Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

‘Evropska prestonica kulture’ u Novom Sadu pomerena na 2022.

Širenje bolesti COVID-19 odlaže titulu „Evropske prestonice kulture“ (EPK) za Novi Sad, koja je bila najavljena za ovu godinu.

Published

on

Ideja da se predstavi kulturna različitost ovog grada pomerena je za 2022. godinu na inicijativu Evropske komisije, a koju je podržao i Evropski parlament. Konačnu reč dao je i Evropski savet koji je potvrdio predlog, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Briselu.

„Odluku su usaglasili i potpisali Evropski parlament i Savet 23. decembra“, naveo je portparol Evropske komisije, Tim Mekfi kao odgovor na pitanje RSE o konačnoj sudbini ove titule u 2021. godini.

On međutim, nije mogao da potvrdi da li će ovo pomeranje ujedno i značiti dodatna sredstva iz evropskih fondova, odnosno, da li se u ovom slučaju od gradova očekuje da obezbede više novca programu.

Iz Fondacije „Novi Sad 2021“ koja je zadužena za organizaciju događaja navode da odlaganje građane neće koštati više, i da će program „uklopiti“ u postojeći budžet.

„Ovo pomeranje naravno sa jedne strane ima i svoje prednosti jer možete još doraditi program, ali ima i svoje mane, jer na primer mnogobrojne dogovore koje smo imali sa evropskim organizacjiama sada moramo preispitati, jer nekima odgovara odlaganje, nekima pak, ne“, ističe direktor fondacije Nemanja Milenković.

Kako je objasnio, fondacija neće tražiti veća sredstva, sem onih koja su i predviđena.

Novi Sad izabran je 2016. godine za Evropsku prestonicu kulture 2021. Taj grad je tako postao prvi grad koji će ovu titulu poneti van Evropske unije. Odluku su doneli nezavisni stručnjaci, a izbor podržava Evropska komisija.

Titula Evropska prestonica kulture ustanovljena je kako bi se naglasilo bogatstvo i različitost evropskih kultura, kao i da bi se spojili ljudi iz različitih evropskih zemalja.

Titula „teška“ 60 milijardi evra

Prema odluci Skupštine Novog Sada iz 2016. godine kada je taj grad osvojio titulu, potrebna sredstva za operativne troškove i kapitalna ulaganja procenjena su na nešto više od 60 milijardi evra. Od tog iznosa, najveći deo bio je predviđen za 2021. godinu.

Finansiranje ovog poduhvata predviđeno je sa svih nivoa vlasti, kao i iz fondova Evropske unije, stoji u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku grada.

Slogan programa ove titule u Novom Sadu je „Za nove mostove“, a kako navode iz Fondacije, ideja je da ovo predstavlja izgradnju „novih mostova saradnje i razmene između umetnika i organizacija iz Novog Sada i Srbije sa kulturnom scenom Evrope“.

Pomeranje programa šansa za unapređenje

Nemanja Milenković dodaje da će pomeranje programa dati više prostora za unapređenje pojedinih segmenata samog koncepta.

Definisana su četiri programska mosta, a neki od njih su simbolički nazvali po postojećim novosadskim mostovima, kao što su „sloboda“ i „duga“.

„Od početka pandemije naše programe videlo je pola miliona ljudi, bili smo suštinski pioniri u prelasku na digitalne platforme, sve u saradnji sa novosadskom umetničkom scenom“, kazao je on.

Aktivisti preispituju inkluzivnost

Iako organizatori navode da su u realizaciju programa uključene različite grupe i da otvorenost jeste deo koncepta, neke nevladine organizacije, ipak, kritikuju način pripreme i sprovođenje samog poduhvata.

Od početka kandidature „Evropska prestonica kulture“ ukazivali su na to da Fondacija „Novi Sad 2021“ nema kapacitet i dovoljnu političku autonomiju da odbrani civilno društvo, niti da uvaži ukupan značaj kulture u procesima evropske integracije.

Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada je još 2018. godine poslala pismo panelu eksperata koji je zadužen za podršku i nadzor sprovođenja programa „Evropske prestonice kulture“. Kako je u izjavi za RSE navela Branka Ćurčić iz te nevladine organizacije dobijeno je obećanje da će se skrenuti pažnja Fondaciji na kritike.

Međutim, kako to ističe, malo toga se promenilo.

„Od tog trenutka samo se situacija pogoršava i ne samo zbog pandemije. Mi ne vidimo nikakav boljitak. Mi smo pokušali na više načina da intervenišemo u korist nezavisne kulturne scene“, istakla je Ćurčić.

Prema njenoj oceni, procesi pripreme Novog Sada za prestonicu kulture su zatvoreni za građane i za nezavisnu kulturnu scenu.

„Sama pisma su se fokusirala na nepristupačnost Mesnih zajednica, jer je Fondacija upravo preko njih pokušala decentralizovati kulturu. Međutim, te institucije koje su najbliže građanima, nisu zapravo dostupne samoj zajednici. Ovo pokazuje da sama Fondacija nema potrebnu autonomiju“, istakla je ona.

Problem sa inkluzivnošću bio je deo poslednjeg izveštaja panela eksperata iz 2019. godine. Na pitanje tog tela, u vezi sa ranijim kritikama dela nevladinog sektora, Fondacija je navela da su „okviri za saradnju sa EPK isti za sve i da se prema potencijalnim partnerima odnose ravnopravno.“

U izveštaju sa sastanka Fondacije i briselskih eksperata iz 2019. godine navode da je „Fondacija posvećena uključivanju nezavisnog sektora“.

Kako ocenjuje projekat panel nezavisnih eksperata?

Panel nezavisnih eksperata koji pomaže i ocenjuje programe EPK do sada je objavio dva izveštaja, poslednji u 2019. godini. Prema tom dokumentu, to telo je istaklo da se radi na „izgradnji kapaciteta za lokalne javne kulturne institucije“, dok se na jasnijoj definiciji legata projekta još se radi.

Izveštaj, međutim, i dalje procenjuje da se „uloga nezavisnog sektora u EPK ne reflektuje u potpunosti u programu tog poduhvata“. Organizatori treba da posvete veću pažnju i uključivanju romske zajednice u programe, stoji još u analizi.

Izveštaj sadrži nekoliko preporuka, među njima i poziv da se ojača evropska vizija projekta, te da je neophodno uključiti više individualnih umetnika u programe i da njihov izbor mora da bude zasnovan na kvalitetu.

„Posebna pažnja mora biti posvećena ranjivim grupama kako bi se osiguralo njihovo puno učešće u pogledu stvaranja i održivosti, uključujući, između ostalih, i romsku zajednicu“, stoji u izveštaju eksperata za 2019. godinu.

O tome kako se ocenjuje program u 2020. godini, panel još nije objavio svoj izveštaj.

Odlaganje zbog nesigurnosti finansiranja dodatnih zaštitnih mera

Evropska komisija je još krajem avgusta predložila odlaganje realizacije programa, nakon što je procenila da će budućim nosiocima ove titule predstavljati dodatni izazov obezbeđivanje svih mera zaštite zbog pandemije.

Evropska komesarka za kulturu Marija Gabijel je u obrazloženju tada istakla da je pandemija teško pogodila kulturu i da evropske prestonice kulture nisu izuzetak.

Ona je ocenila i da je sigurna da će Novi Sad, uz druge gradove, imati koristi od dodatnog vremena za pripremu svojih ambicioznih programa.

Komisija navodi da pandemija dovela „do visokog nivoa nesigurnosti u gotovo svim oblastima pripreme“, a kao primer navodi pitanje finansiranja i implementacije novih mera bezbednosti.

„Povrh svega, ograničenja putovanja dramatično su smanjila turističke tokove i mogućnosti za evropska i međunarodna partnerstva. Mere protiv korona virusa usporile su pripremne aktivnosti, u periodu kada bi one trebalo da se ubrzaju“, ističu u Briselu.

