Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Holliday: Ostaci između sedam i 20 ljudi u neistraženoj grobnici na lokaciji Kiževak

Procena je da je između sedam i 20 posmrtnih ostataka ljudi pronađeno na lokaciji rudnika Kiževak kod Raške u Srbiji, ali grobnica još uvek nije istražena, kaže šef Programa za Zapadni Balkan Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) Metju Holidej (Matthew Holliday) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije saopštila je 30. novembra da je započeta ekshumacija ovih tela, za koja se sumnja da su albanske žrtve sa Kosova.

Eksperti iz ICMP obezbeđuju forenzičku pomoć na započetoj ekshumaciji tela, na oko 250 kilometara južno od Beograda, a prema rečima Holideja, tim je raspoređen ranije ove nedelje i to je sam početak ekshumacije koja je počela u ponedeljak, 30. novembra.

Holidej: To je bio dug proces, Komisija za nestala lica (Vlade) Srbije je počela da vrši istraživanje lokacije Kiževak u novembru 2015. godine. Oni su sprovodili to istraživanje od tada, pa sve do početka ovog meseca kada su pronađeni konkretni tragovi. Bio je dug proces, ali ljudske kosti je locirala Komisija u Srbiji i Komisija se obratila ICMP-u i tražila da se obezbedi tehnička i forenzička asistencija u vršenju ekshumacije.

Ne želim da prejudiciram šta će biti otkriveno u grobnici, ali ovo je druga grobnica koja se verovatno povezuje sa ekshumacijom u mestu Rudnica kod Raške pre nekoliko godina. Veruje se da žrtve pronađene na području Kiževaka se takođe povezuju sa istim događajem na Kosovu 1999. godine.

RSEKoliko ekshumacija može da traje (na osnovu prethodnih iskustava)?

Holidej: Teško je reći, procene su između deset i petnaest dana za ovu lokaciju, ali sve zavisi od broja slučajeva koji budu pronađeni i istraženi na lokaciji. Ako je više slučajeva, trajaće duže, ako je manje, ekshumacija će biti brže završena.

RSEKada mislite da će rezultati ove ekshumacije biti poznati, odnosno kada će porodice saznati ko je zakopan na toj lokaciji?

Holidej : To veoma zavisi od Odeljenja za ratne zločine u okviru Višeg suda u Beogradu, lokacija je pod jurisdikcijom tužilaštva. Znam da je oformljen tim za forenzičku i antropološku istragu slučajeva i da se uzimaju uzorci koji se posle prosleđuju ICMP-u na DNK analizu. Komplikovano je i teško reći koliko je potrebno da se ti uzorci analiziraju, ima mnogo varijabli.

Prvo, zavisi kada će uzorci biti predati ICMP-u, zavisi koliko se DNK podudara sa uzorcima. ICMP je razvio mnogo tehnika za identifikaciju. Onda počinje proces provere DNK podudaranja sa uzorcima koje obezbeđuju porodice. Tu postoji rigorozna potvrda koja osigurava da imamo DNK podudaranje, a minimum podudaranja je 99,98%. Ima mnogo varijabli, ali mislim da možemo očekivati rezultate da stignu nadležnima, ako imamo poklapanje DNK u odnosu na bazu podataka, do kraja prvog kvartala sledeće godine.

RSE : Šta će biti uloga ICMP u Kiževaku i ko će biti uključen u dalje istraživanje?

Holidej : ICMP je tim sastavljen od dva forenzička arheologa i jednog forenzičkog antropologa na lokaciji Kiževak. ICMP ne predvodi iskopavanje, ekshumaciju vode, koliko znam, arheolozi iz Komisije Srbije za nestala lica.

U smislu budućeg rada ICMP tima, oni rade na grobnici, rade sa Komisijom na uklanjanju vrha tla i očekuje se da se iskopa grobnica u sredu i otkriju ostaci. Onda oni moraju biti dokumentovani i istraženi. ICMP ima ulogu u smislu asistencije Komisiji u Srbiji.

RSE : Da li imate informaciju da li će biti novih ekshumacija na Kosovu ili u Srbiji, drugih potencijalni grobnica ?

