Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Iskustvo pisanja o ratovima: Istina o Balkanu je jednostavna

Nagrađivani autor Andrej Ban je tokom svoje dugogodišnje reporterske karijere pisao o bivšoj Jugoslaviji, Siriji i Iraku.

Published

on

Andrej Ban (56) je čovek koga ne očekujete da sretnete u Slovačkoj. U dokumentarnom filmu koji je prošle godine snimljen o njemu otvoreno govori o psihozama i stanjima duboke depresije koje često preživljava. Ostavlja utisak čoveka koji ne vodi puno računa o sopstvenoj spoljašnosti. Zanimaju ga priče običnih ljudi iz ratnih zona, tokom svoje dugogodišnje reporterske karijere pisao je o bivšoj Jugoslaviji, Siriji i Iraku. Piše eseje o siromašnim krajevima Slovačke, na koje su drugi zaboravili. Sredinom osamdesetih studirao je ekonomiju i novinarstvo, pisao je i fotografisao za sve značajnije slovačke nedeljnike i novine. Dobitnik je mnogih profesionalnih i humanitarnih nagrada. Od 2016. godine obilazi mesta u kojima na izborima u Slovačkoj godinama pobeđuje ekstremna šovinistička desnica i organizuje diskusije. Autor je nekoliko knjiga, poslednja iz 2019 „Malo vatra, malo voda“ govori o sudbinama ljudi sa Balkana.

  • Kada se kod Vas pojavio interes za zemlje zapadnog Balkana?

Počeo da se interesujem za taj deo Evrope u prvoj polovini 90-ih, tokom ratova prilikom raspada Jugoslavije. Najviše sam išao u Bosnu. Slovake su tada te teme, naravno, veoma zanimale. Mislim i zbog toga što su mnogi tada, a važi to i danas, videli socijalističku Jugoslaviju kao polu-kapitalističku federaciju a jadranske obale su se nostalgično prisećali zbog godišnjih odmora tamo provedenih. Čehoslovaci su smatrali da su im Jugosloveni braća. Obe države su se na kraju raspale, ali mislim da je prijateljstvo među slovenskim delovima tih bivših federacija preživelo do danas.

  • Kada ste počeli da pišete o Balkanu šta ste najmanje razumeli? Postoji nešto što Vam nije jasno ni do danas?

Kao svaki reporter, ne samo inostrani, i ja sam na početku vrlo teško razumevao bratoubilačke ratove i etnička čišćenja, kada je bukvalno komšija išao protiv komšije. Objašnjenje, ali ne i razumevanje, sam nalazio u istorijskoj literaturi o Balkanu, koju sam tada čitao. Turbulentan je bio već vaš srednji vek, osnivanje nemanjićke države, bitka vojski kneza Lazara i sultana Murata na Kosovu polju, Osmansko carstvo… Tek kasnije sam shvatio da ne postoji istorijski argument, ne postoji istorijska nepravda, koja može da bude izgovor za nasilje. Iako ne verujem u kolektivnu krivicu, pa samim tim ni u krivicu srpskog naroda, mislim da glavni zaslugu za ratovima ima predsednik Slobodan Milošević. Ne poričem, kada sam video kako kosovski Albanci, koji su se juna 1999. vraćali svojim domovima kao žrtve režima, pale kuće i proteruju svoje srpske komšije, potreslo me je to do temelja.

  • Šta Vama lično donelo iskustvo pisanja o ratovima i raspadu bivše Jugoslavije?

Pre svega,  shvatio sam da ne postoje dobri i loši. Da i žrtve mogu da postanu zločinci. Najveća odgovornost je na političarima, koji su sve i započeli. A tim ne mislim samo na par tih koji su završili u Hagu. Mislim na mnoge koji do danas nisu kažnjeni.

  • O čemu Vam je bilo najteže da pišete?

O sećanjima udovica na svoje muževe, sinove, braću, očeve…

  • Da li ste se bojali da Vaše pisanje neće uspeti da predstavi komplikovanu istinu?

Istina je jednostavna, laži su komplikovane. To su reči jednog američkog istražitelj koji je radio na detektoru laži. To važi i za Balkan. Istinu sam tražio i o njoj pisao, bez obzira na lične simpatije ili antipatije. Sa druge strane, ne pišem za vesti, moj rad i tako može biti samo subjektivni. Moje reportaže i knjige su moja lična refleksija o Balkanu.

  • Ratnim reporterima se često čini da kao lešinari prate tragične sudbine ljudi, kojima ne mogu ni na koji način da pomognu? Osećali ste krivicu ili nemoć?

Naravno. Nisam sebi ličio na lešinara, ali prebacivao sam sebi da moji tekstovi i fotografije ljudima o kojima pišu ne pomažu. Upravo zbog toga sam tokom rata na Kosovu, na proleće 1999 sa prijateljima osnovano humanitarnu organizaciju „Čovek u neprilici“. Prvi projekt je bila popravka škole,  u tom trenutku to je bila jedina slovačka pomoć Kosovu.

  • Postoji li osoba ili događaj koji su na Vas ostavili snažan utisak, takav koji ćete pamtiti još dugo?

