Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Falsifikovani PCR testovi se šire Zapadnim Balkanom

U Srbiji je Tužilaštvo za organizovani kriminal u proteklih godinu dana procesuiralo 12 ljudi koji su bili deo kriminalnih grupa zbog izrađivanja lažnih PCR testova, rečeno je u tom tužilaštvu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Kako se navodi u odgovoru, u dva odvojena postupka procesuirano je ukupno 12 lica.

“Šest pripadnika organizovane kriminalne grupe uhapšeno je 16. avgusta 2020. godine, kod njih je nađeno 16 falsifikovanih PCR testova. Sva lica iz te grupe su osuđena, od toga pet pravosnažno, dok jedno lice čeka pravosnažnu presudu”, navelo je srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Drugi postupak, kojim je obuhvaćeno šest lica je u toku, dodaje se u odgovoru za RSE.

Organizovane kriminalne grupe na Zapadnom Balkanu, prema dostupnim podacima, uspešno “savladavaju” izazove koje je pandemija korona virusa stavila pred njih.

Sa ograničavanjem kretanja i uslovljavanjem ulazaka u veliki broj država uz negativni PCR test, na internetu je moguće pronaći oglase za prodaju lažnih negativnih PCR testova na prisustvo korona virusa.

Na mreži Telegram postoji desetak objava u okviru javnih i privatnih grupa u kojima se nude na prodaju falsifikovani negativni PCR testovi.

U jednoj takvoj grupi, navodi se da je cena testa 30 evra.

Kriminal van i preko granica

Granična policija Bosne i Hercegovine saopštila je krajem marta da je od septembra 2020. do 31. marta 2021. godine tokom obavljanja provera otkrila više od 80 nalaza PCR testa na korona virus, za koje postoji sumnja da su falsifikovani.

Najviše falsifikovanih testova, kako je saopšteno, nađeno je kod državljana Turske, Kine, Severne Makedonije, Nemačke i Slovenije.

Makedonski servis RSE izveštavao je u više navrata o slučajevima falsifikovanih negativnih PCR testova u toj zemlji.

U proteklih nekoliko meseci, makedonska policija otkrila je 50 falsifikovanih PCR testova na graničnom prelazu prema Bugarskoj, 30 na graničnom prelazu Blace prema Kosovu i nekoliko na graničnom prelazu Tabanovce prema Srbiji.

Poslednji slučaj odnosi se na dvojicu makedonskih državljana, inače braću, koji su sa falsifikovanim PCR testovima pokušali da napuste zemlju letom sa Međunarodnog aerodroma “Skoplje”, iako im je rešenjem Državnog sanitarnog i zdravstvenog inspektorata određena obavezna izolacija i lečenje u kućnim uslovima jer su oboleli od COVID-19.

Kako je saopštila agencija Beta, tužilaštvo u Skoplju predložilo je 22. aprila sudu da oni budu kažnjeni sa po 3.600 evra.

Kako za RSE kaže Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, nevladine organizacije koja se bavi odgovorom na organizovani kriminal, kriminalne grupe su se prilagodile pandemiji i sada na njoj ostvaruju finansijsku dobit.

“Nije bilo zaključavanja za organizovani kriminal. Kriminalne grupe su na početku pandemije nastavile da deluju i prilagođavale su se novoj situaciji, dok sada profitiraju od pandemije, posebno od ilegalne trgovine narkoticima, visokotehnološkog kriminala, kao i od proizvoda za kojima je povećana potražnja zbog COVID-19, poput PCR testova”, kaže Đorđević.

Pandemijski izazovi za policiju

Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, nevladine organizacije koja prati rad institucija u sektoru bezbednosti, ocenjuje za RSE da su organizovane kriminalne grupe po pravilu fleksibilnije od institucija sektora bezbednosti.

“Organizovane kriminalne grupe su izuzetno fleksibilne tako da su se veoma brzo prilagodile”, kaže Elek, ukazujući da je tokom pandemije takođe usled ograničavanja kretanja došlo do skoka visokotehnološkog kriminala.