Potpredsednik Evropske komisije, Margaritis Šinas je istakao da je uveren da će dodatno vreme omogućiti da se prebrodi trenutni pad u sektoru kulture i turizma i mobiliše relevantna ulaganja, uključujući solidarnost na evropskom nivou.

Brisel je odobrio i produžetak titule Rijeci iz Hrvatske, i irskom Galveju do kraja aprila 2021, jer ti gradovi nisu mogli da završe sve svoje programe u 2020. godini. Do pomeranja je došlo i u Rumuniji i Grčkoj, a gradovi Temišvar i Elefsina će, umesto 2021. godine, titulu „Evropska prestonica kulture“ nositi tek 2023. godine.

Inicijativa „Evropska prestonica kulture“ pokrenuta je pre više od 35 godina i postala je jedna od najznačajnijih kulturnih inicijativa u Evropi. Gradovi se biraju na osnovu kulturnog programa koji mora imati snažnu evropsku dimenziju, promovisati učešće i aktivno uključivanje zajednice, ali i podržati dugoročni razvoj grada i regiona.

Novi Sad je prvi grad koji je poneo titulu „Evropske preostnice kulture“ u okviru posebnog programa za države kandidate za članstvo u Evropskoj uniji.

Autor: Norbert Šinković (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Požar u Novom Sadu, obustavljen saobraćaj (VIDEO)

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Published

on

By

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Prema prvim nezvaničnim informacijama, do požara je došlo usled detonacije plinske boce.

Za sada nema informacija o povređenima ili žrtvama.

izvor: https://direktno.rs/vesti/hronika/394357/novi-sad-pozar-hilandarska-.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sve zemlje u kojima moramo da plaćamo boravišnu taksu – negde je ona simbolična, a negde do 10 evra po danu

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu

Published

on

By

Kako se pandemija virusa korona SARS-CoV-2 nastavlja, sektor putovanja se bori sa oživi suočen sa ograničenjima i zatvaranjima, a to posebno važi za zemlje koje su se do 2020. najviše oslanjale na turizam.

Iako mnoga mesta odavno imaju ovakve takse, druge su se pak, na ovaj korak odlučile zbog velikih gubitaka u prethodne dve godine.

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu.

Crna Gora

U Crnoj Gori boravišna taksa iznosi jedan evro, a pod istim uslovima je plaćaju domaći i strani državljani. Deca do 12 godina starosti ne moraju da plaćaju taksu.

Ukoliko lica koja borave kod rođaka, prijatelja komšija ili drugih srodnika, koji te nekretnine (stanove, kuće, sobe, apartmane) ne koriste u komercijalne svrhe, odnosno ne obavljaju ugostiteljsku delatnost, nisu u obavezi da plate iznos boravišne takse, jer se u takvom smeštajnom objektu ne obavlja turistička i ugostiteljska delatnost.

EU uvodi turističku taksu

Do kraja 2022. godine građani koji nisu iz EU, uključujući putnike izvan Šengen zone, moraće da popune aplikaciju ETIAS i plate sedam evra da bi ušli u Uniju.

Iako će do prve polovine godine sistem funkcionisati probno, nakon grejs perioda, tačnije krajem godine plaćanje će postati obavezno.

Oni mlađi od 18 ili stariji od 70 godina neće morati da plaćaju taksu.

Austrija

U Austriji se plaća boravišna taksa koja se razlikuje u zavisnosti od pokrajine u kojoj se nalazite. U Beču ili Salcburgu plaća se dodatnih 3,02 odsto na hotelski račun po osobi.

Turistička taksa je poznata i kao “tourismusgesetz” i “barherbergungsbeiträge”.

Belgija

Turistička taksa u Belgiji se takođe primenjuje na smeštaj i obračunava se po broju noćenja. Naknada je ponekad uključena u cenu sobe u hotelu, ali neki odvajaju troškove i dodatno naplaćuju, tako da morate pažljivo proveriti račun.