To je svakako bivši i, na žalost, preminuli kosovski predsednik Ibrahim Rugova. Intelektualac sa nezaobilaznom cigaretom i šalom oko vrata, sa obrazovanjem sticanim na prestižnim školama u Francuskoj, bio je simbol nenasilnog otpora Albanaca. Na žalost, porazilo ga je militantno krilo OVK.

  • Postoji li nešto što Vas na Balkanu i danas fascinira?

Pre svega postojanje raznolikosti, kulturne, etničke i religiozne, čiji su ostaci i dalje tu, i pored svih ratova, i pored više od 150,000 žrtava. Blizak mi je i spontani i emotivni mentalitet tamošnjih ljudi, bez razlike. I dalje posećujem Balkan, na žalost ove godine to zbog Covida nije bilo moguće.

  • Kako danas razmišljate o Balkanu?

Moj pogled se nije promenio. Mnogi krajevi ostaju bez ljudi, mladi odlaze za poslom do sveta, tako da Balkan, paradoksalno, deluje i dalje frustrirano.Reklama

  • A kako slovačka javnost danas gleda na Balkan? Postoji još uvek zainteresovanost?

Mislim da ne.

  • Kako Vi lično vidite budućnost zapadnog Balkana?

Ubeđen sam da će države zapadnog Balkana pre ili kasnije da postanu deo EU. Druga opcija, bilo da se radi o Rusiji, Turskoj, Kini, ne postoji, to su samo iluzije.

IZVOR : AL JAZEERA

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Rusi napustili strateški važno Zmijsko ostrvo, značajan dobitak za Ukrajinu

Ruske snage napustile su u četvrtak stratešku pozociju u Crnom moru, Zmijsko ostrvo, što je velika pobeda Ukrajine koja bi mogla da olabavi blokadu ruskog izvoza žitarica koja preti da pogorša globalnu glad

Published

on

By

KIJEV — 

Ruske snage napustile su u četvrtak stratešku pozociju u Crnom moru, Zmijsko ostrvo, što je velika pobeda Ukrajine koja bi mogla da olabavi blokadu ruskog izvoza žitarica koja preti da pogorša globalnu glad.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je odlučilo da se povuče sa iskopa kao “gest dobre volje” koji je pokazao da Moskva ne ometa napore UN da otvore humanitarni koridor koji omogućava isporuku žitarica iz ukrajinskih luka.

Ukrajina je saopštila da je isterala ruske snage nakon masovih artiljerijskih udara i napada preko noći.

“KABOOM!” napisao je na Tviteru Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. “Nema više ruskih trupa na Zmijskom ostrvu. Naše oružane snage su uradile odličan posao.”

Južna vojna komanda Ukrajine objavila je na Fejsbuku sliku nečega što je izgledalo kao ostrvo, gledano iz vazduha, sa najmanje pet ogromnih stubova crnog dima koji se diže iznad njega od, kako je opisala, napada projektila i artiljerije.

“Neprijatelj je žurno evakuisao ostatke garnizona sa dva brza čamca i verovatno je napustio ostrvo. Trenutno, Zmijsko ostrvo je zahvaćeno vatrom, pucaju eksplozije”.

Rojters nije mogao odmah da potvrdi fotografiju ili račune bilo koje strane na bojnom polju.

Gole hridi kontrolišu morske puteve do Odese, glavne ukrajinske crnomorske luke, gde je ruska blokada sprečila izvoz žitarica jednog od glavnih svetskih dobavljača, stvarajući globalnu nestašicu, inflaciju cena i rizik od gladi.

Rusija je zauzela ostrvo prvog dana rata, kada je tamošnja ukrajinska straža, koju je ruska krstarica “Moskva” naredila da se preda, preko radio veze uz uvredljiv izraz poručila Rusima da odu odatle.

Taj incident je ovekovečen na ukrajinskoj poštanskoj marki. Na dan kada je marka izdata, Ukrajina je potopila brod “Moskvu”, vodeći brod ruske Crnomorske flote.

Prošlog meseca britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da bi Rusija mogla da dominira severozapadnim Crnim morem, ukoliko bi Rusija uspela da konsoliduje svoj stisak na Zmijskom ostrvu sa krstarećim raketama protivvazdušne i obalske odbrane.

Rusija je branila ostrvo od februara, uprkos tome što Ukrajina učestalo tvrdila da je nanosila ozbiljnu štetu, potapajući brodove za snabdevanje i uništavajući ruska utvrđenja.

Ostrvo spada u domet HIMARS projektila ispaljenih sa kopna Ukrajine. Ukrajina je počela da koristi novi moćni raketni sistem koji su poslale Sjedinjene Države prošle nedelje.

“Ukrajinski prijem protivbrodskih raketa Harpun i HIMARS izložio je ruske snage na ostrvu sve većem riziku” napisao je Rob Li, viši saradnik na američkom Institutu za spoljnopolitička istraživanja na Tviteru.

“Najznačajniji aspekt je da bi ovo moglo da otvori vrata ukrajinskom izvozu žitarica iz Odese, što je kritično za ukrajinsku ekonomiju i globalno snabdevanje hranom”.

