Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Florijan Biber: EU mora da opstane, zato što nema alternativu

Intervju sa Florijanom Biberom, profesorom Univerziteta u Gracu i ekspertom za Jugoistočnu Evropu, za podcast “Dan posle”

Published

on

Da li autorski tekst Aleksandra Vučića, koji je nedavno objavljen u Ju-Es Njuzu, možemo da shvatimo kao neku vrstu izvinjenja Evropskoj uniji, i da li će to izvinjenje biti prihvaćeno? Takođe, kako je do tog teksta uopšte došlo, i da li ga je diktirao neko sa strane?

Florijan Biber: Taj tekst je jako čudan. U stvari, čudno je gde je on objavljen jer je Ju-Es Njuz jedan jako nebitan portal. To je do pre deset godina bio jedan od velikih nedeljnih časopisa, kao što su Tajm i Njuzvik, ali je ugašen, i sada postoji kao neka veb stranica koja se, uzgred, uopšte ne bavi svetskom politikom. Dakle, nije relevantna ni u Americi. To meni onda jako liči na autorski tekst koji je Ana Brnabić skoro objavila u Vašington Tajmsu, što su takođe jedne nebitne novine. Pogotovo ako je u pitanju izvinjenje, ili objašnjenje predsednikove izjave o Evropskoj uniji, jako je čudno što je ono objavljeno na nekom nebitnom američkom portalu… Bilo bi očekivano da takav tekst bude objavljen u nemačkim novinama, ili na portalu Politiko, koji je najbitniji internet portal za Evropsku uniju.

Kome je namenjena ta poruka? Da li je ona namenjena čitaocima i publici u domaćoj javnosti, ili je ona ipak upućena u smeru Evrope?

FB: Ovo je sve tako opskurno, da ne znam šta je zapravo cilj ovakvog poteza. Meni se više čini da je ovo poruka za domaću publiku, zato što onda može da se kaže da je predsednik Vučić napisao neki bitan tekst za neke američke novine, i da se zaboravi da je u pitanju sasvim nebitan portal isto kao Vašington Tajms i tekst Ane Brnabić. Te novine niko ne čita, ali ih ljudi često pobrkaju sa Vašington Postom, i onda to čitaocima u Srbiji zvuči kao da premijerka i predsednik imaju neku međunarodnu publiku, kojoj objašnjavaju svoj stav prema svetu, iako u suštini nije tako.

Zanimljivo je što se u tom tekstu navode konkretni podaci, iz kojih se vidi da je Srbiji mnogo više pomoći stiglo od Evropske unije, i  sa Zapada uopšte, nego od Kine. Da li to može da dovede do nekog pomaka u tretmanu tih spoljnopolitičkih saveznika u domaćoj javnosti?

FB: Predsednik Vučić je i ranije davao neke izjave, kojima je pokazivao naglašenu zahvalnost za pomoć koja dolazi od EU i Zapada ali on takve poruke uvek usmeri prema delu svoje publike koji je više prozapadan. Znači, on šalje razne poruke, i građanima koji su prozapadno orijentisani i onima koji su više, da kažem, proistočni nezavisno da li je to u pravcu Rusije ili Kine. Na isti način, on u spoljnoj politici takođe uvek pokušava da igra i sa jednom i sa drugom stranom. Naravno, on bi bio loš političar kada bi prekinuo sve veze sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama, i samo se orijentisao prema Kini… Dakle, ovo što on radi je, kao što sam često govorio, neka loša kopija Titove politike, koja se ogleda u tome da uvek igra sa svim stranama, i svima šalje poruku: “Ne, ne, niste me dobro shvatili! Ipak bih sa vama, i cenim vašu pomoć.”

Bitan razvoj događaja za Srbiju i evrointegracije je i najnoviji izveštaj Fridom hausa, u kome se vidi da je naša država ispala iz kruga demokratskih zemalja. Kako Evropska unija gleda na dalji pad demokratije u Srbiji, i zbog čega ona uopšte pokazuje bilo kakvo strpljenje za takve stvari? Šta je tu zapravo interes EU?

FB: Po meni, taj izveštaj pokazuje nešto što znamo već duže vreme. Druga istraživanja su takođe pokazala da se stanje demokratije u Srbiji pogoršava. To, naravno, nije dobro ni za Evropsku uniju, zato što su Srbija i Crna Gora zemlje u regionu koje su najbliže članstvu u EU od svih šest zemalja Zapadnog Balkana a istovremeno su to dve zemlje koje trenutno imaju najvećih problema sa demokratijom. I to je onda neka čudna poruka, jer niko ne bi hteo da se stekne utisak da približavanje Evropskoj uniji znači pogoršanje stanja demokratije. Naravno da se stanje demokratije u ovim zemljama nije pogoršalo zbog približavanja Evropi to samo znači da proces proširenja sam po sebi ne obezbeđuje poboljšanje demokratije. 

To je jedna zabrinjavajuća poruka za Evropsku uniju, i ona bi trebalo jasnije i glasnije da komunicira svoje nezadovoljstvo u tom pogledu, jer je jasno da Unija traži da njene članice budu demokratske zemlje iako, razume se, znamo kakvo je stanje demokratije u Poljskoj i Mađarskoj, isti izveštaj pokazuje ozbiljan pad i u tim zemljama… Tek ćemo videti kako će funkcionisati nova metodologija proširenja, koja obećava mogućnost slanja jasne poruke, i to da proces pregovora može da stane u slučaju da se stanje demokratije ili vladavine prava u zemljama kandidatima pogoršava.