Antverpen i Briž naplaćuju cenu po sobi. Cena u Briselu varira u zavisnosti od veličine i ocene hotela.

Taksa u proseku iznosi oko 7,5 evra.

Bugarska

Bugarska obračunava taksu po broju noćenja. Cena je niska i varira u zavisnosti od oblasti i klasifikacije hotela – do oko 1,5 evra.

Hrvatska

Hrvatska je povećala iznos boravišne takse 2019. godine. Međutim, povećana stopa se primenjuje samo tokom letnjeg špica sezona.

Posetioci plaćaju oko 10 kuna (1,33 evra) po osobi i po noćenju.

Češka

Taksa se plaća samo ako se posećuje glavni grad Prag. Ona iznosi nešto manje od jednog evra po osobi, obračunava se po broju noćenja, maksimalno do 60 noćenja. Porez se ne odnosi na decu mlađu od 18 godina.

Francuska

U Francuskoj se plaća tzv “taxe de séjour”. Dodaje se na vaš hotelski račun i varira u zavisnosti od toga u kom se gradu nalazite.

Cene se kreću od 0,20 do oko četiri evra po noćenju.

Nemačka

Nemačka ima ono što oni nazivaju “porezom na kulturu” (a kulturförderabgabe), kao i “porez na krevet” (a bettensteuer) u gradovima kao što su Frankfurt, Hamburg i Berlin.

Naknada iznosi oko 5 odsto od hotelskog računa.

Grčka

Turistička taksa u Grčkoj se zasniva na broju hotelskih zvezdica ili broju soba koje ste iznajmili. U proseku iznosi četiri evra po sobi.

Taksu je uvelo grčko Ministarstvo turizma kako bi pomoglo u smanjenju prezaduženosti zemlje.

Mađarska

Turističke takse u Mađarskoj važe samo u Budimpešti.

Putnici moraju da plate dodatnih četiri odsto po noćenju na osnovu cene svoje sobe.

Italija

Turističke takse u Italiji zavise od toga gde se nalazite. U Rimu variraju od tri do sedam evra po noćenju, u zavisnosti od vrste sobe. Neki manji gradovi naplaćuju i više.

 

Venecija bi uskoro mogla da počne da naplaćuje turistima boravak, tačnije od leta 2022. godine.
Italijanski list “La Stampa” izvestio je u avgustu da je predloženo nekoliko mera za kontrolu broja turista, kao što je sistem onlajn rezervacija. Kako se mora uložiti više napora da bi se se smanjio broj ljudi u ovom gradu, to uključuje najavljenu taksu za ulazak u grad. Predložena taksa bi varirala između tri i 10 evra u zavisnosti od sezone.

Holandija

Holandija ima kopnenu i vodnu turističku taksu.

U Amsterdamu to iznosi sedam odsto cene hotelske sobe i zove se toeristenbelasting.

Portugal

Niska boravišna taksa u Portugalu se plaća po noćenju i po osobi i primenjuje se samo na goste koji imaju 13 ili više godina. Iznosi oko dva evra i morate je platiti samo u prvih sedam dana boravka.

Slovenija

Boravišna taksa u Sloveniji varira u zavisnosti od lokacije i ocene hotela.

Nešto je veća u gradovima i odmarilištima, uključujući Ljubljanu i Bled – oko tri evra.

Španija

 Ako idete na Ibicu ili Majorku, moraćete da platite turističku taksu.

Održiva turistička taksa, koja se primenjuje na smeštaj na španskim Balearima takođe se primenjuje na svakog turistu koji ima 16 ili više godina.

Tokom sezone, taksa može dostići i do četiri evra po noćenju.

Švajcarska

Boravišna taksa u Švajcarskoj varira u zavisnosti od lokacije. Cena je po noći i osobi i iznosi oko 2,2 evra.