Šef ukrajinskih oružanih snaga rekao je da su haubice ukrajinske proizvodnje koje su pucale na ostrvo igrale ulogu u teranju Rusa sa njega, ali je takođe zahvalio stranim zemljama na podršci.

Rojters

izvor: https://www.glasamerike.net/a/rat-u-ukrajini-ukrajina-rusija-zmijsko-ostrvo-povlacenje/6639380.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Mladi o obaveznom vojnom roku: Gubljenje vremena – služite vi, ali ne terajte nas

Iako još uvek nisu poznati nikakvi detalji o eventualnom vraćanju obaveznog vojnog roka, po onome što se do sada zna deluje da će to biti uzaludno neučinkovito gubljenje vremena

Published

on

By

Tako je ocenjeno na nedavno održanoj tribini “Šta mladi misle o obaveznom vojnom roku” koji je u organizaciji projekta “Mladi” i Krovne organizacije mladih Srbije održan u Beogradu, prenosi Glas Amerike

Kako su istakli učesnici tribine, nema jasnog koncepta šta se uvođenjem obaveznog vojnog roka želi postići, niti na koje se bezbednosne pretnje time odgovara.

U Evropi, od 40 zemlja, tek polovina ima obavezni vojni rok. U Srbiji je obavezno služenje vojske ukinuto 2011, godine, a danas se, u četiri roka tokom godine, mladi ljudi mogu prijaviti za dobrovoljno služenje. 

Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje da obavezni vojni rok svakako ne može da izgleda onako kako je izgledao pre nekoliko decenija. 

Nismo dobili ključno obaveštenje šta bi mladi ljudi dobili time“, rekla je ona, dodajući da se ne zna ni da li bi se obavezni vojni rok odnosio samo na muškarce, ili i na devojke, što je rešenje koje, na primer, postoji u Švedskoj i Norveškoj. 

Međutim, ona je rekla da je takav sistem teško primenjiv u Srbiji, jer su sistemi odbrane u skandinavskim zemljama mnogo razvijeniji i tamo je vojna profesija mnogo atraktivnija nego u Srbiji. 

U Srbiji vidimo da mali broj ljudi dobrovoljno služi vojsku, a jedan od najvećih problema koje naš sistem odbrane ima je što odlazi veliki broj profesionalnog kadra“, kazala je Ignjatijević.

Milja Zdravković iz Krovne organizacie mladih Srbije rekla je da su prema istraživanjima te organizacije iz 2021. mladi podeljeni po pitanju uvođenja obaveznog vojnog roka – 46 odsto njih je za uvođenje obaveznog služenja, dok je protiv 43 odsto. Napomenula je da su po geografskoj određenosti mladi iz zapadne i centralne Srbije više za uvođenje obaveze u odnosu na mlade iz ostalih delova zemlje. 

Govoreći o poverenju u institucije, svake godine se u istraživanjima održava trend najvišeg stepena poverenja u vojsku.

 “Nije to neka velika ocena, manja je od 3 na skali od 1 do 5, ali volimo da kažemo da imaju najviše ‘ne-nepoverenja’ u vojsku“, rekla je ona.

 Lazar Simić, aktivista projekta “Mladi”, naglasio je da je iz više razloga protiv uvođenja obaveznog vojnog roka, ali da ako on ipak bude uveden, treba da bude uveden i za mladiće i za devojke. 

Zašto ne bismo bili rodno ravnopravni i u tom vojnom sektoru“, zapitao je on. 

Međutim, preneo je iskustvo iz istraživana po tom pitanju da je većina odgovora za uvođenje vojnog roka stigao upravo od devojaka. 

Ali, ni jedna nije računala na to da bi taj obavezni vojni rok podrazumevao i njih“, rekao je, dodajući da su najčešće navođeni razlozi za uvođenje obaveze bili da su “muškarci danas mlitavi”, da “treba da postanu pravi muškarci” i slično.

Vidimo da se nameće ta stereotipna uloga vojske, da treba da napravi muškarca od dečaka ili momka, što je po mom mišljenju besmisleno – neće me neka vojska i neki oficiri napraviti tim nekim idealnim muškarcem koji voli vojsku i sposoban je da brani zemlju, zemlja se brani na mnogo načina, siguran sam“, kazao je Simić. 

Ako bi se obaveza uvela, smatra, svi bi se uverili da je takva situacija neodrživa. 

Mislim da bismo se manje-više svi vratili ‘polupani’ iz te vojske i da bismo protraćili i to vreme, i novac svih nas. Ako je neko ambiciozan da bude dobar na fakultetu, postdiplomskim studijama, sportu – ko je ona istanca koja će meni da određuje kako ću tri meseca svog života utrošiti.” 

Zaključio je da je postojanje dobrovoljnog vojnog roka “sasvim dovoljno”. 

Nemojte mene, ili bilo koga ko je protiv toga, terati na to.” 