“Dakle sve vrste onlajn prevara, krađe ličnih podataka, slično. Kako su se ljudi selili u onlajn sferu, tako se i kriminal selio”, navodi Elek.

Kada je reč o srpskoj policiji, Saša Đorđević ističe da je ona danas fleksibilnija da odgovori na izazove u odnosu na početak pandemije.

“Nasuprot, policijski i tužilački rezultati u suzbijanju korupcije tokom pandemije su slabiji, dok netransparentne nabavke medicinske opreme samo podižu sumnju o korupciji”, navodi Đorđević.

Saradnja Srbije sa EUROPOL-om

Saradnju srpske policije sa EUROPOL-om Saša Đorđević ocenjuje kao dobru, pozivajući se i na nalaze Evropske komisije o međunarodnoj policijskoj saradnji. Sa druge strane, ističe da regionalna policijska saradnja zavisi od bilateralnih političkih odnosa Srbije i susednih zemalja.

“Srbija je imenovala oficira za vezu i potpisala sporazum o strateškoj i operativnoj saradnji sa EUROPOL-om. Redovno se razmenjuju informacije sa EUROPOL-om putem mrežne aplikacije za sigurnu razmenu podataka (SIENNA), uglavnom o terorizmu i ilegalnim migracijama”, navodi Đorđević.

U tom smislu, postoje i konkretni podaci.

“U drugoj polovini 2020. godine, EUROPOL i srpska policija su razmenili oko 4000 informacija. Takođe, Srbija je deo međunarodnih policijskih operacija pod kišobranom EUROPOL-a, kao što je SHIELD u decembru 2020. godine kada je demontirano 25 organizovanih kriminalnih grupa širom Evrope zbog trgovine falsifikovanim i zloupotrebljenim lekovima i doping supstancama”, reči su Đorđevića.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 21. aprila da se ministar Aleksandar Vulin u Beogradu sastao sa izvršnom direktorkom EUROPOL-a Katrin de Bol.

Tema sastanka je bio nastavak saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Ministarstvo, međutim, do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o saradnji sa nadležnim institucijama država u regionu i EUROPOL-om.

Regionalna saradnja opterećena politizacijom

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek kao glavni problem u borbi protiv organizovanog kriminala na prostoru Zapadnog Balkana vidi politizaciju sektora bezbednosti, odnosno to što policija radi selektivno pod uticajem politike.

Ključni su, ističe – međusobno poverenje i saradnja između institucija različitih država.

“Saradnja je ključna stvar u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala, jer na Zapadnom Balkanu kriminalne grupe fenomenalno sarađuju i svaki problem u komunikaciji između policije, tužilaštva i sudova u regionu daje podsticaj kriminalnim grupama, to jest olakšava im rad”, navodi Elek.

Dodatni izazov u regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, ističe Elek, predstavlja odsustvo saradnje Srbije i Kosova po tom pitanju.

“Za Srbiju konkretno, ogroman problem je i odnos sa Kosovom, budući da je Kosovo, ako mogu tako da kažem ‘crna rupa’ u toj bezbednosnoj arhitekturi regiona, budući da nije članica brojnih regionalnih inicijativa, nema direktne saradnje između Srbije i Kosova i tu je ogroman prostor za zloupotrebu od strane organizovanih kriminalnih grupa”, navodi Elek.

Srbija je svojom kampanjom do sada sprečila Kosovo da se učlani u međunarodne institucije INTERPOL i UNESCO (Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu), uz podršku, između ostalih Rusije i Kine.

Pokušaji Kosova da se pridruži INTERPOL-u traju od 2010. godine. Saradnju sa INTERPOL-om Kosovo trenutno ostvaruje jedino putem UNMIK-a.

Upozorenja iz EUROPOL-a

Na kriminalne radnje i prodaju lažnih negativnih PCR testova na teritoriji Evropske unije upozorio je početkom februara ove godine EUROPOL.

