Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Euronews Srbija u Helsinkiju: Finska želi članstvo u NATO “bez odlaganja”, Kremlj: To je definitivno pretnja za Rusiju

Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin saopštili su da ta zemlja mora aplicirati za članstvo u NATO bez odlaganja. Kako izveštava reporter Euronews Srbija iz Helsinkija, ovo saopštenje finskih lidera menja višedecenijsku politiku vojne neutralnosti koja je ostala i posle pada Gvozdene zavese, kao i nakon pristupanja Finske Evropskoj uniji

Published

on

Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin saopštili su da ta zemlja mora aplicirati za članstvo u NATO bez odlaganja. Kako izveštava reporter Euronews Srbija iz Helsinkija, ovo saopštenje finskih lidera menja višedecenijsku politiku vojne neutralnosti koja je ostala i posle pada Gvozdene zavese, kao i nakon pristupanja Finske Evropskoj uniji. S druge strane, iz Kremlja stiže upozorenje da je ovakva odluka “definitivno pretnja po Rusiju” i da će imati “adekvatan odgovor”.

U saopštenju najviših finskih zvaničnika navodi se da bi NATO članstvo učvrstilo bezbednost Finske, i da bi, kao članica NATO-a, Finska ojačala ceo odbrambeni savez. Dodaje se da se ovog proleća otvorila važna diskusija o mogućem članstvu Finske u NATO.

“Bilo je potrebno vreme da Parlament i celo društvo utvrde svoje stavove po ovom pitanju. Bilo je potrebno i vreme za međunarodne kontakte sa NATO i njegovim članicama, kao i sa Švedskom. Hteli smo da damo vreme koje je potrebno da se diskusija održi”, dodaje se u saopštenju.

“Sada, kada je blizu momenat u kom se donosi odluka, kažemo da imamo iste poglede, a ta informacija je i za parlamentarne grupe i partije”, istakli su Ninisto i Marin.

Kakav je stav javnog mnjenja u Finskoj?

Napadom Rusije na Ukrajinu, promenio se i stav javnog mnjenja u Finskoj, jer je prema nekim anketama sada skoro tri četvrtine građana za članstvo u NATO, što ranije nije bio slučaj.

Građani koje je anketirao reporter Euronews Srbija na ulicama Helsinikija podržavaju uzlazak zemlje u NATO. 

“Oduvek sam podržavala ulazak Finske u NATO, zato što imamo dugu istoriju i dugu granicu na istoku sa Rusijom. Zbog skorašnjih događaja, moje mišljenje se nije promenilo, već samo učvrstilo”, rekla je jedna od ispitanica.

“Mislim da Finska mora da uđe u NATO. Da ste me pitali pre nekoliko meseci ili pre Božića, bila bi drugačija situacija, ali mislim da nam je potrebna sva podrška koju možemo da dobijemo”, istakla je druga stanovnica Helsinkija.

Još nekoliko ispitanika istaklo je kako su im skorašnji događaji, odnosno invazija Rusije na Ukrajinu, promenili mišljenje, pa sada smatraju kako je sigurnije za Finsku da ima jake saveznike u NATO.

Finski ministar: Mogli bismo značajno da doprinesemo čllanstvom

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto izjavio je da bi Finska mogla značajno da doprinese NATO savezu kao snažan saveznik i opravdao aplikaciju te zemlje za članstvo u alijansi nepredvidivim ponašanjem Rusije koja bi mogla da preduzme akcije koje su opasne za Finsku, ali i za samu Rusiju.

“Rusija je spremna i ima mogućnost da preti susedima i to kroz brzo razmeštanje više od 100.000 vojnika na granici i to bez mobilizacije civila. Uz sve to, u Rusiji se otvoreno govori o korišćenju nekonvencionalnog oružja kao što je nuklearno i hemijsko uprkos tome što je upotreba tog naoružanja zabranjena međunarodnim ugovorima”, rekao je Havisto

Osim što su predsednik i premijerka Finske izjavili danas da je njihov predlog da ta nordijska zemlja postane član NATO, Helsinki takođe polaže nade u Sporazum EU o zajedničkoj odbrani, izjavio je danasHavisto pred poslanicima EU.