Razlog – ne odbrana, već tradicija i vaspitna ustanova 

I Marija Ignjatijević je, govoreći o istraživanju svoje organizacije, rekla da je velika većina ispitanika za uvođenje vojnog roka, ali da se na osnovu odgovora zbog čega su za to – da bi se mladi disciplinovali i doveli u red i da bi se poštovala tradicija – zaključuje da građani ne percipiraju vojsku kao aparat za odbranu zemlje, već kao vrstu vaspitne ustanove, što je “dosta iskrivljeno mišljenje”. 

Odgovarajući na pitanje koje opasnosti prete Srbiji, Ignjatijević je rekla da su odgovori ispitanika pokazali da većina kao pretnju smatra opasnosti koje dolaze iznutra – loše upravljanje, korupciju, organizovani kriminal – a kada su upitani kako se treba boriti protiv tih pretnji, odgovorili su jačanjem vojske i podizanjem budžeta za vojsku.

Misim da je to posledica toga što mi godinama, kroz razne kanale, slušamo kako smo neutralna zemlja i moramo da jačamo vojsku – što jeste racionalan argument“, rekla je ona i primetila da većina zemalja koje ima obavezni vojni rok su neutralne zemlje, mada ima i “NATO zemalja”. Razlog za širenje takvog narativa je podilaženje javnom mnjenju i prikupljanje političkih poena na osnovu visokog ugleda vojske, dodala je.

 Moderatorka tribine je naglasila da su kao učesnici pozvani i učesnici Vojske, ali da su poziv odbili pod izgovorom da nemaju odobrenje da pričaju. Primetila je da će odluka biti doneta bez prave javne rasprave koju bi pokrenule institucije. 

Učesnici tribine su se složili da je najvažnije pre donošenja odluke saslušati stavove onih koje će ta promena pogoditi – mlade.

Glas Amerike

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/309989/Mladi-o-obaveznom-vojnom-roku-Gubljenje-vremena-sluzite-vi-ali-ne-terajte-nas.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lajčak: Odluka Prištine promenila teme, ne smemo da dozvolimo da dođe do krize

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je jučerašnja odluka Prištine promenila i teme i planove njegove posete

Published

on

By

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je jučerašnja odluka Prištine promenila i teme i planove njegove posete

On nije želeo da komentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Priština planira novu „Oluju“ na severu Kosova.

„Imali smo jedan vrlo ozbiljan razgovor sinoć o situaciji i naravno potrebno je da tražimo rešenja putem dijaloga a ne konfrontacijom“, rekao je Lajčak novinarima.

Kaže da sada postoji nova situacija, koja mu je promenila i planove i teme. “Ja sam došao u region da pripremam sledeći sastanak lidera i da govorimo o napretku i normalizaciji odnosa, sada treba da rešavamo ovu situaciju. Ne smemo da dozvolimo da dođe do neke krize”, naveo je.

Lajčak se sastao sa predstavnicima opozicije u zgradi Delegacije EU. Na taj sastanak su pozvani Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, koalicija “Moramo”, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana. “Svakako mi je važno da čujem njihovo mišljenje i njihove stavove”, rekao je Lajčak pre sastanka novinarima.

Pre posete Beogradu, Lajčak je boravio u Prištini, gde se, između ostalih, sastao i sa predstavnicima Srba sa severa Kosova i sa predstavnickom Srpske liste.

Autor:N1 Beograd, Nenad Nešić

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/lajcak-odluka-pristine-promenila-teme-ne-smemo-da-dozvolimo-da-dodje-do-krize/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

NA JEDNOG STANOVNIKA ČETIRI DRVETA Ostrvce u sred Vojvodine ipak najpoznatije po svojim stablima (FOTO)

Belo Blato je selo prepoznatljivo po gustim drvoredima koji se prostiru duž celog sela, a potrebna su vam skoro četiri minuta vožnje po propisima da biste stigli s jednog kraja na drugi

Published

on

By

Belo Blato je selo prepoznatljivo po gustim drvoredima koji se prostiru duž celog sela, a potrebna su vam skoro četiri minuta vožnje po propisima da biste stigli s jednog kraja na drugi. To znači da prolazite kroz tunel gustih krošnji satkanih od oko 900 stabala sibirskog bresta, koja su posađena sredinom devedesetih. Mimo tog drveća, u selu se na javnim površinama nalazi još oko 3.000 raznoraznih stabala, što znači da na jednog Beloblaćana idu, u proseku, četiri drveta.

– Malo nam taj brest već diže asfalt, nećemo ga seći, ali će neko nekad morati, jer kad krene da puca i da truli – priča predsednik Saveta Mesne zajednice Belo Blato Miroslav Markuš, Slovak po ocu, Bugarin po majci. – Čak se i gradonačelnik Kikinde frapirao kad nam je bio u poseti i video drvored! Možda da napravimo Dubaji momenat sa palmama, budući da smo okruženi vodom, a to korenje ide samo po površini… Ali, ne idu palme i komarci! Ali da, za razliku od ostalih, Beloblaćani imaju izraženiju svest o ekologiji, jer živimo u takvom okruženju i nema ko da čuva sve ovo osim nas koji tu i živimo. Mi očekujemo da će u narednih deset godina celo selo i ovo područje biti pod zaštitom države.

