno, ali su ostali u senci nepostojanja jednakih uslova učesnika političke trke, ocenila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u izveštaju o izborima u Mađarskoj koji je objavljen krajem jula.

Prema ovoj organizaciji stranke su uglavnom imale slobodu da vode kampanju i biračima su bile ponuđene različite alternative, ali pristrasno medijsko izveštavanje je ograničavalo njihovu mogućnost da donesu dovoljno dobro informisanu odluku o tome na koga da glasaju, zaključuje OEBS.

Misija dodaje da problemi sa glasanjem putem pošte u dijaspori su delom rezultat različitih tretmana državljana Mađarske bez adrese u toj zemlji. Naime, u okolnim zemljama, dvojni državljani mogu da glasaju putem pošte, dok u nekim drugim zemljama to nije omogućeno.

“Da bi se obezbedilo jednako pravo glasa, registracija birača i procedure glasanja za glasače van zemlje trebalo bi da budu ujednačene za sve građane u inostranstvu”, ističe se u tom dokumentu.

OEBS takođe dodaje da nemogućnost NIK-a da prati dostavu izbornog materijala u inostranstvu “ostavlja proces glasanja putem pošte bez odgovarajućeg nadzora”.

Misija OEBS-a u Mađarskoj dodaje da je van Mađarske registrovano skoro pola miliona glasača koji imaju pravo da glasaju putem pošte.

(Radio Slobodna Evropa, foto: RSE)

izvor: https://autonomija.info/putevi-madjarskih-glasackih-listica-u-vojvodini/

Continue Reading

Trending