“Naravno, razgovarali smo sa našim prijateljima iz EU kakva podrška bi mogla da bude u ovim situacijama, po pitanju člana 42.7”, kazao je on, preneo je Rojters.

Njegove reči se, kako navodi britanska agencija, odnose na klauzulu o zajedničkoj odbrani zemalja EU da “ukoliko je jedna država žrtva oružane agresije na njenoj teritoriji, ostale članice imaju obavezu da pomognu i asistiraju na sve načine”, u skladu sa pravilima Ujedinjenih nacija o samoodbrani.

Nurmi za Euronews Srbija: Istorijski trenutak

Za Euronews Srbija govorio je i novinar lista “Iltalehti” i NATO dopisnik u tom mediju Lauri Nurmi. On je ocenio da je ovo istorijski trenutak, budući da “više od 70 odsto stanovnika podržava članstvo u NATO”.

“Napad na Ukrajinu je bio šok. Finci nisu bili iznenađeni, bili smo svesni činjenice da Putin može da upotrebi vojnu moć, kao u Siriji, ali Ukrajina je mnogo bliža Finskoj. Invazija na Ukrajinu je oživela naša kolektivna sećanja, kada smo videli kako ruske trupe bombarduju civile u Ukrajini shvatili smo da bi to moglo da se desi i u Finskoj. Sećate se Zimskog rata, i zbog njega je sećanje na Drugi svetski rat i dalje snažno. Mi smo se uplašili i ovaj novi rat je ponovo aktivirao to kolektivno pamćenje. Želeli smo da se stavimo pod taj nuklearni kišobran NATO i da nas zaštiti Član 5”, kaže on

Kako kaže, prethodnih godina je Rusija pokušavala da ima “posebne odnose” sa Finskom u odnosu na EU.

“Naše bilateralne veze sa Kremljom su bile dosta čvrste, i obični ljudi su se duržili, ženili, udavali, učestvovali zajedno u sportu, hokeju, klizanju… Imali smo dobre odnose sa Rusima. Međutim, ne smemo zaboraviti da su Kremlj i Putin nešto drugo”, dodaje on. 

U slučaju pretnji iz Moskve, Nurmi kaže da, zbog poteškoća sa kojima su se suočili, građani u Rusiji nisu spremni za još jedan oružani sukob i eskalaciju, posebno ne sa Finskom.

“Na primer, u Sankt Peterburgu i okolini, mnogi Rusi imaju privatne odnose se Fincima, pa ne verujem da ćemo se suočiti sa još jednim vojnim sukobom ovde oko Baltičkog mora. Naravno, to nije isključeno, ali u tom slučaju je, npr. Velika Britanija najavila da bi britanske trupe došle da pomognu finskoj vojsci, tako da smo mi već u nekoj alijansi sa Velikom Britanijom. Verujem da je u praksi isto i sa Amerikancima”, rekao je on. 

Danska i Estonija podržavaju odluku

Pozitivne reakcije na odluku Finske da podnese zahtev za članstvo u NATO stigle su kako od samog generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, tako i od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali i od zvaničnika iz Danske i Estonije.

Članstvo Finske u NATO bi ojačalo i zapadnu vojnu alijansu i Finsku, izjavio je Stoltenberg.

“Ako Finska odluči da uputi zvaničan zahtev za članstvo, biće toplo dočekani u NATO savezu, a pristupni proces bi protekao glatko i brzo”, kazao je Stoltenberg nakon što su lideri Finske, predsednik i premijerka, rekli da bi ta zemlja trebalo da aplicira za članstvo u NATO “bez odlaganja”, preneo je Rojters.

Takođe, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u telefonskom razgovoru sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom pohvalio je spremnost Finske da podnese zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO.

“Razgovarali smo o evropskim integracijama Ukrajine. I o saradnji u oblasti odbrane”, objavio je Zelenski na Tviteru.