Carskom barom, Starim Begejom, kanalom Begej, Tisom, ali i najvećim veštačkim ribnjakom u Evropi, koji se prostire na površini od 28.000 hektara, Belo Blato izgleda kao da je ostrvce usred Vojvodine! A sva prirodna dobra koja imaju, kao i sve ono što uzgajaju odvajkada – poput trske i najkvalitetnijeg šarana, i danas su simbol banatskog mesta kroz koje se, na svu sreću, ipak ne prolazi.

– To što smo “slepo crevo”, to je samo prednost – tvrdi domaćin. – Geografski položaj nam nije loš, a što se tiče tog neprolaska, mi smo izuzeti od sitnog kriminala na točkovima, jer kod nas dolaze samo namernici, ljudi dobre volje. Nema ni velikog saobraćaja, pa deca mogu da se igraju na ulicama kao i nekad. Danas svi mladi imaju neko vozilo, Zrenjanin nije daleko. Mi kad smo se momčili, ’vatali smo autobus da idemo u bioskop, ali sad jeste problem što nema javnog prevoza, roditelji moraju da voze decu koja hoće da se bave sportom, a to su mane, recimo.

Belo Blato
Belo Blato

Deca u Belom Blatu, makar kad je reč o osnovcima, čine desetinu ukupnog stanovništva. Do četvrog razreda u svojoj školi “Bratstvo jedinstvo” mogu da pohađaju nastavu na tri jezika – srpskom, slovačkom i mađarskom, dok od petog imaju dodatni predmet maternjeg jezika. Nekad je u čitavoj priči bio uključen i bugarski jezik.

Na srpskom psovke najslikovitije, na mađarskom ne može bez mimike

– Složni smo, pričamo više jezika i ko god je zainteresovan, može da nauči sve jezike. Recimo, Mađar i Slovak uglavnom pričaju na srpskom, ali psujemo na svim jezicima, tu smo velike poliglote, mada su na srpskom najsočnije i najslikovitije psovke, dok na mađarskom mora sve da se isprati i mimikom – kroz osmeh kaže Markuš.

Belo Blato
Belo Blato

Sekretar Mesne zajednice Belo Blato je mlađani Viktor Nečov koji nikad nije razmišljao o tome da napusti svoje selo. Stava je da čovek može da živi gde god želi da radi, pa je tako moguće opstajati i u ovom banatskom seocetu.

Želeo sam ovde da pokušam da uspem, tako da trenutno osnivam porodicu, nedavno sam se oženio, čekamo dete, radimo kuću… Žena ima privatan biznis, trgovinske radnje, pa i tu radimo uz ovaj posao sekretara. Naravno, bavimo se i poljoprivredom, svašta ponešto. Mora više poslova da se radi, ali i dalje radimo manje nego oni koji su otišli u inostranstvo pa rade na građevini – tvrdi Nečov, dodajući da u selu, u suštini, imaju sve što im je neophodno.

Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, mada je kvalitet zemljišta poprilično loš. Stočarstvo je sve slabije, ali to ne narušava moral Beloblaćana, jer su stava da su njihovi proizvodi i dalje najkvalitetniji!

Belo Blato
Belo Blato

– Na zapadu krave slušaju muziku, spavaju na dušeku, piju toplu vodu, pa daju više mleka, a mi smo u 21. veku jedva stigli do stabilnog interneta, ali i dalje mislim da je naše mleko i da su naši proizvodi daleko kvalitetniji i zdraviji nego njihovi – nastavlja predsednik sela.

Belo Blato

Ako se ikad zadesite na ovom ostrvu u srednjem Banatu, obavezno uživajte u ’ladovini, probajte domaću hranu i sok od ruže na salašu “Lujza”, zabacite udicu na Jocinom ribnjaku, posetite etno kuću koja je izgrađena po “originalnoj recepturi” i, ono što je najvažnije, ostavite selo onako kako ste ga i zatekli, piše Dnevnik.

izvor: https://www.blic.rs/vesti/novi-sad/na-jednog-stanovnika-cetiri-drveta-ostrvce-u-sred-vojvodine-ipak-najpoznatije-po/8y1kx94

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srastanje huligana, kriminala i politike u Srbiji

Srbija je zemlja sa visokim rizikom od huliganskog nasilja, kao i sa čvrstim vezama huliganskih grupa sa političkim i kriminogenim strukturama, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

Published

on

By

Srbija je zemlja sa visokim rizikom od huliganskog nasilja, kao i sa čvrstim vezama huliganskih grupa sa političkim i kriminogenim strukturama, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

U izveštaju, objavljenom 27. juna, je analizirano stanje u šest država regiona – Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu, Albaniji i Bosni i Hercegovini (BiH), a po količini i opsegu incidenata najviše zabrinjavaju grupe u Srbiji i BiH.

Samo u Beogradu je u periodu od 2013. do 2018. godine poginulo osam osoba u 182 incidenta u vezi sa fudbalskim huliganima, stoji u izveštaju, uz napomenu da se većina ovih incidenata dogodila van sportskih objekata.

“Mnogi od osuđenih za nasilne zločine na sportskim priredbama ranije su osuđivani za nanošenje telesnih povreda, ubijanje i zlostavljanje životinja, nedozvoljenu proizvodnju, posedovanje i promet oružja i droge i krađu”, navodi se u publikaciji.

