Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Gruhonjić: Beograd se nikada nije pomirio sa nezavisnošću Crne Gore

Protest ispred zgrade Vlade protekao je uz tenzije, ali bez incidenata nakon što je Vlada odložila razmatranje dokumenta koji reguliše pitanja dobijanja crnogorskog državljanstva, što je bio povod protestnog okupljanja. U razgovoru za portal Luča vojvođanski novinar Dinko Gruhonjić objašnjava da izmjene zakona o državljanstvu mogu dovesti do promjene ne samo demografske slike, već i prozapadnog kursa.

Published

on

„Nema nikakve sumnje da je upravo to namjera ‘novih’ vlasti u Crnoj Gori. Očigledno je, barem nama koji svjedočimo evo već duže od 30 godina namjerama velikosrpske politike, da je sve isplanirano u beogradsko-moskovskim kuhinjama i da se vlada premijera Krivokapića dosljedno pridržava agende ‘srpskog sveta’: poništiti nezavisnost Crne Gore i (č)etnodemografskim inžinjeringom učiniti da Crna Gora postane ‘srpska Sparta’, što je oduvijek i bila u očima velikosrpskih nacionalista. Nažalost, i u očima većinske Srbije, uključujući tu – što je za mene jako bolno razočaranje – i najveći dio, ispostavilo se, samozvanih predstavnika građanske Srbije koji na svoju sramotu ćute kao posljednje kukavice i moralne ništice o ofanzivi na državu koja je i građanska, i multietnička, i multikulturalna, i prozapadna“, objašnjava Gruhonjić.

Vlada Zdravka Krivokapića kroz ovaj zakon evidentno naginje ka tome da pravo glasa na lakši način stiču pretežno državljanima Srbije i Bosne i Hercegovine srpske nacionalnost, koji privremeno borave u Crnoj Gori, objašnjava Gruhonjić.

„Lijepo je rekao Andrej Nikolaidis: samo je jedna sila bila dovoljno jaka da smijeni vlast u Crnoj Gori – velikosrpski nacionalizam. Prvi put krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. vijeka, kada je DPS došao na vlast na velikosrpskom talasu. A drugi put kada je DPS, pod pritiskom iste one sile koja ga je dovela na vlast, izgubio vlast nakon 30 godina. Koliko je ta sila razorna i apsolutno destruktivna, vidjeli smo devedesetih godina 20. vijeka. Ja vjerujem da su građani Crne Gore izvukli nauk iz tih vremena i da će uspjeti spriječiti da im se lavina još jednom sruči na glavu i obruka i rasturi Crnu Goru. A neće biti lako odbraniti se, jer ovi što su sada na vlasti neće prezati ni od čega. Oni će nastaviti da dijele Crnu Goru. Ko zna, možda im je rezervni plan da naprave neku novu Republiku Srpsku na dijelu teritorija Crne Gore… Samo, moj je utisak da su ovaj put udarili na tvrdo i da nisu očekivali ovakav otpor, koji će – bez sumnje – rasti. Vjerujem da će se Crna Gora odbraniti. To bi bilo veliko, ogromno ohrabrenje za cijeli region“, ističe Gruhonjić.

Uz izmjene kriterijuma za sticanje crnogorskog državljanstva, Vlada je uputila poziv za javnu raspravu o Zakonu o registrima prebivališta i boravištu kojim bi se privremeno zaposleni u inostranstvu brisali iz registra prebivališta, a u skladu sa tim i iz biračkog spiska. Za sada se u javnosti barata cifrom od oko 40.000 crnogorskih državljana iz dijaspore koji bi gubljenjem prebivališta izgubili i biračko pravo, a koji su pretežno pripadnici bošnjaka i muslimana, objašnjava Gruhonjić, dodajući, da se i dalje osjeća posebna netrepeljivost Vlade prema manjinama.