Holidej : Postoji više lokacija koje su predmet interesovanja Kosova na teritoriji Srbije, i predmet interesovanja Srbije na teritoriji Kosova. Verujem da postoji plan ekshumacije za proleće 2021, ali ne mogu da dam više detalja. To su pitanja za Odeljenja za nestale na Kosovu i Srbiji.

RSEKako komentarišete činjenicu da 21 godinu od sukoba više od 1.400 ljudi se i dalje vodi kao nestalo?

Holidej: Za porodice kojima je neko od bližnjih nestao, to je trajno bolno nasleđe sukoba, sasvim sigurno. Sa druge strane, možemo videti podatak da je bar 2.500, od ukupno 4.500 nestalih tokom rata na Kosovu, jeste locirano i identifikovano DNK analizom ICMP-a. Mislim da ne treba gubiti iz vida da je dosta toga postignuto u poslednjih 20 godina.

Ako pogledamo ekshumacije na teritoriji Srbije kao što su Batajnica, Petrovo Selo, Bajina Bašta, Rudnica kod Raške i sada Kiževak, ako izuzmemo Kiževak, blizu 97% od skoro 900 slučajeva pronađenih u Batajnici, Petrovom Selu, Bajinoj Bašti, Rudnici je identifikovano bazirano na DNK analizi. Mislim da su to značajna postignuća i mislim da obe strane, Kosovo i Srbija, ostaju posvećene rešavanju ovih prioritetnih slučajeva, obe strane su osnovale posvećene komisije da rade na slučajevima i koordinaciji istrage.

Mi bismo voleli da vidimo da se to intenzivira jer je mnogo vremena prošlo, informacije se gube, pamćenje i svedoci se gube, i može se više uraditi na utvrđivanju lokacija grobnica.

Jedan od ključnih problema nije toliko u lociranju novih grobnica, već kako rešiti neidentifikovane slučajeve u prištinskoj mrtvačnici. Tu ima najmanje 350 slučajeva. ICMP radi sa Komisijom na Kosovu u procesu otkrivanja neidentifikovanih slučajeva, šta se može uraditi da se razreše drugi važni slučajevi koji su se pojavili u okviru mandata Komisije.

ICMP će posvećeno raditi kao podrška Komisiji na Kosovu na ovom poslu, mislim da je važno reći da bi ovo trebalo raditi u okviru jedne kompleksne grupe za nestale osobe, regionalnog multilateralnog mehanizma koja uključuje Komisiju u Srbiji, na Kosovu, ali i Hrvatsku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Sve te zemlje se suočavaju sa istim problemom neidentifikovanih slučajeva koji su pronađeni na njihovim teritorijama.

RSEKoji su to izazovi kada je reč o DNK analizi ? Zašto ti posmrtni ostaci još uvek nisu identifikovani ?

Holidej: Postoji potencijalno tri razloga zašto je to tako. Prvi je da su možda ostaci istorijski, ne potiču iz spomenutog sukoba. Mi smo sakupili više od 14.000 referentnih uzoraka od porodica koji traže bližnje koji su nestali tokom rata na Kosovu, ako su istorijski, neće se poklopiti sa ovim uzorcima. To je jedan razlog.

Drugi, potrencijalni, je da porodice odbijaju da daju uzorke ili su svi članovi porodice nestali tokom rata, pa uopšte nema uzoraka. Osnovni razlog nemogućnosti da se identifikuju žrtve u prištinskoj mrtvačnici je taj što je 2.000 slučajeva identifikovano 1999., 2000. i 2001. bez DNK, tradicionalnom metodom identifikacije bazirane na antropomorfnim podacima, predmetima pronađenim u grobnicama, i ove analize su sklone većoj grešci.

Važno je da Komisija na Kosovu pokrene analizu ovih slučajeva, što bi podrazumevalo analizu kompletne dokumentacije, gde su tela locirana, potencijalno dodatna baza uzoraka. Treba obezbediti kredibilnu, tačnu informaciju za porodice nestalih, to se odnosi i na Beograd, to će pomoći depolitizaciji problema ovih slučajeva.