Pomenuli ste Mađarsku i Poljsku. Nije tajna da postoje veoma bliski odnosi između predsednika Srbije i mađarskog premijera. Koliko EU zamera Srbiji tu bliskost sa Mađarskom?

FB: Ta bliskost može samo da vodi do daljeg otpora među zemljama koje su već skeptične prema proširenju. To smo čuli iz Francuske, ali takođe i iz Holandije, da te zemlje ne žele proširenje, zato što se plaše da će biti još više “Orbana” u Evropskoj uniji. Znači, one ne znaju kako da spreče pad demokratije u Mađarskoj, ali bar ne žele da unutar EU bude još više sličnih vladara. I u tom smislu, što se više Srbija bude zbližavala sa Mađarskom, to će veći biti otpor njenom članstvu od strane zemalja kao što su Holandija, Danska i Francuska. Takođe, vidim da je u Nemačkoj taj neki polet pozitivnog raspoloženja prema Vučiću pao, i više nije takav kakav je bio u ranijim godinama njegove vladavine. Dakle, ako Srbija, ili barem ova sadašnja vlada u Srbiji, izgubi podršku Nemačke, ne može ništa da uradi bez obzira na to koliku joj podršku budu pružale zemlje kao što su Mađarska i Poljska.

Da li je Vučić ipak bio u pravu kada je govorio o krizi solidarnosti unutar Evropske unije? 

FB: Naravno da postoji kriza solidarnosti u Evropskoj uniji, to nije sporno. U kriznim trenucima je to uvek najvidljivije, zato što je to momenat u kome svaka zemlja gleda prvo sebe, i jasno je da je ta sebičnost jako negativna ali je, takođe, razumljiva. Ne možemo da zaboravimo da tu sebičnost imamo svuda po svetu, to nije ništa specifično za Evropsku uniju, samo se od zemalja Unije više očekivalo. Najbolja poruka je možda to da EU iz svake krize u kojoj se nađe nešto nauči, i da uvek pokušava nešto da promeni u načinu na koji funkcioniše. Dakle, alternativa nije da Evropska unija prestane da postoji, nego da nastavi da uči iz svojih grešaka, ili grešaka zemalja članica, i da se poboljšava. Zbog toga EU danas izgleda kako izgleda a to je potpuno drugačije nego što je izgledala pre dvadeset, trideset ili četrdeset godina. Mislim, pre trideset godina niko ne bi očekivao od Evropske unije da pomaže u ovakvim okolnostima, zato što je tada imala još manje ovlašćenja. Dakle, to je jedan spor proces učenja lekcija kroz krize i probleme, i on naravno ponekad ide presporo, ali to je u prirodi takve vrste konstrukcija.

Šta se formalno očekuje da Srbija uradi u narednih nekoliko godina kako bi nastavila proces približavanja EU, i šta je od toga Srbija zaista spremna da učini?

FB: Ako gledamo brzinu kojom su se reforme u Srbiji odvijale u prethodnih nekoliko godina, moramo da konstatujemo da ne postoji dovoljno političke volje da se preduzmu koraci koji su potrebni za članstvo. Taj proces integracija manje-više stagnira a, za razliku od Severne Makedonije i Albanije, koje su bile pod blokadom, Srbija nema taj izazov. Dakle, Srbija je mogla brže da napreduje, što se tiče pregovora, zatvaranja poglavlja, i tako dalje, i nije to uspela. Naravno, to je deo jedne šire slike oko stanja vladavine prava i demokratije u Srbiji, koja pokazuje, po mom tumačenju, neozbiljnost vlasti kad je u pitanju proces integracija. 

Znači, spremnost formalno postoji, i formalno je cilj da Srbija postane član EU ali ja bih rekao da Vlada ne radi sve što je potrebno da taj cilj dostigne, i da se taj proces zbog toga se produžava. To smanjuje entuzijazam za članstvo kod građana, zato što oni to više ne vide kao nešto što je realno. Tu postoji i jedna dodatna dimenzija, koja se odnosi na relacije sa Kosovom. Rešenje tog spora je takođe bitno, i predstavlja izazov za obe zemlje, tako da nije jasno kada će se to sve završiti.

Zašto je Srbija odbila da od EU traži svoj deo finansijske pomoći regionu za rešavanje posledica koronavirusa? Da li je to znak nekog namernog otklona od evropske politike, ili je nešto drugo u pitanju?

FB: Ja sam takođe bio iznenađen tom odlukom. Ne znam da li je to bilo iz inata, ili se time šalje neka poruka Evropskoj uniji da Srbija može sama da izađe iz krize… Meni je to teško shvatljivo, zato što, uprkos tvrdnjama vlasti, ne postoji razlog zašto bi Srbija bolje prošla kroz ovu krizu nego druge zemlje regiona i EU. Svuda se govori o ekonomskom padu, koji će biti ozbiljan možda jedan od najozbiljnijih u Evropi već decenijama. Tako da je meni neshvatljivo, i ne mogu da vidim neko, recimo, stručno objašnjenje za to što je Srbija ovu pomoć odbila. Nisam ekonomista, ali ako uzmemo u obzir to da su je sve druge zemlje prihvatile, meni se to više čini kao neka politička poruka, i ne bih bio iznenađen ako bi u nekom trenutku Srbija ipak prihvatila pomoć, samo da to ne bude u javnosti, nego malo, kao…

Što bi se reklo “ispod žita”.

FB: Da, tako je. 

Kakve trenutno diplomatske odnose sa EU imaju vlasti u Srbiji, a kakav odnos ima, i da li ikako diplomatiju sa Evropom održava opozicija?

FB: Kriza demokratije u Srbiji i pogoršanje stanja u tom pogledu su doveli do malo gorih odnosa vlasti i EU. S druge strane, veliki deo opozicije u Srbiji nije deo evropskih političkih stranaka, i to svakako smanjuje njihov uticaj i mogućnost da imaju neke partnere s kojima bi mogli da razgovaraju. Izuzetak je Demokratska stranka, koja je deo Partije evropskih socijalista, i na taj način ima neki pristup i partnere u Evropi… Ali, ja mislim da je to jedna mana srpske opozicije, što nije dobro integrisana u evropske političke strukture i zbog toga nema ni kontakte, ni podršku u političkim sukobima.

Srbija je poslednjih nekoliko godina u sve dubljoj političkoj krizi, koja je sad dodatno produbljena dešavanjima oko vanrednog stanja i pandemije, a odskora i nastavkom izbornog procesa. Kako bi u narednom periodu vlast i opozicija mogle da pomognu da se u sledećem izveštaju Fridom hausa popravi položaj Srbije, i da li bi Evropa nekako mogla tome da doprinese?

FB: Ja mislim da bi EU mogla da bude puno jasnija u svojoj kritici, ili u svojoj analizi toga šta je problematično u stanju demokratije u Srbiji. Takođe, što se tiče izbora uz sadašnje okolnosti će biti još teže osigurati slobodne izbore, nego što je to bio slučaj pre pandemije. U tom pogledu bi bilo jako značajno da Evropske unija pošalje jasnu poruku da izbori treba da se organizuju u okolnostima gde nema bojkota opozicije, gde su ispunjeni neki osnovni uslovi koji omogućavaju demokratske izbore. Mislim da jasnu poruku u tom smeru vlast u Srbiji ne bi bila u stanju da odbije, i to smo već videli kad je za vreme vanrednog stanja bilo tog pokušaja da se ograniči sloboda medija ta uredba je ukinuta u jako kratkom roku. Dakle, možemo da vidimo da je vlast u Srbiji još uvek spremna da sluša neke jasne poruke, i da EU u tom smislu ima neki uticaj ali to mora da bude jasna i javna poruka, u kojoj se ukazuje na neke bazične vrednosti, a to su demokratija i vladavina prava.

U kakvom stanju se kamion Evropske unije vraća na drum, nakon što je sleteo u jarak zbog korone? Kako su institucije, duh i sama ideja EU preživele pandemiju koronavirusa?

FB: Imali smo dosta kriza u prethodnih petnaest godina. Dakle, imali smo ekonomsku krizu 2008, zatim krizu u Evrozoni 2012. i 2013. godine, imali smo takozvanu “migrantsku krizu” 2014, 2015. godine, onda skorije i Bregzit, 2016. i svaki put je dosta ljudi reklo: “To je kraj Evropske unije, EU ovo neće preživeti.” Ali je svaki put Evropska unija ipak našla neki način da ostane u životu, zato što ispunjava potrebe građana svojih zemalja članica. Dakle, ona nema alternativu. Alternativa jeste jedino da se Evropska unija poboljša, i ja mislim da je u tom smislu ova kriza, naravno, pokazala i neke mane EU ali to ne znači da će se Evropska unija zbog toga raspasti. Možda je sada prilika da se malo ozbiljnije razmisli o reformama, i tome šta se u njoj može poboljšati. Lično mislim da su te prethodne krize na neki način propuštene šanse da se razgovara o tome kako EU može bolje da odgovara na te zahteve, kritike i probleme koje smo videli ne samo sada, nego i u prethodnih deset, petnaest godina.

Aleksandar Gubaš (novaekonomija.rs)

SLOBODNA VOJVODINA

DINO RAĐA: Biramo da živimo kao psi! Zabole me za rat, ustaše, četnike i antivaksere! To su ljudi sa ograničenom inteligencijom

Published

on

By

Dino Rađa, legendarni košarkaš, u intervjuu za novi broj Nedeljnika rekao je da ljudi na prostorima bivše Jugoslavije umesto normalnog života biraju da žive kao psi.

Rađa, slavni Splićanin, govorio je otvoreno o tome da je konačno došlo vreme da se prošlost zaboravi.

“Jasno mi je i imam spreman odgovor koji vredi za svako pitanje. Više me boli k***c za rat. Za četnike i ustaše, za antivaksere i sve ljude sa ograničenom inteligencijom koji nam ne daju normalno da živimo. Ne zanima me ko je prvi počeo, ko je više grešio. Odbijam da učestvujem u tim pričama, koje su samo hrana za idiote koji nemaju druge sreće nego da se mrze. Da, želim da vidim kako ljudi žive normalno. Kao da je bilo juče, sedamdesetih je bilo malo dražih gostiju od Nemaca. Hej, Nemci s kojima smo ratovali 25 godina ranije, bili su nam dragi gosti, a danas, 30 godina nakon rata, ljudi i dalje hrane dušu ovim pričama. Odlučujemo da živimo kao psi, a ne kao ljudi. I to me ubija. Tako da neću više o tome.”

Neizbežna tema je bila “imaginarna” reprezentacija bivše države – Rađa smatra da bi Jugoslavija bila večni evropski prvak.