„Izvinite, a kako možemo uopšte razgovarati o poštovanju prava manjina, kada je riječ o vladi koju je sastavljao lično pokojni vladika Amfilohije? On je bio sve samo ne oličenje ekumenizma. On je bio zaštitnik ratnih zločinaca. To je vlada koja je manje-više sastavljana po ključu koji je iskrojila Srpska pravoslavna crkva. A SPC sve vrijeme radi upravo na poništenju državnosti Crne Gore, zatiranju crnogorskog identiteta i poništavanju građanskog i multietničkog karaktera države. Ne zaboravimo da je SPC formirana dekretom kralja Aleksandra i da je, ovakva kakva jeste, krojena upravo po mjeri dominacije velike Srbije u svim dijelovima tadašnje Jugoslavije, a isto tako i u sadašnjim nezavisnim državama. Sve je to odraz iste one politike koja je i Jugoslaviju shvatala isključivo kao kukavičje jaje velike Srbije. I niko od članova Vlade Crne Gore ne bi sjedio u toj vladi da nije potpuno posvećen tom velikosrpskom cilju i srpskom svetu“, kaže Gruhonjić.

Malo je reći da se osjeća uticaj regiona u Crnoj Gori objašnjava Gruhonjić, dodajući da je sve koordinirano linijom Moskva – Beograd.

„Beograd se nikad nije pomirio sa nezavisnošću Crne Gore, valjda zato što im je crnogorska nezavisnost pomogla da povrate sopstvenu državnost, da budem ironičan. Pa da se pogledaju u ogledalo, što nisu uradili a kad će – ne zna se, valjda kad budu pritisnuti spolja, što je scenario koji se približava pa su panika i destrukcija tim veći. Dakle, od 2006. godine do danas, u različitim oblicima, na različite načine, traje pritisak zvaničnog Beograda na Crnu Goru. Taj je pritisak kulminirao počevši od “čuvenih” protestnih “litija”. Od tada pa do dana današnjeg srbijanski tabloidi bljuju na hiljade i hiljade laži i konstrukcija o Crnoj Gori. Nažalost, u tome im sekundira velika većina medija u Srbiji. Iskreno govoreći, ne sjećam se u posljednjih 20 godina ovakve kontinuirane kampanje kao što je anticrnogorska histerija koja dolazi iz Srbije“, ističe Gruhonjić.

Rusija, s druge strane, ima interes da od Crne Gore napravi nepouzdanog partnera u NATO-u, zarad destabilizovanja samog NATO-a, objašnjava Gruhonjić.

„Rusija proizvodi nestabilnost na Balkanu – i ne samo na Balkanu – da bi mogla “trgovati” sa Zapadom u vezi sa pitanjima koji su od suštinskog interesa za Moskvu. Ja se plašim da je proizvođenje nestabilnosti u Crnoj Gori samo početak i da je prva sljedeća “na redu” Bosna i Hercegovina, i to istom transverzalom Moskva – Beograd“, kaže Gruhonjić.

Region je kao sistem spojenih sudova i zbog toga je od presudne važnosti da se Crna Gora odbrani od ovih nasrtaja i da se Zapad, a prije svega SAD, zaista iskreno vrate na Zapadni Balkan, da prije nego što bude kasno i prije nego što bude organizovana još jedna apokalipsa na ovom podučju zaključuje Gruhonjić u izjavi za portal Luča.

Izvor: antenam.net

SLOBODNA VOJVODINA

Požar u Novom Sadu, obustavljen saobraćaj (VIDEO)

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Published

on

By

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Prema prvim nezvaničnim informacijama, do požara je došlo usled detonacije plinske boce.

Za sada nema informacija o povređenima ili žrtvama.

izvor: https://direktno.rs/vesti/hronika/394357/novi-sad-pozar-hilandarska-.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sve zemlje u kojima moramo da plaćamo boravišnu taksu – negde je ona simbolična, a negde do 10 evra po danu

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu

Published

on

By

Kako se pandemija virusa korona SARS-CoV-2 nastavlja, sektor putovanja se bori sa oživi suočen sa ograničenjima i zatvaranjima, a to posebno važi za zemlje koje su se do 2020. najviše oslanjale na turizam.

Iako mnoga mesta odavno imaju ovakve takse, druge su se pak, na ovaj korak odlučile zbog velikih gubitaka u prethodne dve godine.

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu.

Crna Gora

U Crnoj Gori boravišna taksa iznosi jedan evro, a pod istim uslovima je plaćaju domaći i strani državljani. Deca do 12 godina starosti ne moraju da plaćaju taksu.