“Dokle god su na snazi restrikcije putovanja usled pandemije, veoma je izgledno da će kriminalci iskoristiti priliku da izrađuju i prodaju lažne sertifikate o testiranju na COVID-19”, naveo je EUROPOL 1. februara 2021, u saopštenju za medije.

Kako je saopšteno, prevaranti su sposobni da izrade falsifikovana i lažna dokumenta visokog kvaliteta “zahvaljujući dostupnim široko rasprostranjenim tehnološkim sredstvima”.

EUROPOL je takođe krajem prošle godine upozorio i na mogućnost kriminala povezanog sa vakcinama.

U saopštenju objavljenom 4. decembra 2020. EUROPOL je naveo da se šverc farmaceutskih proizvod odvija “u velikom obimu” i da je “vrlo unosan za organizovane kriminalne grupe” koje su uključene u te kriminalne aktivnosti.

Autor: Mila Đurđević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Komersant: Putin ne može da kaže da u ceni gasa nema nikakve politike

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije.

Published

on

By

Srbija, kojoj krajem godine ističe ugovor za isporuke ruskog gasa, mogla bi još pola godine da očuva cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je u najmanju ruku tri puta jeftinije od trenutnih cena na berzi u Evropi, piše Komersant, ali i dodaje da je reč o privremenoj meri.

U tekstu posvećenom susretu predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Sočiju, moskovski dnevnik navodi da se značajna razlika u ceni gasa za Srbiju i za ostale u Evropi objašnjava time što je Beograd u potpunosti u ugovoru očuvao povezivanje cene gasa sa cenom nafte.

Komersant navodi da Gasprom nije želeo da komentariše detalje dugoročnog sporazuma sa Srbijom, ali da je naveo da sadašnja cena odgovara srednjoj izvoznoj ceni u Evropi za 2021.

List citira analitičara Dmitrija Marčenka iz agencije Fič, koji smatra da cena po kojoj neki kupci kupuju gas zavisi od toga „da li Moskva doživljava ovaj ili onaj režim prijateljskim“. „Zato je, na primer, Moldavija u oktobru platila za gas nekoliko puta više nego Srbija“, naveo je Marčenko.

Po njegovoj oceni, ako se polazi od sadašnje cene nafte i stoprocentnog vezivanja za naftu u ugovoru, gas bi za Srbiju trebalo da košta oko 350 dolara za 1.000 kubnih metara. To znači, smatra Marčenko, da će Gasprom biti u manjku oko 50 dolara za svakih 1.000 kubnih metara, ili 150 miliona dolara godišnje.

„Za ruskog monopolistu, to je kap u moru“, zaključio je Marčenko.

Komersant u drugom tekstu, u izveštaju sa susreta dvojice predsednika, piše da je Vučić dobio to zbog čega je došao u Rusiju.

„Da predsednik Srbije nije bio uveren da će dobiti ono što želi, ne bi on ranije demonstrativno stavljao glavu na panj u razgovoru sa Putinom“, piše dnevnik.

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije. „Srbija i Belorusija to neće potvrditi“, dodaje dnevnik.

autor : Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/komersant-putin-ne-moze-da-kaze-da-u-ceni-gasa-nema-nikakve-politike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Profesor prava: Radnici Linglonga vrbovani da dođu, postoje indicije o trgovini ljudima

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

Published

on

By

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

On je za nedeljnik NIN objasnio da su ti radnici “vrbovani” da dođu u Srbiju i da im je obećano da će raditi u jednoj vrsti uslova, a da rade u sasvim drugim uslovima.

Oduzete su im putne isprave i time je onemogućeno slobodno kretanje. Šta je to nego trgovina ljudima“, kaže Reljanović.

On je naveo da je Zakon o zapošljavanju stranaca relativno nov i dobro napisan, ali da je česta praksa da se on krši. To se čini tako, objasnio je, što radnici iz Kine, Vijetnama ili neke druge zemlje dolaze u Srbiji legalno, preko turističkih viza, a da onda ostaju da rade za neku “njihovu firmu”.

