Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Holliday: Ostaci između sedam i 20 ljudi u neistraženoj grobnici na lokaciji Kiževak

Procena je da je između sedam i 20 posmrtnih ostataka ljudi pronađeno na lokaciji rudnika Kiževak kod Raške u Srbiji, ali grobnica još uvek nije istražena, kaže šef Programa za Zapadni Balkan Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) Metju Holidej (Matthew Holliday) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije saopštila je 30. novembra da je započeta ekshumacija ovih tela, za koja se sumnja da su albanske žrtve sa Kosova.

Eksperti iz ICMP obezbeđuju forenzičku pomoć na započetoj ekshumaciji tela, na oko 250 kilometara južno od Beograda, a prema rečima Holideja, tim je raspoređen ranije ove nedelje i to je sam početak ekshumacije koja je počela u ponedeljak, 30. novembra.

Holidej: To je bio dug proces, Komisija za nestala lica (Vlade) Srbije je počela da vrši istraživanje lokacije Kiževak u novembru 2015. godine. Oni su sprovodili to istraživanje od tada, pa sve do početka ovog meseca kada su pronađeni konkretni tragovi. Bio je dug proces, ali ljudske kosti je locirala Komisija u Srbiji i Komisija se obratila ICMP-u i tražila da se obezbedi tehnička i forenzička asistencija u vršenju ekshumacije.

Ne želim da prejudiciram šta će biti otkriveno u grobnici, ali ovo je druga grobnica koja se verovatno povezuje sa ekshumacijom u mestu Rudnica kod Raške pre nekoliko godina. Veruje se da žrtve pronađene na području Kiževaka se takođe povezuju sa istim događajem na Kosovu 1999. godine.

RSEKoliko ekshumacija može da traje (na osnovu prethodnih iskustava)?

Holidej: Teško je reći, procene su između deset i petnaest dana za ovu lokaciju, ali sve zavisi od broja slučajeva koji budu pronađeni i istraženi na lokaciji. Ako je više slučajeva, trajaće duže, ako je manje, ekshumacija će biti brže završena.

RSEKada mislite da će rezultati ove ekshumacije biti poznati, odnosno kada će porodice saznati ko je zakopan na toj lokaciji?

Holidej : To veoma zavisi od Odeljenja za ratne zločine u okviru Višeg suda u Beogradu, lokacija je pod jurisdikcijom tužilaštva. Znam da je oformljen tim za forenzičku i antropološku istragu slučajeva i da se uzimaju uzorci koji se posle prosleđuju ICMP-u na DNK analizu. Komplikovano je i teško reći koliko je potrebno da se ti uzorci analiziraju, ima mnogo varijabli.

Prvo, zavisi kada će uzorci biti predati ICMP-u, zavisi koliko se DNK podudara sa uzorcima. ICMP je razvio mnogo tehnika za identifikaciju. Onda počinje proces provere DNK podudaranja sa uzorcima koje obezbeđuju porodice. Tu postoji rigorozna potvrda koja osigurava da imamo DNK podudaranje, a minimum podudaranja je 99,98%. Ima mnogo varijabli, ali mislim da možemo očekivati rezultate da stignu nadležnima, ako imamo poklapanje DNK u odnosu na bazu podataka, do kraja prvog kvartala sledeće godine.

RSE : Šta će biti uloga ICMP u Kiževaku i ko će biti uključen u dalje istraživanje?

Holidej : ICMP je tim sastavljen od dva forenzička arheologa i jednog forenzičkog antropologa na lokaciji Kiževak. ICMP ne predvodi iskopavanje, ekshumaciju vode, koliko znam, arheolozi iz Komisije Srbije za nestala lica.

U smislu budućeg rada ICMP tima, oni rade na grobnici, rade sa Komisijom na uklanjanju vrha tla i očekuje se da se iskopa grobnica u sredu i otkriju ostaci. Onda oni moraju biti dokumentovani i istraženi. ICMP ima ulogu u smislu asistencije Komisiji u Srbiji.

RSE : Da li imate informaciju da li će biti novih ekshumacija na Kosovu ili u Srbiji, drugih potencijalni grobnica ?