Ukoliko lica koja borave kod rođaka, prijatelja komšija ili drugih srodnika, koji te nekretnine (stanove, kuće, sobe, apartmane) ne koriste u komercijalne svrhe, odnosno ne obavljaju ugostiteljsku delatnost, nisu u obavezi da plate iznos boravišne takse, jer se u takvom smeštajnom objektu ne obavlja turistička i ugostiteljska delatnost.

EU uvodi turističku taksu

Do kraja 2022. godine građani koji nisu iz EU, uključujući putnike izvan Šengen zone, moraće da popune aplikaciju ETIAS i plate sedam evra da bi ušli u Uniju.

Iako će do prve polovine godine sistem funkcionisati probno, nakon grejs perioda, tačnije krajem godine plaćanje će postati obavezno.

Oni mlađi od 18 ili stariji od 70 godina neće morati da plaćaju taksu.

Austrija

U Austriji se plaća boravišna taksa koja se razlikuje u zavisnosti od pokrajine u kojoj se nalazite. U Beču ili Salcburgu plaća se dodatnih 3,02 odsto na hotelski račun po osobi.

Turistička taksa je poznata i kao “tourismusgesetz” i “barherbergungsbeiträge”.

Belgija

Turistička taksa u Belgiji se takođe primenjuje na smeštaj i obračunava se po broju noćenja. Naknada je ponekad uključena u cenu sobe u hotelu, ali neki odvajaju troškove i dodatno naplaćuju, tako da morate pažljivo proveriti račun.

Antverpen i Briž naplaćuju cenu po sobi. Cena u Briselu varira u zavisnosti od veličine i ocene hotela.

Taksa u proseku iznosi oko 7,5 evra.

Bugarska

Bugarska obračunava taksu po broju noćenja. Cena je niska i varira u zavisnosti od oblasti i klasifikacije hotela – do oko 1,5 evra.

Hrvatska

Hrvatska je povećala iznos boravišne takse 2019. godine. Međutim, povećana stopa se primenjuje samo tokom letnjeg špica sezona.

Posetioci plaćaju oko 10 kuna (1,33 evra) po osobi i po noćenju.

Češka

Taksa se plaća samo ako se posećuje glavni grad Prag. Ona iznosi nešto manje od jednog evra po osobi, obračunava se po broju noćenja, maksimalno do 60 noćenja. Porez se ne odnosi na decu mlađu od 18 godina.

Francuska

U Francuskoj se plaća tzv “taxe de séjour”. Dodaje se na vaš hotelski račun i varira u zavisnosti od toga u kom se gradu nalazite.

Cene se kreću od 0,20 do oko četiri evra po noćenju.

Nemačka

Nemačka ima ono što oni nazivaju “porezom na kulturu” (a kulturförderabgabe), kao i “porez na krevet” (a bettensteuer) u gradovima kao što su Frankfurt, Hamburg i Berlin.

Naknada iznosi oko 5 odsto od hotelskog računa.

Grčka

Turistička taksa u Grčkoj se zasniva na broju hotelskih zvezdica ili broju soba koje ste iznajmili. U proseku iznosi četiri evra po sobi.

Taksu je uvelo grčko Ministarstvo turizma kako bi pomoglo u smanjenju prezaduženosti zemlje.

Mađarska

Turističke takse u Mađarskoj važe samo u Budimpešti.

Putnici moraju da plate dodatnih četiri odsto po noćenju na osnovu cene svoje sobe.

Italija

Turističke takse u Italiji zavise od toga gde se nalazite. U Rimu variraju od tri do sedam evra po noćenju, u zavisnosti od vrste sobe. Neki manji gradovi naplaćuju i više.

 

Venecija bi uskoro mogla da počne da naplaćuje turistima boravak, tačnije od leta 2022. godine.
Italijanski list “La Stampa” izvestio je u avgustu da je predloženo nekoliko mera za kontrolu broja turista, kao što je sistem onlajn rezervacija. Kako se mora uložiti više napora da bi se se smanjio broj ljudi u ovom gradu, to uključuje najavljenu taksu za ulazak u grad. Predložena taksa bi varirala između tri i 10 evra u zavisnosti od sezone.

Holandija

Holandija ima kopnenu i vodnu turističku taksu.

U Amsterdamu to iznosi sedam odsto cene hotelske sobe i zove se toeristenbelasting.