Danska će se založiti da Finska bude brzo primljena u NATO, izjavila je danas premijerka Mete Frederiksen pošto su finski lideri objavili da podržavaju članstvo te zemlje u Alijansi.

“Danska će naravno srdačno dočekati Finsku u NATO. To će ojačati NATO i našu zajedničku bezbednost”, navela je Frederiksen na Tviteru, prenosi Rojters

Ona je dodala da će Danska učiniti sve da proces pristupanja Finske Severnoatlantskoj alijansi bude brz pošto ta zemlja formalno podnese zahtev za članstvo. 

Takođe, premijerka Estonije Kaja Kalas izjavila je danas da ta zemlja podržava brzo pristupanje Finske NATO Alijansi.

“Naši severni susedi ispisuju istoriju. Možete se osloniti na našu punu podršku. Podržavamo brz proces pristupanja”, navela je ona na Tviteru.

Upozorenja iz Rusije

Kremlj je danas saopštio da je Finski korak ka učlanjenju u NATO “definitivno” pretnja za Rusiju i da širenje Severnoatlantskog vojnog bloka neće načiniti svet stabilnijim. Govoreći na konferenciji za novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da su koraci koje preduzima Finska ka NATO za žaljenje i razlog da se odgovori adekvatno, preneo je Rojters.

Otkad su se prvi put pojavile informacije da Švedska i Finska razmatraju ulazak u NATO, iz Moskve stižu upozoravajući tonovi i negativne reakcije. Tako je sredinom aprila zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao da će ta zemlja “preduzeti mere na Baltiku ako Švedska i Finska uđu u NATO”.

Moskva je tada upozorila NATO da će Rusija, ako se Švedska i Finska pridruže vojnom savezu, morati da ojača svoju odbranu, kao i da u tom slučaju u budućnosti ne bi moglo više da se priča o Baltiku “bez nuklearnog oružja”. Medvedev je, u tom smislu, rekao i da “ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, jer se ravnoteža mora uspostaviti”, kao i da “Rusija do danas nije preduzimala takve mere, a nije čak ni nameravala”.

Kako je za Euronews Srbija ocenila Gezine Veber iz Nemačkog Maršal fonda, situacija koju je Putin napravio invazijom na Rusiju je paradoksalna – uradio je ono što nije želeo, a to je da ujedini NATO, koji je sada, kako je rekla, “verovatno najviše jednoglasan u poslednje tri decenije”.

“Perspektiva švedskog i finskog ulaska u NATO nije dobro primljena u Moskvi, i najverovatnije će ostati izvor tenzija, čak i kada se rat u Ukrajini završi. Za sada ne znamo konkretno šta će Rusija uraditi ako se ove zemlje pridruže NATO, ali u svakom slučaju bi Alijansa trebalo da bude oprezna”, kaže Veber

“Finska spremna za prekid isporuke gasa”

Jedna od posledica finskog zahteva za članstvo u NATO, smatraju u Helsinkiju, mogao bi da bude prekid isporuke gasa iz Rusije. Finski ministar za evropske poslove Titi Tupurainen rekao je, zato, da je Finska spremna za ovakvu mogućnost.

On je naveo da je Finska preduzela mere u tom smislu, koje uključuju održavanje snabdevanja iz alternativnih izvora energije i podsetio da je vlada nedavno objavila da će sa Estonijom zakupiti plutajući terminal za tečni prirodni gas.

 

Finski državni gasni operater Gasum trebalo bi ovog meseca da odgovori na pismo Gasproma o plaćanju isporuka u rubljama. Jedan izvor upoznat sa ovim pitanjem rekao je Rojtersu da je rok za odgovor 20. maj.

Otprilike 60 do 70 posto gasa koji se koristi u Finskoj potiče iz Rusije. Međutim, njegov udeo u ukupnoj potrošnji energije u toj zemlji činio je tek nešto više od 5,0 procenata prošle godine, pokazuju preliminarni podaci finske statistike, pri čemu su nafta, drvna biomasa i nuklearna energija bili glavni izvori energije.