RSE Kiževak je peta masovna grobnica pronađena od završetka rata. Koliko je dokaza do sada pronađeno budući da je svaka nestala osoba povezana sa počinjenim zločinom? Koliko dokaza je korišćeno da bi se došlo do pravde?

Holidej: Ne mogu da komentarišem broj slučajeva počinjenih zločina tokom rata na Kosovu koji su procesuirani u Beogradu. Možemo analizirati slučaj Vlastimira Đorđevića (bivšeg pomoćnika ministra policije i načelnika Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, prim. aut) pred sudom u Hagu. Ovaj sud radi sa najviše pozicioniranim predstavnicima tokom rata na Kosovu.

Ne govorim samo o izvršiocima u Srbiji, već i na Kosovu. Bez obzira na nacionalnost, svi izvršioci zločina bi trebalo i moraju da se privedu pravdi, radi njihovih žrtava i radi normalizacije odnosa zemalja u regionu.

RSEPredstavnici zemalja Zapadnog Balkana 2018. su potpisali u Hagu Okvirni plan u kojim su se obavezali da će uraditi više na rešavanju problema 12.000 nestalih osoba na Zapadnom Balkanu. Vi ste rekli da je to glavna prekretnica u jačanju saradnje država. Šta se promenilo na bolje od 2018. kada je reč o problemu nestalih ?

Holidej : Kada je Okvirni plan potpisan, oformljena je grupa za nestale osobe, jedinstveni multilateralni mehanizam u kom učestvuje Kosovo, uz Srbiju, ali i BiH, Hrvatska, Crna Gora. Time se obezbeđuje multilateralna forma za saradnju i razmenu informacija o nestalim osobama. Pet učesnika u ovoj grupi, domaće institucije, komisije za nestale, oni su napravili temelj, regionalnu bazu za slučajeve nestalih. Oni koriste tu bazu na dnevnom nivou da dele i razmenjuju informacije o nestalima. To je zaista značajno.

Više od 2.500 slučajeva u toj bazi se pojavljuje na dve ili više listi domaćih institucija, tako da oni svi zainteresovani za te određene slučajeve. Ako, na primer, Kosovo zatvori slučaj, identifikuje ga, a on se nalazi na listi u Srbiji i Crnoj Gori, postoji informacija i to je primer transparetnosti i poverenja u ovom procesu. Mislim da je to važno.

Ova grupa je oformila i operativnu grupu koja se bavi pitanjem neidentifikovanih slučajeva. Mislim da je važno da to doprinose depolitizaciji ovog pitanja. Treba reći da pitanje s vremena na vreme nije depolitizovano, to vidimo u izjavama političara, u medijima, ali mislim da je ova grupa depolitizovala to pitanje neidentifikovanih slučajeva, svi rade aktivno zajedno na razmeni tih informacija kako bi se rešili ti slučajevi. Imamo neke slučajeve identifikacije kao rezultat ove saradnje. Mislim da je ovo budućnost saradnje na slučajevima nestalih.

RSE : Pitanje nestalih deo je i Briselskog dijaloga Kosova i Srbije. To je takođe i deo Vašingtonskog sporazuma iz septembra. Da li imate neki kontakt sa Briselom i Vašingtonom i šta se konkretno može očekivati od ovih dogovora kada je reč o problemu nestalih?

Holidej: ICMP nije učesnik Briselskog dijaloga, ali pratimo šta će biti rezultat dijaloga kada ili ako sveobuhvatan dogovor bude dostignut. ICMP se nada da to podstiče odgovornost država za problem nestalih.

To je ključno za taj proces koji je u toku. Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, ICMP je radio sa Ambasadom SAD-a u Beogradu i Prištini i radimo sa kolegama iz ambasada kako bismo im pomogli da utvrde indikatore za utvrđivanje progresa po ovom pitanju.

Beograd i Priština su se obavezali da unaprede saradnju na ovom pitanju i izveštavaju o tome šta je urađeno i postignuto na planu rešavanja problema nestalih.

Autor: Amra Zejneli Loxha (Radio Slobodna Evropa)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending