Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ekološki protest u Beogradu: Traži se obustava projekata štetnih po životnu sredinu

Ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu u subotu je, 10. aprila, održan protest pod nazivom „Ekološki ustanak“, na kojem se okupilo više hiljada ljudi sa zahtevom da se obustave svi projekti štetni po životnu sredinu, kao i da se propisi usklade sa najvišim ekološkim standardima.

Published

on

Protest je organizovalo više od 60 ekoloških udruženja, a pridružili su im se i predstavnici Udruženja radnika na internetu koji su organizovali okupljanje na istom mestu dva dana ranije.

U glavni grad Srbije došli su aktivisti iz različitih krajeva Srbije. Okupljeni su nosili transparente u kojima ukazuju na brojne ekološke probleme. Među njima su i “Studenti čuvaju reke Srbije”, “Bez zagađenja, hoću da dišem”, “Nosim crno za sve žrtve zagađenja”.

Poruke s protesta

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je pred okupljenima da “Srbiji treba razvoj, ali ne onaj koji utiče na zagađenje vazduha i vode i dovodi do seče šuma”.

On je ukazao da Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje prava na vršenja istraživanja litijuma na više lokacija u Srbiji.

“Ne mogu da se ne pitam da li to ministarstvo radi u interesu naroda ili su servis opskurnih stranih kompanija. Verovatno će reći da rade po zakonu, ali te zakone treba menjati. Oni treba da rade u našem interesu”, zaključio je Ristić.

On kaže da projekat kompanije Rio Tinto u blizini Loznice predstavlja “veliku opasnost po životnu sredinu tog kraja u zapadnoj Srbiji”.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta “Sačuvajmo reke Stare planine” poručio je sa govornice na platou ispred zgrade Parlamenta da su učesnici protesta došli kako bi rekli “ne” onima koji svakodnevno skrnave reke i prirodu Srbije.

On je rekao da se na protestu okupilo više od 80 eko organizacija.

“Dobrodošle su sve kompanije – iz Rusije, Kine, Amerike – samo pod jednim islovom: ne trujte našu decu”, poručio je Jovanović.

Podršku okupljenima je pružio i rok mutičar Zoran Kostić Cane. “Mi drugu zemlju nemamo. Čuvajmo je”, rekao je pevač benda Partibrejkersi.

Desimir Stojanović iz sela Rakita, gde je investitor izgradio mini hidroelekranu, ocenio je da građani Srbije nemaju “državu i zakon”.

“Već tri godine tražimo da se poštuju zakoni, ali oni nas ne slušaju”, rekao je meštanin ovog sela na jugu Srbije.

Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta poručila je da je građanima “potrebna solidarnost.

“To je naša snaga. Ovde ne postoji tačka u našoj zemlji koja nije pred ekocidom”, rekla je Stojković. Dodala je da je “naš najveći problem ‘fauna’ koja je naselila parlament Srbije”.

Ekološkim aktivistima u Srbiji pridružili su se i oni iz Bosne i Hercegovine.

“Mi smo ovde s vama, jer dijelimo iste probleme”, poručila je na protestu Lejla Kusturica iz Koalicije za zaštitu rijeka.

“Mi se borimo za dostojanstvo običnog čovjeka. Ne dajte da nas dijele. Ako postoji ikakva podjela ona je izmjeđu nas koji se borimo za zdrav život i njih kojima je profit ispred svega”, rekla je Kusturica.

Iva Marković iz organizacije “Pravo na vodu” rekla je da oni nisu nikakva opozicija vlasti, već opozicija “sveopštem ludilu”.

“Odavno je prošlo vreme za hitno krpljenje u životnoj sredini. Danas se ovde pravi trasa za održivi razvoj Srbije. Ne date li, uzeće narod sam”, poručila je Marković.

Protest je završen ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Prethodno je kolona prošetala od Narodne skupštine, pored Vlade Srbije, Nemanjinom i Resavskom do RTS-a.

Aleksandar Jovanović Ćuta je ispred zgrade javnog servisa Srbije rekao da su eko aktivisti ranije dali rok RTS-u da pozovu na televizijsku debatu predstavnike vlasti i aktiviste.

“Sve što tražimo jeste da se ne dogovaramo iza zatvorenih vrata, nego neka dođu na javni servis da razgovaraju sa ekolozima”, rekao je Jovanović.

Šta su zahtevi protesta?

Kako su ranije u zajedničkom proglasu naveli organizatori, neki od zahteva protesta su zaštita svih šuma, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, očuvanje vodnih dobara, kao i obustava izgradnje i revizija štetnih projekata malih hidroelektrana (MHE).

“Tražimo moratorijum na izgradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije i brisanje svih lokacija iz prostornih planova, do preispitivanja novog katastra MHE koji mora biti stavljen na uvid javnosti i prihvaćen od strane naučne zajednice i iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine, zaštite prirode, ali i društvenih nauka”, navodi se u proglasu.

Među zahtevima je i donošenje nove Strategije upravljanja otpadom za period 2020-2025. godina, u kojoj bi, između ostalog, bio predstavljen realističan i sveobuhvatan plan za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti.

Okupljeni zahtevaju širenje zelenih površina u urbanim sredinama, kao i da se ukupno poveća broj stabala i površine pod slobodnim zemljištem.
“Potrebno je da se slobodne površine koje u sadašnjem stanju vrše funkciju zelenila prevedu i pravno u namenu zelene površine i tako obezbede i za buduće generacije”, navode organizatori.

Traže i transparentnu izradu plana kvaliteta vazduha, te obezbeđivanje pravovremenih alarma i zdravstvenih saveta za sve građanke i građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje.


Zahtevaju Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine, kao i izradu i usvajanje Nacionalnog energetskog klimatskog plana koji će propisati promene u energetici u cilju smanjenja emisije gasova „staklene bašte“ i smanjenja energetskog siromaštva.

“Zahtevamo Ustavom zagarantovano pravo građanki i građana Republike Srbije na zdravu životnu sredinu”, poručili su organizatori.
Ovo nije prvi protest ekoloških udruženja sa ovim zahtevima. Prethodni put okupili su se u glavnom gradu Srbije juna 2020. godine.

Protest u Beogradu održava se uprkos epidemiološkim merama koje su trenutno na snazi a koje podrazumevaju i zabranu okupljanja.

Šta kažu u resornom ministarstvu?

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ocenila je da nikakvi zvanični zahtevi ekoloških nevladinih organizacija nisu stigli na adresu ministarstva, a da to što su dospeli do medija govori da se ta oblast “koristi kako bi se zadovoljile političke ambicije pojedinaca”.

Ona je povodom protesta ekoloških organizacija kazala da će 2021. godinu obeležiti “do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije”.

“Životna sredina tiče se svakog od nas i zato je javnost uključena u ono što radimo. Tu smo da saslušamo i nađemo najbolja zajednička rešenja, ali ne i da podržimo da se pitanja životne sredine koriste u svrhu politizovanja decenijskih problema, koji su nas sačekale i koji će sačekati bilo koga, ukoliko ne budemo zajedno, sa istim ciljem učestvovali u unapređenju stanja”, poručila je Vujović.

Vujović je u saopštenju navela i da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći, da za njih ne postoji instant rešenje, ali da prve rezultate projekata koje je resorno ministarstvo pokrenulo očekuju već tokom godine.

“Realizovaćemo projekte za poboljašnje kvaliteta vazduha, a takođe, sistemski rešavamo problem divljih deponija. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će biti obuhvaćeno više od 50 gradova i opština. Velike investicije će biti i u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže”, navela je Vujović.

Zorana Mihajlović: Svaka odluka u skladu sa zakonom

Povodom protesta oglasila se saopštenjem i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, koja je rekla da je “pitanje životne sredine pitanje svakog čoveka u Srbiji i generacijsko pitanje, i da nikom ne donosi dobro ako se to pitanje koristi u političke svrhe”.

Ona je istakla da, od kada je formirana Vlada Srbije, kod svake odluke koja se donese i svakog posla koji se radi u oblasti energetike i rudarstva, vodi se računa da se ne radi ništa što ne bi bilo u skladu sa svim zakonima u oblasti životne sredine.

“Zakon o klimatskim promenama, koji je usvojen u parlamentu, je osnovni zakon u ovoj oblasti i omogućava nam da donesemo strategiju niskougljeničnog razvoja, sa kojom će potpuno drugačije izgledati naša privreda i industrija u narednim decenijama. Zakon omogućava i da precizno utvrđujemo emisije ugljen-dioksida i drugih emisija štetnih gasova i da sprovodimo monitoring u ovoj oblasti”, navela je Mihajlović.

‘Rio Tinto’: Projekat ‘Jadar’ ispuniće evropske standarde

Jedna od, za ekološke aktiviste, kritičnih tačaka jeste i plan otvaranja rudnika litijuma kompanije “Rio Tinto” u okolini Loznice. Više nevladinih organizacija ocenilo je da bi rudnik doveo u opasnost vode u slivu reke Drine.

Dan uoči protesta, 9. aprila, iz ove kompanije saopšteno je da je Studija o proceni na životnu sredinu projekta ekploatacije jadarita u okolini Loznice tek u izradi i da će se o njoj izjašnjavati građani Srbije.

„Potpuno razumemo zabrinutost građana za životnu sredinu, jer mi, zaposleni i naše porodice i deca, dišemo isti vazduh i živimo na istoj zemlji, kao naši sugrađani, koji protestuju“, navodi se u saopštenju povodom protesta gradjana koji se protive projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto.

Kompanija tvrdi da će se samo u postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda uložiti između 30 i 40 miliona evra, dok će ukupna investicija u zaštitu životne sredine iznositi više od 100 miliona dolara.

Projekta „Jadar“ će, kako je navedeno u saopštenju, ispuniti najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine i biće sproveden u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije i u dogovoru sa lokalnom zajednicom.

Kako je počela borba za ekologiju?

Udruživanje različitih ekoloških pokreta počelo je pre četiri godine, u okviru borbe protiv izgradnje MHE u zaštićenim područjima.

Udruženje “Odbranimo reke Stare planine” i meštani više sela na ovoj planini koja je označena kao park prirode na jugu Srbije, telima su sprečavali izgradnju MHE i branili svoje reke, a od tada su se u mnogim delovima Srbije održavali protesti za zaštitu reka i životne sredine.

Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, do kraja 2019. godine ukupno je izgrađeno više od 100 MHE, a od toga ih je 18 u zaštićenim područjima.

Male hidroelektrane koriste snagu vodotokova sa velikim padovima, tako što se reke ili potoci uvode u cevovod i sprovode do turbina. Ekološki aktivisti i stručnjaci ukazuju da to negativno utiče na čitav ekosistem, pošto se menja prirodni tok vode, pa ostaje vrlo malo vode da bi preživele biljke i životinje kojima je to prirodno stanište.

Očekuje se da zabrana izgradnje MHE u zaštićenim područjima bude definisana u okviru izmena Zakona o zaštiti prirode. Radna grupa je nacrt izmena tog akta sastavila još 2018. godine, od kada se čeka da on prođe kroz javne rasprave i da se o njemu izjasne resorna ministarstva.

Osim toga, među najvećim problemima sa kojima se građani suočavaju je prekomerno zagađen vazduh u 14 gradova i opština u Srbiji. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine, u većini ovih mesta prekoračene su granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10 ili PM 2,5, kao i prašine, dima i smoga.

Evropska agencija za životnu sredinu u svom izveštaju iz 2018. navodi da svake godine u Srbiji od posledica aerozagađenja prevremeno umre blizu 14.600 ljudi.

Kada je reč o vodi za piće, Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” zabeležio je 2019. godine da 50 vodovoda u gradskim naseljima ima neispravnu vodu za piće.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Požar u Novom Sadu, obustavljen saobraćaj (VIDEO)

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Published

on

By

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Prema prvim nezvaničnim informacijama, do požara je došlo usled detonacije plinske boce.

Za sada nema informacija o povređenima ili žrtvama.

izvor: https://direktno.rs/vesti/hronika/394357/novi-sad-pozar-hilandarska-.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sve zemlje u kojima moramo da plaćamo boravišnu taksu – negde je ona simbolična, a negde do 10 evra po danu

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu

Published

on

By

Kako se pandemija virusa korona SARS-CoV-2 nastavlja, sektor putovanja se bori sa oživi suočen sa ograničenjima i zatvaranjima, a to posebno važi za zemlje koje su se do 2020. najviše oslanjale na turizam.

Iako mnoga mesta odavno imaju ovakve takse, druge su se pak, na ovaj korak odlučile zbog velikih gubitaka u prethodne dve godine.

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu.

Crna Gora

U Crnoj Gori boravišna taksa iznosi jedan evro, a pod istim uslovima je plaćaju domaći i strani državljani. Deca do 12 godina starosti ne moraju da plaćaju taksu.

Ukoliko lica koja borave kod rođaka, prijatelja komšija ili drugih srodnika, koji te nekretnine (stanove, kuće, sobe, apartmane) ne koriste u komercijalne svrhe, odnosno ne obavljaju ugostiteljsku delatnost, nisu u obavezi da plate iznos boravišne takse, jer se u takvom smeštajnom objektu ne obavlja turistička i ugostiteljska delatnost.

EU uvodi turističku taksu

Do kraja 2022. godine građani koji nisu iz EU, uključujući putnike izvan Šengen zone, moraće da popune aplikaciju ETIAS i plate sedam evra da bi ušli u Uniju.