Razlika između ‘ultrasa’ i huliganskih grupa

Saša Đorđević, iz Globalne inicijative, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su u Srbiji i BiH detektovane najčvršće veze huliganskih skupina sa nasiljem, politikom i kriminalom.

Đorđević: Veze huliganskih skupina sa nasiljem, politikom i kriminalom (fotoarhiv)
Đorđević: Veze huliganskih skupina sa nasiljem, politikom i kriminalom (fotoarhiv)

“U izveštaju smo utvrdili postojanje organizovanih kriminalnih huliganskih grupa koje se veoma često povezuju sa ilegalnom trgovinom drogom, oružjem i reketiranjem. Štaviše, u Srbiji navijanje i fudbal služe ili kao paravan za kriminalne aktivnosti ili kao pogon za regrutaciju novih članova”, kaže Đorđević.

Istraživači su analizirali isključivo dešavanja na fudbalskim utakmicama i 122 navijačke grupe koje su kvalifikovane kao “ultras”. Pod ovim pojmom se, objašnjava Đorđević, podrazumevaju “strastvene i organizovane asocijacije navijača, često veoma tvrdog ideološkog i političkog stava”.

Za razliku od njih, huliganske grupe su nasilne i često se povezuju sa kriminalnim aktivnostima.

“Dakle, između te dve grupe postoji razlika i nije nužno da pojedinac iz ultras grupe pređe u huligane i da nasiljem iskazuje svoj stav”, kaže Đorđević.

Globalna inicijativa u izveštaju podseća na istraživanje sprovedeno 2012. godine, koje je pokazalo da je protiv 30 vođa huliganskih grupa u Srbiji podneto 279 krivičnih prijava.

Trojica od ovih muškaraca počinila su ubistva, jedan je ubijen, dok je 12 bilo umešano u krivična dela u vezi za drogom.

Veze politike i navijačkih skupina

U Višem sudu u Beogradu u toku je proces protiv Veljka Belivuka, nekadašnjeg vođe navijačke grupe FK Partizan “Principi”, optuženog da je vođa organizovane kriminalne grupe.

Belivuk i članovi njegove grupe, uhapšeni su februara 2021. godine i terete se za sedam teških ubistava, proizvodnju i prodaju opojnih droga i niz drugih krivičnih dela.

Deo opozicije je više puta izneo tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru 2017. i njegove inauguracije iste godine.

Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) je te tvrdnje demantovala.

Vojni sindikat Srbije je 2017. podneo krivičnu prijavu protiv nadležnih u vojsci, zbog toga što su Belivuk i drugi članovi njegove grupe vežbali pucanje na državnom vojnom strelištu. Prema tim navodima, sa njima je u društvu bio i generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić.

Vojska je demantovala te navode, a Osnovno tužilaštvo u Pančevu je istragu o tom slučaju obustavilo 2018. godine, pošto su dokazi nestali.

Tu se ne završavaju navodi o vezama Belivukovih “Principa” sa vrhom države. Istraživački portal KRIK je objavio više fotografija na kojima se vidi sin predsednika Srbije Danilo Vučić u društvu članova Belivukove grupe.

Suđenje Veljku Belivuku i pripadnicima njegove grupe počelo je u martu 2022. godine, a do sada je pročitana samo trećina od 300 stranica optužnice. Novo ročište zakazano je za početak jula.

Saša Đorđević kaže da dosadašnji tok procesa ne uliva veliko poverenje u pravosuđe, jer je prošlo godinu i po dana od hapšenja Belivuka i njegove grupe, a sudski proces se konstantno odgađa.

“Sve to dodatno povećava sumnju koja postoji u javnosti o uticaju pojedinih struktura države na celokupan proces i da postoji politička zaštita. Pri tome se još uvek ne zna hoće li tužilaštvo i policija pokrenuti postupak o političkim vezama ‘Principa’ o kojima su istraživački mediji dosta pisali”, kaže Đorđević.

Od tribina do ratišta

Prve “ultras” navijačke grupe u bivšoj Jugoslaviji se pojavljuju krajem 1980-ih godina, kada se u Sarajevu formiraju grupe “Manijaci” i “Horde zla”, te “Delije” i “United force” u Beogradu.

Kako su političke i međuetničke tenzije u SFRJ rasle, tako su se navijačke grupe dobijale na značaju, pa su mnogi “ultrasovci” tokom ratnog raspada Jugoslavije navijačka obeležja zamenili maskiranim uniformama.

Željko Ražnatović Arkan bio je krajem osamdesetih vođa Zvezdinih “Delija”, koji su nekoliko godina kasnije činili okosnicu njegove paravojne Srpske dobrovoljačke garde koja je učestvovala u ratu u Hrvatskoj i BiH.

O tome svedoči i folk pesma koju su arkanovci uzeli za svoju koračnicu: “Arkanove ‘Delije’ to su hrabri momci/Hej, hej Tigrovi, srpski dobrovoljci.”