Ponude za smeštaj obično ne uključuju boravišnu taksu – ona je navedena kao poseban iznos, tako da je lakše pratiti.

I to se odnosi samo na boravak kraći od 40 dana.

SAD

Hotelski porez ili porez na smeštaj za putnike koji iznajmljuju smeštaj se naplaćuju u većini Sjedinjenih Američkih Država.

Naknade se primenjuju u hotelima, motelima i gostionicama. Najviša stopa se navodno plaća u Hjustonu gde porez iznosi 17 odsto vašeg hotelskog računa.

Tajland

Tajland navodno od aprila uvodi turističku taksu od 300 bahta (osam evra).

Načelnik Turističke uprave Taljanda rekao je Rojtersu da će deo naknade biti iskorišćen za “brigu o turistima” posebno za ona oboljenja koja ne pokriva zdravstveno osiguranje.

Takođe, drugi deo novca biće namenjen za dalji razvoj turističkih atrakcija, poput Velike palate u Bangkoku.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PSG podržava kandidaturu Zdravka Ponoša za predsednika Srbije

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

Published

on

By

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

PSG u saopštenju navodi da je predlog Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata opozicije sugerisan na sednici Političkog saveta te stranke, održanoj 23. decembra 2021. godine, kada je doneta i odluka da se o tome obaveste koalicioni partneri.

“Odgovoran pristup prilikom obavljanja javnih poslova, umerenost u javnom nastupu i dosledno odbijanje da svojim delovanjem doprinosi daljoj polarizaciji već preduboko podeljenog društva dovoljan su zalog za nadu i poverenje da bi upravo Zdravko Ponoš mogao da bude dostojan predsednik Republike Srbije”, naveo je PSG.

U saopštenju se dodaje da se od Ponoša očekuje da, ukoliko pobedi na izborima, “dužnost predsednika obavlja pošteno i u skladu sa Ustavom propisanom obavezom da bude simbol državnog jedinstva”.

(Beta, 01.23.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zapalilo se sanitetsko vozilo tokom transporta pacijenta, nema povređenih

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Published

on

By

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Ni pacijent ni medicinsko osoblje nisu povređeni, preneo je RTS.

Da nešto nije u redu sa vozilom najpre je primetio vozač saniteta, nekoliko kilometara na izlazu iz Prokuplja ka Nišu, kod sela Jugbogdanovac.

On je zaustavio vozilo, a zdravstveni radnici su evakuisali pacijenta.

Na lice mesta stiglo je odmah drugo sanitetsko vozilo kojim je pacijent bezbedno transportovan do Niša.

Vatra se brzo proširila i vozilo je potpuno izgorelo.

U prokupačkoj bolnici ističu da je najvažnije da se na vreme reagovalo i da nema povređenih, a istraga će pokazati uzrok nesreće.

FoNet

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/295826/Zapalilo-se-sanitetsko-vozilo-tokom-transporta-pacijenta-nema-povredjenih.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Njujork tajms o Linglongu u Zrenjaninu: Pakao na zemlji

“Uslovi rada u Srbiji opasni i jadni”

Published

on

By

Očajni uslovi za vijetnamske radnike koji grade fabriku vrednu 900 miliona dolara pokazuju ponor između obećenih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu“, piše Njujork Tajms o fabrici Linglong u Zrenjaninu.

Novinar Njujork Tajmsa uverio se u ono što mediji (oni koji smeju) pišu već mesecima o neljudskim uslovima u kojima rade radnici Linglonga u Zrenjaninu. Bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, oni se bore da zarade nešto novca kako bi se vratili u svoju domovinu.

Jedan od radnika, koji je zbog odmazde poslodavaca želeo da ostane anoniman, rekao je za Njujork Tajms da je on samo želeo da ode na Zapad da bi promenio svoj život. Promenu je i doživeo, ali nažalost samo na gore.