“Znači, od 1989. do 2225. godine nam ne bi niko prismrdio. Ali, utakmica s drim timom iz 1992, mislim da bismo to izgubili. Mi smo u toj utakmici bili tanki za još pet-šest igrača koji bi mogli da se isprse i suprotstave, ali mislim da ni svi zajedno kao Jugoslavija ne bismo dobili taj tim. A sve ostale američke timove posle, mislim da bi bilo na jednu loptu i da bi često odlazila na našu stranu.”

Prisetio se Jugoplastike i jedne anegdote.

“Tokom snimanja čuvene serije ‘La casa de papel’ nešto ne ide kako treba i direktor fotografije okuplja ekipu. Drži govor i kaže: ‘Ljudi, moramo biti malo kao Jugoplastika.’ Sada kada je bila premijera pete sezone, odlučio sam da ga iznenadim. Otišao sam na premijeru i seo u drugi red. On je bio u prvom, odmah ispred mene. I kada se projekcija završila i svetla se upalila, video me”, otkrio je Rađa i dodao:

“Čovek je umro od sreće. Poklonio sam mu žutu Jugoplastikinu majicu i on je pred par hiljada ljudi skinuo sve sa sebe, ostao go do pasa i obukao tu majicu. Eto kakav je fenomen Jugoplastika. Mi smo bili košarkaški Bitlsi.”

kurir

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Država zažmurila na trgovinu ljudima u slučaju vijetnamskih radnika

Published

on

By

Tek posle nekoliko meseci, kada se pozvao na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Aleksandar Matković, istraživač Instituta ekonomskih nauka, dobio je od Nacionalne službe za zapošljavanje informaciju o broju vijetnamskih radnika kojima su izdate radne dozvole.

Kako kaže, očekivao je daleko veći broj i bio šokiran podatkom da je reč o svega 176 dozvola iako je bilo jasno da samo na gradilištu Linglonga radi više stotina ljudi iz te zemlje.

– Tu stvarno nešto nije u redu. Već dve i po godine bavim se istraživanjem kineskih investicija a još ranije je bilo indicija da se nešto dešava sa vijetnamskim radnicima. Nemoguće je da rade bez radnih dozvola, a jedini način da ih dobiju je preko naše službe zapošljavanja. Oni najpre moraju da dobiju vizu za ulazak u zemlju radi zapošljavanja, takozvanu D vizu od diplomatsko kozularnog predstavništva u svojoj zemlji. U ovom slučaju Vijetnam „pokriva“ naša ambasada u Indoneziji i nije isključeno da su oni „kumovali“ ovoj situaciji. Kad takav radnik uđe u Srbiju prvo bi trebalo da se javi službi zapošljavanja a na to ga upućuje ili kompanija za koju treba da radi ili agencija preko koje je došao. Potom se i njegov poslodavac, kompanija ili agencija, obraćaju službi, tu dobijaju identifikacioni broj a tek kada NSZ prođe kroz svu dokumentaciju i utvrdi kvalifikacije, radnik dobija radnu dozvolu na osnovu koje tek može da se zaposli – objašnjava Matković i dodaje kako se ovde očigledno žurilo pa je više od 500 ljudi angažovano na gradilištima u nehumanim uslovima, bez prolaska kroz tu ustaljenu proceduru.https://tas-rs.toboads.com/ads.php?b=1&rq=7c1bd43a-cbef-5275-3991-652111d4b19e&vt=ceb4718d-8746-4aaf-94cd-58b55f0401bf&isf=false&zn=f03ae1846&tm=0&af=700×0&fv=undefined&nw=0&co=1&vh=657&vw=1366&asc=1&srf=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2Fvesti%2Fekonomija%2Fdrzava-zazmurila-na-trgovinu-ljudima-u-slucaju-vijetnamskih-radnika%2F&rf=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2F&loc=eq-srf&rn=5718113d-607d-a715-79f5-6928a1021f5f&ct=e566f1a6-74bd-10c8-87bf-f645e946a8da&c=hA_c_0_8af7dbe1&ah=0&L=ace5b35d-61c9-43bf-9312-a542765a4942&afs=undefined&sck=155cf4c8e7e140f25aec7bc8aa860aa308aa302a&

On kaže da postoji i razlog za to jer je u Vijetnamu početkom ove godine stupio na snagu novi zakon o otpremi rada gde je eksplicitno zabranjena trgovina ljudima, prinudni rad, oduzimanje pasoša. Sve to što se desilo u Srbiji.

– Moja je pretpostavka da su žurili da preduhitre ovaj zakon, jer bi i vijetnamske agencije mnogo teže radile. Ali, problem je to što su naše vlasti zatvorile oči i omogućile ovo što se desilo – kaže Matković ali ukazuje i na saznanja londonskog Gardijana koji baca novo svetlo na status ovih ljudi.

Naime, britanski list je prošlog meseca otvorio sumnje da se nešto dešava sa vijetnamskim radnicima u upozorio da su otvorene nove rute trgovine ljudima koje idu preko Rumunije i Srbije. Kako tu plate nisu mnogo veće nego kod njih, krajnji cilj im je Velika Britanija i eventualno neka od razvijenijih zapadnih zemalja.

Gardijan tvrdi da Vijetnamci u Rumuniju i Srbiju dolaze legalno, ali da iz tih tačaka postaju žrtve trgovine ljudima jer im za transport i papire do obećanog odredišta organizatori traže više hiljada funti. Oni više nemaju izbor, većina se već kod lokalnih zelenaša debelo zadužila pre nego što je krenula na put, tako da su prinuđeni da rade pod bilo kojim uslovima kako dug ne bi pao na teret porodica.