U prilog vezama Arkanove jedinice sa državnim strukturama govori činjenica da je Srpska dobrovoljačka garda u to vreme svoju kasarnu dobila u vojnom objektu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Erdutu.

Učešće u petooktobarskim promenama

Krajem devedesetih, demokratska opozicija povezuje se sa predstavnicima navijača koji su imali svoju ulogu i u petooktobarskim demonstracijama.

“Pojedinci iz navijačkih grupa koje podržavaju najtrofejnije klubove u Srbiji – Crvenu zvezdu i Partizan – bili su među prvima koji su upali u Skupštinu 2000. godine i razoružali policiju i time su učestvovali u razbijanju režima Slobodana Miloševića”, kaže Đorđević.

Godinu dana nakon dolaska Demokratske opozicije Srbije (DOS) na vlast , predstavnicima navijača Zvezde je u beogradskom Kulturnom centru Rex ekipa emisije “Sportski ritam srca” sa kultnog opozicionog Radija B92 uručila “nagradu za životno delo”.

Nacionalizam i netrpeljivost

Međutim, to ne znači da su navijačke formacije pacifikovane nakon Miloševićevog pada. Naprotiv, svoju rušilačku snagu pokazale su već 30. juna 2001. godine, kada je trebalo da bude održana prva Parada ponosa u Beogradu.

Skup nije ni počeo pošto su navijači Crvene zvezde, Partizana i Rada, uz podršku ekstremno desničarskih grupa, brutalno napali učesnike.

Upravo su se huliganske i ekstremno desničarske grupe najagresivnije suprotstavljale svakom sledećem pokušaju da se organizuje Parada ponosa u glavnom gradu Srbije.

Prvi put su LGBT aktivisti i građani prošetali u povorci 2010. godine. U isto vreme više hiljada policajaca štitilo je učesnike od oko 6.000 huligana koji su u rušilačkom besu demolirali širi centar grada i zapalili prostorije Demokratske stranke, koja je tada predvodila vladajuću koaliciju.

U nasilju je povređeno više od 140 osoba, a preko 250 je privedeno

Tek 2014. godine, u vreme kada je SNS učvrstio svoju vlast, Prajd je održan uz mere obezbeđenja, ali bez aktivnog učešća organizovanih huliganskih grupa na kontraskupovima. Tako je bilo svih narednih godina.

Osim protiv LGBT prava, huligani su na ulice izlazili i kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog hapšenja haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Saša Đorđević kaže da su u svim navijačkim skupinama koje je Globalna inicijativa analizirala prisutni elementi nacionalizma i naglašavanja verske pripadnosti.

“Na primer, navijačke grupe koje dolaze iz (bh. entiteta) Republike Srpske, Srbije ili Severne Makedonije imaju jak pravoslavni momenat”, kaže Đorđević.

Kako protiv huliganskog nasilja?

Aleksandar Vučić je 2016. godine, u vreme dok je bio premijer Srbije, izjavio da država trenutno nema snage da se obračuna sa huliganskim grupama, te da je za to potreban širok društveni konsenzus.

“Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to, pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari”, rekao je Vučić u maju 2016. godine.

Saša Đorđević kaže da nije jasno na kakav društveni konsenzus je tadašnji premijer a današnji predsednik mislio, te podseća da je Vlada Srbije 2013. godine usvojila Nacionalnu strategiju za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama.

“Ljudi su izabrali tu Vladu. Dakle, postojao je konsenzus, ljudi su glasali za to. E, sad, ako se misli na širi društveni konsenzus, u smislu da nije bilo spremnosti unutar policije, tužilaštva i sudstva da reše, onda je to nešto drugo”, kaže Đorđević.

Pokušaj institucija da se uhvate u koštac sa huliganskim grupama završio se neuspešno pre više od jedne decenije, u vreme vlade DS-a. Javno tužilaštvo Srbije je u oktobru 2009. godine podnelo Ustavnom sudu predlog za zabranu nasilnog i kriminalnog delovanja 14 ekstremističkih grupa, navijača beogradskih klubova Partizan, Crvena zvezda i Rad.

Taj predlog su, međutim, sudije odbile pod obrazloženjem da nema ustavnih pretpostavki za vođenje takvog postupka pred Ustavnim sudom.

MUP Srbije do zaključenja teksta nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše izveštaj Globalne inicijative. Takođe, iz tog ministarstva nije stigao odgovor na pitanje da li se nešto promenilo šest godina nakon Vučićeve izjave da država nema snage za borbu protiv huliganizma.

Saša Đorđević kaže da u analizi rada policije treba praviti razliku između borbe protiv huliganskog nasilja na stadionima i borbe protiv organizovanog kriminala.

“Kada je reč o nasilju na fudbalskim stadionima, u poslednjih nekoliko godina je manji broj incidenata, ali se dešavaju incidenti van sportskih objekata. To je nešto što se može očekivati, pošto je sličan trend zabeležen i u Velikoj Britaniji kada je država uvela kazne za bilo kakav incident u sportskom objektu”, kaže Đorđević.

Hapšenje Belivuka i njegove grupe je, ocenjuje Đorđević, veliki korak napred u borbi protiv organizovanog kriminala. Međutim, on dodaje da su problemi nastupili nakon hapšenja.