„Ispostavilo se da je posao u Srbiji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, gde radi u fabrici guma u Zrenjaninu postao simbol ponora između obećanih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu. Iako je proglašena kao najveća kineska investicija u Evropi, fabrika Linglong vredna 900 miliona dolara, sada je magnet za kritiku vlade Srbije koju protivnici optužuju za potčinjavanje Kini. Radnici kažu da su standardni problemi poput trgovine ljudima, da su uslovi nalik zatvoru i da se zloupotrebljava životna sredina“, piše u ovom listu.

Bivši radnik iz Vijetnama opisao je uslove rada u Srbiji kao „opasne i jadne“ i podvukao da je bio smešten u oronuloj kolibi prepunoj drugih radnika, te da su ga maltretirali kineski nadzornici.

Njujork Tajms piše da je pitanje životne sredine zadalo „ozbiljnu glavobolju“ Vučiću, koji je pretrpeo kritike Evropskog parlamenta zbog svojih odluka ali i koji se svake nedelje suočava za protestima širom zemlje.

„Kineske investicije uključuju čeličanu u blizini glavnog grada Srbije, rudnik u Boru, a sve je to podstaklo bes naroda. Iako se u provladinim medijima hvale kineske investicije, kod brojnih građana Srbije ovakve investicije predstavljaju sinonim za degradaciju životne sredine. Radnici su bili uplašeni da će im oduzeti pasoše i staviti ih u ‘moderno ropstvo’“, piše poznati list.

Jedan od radnika koji je preko 15 godina radio za različiti kineske kompanije u Koreji, Kuvajtu i Tajvanu, rekao je da nikada nije izdržao tako loše uslove kao na gradilištu Linglonga u Srbiji.

„Ovo je kao pakao na zemlji“, podvukao je radnik koji je dodao da su se uslovi nešto poboljšali poslednjih nedelja.

Mnogi radnici sada žive u dvospratnom betonskom bloku ograđenom metalnom ogradom, a nadgleda ih obezbeđenje iz Srbije. Jedan vijetnamski radnik, koji je isto želeo da ostane anoniman, kazao je da deli malu sobu sa još sedmoro drugih kolega, te da je njihova kuhinja puna pacova. Iako je plata od 900 dolara veća od one koju mogu da zarade u Vijetnamu, često je isplaćivana sa zakašnjenjem i u nešto manjem iznosu ukoliko je radnik bio bolestan, slobodan ili jednostavno bilo loše vreme“, piše Njujork Tajms.

(Nova.rs, foto: VOICE)

izvor: https://www.autonomija.info/njujork-tajms-o-linglongu-zrenjaninu-ovo-je-pakao-na-zemlji.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kada je dete zavisnik od interneta? U Srbiji na lečenju i deca od 12 godina, a ponekad i – cele porodice

Zavisnost dece od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji.

Published

on

By

Zavisnost od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji. Dok naši stručnjaci upozoravaju na opasnost od prekomernog provođenja vremena u onlajn prostoru, zdravstvene službe u Kini ustanovile su da je šest sati neprekidnog korišćenja interneta granica posle koje neko može biti klasifikovan kao zavisnik i upućen na lečenje. 

Umesto sa vršnjacima, sve je češća slika dece koja svoje slobodno vreme provode na mobilnim telefonima, a neretko to rade i u školi. Pravi problem nastaje kada vannastavna aktivnost te vrste postane ozbiljna zavisnost.  

Psiholog Marina Nadejin Simić kaže da se roditelji vrlo teško suočavaju sa tim problemom.

“Zaista je teško razlikovati da li su to, kako oni kažu, savremene generacije koje spavaju sa mobilnim telefonom pored sebe i u 2,3,4 ujutru odgovaraju na poruke ili je reč o zavisnosti”, navela je ona za Euronews Srbija.

Zavisnost od interneta i onlajn igrica zahteva neku vrstu terapije. U Srbiji postoje ustanove koje se time bave, a jedna od njih je i Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti dr Ivica Mladenović pojašnjava da oni leče decu i mlade od 12 do 18 godina u posebnom programu. Dodaje da je kod mladih starijjih od 18 godina taj problem veoma rasprostranjen i da je to bolest budućnosti.