Šormaz za Euronews Srbija: Najduže će se čekati potvrda u parlamentima zemalja članica

Narodni poslanik Dragan Šormaz je za Euronews Srbija rekao da je 76 odsto građana Finske danas za ulazak u NATO, a da je pre tri godine taj procenat bio oko 25 odsto. Kako kaže, u Finskoj se smatra da je kolektivna bezbednost nešto što je dobro za državu.  

Govorteći o rokovima u kojima bi Finska mogla da uđe u NATO, Šormaz je rekao da će se najduže čekati da pralamenti 30 država izglasaju prijem, jer mora svaka članica da se saglasi. Kako kaže, što se tiče plana za prijem, oni nemaju šta da čekaju jer ispunjavaju sve standarde kao i vojske NATO.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/47990/euronews-srbija-u-helsinkiju-finska-zeli-clanstvo-u-nato-bez-odlaganja-kremlj-to-je-definitivno-pretnja-za-rusiju/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: “Neće uticati na glasove koje ste danas dali”

Visoki predstavnik Kristijan Šmit saopštio je večeras da je, dok su birači glasali, rešio da nametne svoju odluku o izmeni Izbornog zakona BiH. On je naveo da je hteo da zaštiti glasove koje su birači danas dali na opštim izborima

Published

on

By

“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurati im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali. Izmene koje sam danas uveo neće uticati na glasove koje ste dali. Ovo su vaši izbori. One se ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela”, kazao je on.

U saopštenju je naveo da ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. “Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao. Moje odluke će pomoći da ova država bude u stanju pripremiti ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate”, naveo je Šmit.

Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

“Nakon današnjih odluka, nedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu. Uneo sam u Ustav i zahtev za obaveznu saradnju, što je osnova za prosperitet svih. Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh, neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”, naveo je Šmit.

Takođe je dodao ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama. “Ovo nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese. Ali ovo vidim kao hitno i neophodno kako bi se dao veći prostor mudrosti i posvećenosti građana Bosne i Hercegovine”, naveo je Šmit.

Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema.

“Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo riječi u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, navodi se u odluci.

Šmit navodi da je svima potrebno zajedničko razumevanje sa ljudima za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. “Pozivam građane da rade na ovom. Ja ću pomoći. Moj prvi korak je ova odluka. Sa ovim odlukama, odgovorni politički lideri mogu sarađivati sa Evropskom unijom, predsednikom Mišelom, predsjednicom fon der Lejen i svim Evropljanima kako bi napravili potreban napredak”, zaključuje u saopštenju Šmit.

Ambasada SAD pozdravila odluku Šmita

Pozdravljamo današnju odluku visokog predstavnika Šmita da ojača stabilnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine kroz amandmane na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i Izborni zakon BiH, ova akcija je bila i hitna i neophodna, saopštila je večeras Ambasada SAD u Sarajevu.

Odluka visokog predstavnika se bavi problemima koji muče Federaciju Bosne i Hercegovine dugi niz godina, navodi se u saopštenju i podseća da četiri godine nakon izbora 2018, Federacija nije implementirala rezultate, a Ustavni sud Federacije je skoro paralizovan. “Ovo je lišilo stanovnike Federacije njihovih ustavnih prava, podrilo vladavinu zakona i ohrabrilo etnonacionaliste širom BiH. Zajedno, ovi problemi ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, ocenjuje se u saopštenju Ambasade.

Kako se navodi, političke stranke su godinama imale više mogućnosti da reše nerešene probleme funkcionalnosti i podele vlasti u Federaciji, uključujući avgust i septembar kada ih je visoki predstavnik pozvao da traže kompromis u dobroj veri. “Umesto da to učine, mnogi od njih su pronašli nove načine da napadnu institucionalni integritet ove zemlje. Građanima BiH je potrebna i oni zaslužuju funkcionalnu vlast koja odgovara na sve veći broj unutrašnjih i eksternih kriza. Disfunkcija nije samo neodgovorna, već je i opasna”, ističe se.