Danilo Čurčić iz nevladine organizacije A1, koja se angažovala poslednja dva meseca oko slučaja neuslovnog smeštaja i rada vijetnamskih radnika u Zrenjaninu, kaže za Danas da su oni pokušavali da dođu do podataka o tome imaju li Vijetnamci prijave i radne dozvole.

– Ni dva i po meseca od naših zahteva nismo dobili odgovore, institucije ne sarađuju. Ne zna se ni koliko ljudi tačno tamo radi a informacija da je izdato samo 176 radnih dozvola tek je zbunjujuća. Uopšte se ne uklapa u ono što je ministar Tomislav Momirović izjavio da je na gradilištu Linglonga bilo 50 nadzora inspekcija, da je ono najkontrolisanije u zemlji. I ministarka rada Darija Kisić Tepavčević je pominjala 18 inspekcijskih kontrola, ispada da je to veliki broj provera, pa je pitanje kako je onda promaklo da nemaju svi Vijetnamci radne prijave – komentariše Ćurčić
.
Aktivistkinja Zrenjaninskog socijalnog foruma Tara Rukeci kaže da su uporno pokušavali da dođu do podataka kako se kreće radna snaga na gradilištu Linglonga, da li je neko od njih otišao ali da je to sve teško dokučiti.

– Mi i dalje ne znamo ni koji je konačan broj radnika, koliko njih dolazi i odlazi i sa kakvim vizama, niti koliko njih ima radne dozvole, koliko je u procesu dobijanja papira i zašto ljudi dolaze ovde pa nemaju radne dozvole, a onda ih naknadno pribavljaju. Pitanje je i kako je zaštitnik građana tvrdio da 402 vijetnamska radnika ima uredne papire a posle rekao da su proveravane boravišne a ne radne dozvole. Prema našim saznanjima 30 Vijetnamaca je otišlo sa gradilišta a njih 10 još čeka na odlazak. Ipak, i dalje se ne zna ko dolazi, ko i gde odlazi. Gardijan je pisao o tome kako su vijetnamski radnici angažovani u Srbiji, Rumuniji i Britaniji zapravo radna snaga na području EU koja stalno cirkuliše i pokušavamo da saznamo gde vodi taj lanac – ispričala je Rukeci.

Bez odgovora

Pitanja da li su radnici iz Vijetnama i koliko njih, prijavljeni i da li su im izdate dozvole preko NSZ, poslali smo ovoj službi u Zrenjaninu, ali i centrali u Beogradu ali odgovor nismo dobili. Na isto pitanje ćute i u građevinskoj firmi Čajna enerdžii koja gradi fabriku guma Linglong. Danasu je jedino odgovor poslalo Ministartsvo građevinarstva, koje je reklo da nisu nadležni za pitanje radnih dozvola i uputilo nas na Ministartsvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kojima smo mi ranije poslali upit, ali su i oni ostali nemi. Zaštitnik građana Zoran Pašalić u kratkom razgovoru rekao nam je da su oni neke prijave podneli, ali nije juče i prekjuče imao vremena da nam objasni kakve i kome.

I aktivisti ćute o Vijetnamcu koji je napustio Zrenjanin

Na pitanje Danasa šta se dešava i zašto nema bar informacija o vijetnamskom radniku koji je napustio Zrenjanin uz pomoć beogradskih aktivista, Danilo Ćurčić kaže da on ne bi trebalo da bude u fokusu javnosti. „Ne mogu da vam kažem o tome, sem da je radnik dobro, radi se sa njim jer je on bio žrtva trgovine ljudima. Mislimo da ne treba skretati pažnju, pre svega zbog njegove bezbednosti“, rekao je.

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Matija Stević, čovek koji je spasao pun autobus Bošnjakinja sa decom

Matija Stević iz Brčkog u ratu je spasao pun autobus bošnjačkih majki sa decom, a nakon rata se kao Srbin javno izvinio bošnjačkom narodu. Umesto njegove ulice u ovom gradu se danas širi spomenik četničkog vođe Draže Mihailovića.

Published

on

By

Postoje neki tihi, mirni i povučeni ljudi o kojima gotovo ništa ne znamo. Kako vrijeme prolazi, teško je naći trag o njihovom postojanju i na najvećim svjetskim internet pretraživačima. Oni i njihova imena blijede, a dobra djela koja su uradili za života nestaju pod teretom zaborava.

Jedan od njih je Matija Stević.

‘Prijatelji, ako treba i ja ginem sa vama’

Teško ćete nešto naći o ovom čovjeku, Srbinu po rođenju iz Pukiša nadomak Brčkog. Tek možda da je riječ o ekonomisti, rođenom 1922. godine.

A Matija Stević, samozatajni čovjek uradio je na promociji ljudskosti više od većine homo sapiensa pod kapom nebeskom.

Početkom rata, dakle od aprila 1992. godine. godine shvatio je Matija tu violentnu snagu zla i odlučio da pomogne koliko zna i umije svojim sugrađanima Brčacima, a koji su imali nesreću da u četničkim očima izgledaju kao manje vrijedni ljudi. Bili su krvi što su živi i što se drugačije Bogu mole. Bošnjaci su te godine postali mete za odstrel. Tek tako. Kako se kome ćefne, dolazili su monstrumi i u ime “Velike Srbije” i srpstva ubijali ljude.