Portugal

Niska boravišna taksa u Portugalu se plaća po noćenju i po osobi i primenjuje se samo na goste koji imaju 13 ili više godina. Iznosi oko dva evra i morate je platiti samo u prvih sedam dana boravka.

Slovenija

Boravišna taksa u Sloveniji varira u zavisnosti od lokacije i ocene hotela.

Nešto je veća u gradovima i odmarilištima, uključujući Ljubljanu i Bled – oko tri evra.

Španija

 Ako idete na Ibicu ili Majorku, moraćete da platite turističku taksu.

Održiva turistička taksa, koja se primenjuje na smeštaj na španskim Balearima takođe se primenjuje na svakog turistu koji ima 16 ili više godina.

Tokom sezone, taksa može dostići i do četiri evra po noćenju.

Švajcarska

Boravišna taksa u Švajcarskoj varira u zavisnosti od lokacije. Cena je po noći i osobi i iznosi oko 2,2 evra.

Ponude za smeštaj obično ne uključuju boravišnu taksu – ona je navedena kao poseban iznos, tako da je lakše pratiti.

I to se odnosi samo na boravak kraći od 40 dana.

SAD

Hotelski porez ili porez na smeštaj za putnike koji iznajmljuju smeštaj se naplaćuju u većini Sjedinjenih Američkih Država.

Naknade se primenjuju u hotelima, motelima i gostionicama. Najviša stopa se navodno plaća u Hjustonu gde porez iznosi 17 odsto vašeg hotelskog računa.

Tajland

Tajland navodno od aprila uvodi turističku taksu od 300 bahta (osam evra).

Načelnik Turističke uprave Taljanda rekao je Rojtersu da će deo naknade biti iskorišćen za “brigu o turistima” posebno za ona oboljenja koja ne pokriva zdravstveno osiguranje.

Takođe, drugi deo novca biće namenjen za dalji razvoj turističkih atrakcija, poput Velike palate u Bangkoku.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PSG podržava kandidaturu Zdravka Ponoša za predsednika Srbije

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

Published

on

By

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

PSG u saopštenju navodi da je predlog Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata opozicije sugerisan na sednici Političkog saveta te stranke, održanoj 23. decembra 2021. godine, kada je doneta i odluka da se o tome obaveste koalicioni partneri.

“Odgovoran pristup prilikom obavljanja javnih poslova, umerenost u javnom nastupu i dosledno odbijanje da svojim delovanjem doprinosi daljoj polarizaciji već preduboko podeljenog društva dovoljan su zalog za nadu i poverenje da bi upravo Zdravko Ponoš mogao da bude dostojan predsednik Republike Srbije”, naveo je PSG.

U saopštenju se dodaje da se od Ponoša očekuje da, ukoliko pobedi na izborima, “dužnost predsednika obavlja pošteno i u skladu sa Ustavom propisanom obavezom da bude simbol državnog jedinstva”.

(Beta, 01.23.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zapalilo se sanitetsko vozilo tokom transporta pacijenta, nema povređenih

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Published

on

By

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Ni pacijent ni medicinsko osoblje nisu povređeni, preneo je RTS.

Da nešto nije u redu sa vozilom najpre je primetio vozač saniteta, nekoliko kilometara na izlazu iz Prokuplja ka Nišu, kod sela Jugbogdanovac.

On je zaustavio vozilo, a zdravstveni radnici su evakuisali pacijenta.

Na lice mesta stiglo je odmah drugo sanitetsko vozilo kojim je pacijent bezbedno transportovan do Niša.

Vatra se brzo proširila i vozilo je potpuno izgorelo.

U prokupačkoj bolnici ističu da je najvažnije da se na vreme reagovalo i da nema povređenih, a istraga će pokazati uzrok nesreće.

FoNet

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/295826/Zapalilo-se-sanitetsko-vozilo-tokom-transporta-pacijenta-nema-povredjenih.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Njujork tajms o Linglongu u Zrenjaninu: Pakao na zemlji

“Uslovi rada u Srbiji opasni i jadni”

Published

on

By

Očajni uslovi za vijetnamske radnike koji grade fabriku vrednu 900 miliona dolara pokazuju ponor između obećenih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu“, piše Njujork Tajms o fabrici Linglong u Zrenjaninu.