Iako će do prve polovine godine sistem funkcionisati probno, nakon grejs perioda, tačnije krajem godine plaćanje će postati obavezno.

Oni mlađi od 18 ili stariji od 70 godina neće morati da plaćaju taksu.

Austrija

U Austriji se plaća boravišna taksa koja se razlikuje u zavisnosti od pokrajine u kojoj se nalazite. U Beču ili Salcburgu plaća se dodatnih 3,02 odsto na hotelski račun po osobi.

Turistička taksa je poznata i kao “tourismusgesetz” i “barherbergungsbeiträge”.

Belgija

Turistička taksa u Belgiji se takođe primenjuje na smeštaj i obračunava se po broju noćenja. Naknada je ponekad uključena u cenu sobe u hotelu, ali neki odvajaju troškove i dodatno naplaćuju, tako da morate pažljivo proveriti račun.

Antverpen i Briž naplaćuju cenu po sobi. Cena u Briselu varira u zavisnosti od veličine i ocene hotela.

Taksa u proseku iznosi oko 7,5 evra.

Bugarska

Bugarska obračunava taksu po broju noćenja. Cena je niska i varira u zavisnosti od oblasti i klasifikacije hotela – do oko 1,5 evra.

Hrvatska

Hrvatska je povećala iznos boravišne takse 2019. godine. Međutim, povećana stopa se primenjuje samo tokom letnjeg špica sezona.

Posetioci plaćaju oko 10 kuna (1,33 evra) po osobi i po noćenju.

Češka

Taksa se plaća samo ako se posećuje glavni grad Prag. Ona iznosi nešto manje od jednog evra po osobi, obračunava se po broju noćenja, maksimalno do 60 noćenja. Porez se ne odnosi na decu mlađu od 18 godina.

Francuska

U Francuskoj se plaća tzv “taxe de séjour”. Dodaje se na vaš hotelski račun i varira u zavisnosti od toga u kom se gradu nalazite.

Cene se kreću od 0,20 do oko četiri evra po noćenju.

Nemačka

Nemačka ima ono što oni nazivaju “porezom na kulturu” (a kulturförderabgabe), kao i “porez na krevet” (a bettensteuer) u gradovima kao što su Frankfurt, Hamburg i Berlin.

Naknada iznosi oko 5 odsto od hotelskog računa.

Grčka

Turistička taksa u Grčkoj se zasniva na broju hotelskih zvezdica ili broju soba koje ste iznajmili. U proseku iznosi četiri evra po sobi.

Taksu je uvelo grčko Ministarstvo turizma kako bi pomoglo u smanjenju prezaduženosti zemlje.

Mađarska

Turističke takse u Mađarskoj važe samo u Budimpešti.

Putnici moraju da plate dodatnih četiri odsto po noćenju na osnovu cene svoje sobe.

Italija

Turističke takse u Italiji zavise od toga gde se nalazite. U Rimu variraju od tri do sedam evra po noćenju, u zavisnosti od vrste sobe. Neki manji gradovi naplaćuju i više.

 

Venecija bi uskoro mogla da počne da naplaćuje turistima boravak, tačnije od leta 2022. godine.
Italijanski list “La Stampa” izvestio je u avgustu da je predloženo nekoliko mera za kontrolu broja turista, kao što je sistem onlajn rezervacija. Kako se mora uložiti više napora da bi se se smanjio broj ljudi u ovom gradu, to uključuje najavljenu taksu za ulazak u grad. Predložena taksa bi varirala između tri i 10 evra u zavisnosti od sezone.

Holandija

Holandija ima kopnenu i vodnu turističku taksu.

U Amsterdamu to iznosi sedam odsto cene hotelske sobe i zove se toeristenbelasting.

Portugal

Niska boravišna taksa u Portugalu se plaća po noćenju i po osobi i primenjuje se samo na goste koji imaju 13 ili više godina. Iznosi oko dva evra i morate je platiti samo u prvih sedam dana boravka.

Slovenija

Boravišna taksa u Sloveniji varira u zavisnosti od lokacije i ocene hotela.

Nešto je veća u gradovima i odmarilištima, uključujući Ljubljanu i Bled – oko tri evra.

Španija

 Ako idete na Ibicu ili Majorku, moraćete da platite turističku taksu.

Održiva turistička taksa, koja se primenjuje na smeštaj na španskim Balearima takođe se primenjuje na svakog turistu koji ima 16 ili više godina.

Tokom sezone, taksa može dostići i do četiri evra po noćenju.

Švajcarska

Boravišna taksa u Švajcarskoj varira u zavisnosti od lokacije. Cena je po noći i osobi i iznosi oko 2,2 evra.