Tada je Matija sa suprugom Danom primio u vikendici na selu Numana Salkovića sa suprugom Enisom i kazao im: “Ostajte ovdje! Ako budemo ginuli, zajedno ćemo ginuti. Ja vas nikada neću izdati, ostaviti ili predati srpskoj vojsci!”. Inače, Matija je izvukao ove ljude iz pakla Brčkog u kome su Arkanovci i ostali zlotvori počeli sa etničkim čišćenjem.

I to je bio početak Matijinog antiratnog puta.

Vidjevši kakvo je zlo došlo na vlast u Brčkom i vidjevši šta silne četničke vojske i paravojske rade, Matija je napisao pravila kako se trebaju ponašati vojnici, a koja su bila u skladu sa Ženevskom konvenicjom:

“Da se zarobljenik ne smije ubiti. Da se ranjenik ne smije ubiti. Da se ne smije pljačkati. Da se ne smiju civili maltretirati. Da se ne smije činiti sve ono što ne bi bilo dobro da tebi neko čini.”

Ovo, između ostalog, stoji u Matijinim pravilima, kazaćemo opšteljudskim, ali nedostajućim koje je ovaj Brčak uručio srpskim vojnicima.

Autobus sa ženama i djecom iz sigurne smrti preusmjerio na razmjenu

A onda je te iste 1992. godine spasio pun autobus žena i djece od sigurne smrti i omogućio im da budu uspješno razmijenjeni. Naime, ideja četnika je bila de se autobus sa bošnjačkom djecom i ženama doveze pravo na vatrenu liniju između Pukiša i Čelića, da se tu odglumi razmjena, a da žene i djeca zapravo budu obijena u unakrsnoj vatri.

Matija je saznao za sve ovo, pa je brzo silnim vezama i vezicama uspio na koncu izdejstvovati da dođe do odistinske razmjene. Autobus sa ljudima je vraćen sa vatrene linije i razmjena je nakon toga uspješno izvršena na pravoj, zaštićenoj liniji razdvajanja kod Cerika.

Muhamed Mujkić kaže da je ovim činom Matija spasio od sigurne smrti nekoliko desetaka ljudskih života.

A onda je, na proljeće 1993. godine, Matija Stević čuo razgovor lokalnih srpskih vojnika kod Đinović njiva koji su htjeli da ubiju, a prije toga, po Matijoj priči, da zlostavljaju majku i kćerku Bošnjakinje koje su radile u polju. Matija je kazao vojnicima:

“Znate šta momci, vi možete proći, ali ih pipnut ne smijete.”

Onda je Matija otišao do majke i kćerke i sproveo ih na slobodnu teritoriju u Čelić. Naravno, mogao je izgubiti život, mogao je biti ubijen od strane srpskih vojnika, ali je rizikovao i spasio dva ljudska bića.

Matija, čovjek koji se javno izvinio muslimanskom narodu

Nakon rata Matija Strević je pokrenuo inicijativu da se javno objavi njegovo izvinjenje muslimanskom narodu opštine Brčko, koji je na ovom području najviše stradao u posljednjem ratu 1992 – 1995. godine.

Matija je 2012. godine u dokumentarcu Život ispisan na licu u produkciji Gariwo Fondacije kazao: “To činim kao Srbin, građanin ovog grada koji sam, od kad znam za sebe, poštovao kako pripadnike svog naroda, tako i sugrađane Muslimane i Hrvate i druge ljude… Ljude nikada nisam cijenio po vjeri, naciji i boji kože, već po karakteru i moralu. Naša sudbina je da živimo zajedno, kako se ovdje, na ovim prostorima, vijekovima radilo.”

Neko će reći, pa to je normalno, to je ljudska obaveza. I neće pogriješiti. Samo što je bilo malo onih koji su poput ubijenog Srađana Aleksića ili ovog heroja Matije Stevića vršili svoju ljudsku obavezu. Jer da ih je bilo više, pa rata uopšte ne bi bilo.

I danas, nakon svega, najmanje što se može uraditi je da Matija Stević dobije ulicu sa svojim imenom.

Zbog svojih herojskih djela, ali i zbog svih dobrih ljudi!

Umjesto toga, Dodikovi uniformisani predatori, koji strašno podsjećaju na one zloglasnike iz 1992. paradiraju po Brčkom, a umjesto imena Matije Stevića spomenik vođe Draže Mihailovića odavno zapljuvava grad.

A danas? Danas bi Matija Stević bio proglašen još jednim autošovinistom ili izdajnikom.

A o takvoj vrsti “izdajnika” ima jedna sjajna misao jednog velikog pisca i čovjeka. Naime, Filip David je jednom kazao: “Biti izdajnik u takvoj zemlji i takvom sistemu najmanje je što može i mora učiniti svaki moralan i častan čovjek.”

Eto tu istu moralnu obavezu osjećao je Matija Stević, poprilično neznan junak iz našeg Brčkog. Čovjek mira u doba rata koji je spasavao druga ljudska bića.

Za sve što je uradio, Matija je 2012. godine dobio nagradu za građansku hrabrost “Duško Kondor”. U obrazloženju stoji: “Čovjek koji se izvinio bošnjačkom narodu zbog počinjenih zločina i zbog hrabrosti iskazane tokom rata.”

Hajde da ne zaboravimo Matiju, velikog čovjeka! Hajde da sad djelujemo u službi mira tako da nam nikada ne zatrebaju neki veći, ljudskiji postupci.