“Nakon hapšenja nije sledio efikasan pravosudni epilog i suđenje se samo odgađa”, kaže Đorđević.

On kaže da Srbiji nedostaje praksa da se kroz fudbal radi na prevenciji huliganizma. Takvi primeri postoje u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, ali i u pojedinim zemljama Latinske Amerike.

“Dakle, kroz fudbal i sport uopšte se uče drugačije vrednosti. To je proces koji zahteva duži vremenski period. Druga preporuka je da policija, tužilaštvo i sudstvo deluju na istoj liniji, dakle kao jedinstven tim, a ne kao istureni pojedinci”, zaključuje Đorđević.

Srbija je pre 19 godina usvojila Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim događajima. U tom periodu zakon je više puta dopunjavan, poslednji put 2018. godine.

Legislativa predviđa, između ostalog, obaveznu evidencija kupaca karata, koju su organizatori sportskih događaja dužni da predaju Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, sankcionisanje vređanja na verskoj i nacionalnoj osnovi, kao zatvorske ili novčane kazne do 1.200 evra za one koji učestvuju u izgredima na sportskim događajima.

Dušan Komšarević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-huligani-kriminal-politika/31921649.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ISTORIJSKO NASLEĐE KRIJE SE ZRENJANINCIMA POD NOGAMA Srednjovekovni novac Vuka Brankovića, dva kilograma srebra, čuveni podzemni hodnici OTKRIVENI U CENTRU GRADA

Na javnom uvidu do 17. jula nalazi se nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije dela Zrenjanina “Centar”

Published

on

By

Najveći deo ove urbanističke zone nalazi se u režimu posebne zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture pa je svaka urbanistička i građevinska intervencija pod budnim okom zaštitara kulturnog dobra

Jedan od razloga je i bogato arheološko nasleđe.

Mnogi Zrenjaninci ne znaju da, hodajući centrom grada, hodaju po njegovoj istoriji, jer se baš u ovom delu nalaze veoma značajna arheološka nalazišta.

Nešto od arheološkog materijala je sačuvano i nalazi se u muzejima, ali veliki broj predmeta završio je u privatnim zbirkama, a neki su zbog neznanja radnika na građevini nepovratno uništeni.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture nisu mogli sve da sačuvaju, ali su uradili veliki posao na dokumentovanju.

Jedan od arheoloških dragulja je Županijska palata, zgrada u kojoj je danas smeštena lokalna administracija.

U dvorištu palate nalazila se džamija podignuta sa dolaskom Turaka, kao i tvrđava podignuta u 15 veku.

Kad su kopani temelji za proširenje zgrade otkriven je praistorijski materijal, a kad su izvođeni zemljani radovi ispred gradske kuće, na prostoru gde se nalazi drvo Tisa, radnici su iskopali fragmente praistorijske keramike vinčanskog perioda.

Na mestu gde se nalazi bunker u dvorištu zgrade “Ogreva” nađen je srednjovekovni novac Vuka Brankovića i Žigmunda Luksemburškog.

Na prostoru između zgrade Pošte i Biblioteke, prilikom postavljanja toplovodne mreže, nađen je veliki broj fragmentovane keramike iz perioda od 16. do 18. veka.

Ispred samog ulaza u Poštu u toku zemljanih radova nađena je ostava novca Lajoša Velikog iz 14. veka. Novac je ostao u zbirci Milana Nikolića.

Kad su kopani temelji za zgradu Pošte, otkriveno je dva kilograma srebrnih posuda. Materijal se danas nalazi u Temišvarskom muzeju.

Na Trgu dr Zorana Đinđića, prilikom zemljanih radova na postavljanju žardinjera, radnici su našli na dve sablje i četiri strele sa usadnicima.

Sablje su se u dodiru sa vazduhom raspale, ostale predmete uzeli su radnici.

Kada je u centru grada postavljana kanalizaciona mreža, pronađeni su zasvođeni hodnici.

Reč je o takozvanim lagumima o kojima su u Zrenjaninu ispredane mitske priče.

Zasvođeni hodnici pronađeni su ispred zgrade bivšeg “Komiteta”, kod nekadašnje letnje bioskopske pozornice, ispred zgrade Kreditne banke, u dvorištu Narodnog pozorišta i ispred Vodotornja.

Hodnici su izrađeni od opeke a pod nije utvrđen. Svi hodnici vode do Županijske palate.

O lagumima je pisao zrenjaninski istoričar Slavoljub Grozdanov. Za Grozdanova nema dileme da su lagumi odbrambeni podzemni kanali bivše Bečkerečke tvrđave.

Grozdanov je godinama insistirao da se lagumi istraže jer predstavljaju veliki turistički potencijal.

To se do danas nije dogodilo, ali se priče o lagumima podgreju svaki put kad pukne neka cev u centru grada, piše Danas.

izvor: https://www.blic.rs/vesti/novi-sad/istorijsko-nasledje-krije-se-zrenjanincima-pod-nogama-srednjovekovni-novac-vuka/s31qd5v

Continue Reading

Trending