Internet obezbedio zavisnost za sve uzraste

“Izuzetno je veliki procenat zavisnosti od interneta. Kod najmlađe dece to je zavisnost od video igara. Kako deca rastu, to je zavisnost od video igara, od društvenih mreža – tviter, fejsbuk, tik-tok. Kasnije sa rastom je to zavisnost od pornografije preko interneta i od kupovine preko interneta”, pojašnjava mladenović.

Upozorava da se kod starijih od 20 godina sve češće javlja zavisnost od online kockanja, te da je internet obezbedio za svakog od 7 do 77 godina po nešto da postane zavistan.

Programsko lečenje na Klinici traje tri meseca, a kod složenijih slučajeva i dve godine.

“Uzrast 16 do 18 godina su problematični, jer su debelo zapušteni. To je završna faza kada neko napušta školu. Mi to ne možemo da rešimo za par dana i onda se to rešava porodičnom terapijom, jer su roditelji dobrim delom zaslužni zato što su deca postala zavisna. Onda moramo celu porodicu da lečimo da bismo eliminisali problem”, pojasnio je Mladenović.

Psiholog Marina Nadejin Simić dodaje da roditelji teško prihvataju činjenicu da su deca zavisna od interneta.

“Radimo na tome da se i roditelji motivišu, da pomognu deci uz stručnu pomoć, da im se objasni da je reč o određenom problemu koji potiče iz realnog života i da sve što se dešava u virtuelnom svetu je beg od realnog”, navela je ona.

A beg od nove realnosti mladi su pronašli upravo na internetu, jer je prošlogodišnje Istraživanje Centra za sigurniji internet u Srbiji pokazalo da čak 77 odsto mladih smatra da im je onlajn svet pomogao da lakše prebrode pandemiju u karantinu, dok njih 73 odsto navodi da im jednu od bitnijih uloga u životu igra internet.

Roditelji moraju deci dati primer

Vladimir Radunović iz Diplo Fondacije kaže da je internet omogućio da lakše preživimo situacije kao što je epidemija virusa korona, kao društvo i ekonomski.

naveo da je problem što trpošimo vreme, posebno deca, na sadržaje koji nije kreativan. Statistike pokazuju da se u proseku na društvene mreže troši 2,5 sati.

“Dve i po sata ste na društvenim mrežama u proseku. Ima onih koji provode i više. Tamo imamo jedan našminkani rijaliti gde pratimo tuđe živote”, rekao je on za Euronews Srbija.

 Dodaje da je glavna greška što roditelji ostavljaju decu sa telefonom i ne shvataju da su na taj način decu ostavljaju ulici da ih vaspitava, jer je internet neka vrsta ulice.

“Nije neminomvno uskratiti vreme provedeno na internetu, jeste i to, ali je ključno pomoći deci da savladaju digitalni svet, da shvate šta to znači, da vide dobre i loše strane”, pojasnio je Radunović.

Pojašnjava da najvažniji dijalog i provođenje vremena sa decom, da zajedno prolaze kroz virtuelni svet i da deca tako nauče da se sačuvaju.

“Mi smo loš primer kao roditelji. Pogledajte koliko nas prekomerno koristi telefon i deca to vide. Uđite u restoran i videćete koliko roditelja drži telefon da dete gleda crtani dok jede”, ukazao je on.

Kako kaže važno je da roditelji daju primer deci i da provode sa njima vreme, čak i na internetu i da se on kvalitetno koristi.

“Važno je da roditelji šetaju sa decom kroz onlajn svet, ne samo zbog rizika, već zbog sistema vrednosti”, zaključio je Radunović.

EuroNews Serbia

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/34067/kada-je-dete-zavisnik-od-interneta-u-srbiji-na-lecenju-i-deca-od-12-godina-a-ponekad-i-cele-porodice/vest

Continue Reading

Trending