Holidej : Postoji više lokacija koje su predmet interesovanja Kosova na teritoriji Srbije, i predmet interesovanja Srbije na teritoriji Kosova. Verujem da postoji plan ekshumacije za proleće 2021, ali ne mogu da dam više detalja. To su pitanja za Odeljenja za nestale na Kosovu i Srbiji.

RSEKako komentarišete činjenicu da 21 godinu od sukoba više od 1.400 ljudi se i dalje vodi kao nestalo?

Holidej: Za porodice kojima je neko od bližnjih nestao, to je trajno bolno nasleđe sukoba, sasvim sigurno. Sa druge strane, možemo videti podatak da je bar 2.500, od ukupno 4.500 nestalih tokom rata na Kosovu, jeste locirano i identifikovano DNK analizom ICMP-a. Mislim da ne treba gubiti iz vida da je dosta toga postignuto u poslednjih 20 godina.

Ako pogledamo ekshumacije na teritoriji Srbije kao što su Batajnica, Petrovo Selo, Bajina Bašta, Rudnica kod Raške i sada Kiževak, ako izuzmemo Kiževak, blizu 97% od skoro 900 slučajeva pronađenih u Batajnici, Petrovom Selu, Bajinoj Bašti, Rudnici je identifikovano bazirano na DNK analizi. Mislim da su to značajna postignuća i mislim da obe strane, Kosovo i Srbija, ostaju posvećene rešavanju ovih prioritetnih slučajeva, obe strane su osnovale posvećene komisije da rade na slučajevima i koordinaciji istrage.

Mi bismo voleli da vidimo da se to intenzivira jer je mnogo vremena prošlo, informacije se gube, pamćenje i svedoci se gube, i može se više uraditi na utvrđivanju lokacija grobnica.

Jedan od ključnih problema nije toliko u lociranju novih grobnica, već kako rešiti neidentifikovane slučajeve u prištinskoj mrtvačnici. Tu ima najmanje 350 slučajeva. ICMP radi sa Komisijom na Kosovu u procesu otkrivanja neidentifikovanih slučajeva, šta se može uraditi da se razreše drugi važni slučajevi koji su se pojavili u okviru mandata Komisije.

ICMP će posvećeno raditi kao podrška Komisiji na Kosovu na ovom poslu, mislim da je važno reći da bi ovo trebalo raditi u okviru jedne kompleksne grupe za nestale osobe, regionalnog multilateralnog mehanizma koja uključuje Komisiju u Srbiji, na Kosovu, ali i Hrvatsku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Sve te zemlje se suočavaju sa istim problemom neidentifikovanih slučajeva koji su pronađeni na njihovim teritorijama.

RSEKoji su to izazovi kada je reč o DNK analizi ? Zašto ti posmrtni ostaci još uvek nisu identifikovani ?

Holidej: Postoji potencijalno tri razloga zašto je to tako. Prvi je da su možda ostaci istorijski, ne potiču iz spomenutog sukoba. Mi smo sakupili više od 14.000 referentnih uzoraka od porodica koji traže bližnje koji su nestali tokom rata na Kosovu, ako su istorijski, neće se poklopiti sa ovim uzorcima. To je jedan razlog.

Drugi, potrencijalni, je da porodice odbijaju da daju uzorke ili su svi članovi porodice nestali tokom rata, pa uopšte nema uzoraka. Osnovni razlog nemogućnosti da se identifikuju žrtve u prištinskoj mrtvačnici je taj što je 2.000 slučajeva identifikovano 1999., 2000. i 2001. bez DNK, tradicionalnom metodom identifikacije bazirane na antropomorfnim podacima, predmetima pronađenim u grobnicama, i ove analize su sklone većoj grešci.

Važno je da Komisija na Kosovu pokrene analizu ovih slučajeva, što bi podrazumevalo analizu kompletne dokumentacije, gde su tela locirana, potencijalno dodatna baza uzoraka. Treba obezbediti kredibilnu, tačnu informaciju za porodice nestalih, to se odnosi i na Beograd, to će pomoći depolitizaciji problema ovih slučajeva.

RSE Kiževak je peta masovna grobnica pronađena od završetka rata. Koliko je dokaza do sada pronađeno budući da je svaka nestala osoba povezana sa počinjenim zločinom? Koliko dokaza je korišćeno da bi se došlo do pravde?