Novinar Njujork Tajmsa uverio se u ono što mediji (oni koji smeju) pišu već mesecima o neljudskim uslovima u kojima rade radnici Linglonga u Zrenjaninu. Bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, oni se bore da zarade nešto novca kako bi se vratili u svoju domovinu.

Jedan od radnika, koji je zbog odmazde poslodavaca želeo da ostane anoniman, rekao je za Njujork Tajms da je on samo želeo da ode na Zapad da bi promenio svoj život. Promenu je i doživeo, ali nažalost samo na gore.

„Ispostavilo se da je posao u Srbiji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, gde radi u fabrici guma u Zrenjaninu postao simbol ponora između obećanih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu. Iako je proglašena kao najveća kineska investicija u Evropi, fabrika Linglong vredna 900 miliona dolara, sada je magnet za kritiku vlade Srbije koju protivnici optužuju za potčinjavanje Kini. Radnici kažu da su standardni problemi poput trgovine ljudima, da su uslovi nalik zatvoru i da se zloupotrebljava životna sredina“, piše u ovom listu.

Bivši radnik iz Vijetnama opisao je uslove rada u Srbiji kao „opasne i jadne“ i podvukao da je bio smešten u oronuloj kolibi prepunoj drugih radnika, te da su ga maltretirali kineski nadzornici.

Njujork Tajms piše da je pitanje životne sredine zadalo „ozbiljnu glavobolju“ Vučiću, koji je pretrpeo kritike Evropskog parlamenta zbog svojih odluka ali i koji se svake nedelje suočava za protestima širom zemlje.

„Kineske investicije uključuju čeličanu u blizini glavnog grada Srbije, rudnik u Boru, a sve je to podstaklo bes naroda. Iako se u provladinim medijima hvale kineske investicije, kod brojnih građana Srbije ovakve investicije predstavljaju sinonim za degradaciju životne sredine. Radnici su bili uplašeni da će im oduzeti pasoše i staviti ih u ‘moderno ropstvo’“, piše poznati list.

Jedan od radnika koji je preko 15 godina radio za različiti kineske kompanije u Koreji, Kuvajtu i Tajvanu, rekao je da nikada nije izdržao tako loše uslove kao na gradilištu Linglonga u Srbiji.

„Ovo je kao pakao na zemlji“, podvukao je radnik koji je dodao da su se uslovi nešto poboljšali poslednjih nedelja.

Mnogi radnici sada žive u dvospratnom betonskom bloku ograđenom metalnom ogradom, a nadgleda ih obezbeđenje iz Srbije. Jedan vijetnamski radnik, koji je isto želeo da ostane anoniman, kazao je da deli malu sobu sa još sedmoro drugih kolega, te da je njihova kuhinja puna pacova. Iako je plata od 900 dolara veća od one koju mogu da zarade u Vijetnamu, često je isplaćivana sa zakašnjenjem i u nešto manjem iznosu ukoliko je radnik bio bolestan, slobodan ili jednostavno bilo loše vreme“, piše Njujork Tajms.

(Nova.rs, foto: VOICE)

izvor: https://www.autonomija.info/njujork-tajms-o-linglongu-zrenjaninu-ovo-je-pakao-na-zemlji.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kada je dete zavisnik od interneta? U Srbiji na lečenju i deca od 12 godina, a ponekad i – cele porodice

Zavisnost dece od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji.

Published

on

By

Zavisnost od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji. Dok naši stručnjaci upozoravaju na opasnost od prekomernog provođenja vremena u onlajn prostoru, zdravstvene službe u Kini ustanovile su da je šest sati neprekidnog korišćenja interneta granica posle koje neko može biti klasifikovan kao zavisnik i upućen na lečenje. 

Umesto sa vršnjacima, sve je češća slika dece koja svoje slobodno vreme provode na mobilnim telefonima, a neretko to rade i u školi. Pravi problem nastaje kada vannastavna aktivnost te vrste postane ozbiljna zavisnost.  

Psiholog Marina Nadejin Simić kaže da se roditelji vrlo teško suočavaju sa tim problemom.

“Zaista je teško razlikovati da li su to, kako oni kažu, savremene generacije koje spavaju sa mobilnim telefonom pored sebe i u 2,3,4 ujutru odgovaraju na poruke ili je reč o zavisnosti”, navela je ona za Euronews Srbija.