Dešava se i da imaju prijavljen boravak, ali da nemaju radnu dozvolu i da počnu da rade bez nje, jer je za dobijanje dozvole potrebno nekolikom meseci. Za to vreme poslodavac je dužan da im obezbedi smeštaj i naknadu, ali Reljanović kaže da to “uglavnom ne biva”.

On je naglasio da bi prava koja ima svaki državljanin Srbije trebalo da ima i, na primer, svaki Kinez koji radi u RTB Bor, ali da obični fizički radnici uglavnom nemaju zakonom zagarantovana prava, odnosno da “rade i žive u uslovima koji nisu adekvatni”.

autor: NIN

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/290858/Profesor-prava-Radnici-Linglonga-vrbovani-da-dodju-postoje-indicije-o-trgovini-ljudima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Dmitroviću objasniti da su bračna i vanbračna zajednica jednake pred zakonom

“Ana Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra Dmitrovića da vodi ovaj resor”

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je da se Vlada Srbije izjasni o predlogu ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića, koji je naveo da će uslov za dobijanje državne pomoći mladima u rešavanju stambenog pitanja, odnosno 20.000 evra, biti da su partneri u braku.

„Ovakvom diskriminišućom izjavom ministar je pokazao da ne poznaje ili ne poštuje zakon naše zemlje pred kim su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne“, navodi se u saopštenju LSV-a.

LSV je pozdravlja svaku meru koja će pomoći da se poboljša nezavidna situacija većine građana, sli smatra da je dovođenje u neravnopravan položaj onih koji po zakonu moraju biti ravnopravni nedopustivo.

„Ukoliko država želi da podigne natalitet i poboljša položaj mladih bračnih parova sa decom, prvenstveno treba da krene od stvaranja uslova za pristojan život, na taj način što će se poštovati zakoni i institucije naše zemlje, što će se zaustaviti zapošljavanje uslovljeno ulaskom u vladajuću partiju, što će se sistem vrednosti vratiti u normalu gde se poštuje obrazovanje i sposobnost, a ne kupljene diplome i rijaliti zvezde“, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da je izjava da vernici više vole decu pa ih zato u njihovim porodicama u Srbiji ima više, višestruko nedopustiva i skandalozna.

LSV je predložila premijerki Ani Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića da vodi ovaj resor, jer je tokom dosadašnjeg rada „u više navrata pokazao da ne poseduje ni znanja, ni senzibilitet za ovu osetljivu, vitalnu temu našeg društva“.

(Autonomija, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/lsv-dmitrovicu-objasniti-da-su-bracna-i-vanbracna-zajednica-jednake-pred-zakonom.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti i Lajčak razgovarali o vremenu i modalitetima narednog sastanka u Briselu

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

Published

on

By

Foto:(BETAPHOTO/Kabineta premijera Kosova/LEUTRIM LIKAJ/DS)

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

„Oni su obećali redovnu komunikaciju i kontakte, kao i stalnu koordinaciju. Održiv mir, dugoročna stabilnost i regionalna bezbednost su veoma važni za budući odnos i sporazum Kosova i Srbije“, kaže se u saopštenju.

Kurti je ponovio spremnost Kosova da napreduje ka evropskim integracijama, dok je Lajčak izrazio podršku evropskoj agendi Kosova.

Tokom posete Kosovu Lajčak se prethodno susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Lajčak: Susreti sa Kurtiem i Vučićem tokom ove nedelje bez rezultata

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosovo Srbija i druga regionalna pitanja, Miroslav Lajčak je posle susreta sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtiem izjavio kako sastanci koje je imao sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije tokom ove nedelje nisu dali rezultate.

„Ove nedelje sam se dva puta sreo sa premijerom Kurtijem i razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali nije bilo pozitivnih rezultata od ovih sastanaka. Naše ambicije su trenutno drugačije i ne radi se samo o organizovanju sastanka, već i o dogovoru i zato radimo u tom pravcu“, rekao je Lajčak.