Holidej: Ne mogu da komentarišem broj slučajeva počinjenih zločina tokom rata na Kosovu koji su procesuirani u Beogradu. Možemo analizirati slučaj Vlastimira Đorđevića (bivšeg pomoćnika ministra policije i načelnika Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, prim. aut) pred sudom u Hagu. Ovaj sud radi sa najviše pozicioniranim predstavnicima tokom rata na Kosovu.

Ne govorim samo o izvršiocima u Srbiji, već i na Kosovu. Bez obzira na nacionalnost, svi izvršioci zločina bi trebalo i moraju da se privedu pravdi, radi njihovih žrtava i radi normalizacije odnosa zemalja u regionu.

RSEPredstavnici zemalja Zapadnog Balkana 2018. su potpisali u Hagu Okvirni plan u kojim su se obavezali da će uraditi više na rešavanju problema 12.000 nestalih osoba na Zapadnom Balkanu. Vi ste rekli da je to glavna prekretnica u jačanju saradnje država. Šta se promenilo na bolje od 2018. kada je reč o problemu nestalih ?

Holidej : Kada je Okvirni plan potpisan, oformljena je grupa za nestale osobe, jedinstveni multilateralni mehanizam u kom učestvuje Kosovo, uz Srbiju, ali i BiH, Hrvatska, Crna Gora. Time se obezbeđuje multilateralna forma za saradnju i razmenu informacija o nestalim osobama. Pet učesnika u ovoj grupi, domaće institucije, komisije za nestale, oni su napravili temelj, regionalnu bazu za slučajeve nestalih. Oni koriste tu bazu na dnevnom nivou da dele i razmenjuju informacije o nestalima. To je zaista značajno.

Više od 2.500 slučajeva u toj bazi se pojavljuje na dve ili više listi domaćih institucija, tako da oni svi zainteresovani za te određene slučajeve. Ako, na primer, Kosovo zatvori slučaj, identifikuje ga, a on se nalazi na listi u Srbiji i Crnoj Gori, postoji informacija i to je primer transparetnosti i poverenja u ovom procesu. Mislim da je to važno.

Ova grupa je oformila i operativnu grupu koja se bavi pitanjem neidentifikovanih slučajeva. Mislim da je važno da to doprinose depolitizaciji ovog pitanja. Treba reći da pitanje s vremena na vreme nije depolitizovano, to vidimo u izjavama političara, u medijima, ali mislim da je ova grupa depolitizovala to pitanje neidentifikovanih slučajeva, svi rade aktivno zajedno na razmeni tih informacija kako bi se rešili ti slučajevi. Imamo neke slučajeve identifikacije kao rezultat ove saradnje. Mislim da je ovo budućnost saradnje na slučajevima nestalih.

RSE : Pitanje nestalih deo je i Briselskog dijaloga Kosova i Srbije. To je takođe i deo Vašingtonskog sporazuma iz septembra. Da li imate neki kontakt sa Briselom i Vašingtonom i šta se konkretno može očekivati od ovih dogovora kada je reč o problemu nestalih?

Holidej: ICMP nije učesnik Briselskog dijaloga, ali pratimo šta će biti rezultat dijaloga kada ili ako sveobuhvatan dogovor bude dostignut. ICMP se nada da to podstiče odgovornost država za problem nestalih.

To je ključno za taj proces koji je u toku. Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, ICMP je radio sa Ambasadom SAD-a u Beogradu i Prištini i radimo sa kolegama iz ambasada kako bismo im pomogli da utvrde indikatore za utvrđivanje progresa po ovom pitanju.

Beograd i Priština su se obavezali da unaprede saradnju na ovom pitanju i izveštavaju o tome šta je urađeno i postignuto na planu rešavanja problema nestalih.

Autor: Amra Zejneli Loxha (Radio Slobodna Evropa)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidat opozicije za premijera Mađarske: Očuvati dobre odnose sa Srbijom

Kandidat za premijera ujedinjene opozicije na izborima u Mađarskoj 2022. godine Peter Marki-Zaj izjavio je da želi da zadrži sve pozitivne i dobrosusedske odnose koje je postigla aktuelna vlast.