Dragan Bursać

izvor: https://balkans.aljazeera.net/opinions/2022/1/15/bursac-matija-stevic-covjek-koji-je-spasio-pun-autobus-bosnjakinja-sa-djecom

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Napeto u Skandinaviji. Ruski brodovi u Baltičkom moru, Švedska i Danska šalju vojsku

Razmeštanje ruskih postrojbi na granice prema Ukrajini poslednjih dana je glavna tema svetskih medija

Published

on

By

foto: EPA

RAZMJEŠTANJE ruskih postrojbi na granice prema Ukrajini posljednjih dana je glavna tema svjetskih medija. Ali činjenica da su tri broda Ruske mornarice iz Sjevernog mora kroz tjesnac Veliki Belt u Danskoj ušla u Baltičko more prošla je skoro nezapaženo.

Ali, ne i u susjednim skandinavskim zemljama. Njihove vlade su sve nervoznije zbog širenja ruskih vojnih manevara, piše Deutsche Welle.

Švedska

Vlada u Stockholmu reagirala je brzo i s velikim publicitetom: krajem prošlog tjedna je na otok Gotland u Baltičkom moru poslala veći broj oklopnih vozila i od tada ulicama patroliraju vojnici.

Na Gotlandu, koji je samo oko 350 kilometara zračne linije udaljen od ruske eksklave Kalinjingrad, živi oko 60.000 ljudi. Naročito u pitoresknom lučkom gradu Visby, glavnom mjestu na otoku, vojska dominira gradskom slikom. Odgovorni u glavnom gradu Švedske pred sobom imaju sljedeći najgori mogući scenarij: Rusija bi narednih dana ili tjedana mogla ne samo pružiti pipke prema Ukrajini nego i prema baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvi i tako se opasno približiti Švedskoj.

Švedska nije članica NATO-a, ali tijesno surađuje s tim vojnim savezom. Od kada je Rusija anektirala ukrajinski poluotok Krim 2014. Stockholm je ponovo pojačao obranu. 2017. Švedska je ponovo uvela obvezni vojni rok.

Finska

Sa svojom 1300 kilometara dugom granicom s Rusijom Finska joj je blizu kao nijedna druga europska zemlja. Ni Finska nije članica NATO-a. Slično kao i u Švedskoj, nema potrebne većinske podrške za pristup zapadnom vojnom savezu. S obzirom na to da je vlada u Helsinkiju dugo smatrana pragmatičnom u odnosima s Moskvom, sada se više ne može sakriti rast nepovjerenja.

Dugi niz godina u političkim programima stoji opcija pristupanja NATO-u, ali najjasniji znak odvraćanja Finske od Rusije bio je u prosincu prošle godine. Premijerka Sanna Marin okončala je dugogodišnji spor oko nabavke novih borbenih zrakoplova i naručila 64 najmodernija aviona F-35 od firme Lockheed Martin iz Sjedinjenih Država. Posao vrijedan 8.4 milijarde eura.

Nakon što je Rusija krajem prosinca zahtijevala da nijedna nova zemlja ne smije pristupiti NATO savezu, Marin je napravila još jedan korak. Početkom siječnja je u jednom televizijskom intervjuu uputila poruku Moskvi: „Nećemo dozvoliti da nas ucjenjuju.”

Danska

Vlada u Kopenhagenu u odnosu s Moskvom u ovom trenutku slijedi dvostruku strategiju. S jedne strane je isto kao i Švedska pojačala svoju vojnu nazočnost u Baltičkom moru. Naime, u Baltik je poslala jednu fregatu, veći broj borbenih zrakoplova F-15 i oko 200 vojnika.

Danska je jedna od osnivačica NATO-a, i samim tim je ta intervencija pod vrhovnim zapovjedništvom vojnog saveza.

Osim toga, Danska je odlučila podržati Ukrajinu s oko 22 milijuna eura. Od travnja 2014. ukrajinske vojne snage ratuju na istoku zemlje protiv separatista koje podržava Rusija. Mirovni plan, koji je dogovoren uz posredovanje Njemačke i Francuske je na ledu. Nakon posjeta istočno-ukrajinskoj konfliktnoj regiji, ministar vanjskih poslova Jeppe Kofod izrazio je zabrinutost zbog kibernetičkih napada na internetske stranice ukrajinske vlade.

Norveška

Kao još jedna od osnivačica NATO-a, Norveška je od 1949. njegov sastavni dio i nalazi se na vanjskim granicama na sjeveru. Obrambena politika igra vrlo veliku ulogu u samopouzdanju te zemlje. Oko 8000 mladih muškaraca i žena godišnje odsluži obvezni vojni rok. Norveška s Rusijom dijeli oko 200 kilometara dugu granicu, a obje zemlje su pri tom konkurentice kada se radi o sferi utjecaja na Arktiku. Ovo je još jedan od razloga zašto se ovih dana ulažu napori da se pokaže vojna spremnost.

Vlada u Oslu je tek nedavno sklopila novi vojni sporazum s SAD-om, prema kojem Norvežani Amerikancima, u slučaju rata, dozvoljavaju pristup u četiri svoje vojne baze. Treba također napomenuti da će se na norveškom teritoriju u ožujku i travnju održati jedna od najvećih vojnih vježbi NATO-a od kraja Hladnog rata: „Cold Response” (Hladni odgovor). Sudjelovat će 35.000 vojnika iz 28 članica NATO-a, ali i drugih partnerskih zemalja.