Kada je vladajuća koalicija Republike Srpske preduzela korake za podrivanje državnih institucija i integriteta BiH, međunarodna zajednica je preduzela akciju da sankcioniše odgovorne lidere, navodi Ambasada. “Kada su lični interesni lideri pokušali da drže finansiranje izbora kao taoce, međunarodna zajednica je preduzela akciju da obezbedi CIK-u resurse neophodne za održavanje izbora i zaštitu demokratskih prava građana BiH. Međunarodna zajednica ne može dozvoliti da se nefunkcionalnost Federacije nastavi još četiri godine, i više ne može polagati veru u prazna obećanja i obaveze političkih lidera da će ovoga puta pregovarati u dobroj vjeri, praviti smislene kompromise i oni će interese naroda koje predstavljaju staviti iznad svojih, uskih etnonacionalističkih ili finansijskih interesa. Vreme je prošlo za prazna papirna obećanja od lidera koji dosledno ne ispunjavaju”, zaključuje se u saopštenju.

Oglasila se i Ambasada Velike Britanije

Ambasador Velike Britanije u BiH Džulijan Rajli oglasio se večeras rečima da Ujedninjeno kraljevstvo podržava odluku Šmita.

“Nažalost je da su ovlašćenja visokog predstavnika i dalje potrebne u Bosni i Hercegovini, ali u nedostatku domaće političke volje ili liderstva, visoki predstavnik ima važnu ulogu u implementaciji Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške okviru za prosperitetnu budućnost. Njegove današnje odluke treba posmatrati u tom svjetlu. Funkcionalne vlasti, na svim nivoima, su ključne za osiguranje napretka i stabilnosti”, naveo je on na Tviteru.

Kako dodaje, domaći politički akteri moraju sada raditi zajedno i implementirati izborne rezultate te podržati reforme potrebne za napredak BiH na evro-atlantskom putu.

Plenković: Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na Tviteru gde je komentarisao ovu odluku visokog predstavnika Šmita. On je naveo da je razgovarao s predsednikom HDZ-a i HNS-a BiH Draganom Čovićem i čestitao mu na izbornim rezultatima, navodeći i da je Borjana Krišto dobila uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH.

“Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustav Federacije BiH i Izborni zakon. U tome smo ga sve vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH te smo vodili razgovore sa svim zemljama. Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i pridonose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH”, naveo je on.

Plenković ocenjuje da je posle izbora potrebno je da politički akteri nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu. “Ponovo svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda”, napisao je Plenković.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/64183/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-u-bih-nece-uticati-na-glasove-koje-ste-danas-dali/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bećirović, Komšić i Cvijanović ulaze u Predsedništvo BiH: Preliminarni rezultati izbora

Nakon više od 70 odsto prebrojanih glasova može se zaključiti da su novi članovi Predsedništva BiH – Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić

Published

on

By

Na uzorku od 74 posto što je 642.103 glasa, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 56,15 odsto (235.627 ) glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 39 odsto (164.597 glasa), a Mirsad Hadžikadić (Koalicija Država) na trećem je mestu sa 4,83 osto (19.962) glasova.

Kada je reč o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda u prednosti je Željko Komšić (DF) sa 73 odsto ( 155.396) glasova, a iza njega je Borjana Krišto sa 29,7 (66.521) glasova.

Prema podacima Centralne izborne komisije izlaznost je bila 1.644.044 glasa (50 odsto), što je pad od četiri odsto u odnosu na prošle opšte izbore.

Rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH su sledeći: SDA: 38 odsto, SDP 13 odsto, DF 10 odsto, HDZ BiH 12 odsto, NiP šest odsto, NES šest odsto, NS četiri odsto, SBB dva odsto, SzBiH dva odsto.

Što se tiče entiteta Republika Srpska, kandidatkinja SNSD-a Željka Cvijanović uverljivo vodi ispred Mirka Šarovića (SDS). Iza njih su Nenad Nešić, Vojin Mijatović i Borislav Bjelić.

Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da na osnovu obrađenih preko 69 posto glasova Cvijanović vodi.  „Trenutno smo blizu da proglasimo pobedu Željke Cvijanović. Ozbiljno vodi. Nedostižno“, izjavio je Kovačević.

S.D.

izvor:

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

Trending