Published

on

By

foto: N1

Kandidat za premijera ujedinjene opozicije na izborima u Mađarskoj 2022. godine Peter Marki-Zaj izjavio je da želi da zadrži sve pozitivne i dobrosusedske odnose koje je postigla aktuelna vlast.

„Mislim da je u interesu i Srba i Mađara koji žive u Srbiji da dve zemlje održavaju veoma dobre odnose, da saradnja bude kontinuirana, da se dva naroda prihvataju srdačno i poštuju kulturu onog drugog. Ja bih to i produbio, u smislu da bih voleo da mladi u mađarskim školama uče više o srpskoj kulturi i srpskom jeziku“, rekao je Marki-Zaj u intervjuu za portal Slobodni Mađar so.

Dodao je da se osnovni rečnik može naučiti za pola godine i naveo da ne vidi nikakvu prepreku da mađarski đaci nauče barem slovački, rumunski i srpski jezik u školama.

„Važno je da upoznamo kulturu jedni drugih kako bismo znali šta je pravoslavna crkva, pravoslavna vera, kako se one razlikuju od zapadnog hrišćanstva. Bilo bi korisno da se na ovaj način i na školskom nivou promoviše međusobno razumevanje. Ja imam jedan ovakav san“, kazao je Marki-Zaj.

autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/svet/kandidat-opozicije-za-premijera-madjarske-ocuvati-dobre-odnose-sa-srbijom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odbornici Skupštine grada usvojili odluku o prodaji zemljišta za potrebe japanskog Nideka

Skupština Novog Sada usvojila je odluku o prodaji više od osam i po hetara zemljišta beogradskom CTP-u, za potrebe japanskog Nideka u Radnoj zoni Sever. Izgradnja fabrike elektromotora počinje sledećeg meseca

Published

on

By

foto: R. Hadžić

NOVI SAD – Skupština Novog Sada usvojila je odluku o prodaji više od osam i po hetara zemljišta beogradskom CTP-u, za potrebe japanskog Nideka u Radnoj zoni Sever. Izgradnja fabrike elektromotora počinje sledećeg meseca.video icon

“Desetog decembra imaćemo priliku da prisustvujemo polaganju kamena temeljca za tu lokaciju, svega nekoliko meseci nakon kupovine zemljišta, što govori jasno u prilog činjenici da je ova kompanija zainteresovana da što ranije krene u proces proizvodnje, izjavio je Milan Đurić, zamenik gradonačelnika Novog Sada.

Izvor: RTV (Jaroslav Pap)

Početak proizvodnje očekuje se septembra naredne godine. Oni bi trebalo da zaposle oko 500 radnika. Nova vest je da u Novi Sad dolazi povezana firma Nideka, kojoj je potrebno obezbediti dodatnu parcelu za izgradnju njihovih pogona. To je ova parcela od 8,6 hektara, od koje će Grad prihodovati 403 miliona dinara, po proceni vrednosti ove parcele,“ izjavio je  Đurić, zamenik gradonačelnika Novog Sada.

autor: RTV

izvor: https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/poslanici-skupstine-grada-o-nideku-gradnji-pesacko-biciklistickog-mosta-bazenu-u-futogu…_1292786.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kremlj: Nadamo se razgovoru Putina i Bajdena do kraja godine – Copyright Pixabay

Kremlj je saopštio da se nada da će predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarati pre kraja godine

Published

on

By

Copyright Pixabay

Kremlj je saopštio da se nada da će predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarati pre kraja godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u nedelju, odgovarajući na pitanje TAS-a o mogućnosti da dođe do razgovora dvojice lidera, da datum nije dogovoren.

“Nadamo se da će takav samit biti održan pre kraja godine”, naveo je Peskov.

Na pitanje o tome u kakvom formatu bi mogao da bude održan razgovor, rekao je da će najverovatnije biti video-konferencija.

On je naglasio da nije postignut napredak po tom pitanju, ali da se Kremlj nada da će Putin i Bajden razgovarati pre kraja godine.