Zavisnost od interneta i onlajn igrica zahteva neku vrstu terapije. U Srbiji postoje ustanove koje se time bave, a jedna od njih je i Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti dr Ivica Mladenović pojašnjava da oni leče decu i mlade od 12 do 18 godina u posebnom programu. Dodaje da je kod mladih starijjih od 18 godina taj problem veoma rasprostranjen i da je to bolest budućnosti.

Internet obezbedio zavisnost za sve uzraste

“Izuzetno je veliki procenat zavisnosti od interneta. Kod najmlađe dece to je zavisnost od video igara. Kako deca rastu, to je zavisnost od video igara, od društvenih mreža – tviter, fejsbuk, tik-tok. Kasnije sa rastom je to zavisnost od pornografije preko interneta i od kupovine preko interneta”, pojašnjava mladenović.

Upozorava da se kod starijih od 20 godina sve češće javlja zavisnost od online kockanja, te da je internet obezbedio za svakog od 7 do 77 godina po nešto da postane zavistan.

Programsko lečenje na Klinici traje tri meseca, a kod složenijih slučajeva i dve godine.

“Uzrast 16 do 18 godina su problematični, jer su debelo zapušteni. To je završna faza kada neko napušta školu. Mi to ne možemo da rešimo za par dana i onda se to rešava porodičnom terapijom, jer su roditelji dobrim delom zaslužni zato što su deca postala zavisna. Onda moramo celu porodicu da lečimo da bismo eliminisali problem”, pojasnio je Mladenović.

Psiholog Marina Nadejin Simić dodaje da roditelji teško prihvataju činjenicu da su deca zavisna od interneta.

“Radimo na tome da se i roditelji motivišu, da pomognu deci uz stručnu pomoć, da im se objasni da je reč o određenom problemu koji potiče iz realnog života i da sve što se dešava u virtuelnom svetu je beg od realnog”, navela je ona.

A beg od nove realnosti mladi su pronašli upravo na internetu, jer je prošlogodišnje Istraživanje Centra za sigurniji internet u Srbiji pokazalo da čak 77 odsto mladih smatra da im je onlajn svet pomogao da lakše prebrode pandemiju u karantinu, dok njih 73 odsto navodi da im jednu od bitnijih uloga u životu igra internet.

Roditelji moraju deci dati primer

Vladimir Radunović iz Diplo Fondacije kaže da je internet omogućio da lakše preživimo situacije kao što je epidemija virusa korona, kao društvo i ekonomski.

naveo da je problem što trpošimo vreme, posebno deca, na sadržaje koji nije kreativan. Statistike pokazuju da se u proseku na društvene mreže troši 2,5 sati.

“Dve i po sata ste na društvenim mrežama u proseku. Ima onih koji provode i više. Tamo imamo jedan našminkani rijaliti gde pratimo tuđe živote”, rekao je on za Euronews Srbija.

 Dodaje da je glavna greška što roditelji ostavljaju decu sa telefonom i ne shvataju da su na taj način decu ostavljaju ulici da ih vaspitava, jer je internet neka vrsta ulice.

“Nije neminomvno uskratiti vreme provedeno na internetu, jeste i to, ali je ključno pomoći deci da savladaju digitalni svet, da shvate šta to znači, da vide dobre i loše strane”, pojasnio je Radunović.

Pojašnjava da najvažniji dijalog i provođenje vremena sa decom, da zajedno prolaze kroz virtuelni svet i da deca tako nauče da se sačuvaju.

“Mi smo loš primer kao roditelji. Pogledajte koliko nas prekomerno koristi telefon i deca to vide. Uđite u restoran i videćete koliko roditelja drži telefon da dete gleda crtani dok jede”, ukazao je on.

Kako kaže važno je da roditelji daju primer deci i da provode sa njima vreme, čak i na internetu i da se on kvalitetno koristi.

“Važno je da roditelji šetaju sa decom kroz onlajn svet, ne samo zbog rizika, već zbog sistema vrednosti”, zaključio je Radunović.

EuroNews Serbia

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/34067/kada-je-dete-zavisnik-od-interneta-u-srbiji-na-lecenju-i-deca-od-12-godina-a-ponekad-i-cele-porodice/vest

Continue Reading

Trending