Rekao je i kako se pripreme za sastanak Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavljaju, nije naveo konkretan datum kada bi sledeći sastanak mogao da se održi, rekavši da želi da sastanci Kosova i Srbije daju rezultate.

Upitan šta očekuje od narednih sastanaka Kurti-Vučić, slovački diplomata je rekao da ne želi da špekuliše.

„Dijalog će se nastaviti jer je važan i imamo dobru volju. Moramo samo da budemo sigurni da će sastanak dati dobre rezultate“, rekao je Lajčak.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/kurti-i-lajcak-razgovarali-o-vremenu-i-modalitetima-narednog-sastanka-u-briselu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Mladić i Karadžić su izdajnici sopstvenog naroda

“Rat na jugoslovenskom prostoru nije završen, već je samo prekinut”

Published

on

By

Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je večeras da su ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić „odvratni izdajnici sopstvenog naroda“.

„Odgovorni su za masovne zločine, a potom su se skrivali. To je najniže dno koje se može zamisliti“, rekao je Čanak za N1 Sarajevo.

Dodao je da i danas postoje oni koji od napljačkanih para u ratu finansiraju crtanje murala Ratku Mladiću

Ocenio je da rat na jugoslovenskom prostoru nije završen već je samo prekinut.

„Koreni zbog kojeg je rat započeo nisu iščupani“, rekao je Čanak.

On je podsetio da se posle rušenja Miloševićevog režima zalagao za zabranu SPS, SRS JUL i SSJ, ali to tadašnja vlast nije prihvatila.

„A upravo iz tih partija su oni koji danas vladaju“, kazao je Čanak.

Dodao je da Srbija ne može da krene napred bez denacifikacije i lustracije.

On je rekao da podržava inicijativu „Zločin je zločin“, koju je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

„Samim činjenjem zločina, zločinac se isključio iz bilo koje nacionalne zajednice i upisao se u zločince“, kazao je Čanak.

(Beta, foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/canak-mladic-i-karadzic-su-izdajnici-sopstvenog-naroda.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Barokni ikonostas nemerljive vrednosti u hramu u Uzdinu

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom.

Published

on

By

Poznajemo li dovoljno sva blaga koje posedujemo?

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Izgradnja hrama je počela 1790. godina a završena 1801. godine.

 Crkvu su, kao i u većini mesta gradili meštani i dobrotvori. Crkva je izgrađena u baroknom stilu, kao i ostale crkve koje su, u to vreme bile pod Austrougarskom monarhijom, jer nije bila dozvoljena gradnja u vizantijskom stilu, ali je unutrašnjost adaptirana poput pravoslavnih hramova, i od tada se deklariše kao Rumunska pravoslavna crkva. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom. Oslikavanje je trajalo od 1833. do 1836. godine. Slike i rezbarija ikonostasa su u baroknom stilu.

Ikonostas sa najvećim brojem ikona u ovom delu Banata

Ovo nije najveći ikonostas po kvadraturi u ovom delu Banata, ali ima najviše ikona, čak 76, i to je najveca galerija radova Konstantina Danila. U crkvi se nalaze i 4 ikone rumunskih akademskih slikara Joana Zajku i Filip Mateja. 1850. godine je toranj crkve stradao u požaru prilikom postavljanja sata, ali je 1884. godine izgrađen novi koji je i danas na crkvi. 90 posto vernika koji posecuju ovaj hram je Rumunske nacionalne manjine, ali sveštenstvo služi liturgiju i vrši obrede i za vernike Srpske pravoslavne crkve koji žive u Uzdinu.

Sveti Georgije štiti hram

Hramovna slava je Sveti velikomučenik Georgije koji se praznuje 23. aprila po novom kalendaru jer se Rumunska pravoslavna crkva i Rumunska patrijaršija pridržavaju ovog kalendara. 

Continue Reading

Trending