Autor: Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/27023/kremlj-nadamo-se-razgovoru-putina-i-bajdena-do-kraja-godine/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ovo je pitanje koje će biti postavljeno na referendumu o promeni Ustava

Published

on

By

Tanjug/Sava Radovanović – Copyright Tanjug/Sava Radovanović

Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo danas je odlučio da pitanje na referendumu o ustavnim promenama glasi: “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”

Članovi odbora su jednoglasno odlučili da bi tako trebalo da glasi pitanje o kojem se građani izjašnjavaju na referendumu sa ponuđenim odgovorima. Odbor je zatim Republickoj izbornoj komisiji uputio zahtev za mišljenje o usvojenom predlogu.

Tokom dana sledi još jedna sednica ovog Odbora, na kojoj bi članovi trebalo da utvrde Predlog akta o promeni Ustava, Predloga ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava i Predlog odluke o raspisivanju referenduma, radi potvrdivanja akta o promeni Ustava.

Predsednik parlamenta Ivica Dačić ranije danas je rekao da bi, ukoliko Odbor bude imao poptunu saglasnost oko teksta ustavnih amandmana, on mogao već da zakaže sednicu parlamenta na kojoj bi se usvojio taj tekst i raspisao referendum za 16. januar.

“Pitanje jasno i nedvosmisleno”

Pitanje na referendumu o ustavnim promenama je u skladu sa Zakonom, jasno i nedvosmisleno, potvrdila je Republička izborna komisija, rekla je na sednici Skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, prdsednica tog tela Jelena Žarić Kovačević.

“Referendumsko pitanje jasno je i nedvosmisleno i ne daje se prednosti niti se sugeriše odgovor, zaključila je RIK nakon što je jutros dobila naš zahtev za mišljenje o usvojenom predlogu”, rekla je Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora, članovi su jednoglasno utvrdili Predlog akta o promeni Ustava, Predlog ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrdivanja akta o promeni Ustava.

autor: Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/27050/ovo-je-pitanje-koje-ce-biti-postavljeno-na-referendumu-o-promeni-ustava/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Raspust od 20. decembra, omikron i druge mere: Šta će se naći na stolu na sednici Kriznog štaba

Published

on

By

Sednica Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona, najavljena za prošlu nedelju, još nije zakazana. Na njoj bi jedna od glavnih tema trebalo da bude produženje zimskog raspusta, ali se najavljuje da bi na sednici moglo da bude reči i o potencijalnim rizicima zbog pojave novog omikron soja virus.

Predstavnici medicinskog dela Kriznog štaba prošle nedelje imali su konsultacije sa premijerkom i njihov predlog je da zimski raspust počne dve nedelje ranije – 20. decembra, zapravo poslednji radni dan đacima u školi bio bi 17. decembar.

Osim produženja zimskog raspusta lekari traže i da se važenje kovid propusnica u ugostiteljskim objektima produži na 24 sata, uključujući i skijališta uz ski pas.

Smatraju i da je vreme da se kovid propusnice, osim ugostiteljskih objekata, prošire i na druge delatnosti: teretane, salone za ulepšavanje. 

Broj zaraženih virusom korona smanjuje se na dnevnom nivou, ali lekari upozoravaju da predstojeći praznici, slave predstavljaju epidemiološki rizik i da u drugoj polovini januara Srbija može da ima novi talas epidemije. Razlog za brigu čini i novi soj koronavirusa, koji se pojavi u Južnoj Africi, i koji je izolovan u nekoliko evropskih zemalja. 

Omikron i nove mere

Epidemiolog Predrag Kon navodi da će insistirati da se mere koje se preduzimaju u Evropi primenjuju i kod nas, a u vezi sa putnicima koji dolaze iz zemalja gde je omikron registrovan. Naime, mnoge evropske zemlje uvele su restriktivne mere za putnike koji stižu iz Južne Afrike gde je registrovana nova varijanta virusa korona. Lekari u Srbiji kažu da se ne sme ignosirati ova varijanta sa 32 mutacije na spajk proteinu.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Marton: Vojvođani nemaju pijaću vodu, a vlast gradi preskupi nacionalni stadion

Published

on

By

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton prokomentarisao je danas vest da će cena izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona Srbije koštati 418 miliona evra. Marton je primetio da: “Budžet AP Vojvodine za 2021.iznosi 620 miliona evra.Samo 200 miliona evra manje od toga, koštaće nacionalni fudbalski stadion.U isto vreme, 700.000 građana Vojvodine nema ispravnu pijaću vodu!!! 

Continue Reading

Trending