Vlada u Oslu je pored ruskih vojnih manevara također zabrinuta i zbog ruskih hakerskih napada. U jednom intervjuu je norveški premijer Jonas Gahr Store izjavio da hakeri koje podržava Rusija imaju na nišanu najvažnije norveške institucije poput parlamenta i vlade.

SAD i zapadni saveznici “jedinstveni” oko sukoba u Ukrajini

SAD, Njemačka i ostali zapadni saveznici imaju jedinstven stav o sukobu u Ukrajini, rekao je u srijedu američki državni tajnik Antony Blinken nakon sastanka s njemačkom kolegicom Annalenom Baerbock.

“To nam jedinstvo daje snagu kojoj Rusija ne može parirati”, izjavio je Blinken na zajedničkoj konferenciji za novinare. Dodao je da Moskva mora odlučiti je li za eskalaciju ili diplomaciju.

Blinken je optužio Rusiju da pokušava podijeliti zapadne saveznike i upozorio da će se suočiti s teškim posljedicama ako napadne Ukrajinu.

Baerbock je ponovila to upozorenje, zaprijetivši da će na nastavak ruske agresije odgovoriti “golemim posljedicama”.

Pozvala je Moskvu da odmah učini korake prema deeskalaciji krize. “Suglasili smo se da je jedini izlaz iz krize politički put dijaloga”, rekla je njemačka ministrica. “Nažalost, Rusija trenutno govori drugim jezikom.”

SAD i saveznici iz NATO-a zabrinuti su zbog raspoređivanja oko 100.000 ruskih vojnika na granici s Ukrajinom i strahuju da Moskva planira napad na tu zemlju. Rusija uporno tvrdi da su to njezini vojnici na njezinu teritoriju.

Blinken u petak putuje u Ženevu gdje će se susresti s ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejem Lavrovom.

Prije sastanka s Blinkenom, Baerbock je razgovarala s kolegama iz Francuske i Velike Britanije.

Deutsche Welle, Index Vijesti, Hina

izvor: https://www.index.hr/vijesti/clanak/napeto-u-skandinaviji-ruski-brodovi-u-baltickom-moru-svedska-i-danska-salju-vojsku/2333851.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Austrija uvela obavezno vakcinisanje. Ovo su kazne za one koji odbiju

Austrijski parlament izglasao je danas obavezno vakcinisanje protiv korone za odrasle od 1. februara. Austrija je prva država Evrope koja je uvela obavezno vakcinisanje

Published

on

By

foto: EPA

AUSTRIJSKI parlament izglasao je danas obavezno cijepljenje protiv korone za odrasle od 1. veljače. Austrija je prva država Europe koja je uvela obavezno cijepljenje.

Zastupnici su glasali sa 137 za i 33 protiv obaveznog cijepljenja, koje će se primjenjivati ​​na sve stanovnike u dobi od 18 i više godina. 

Izuzeci su trudnice, osobe koje se iz zdravstvenih razloga ne mogu cijepiti ili koje su se oporavile od infekcije koronavirusom u posljednjih šest mjeseci.

“Veliki korak”

Ministar zdravstva Wolfgang Mueckstein govoreći u parlamentu nazvao je tu mjeru “velikim i trajnim korakom” u austrijskoj borbi protiv pandemije.

“Ovako možemo uspjeti izbjeći ciklus otvaranja i zatvaranja”, rekao je, napominjući da se ne radi samo o borbi protiv omikrona već i protiv svih budućih varijanti koje bi se mogle pojaviti. 

Kako će izgledati provođenje cijepljenja i kolike su kazne

Za početak, nadležni će pisati svakom kućanstvu kako bi ga obavijestili o novim pravilima.

Od sredine ožujka policija će tijekom rutinskih provjera početi provjeravati status cijepljenja ljudi; osobe koje ne mogu predočiti dokaz o cijepljenju bit će zamoljene da to učine u pisanom obliku, a ako to ne učine, bit će kažnjene novčanom kaznom od 600 do 3600 eura.

Obaveza cijepljenja bi trebala ostati na snazi ​​do kraja siječnja 2024. Stručno povjerenstvo će svaka tri mjeseca izvještavati vladu i sabor o napretku cijepljenja.

Vlada je prvobitno namjeravala da se obaveza odnosi na sve stanovnike od 14 i više godina, ali je to promijenila u 18 godina.

Index vijesti

izvor: https://www.index.hr/vijesti/clanak/austrija-uvela-obavezno-cijepljenje-objavljene-i-kazne-za-one-koji-odbiju/2333893.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

NATO unapređuje albansku vazdušnu bazu iz komunističkog doba

Tirana — NATO je danas počeo da radi na unapređenju albanske vazdušne baze Kučova iz komunističkog doba, što će omogućiti njeno korišćenje za operacije Alijanse

Published

on

By

Ulaganje vredno 51 milion evra uključivaće renoviranje piste, rulnih staza i skladišta sa ciljem poveća interoperabilnost NATO-a i podržavanja misije ranog upozoravanja, preneo je AP.

Baza u Kučovi, 80 kilometara južno od glavnog grada Tirane, služiće Albaniji, a takođe će podržavati NATO operacije vazdušnog snabdevanja, pružati logističku podršku, vazdušnu kontrolu, obuku i izvođenje vežbi.

Albanski premijer Edi Rama rekao je da izbor NATO-a da koristi ovaj objekat kao taktičku bazu potvrđuje činjenicu da je malena Albanija, ipak, dodata vrednost Alijansi.

Albanija je članica NATO od 2009. godine.

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=20&nav_category=167&nav_id=2092095

Continue Reading

Trending