Ponude za smeštaj obično ne uključuju boravišnu taksu – ona je navedena kao poseban iznos, tako da je lakše pratiti.

I to se odnosi samo na boravak kraći od 40 dana.

SAD

Hotelski porez ili porez na smeštaj za putnike koji iznajmljuju smeštaj se naplaćuju u većini Sjedinjenih Američkih Država.

Naknade se primenjuju u hotelima, motelima i gostionicama. Najviša stopa se navodno plaća u Hjustonu gde porez iznosi 17 odsto vašeg hotelskog računa.

Tajland

Tajland navodno od aprila uvodi turističku taksu od 300 bahta (osam evra).

Načelnik Turističke uprave Taljanda rekao je Rojtersu da će deo naknade biti iskorišćen za “brigu o turistima” posebno za ona oboljenja koja ne pokriva zdravstveno osiguranje.

Takođe, drugi deo novca biće namenjen za dalji razvoj turističkih atrakcija, poput Velike palate u Bangkoku.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PSG podržava kandidaturu Zdravka Ponoša za predsednika Srbije

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

Published

on

By

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

PSG u saopštenju navodi da je predlog Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata opozicije sugerisan na sednici Političkog saveta te stranke, održanoj 23. decembra 2021. godine, kada je doneta i odluka da se o tome obaveste koalicioni partneri.

“Odgovoran pristup prilikom obavljanja javnih poslova, umerenost u javnom nastupu i dosledno odbijanje da svojim delovanjem doprinosi daljoj polarizaciji već preduboko podeljenog društva dovoljan su zalog za nadu i poverenje da bi upravo Zdravko Ponoš mogao da bude dostojan predsednik Republike Srbije”, naveo je PSG.

U saopštenju se dodaje da se od Ponoša očekuje da, ukoliko pobedi na izborima, “dužnost predsednika obavlja pošteno i u skladu sa Ustavom propisanom obavezom da bude simbol državnog jedinstva”.

(Beta, 01.23.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zapalilo se sanitetsko vozilo tokom transporta pacijenta, nema povređenih

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Published

on

By

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Ni pacijent ni medicinsko osoblje nisu povređeni, preneo je RTS.

Da nešto nije u redu sa vozilom najpre je primetio vozač saniteta, nekoliko kilometara na izlazu iz Prokuplja ka Nišu, kod sela Jugbogdanovac.

On je zaustavio vozilo, a zdravstveni radnici su evakuisali pacijenta.

Na lice mesta stiglo je odmah drugo sanitetsko vozilo kojim je pacijent bezbedno transportovan do Niša.

Vatra se brzo proširila i vozilo je potpuno izgorelo.

U prokupačkoj bolnici ističu da je najvažnije da se na vreme reagovalo i da nema povređenih, a istraga će pokazati uzrok nesreće.

FoNet

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/295826/Zapalilo-se-sanitetsko-vozilo-tokom-transporta-pacijenta-nema-povredjenih.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Njujork tajms o Linglongu u Zrenjaninu: Pakao na zemlji

“Uslovi rada u Srbiji opasni i jadni”

Published

on

By

Očajni uslovi za vijetnamske radnike koji grade fabriku vrednu 900 miliona dolara pokazuju ponor između obećenih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu“, piše Njujork Tajms o fabrici Linglong u Zrenjaninu.

Novinar Njujork Tajmsa uverio se u ono što mediji (oni koji smeju) pišu već mesecima o neljudskim uslovima u kojima rade radnici Linglonga u Zrenjaninu. Bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, oni se bore da zarade nešto novca kako bi se vratili u svoju domovinu.

Jedan od radnika, koji je zbog odmazde poslodavaca želeo da ostane anoniman, rekao je za Njujork Tajms da je on samo želeo da ode na Zapad da bi promenio svoj život. Promenu je i doživeo, ali nažalost samo na gore.

„Ispostavilo se da je posao u Srbiji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, gde radi u fabrici guma u Zrenjaninu postao simbol ponora između obećanih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu. Iako je proglašena kao najveća kineska investicija u Evropi, fabrika Linglong vredna 900 miliona dolara, sada je magnet za kritiku vlade Srbije koju protivnici optužuju za potčinjavanje Kini. Radnici kažu da su standardni problemi poput trgovine ljudima, da su uslovi nalik zatvoru i da se zloupotrebljava životna sredina“, piše u ovom listu.

Bivši radnik iz Vijetnama opisao je uslove rada u Srbiji kao „opasne i jadne“ i podvukao da je bio smešten u oronuloj kolibi prepunoj drugih radnika, te da su ga maltretirali kineski nadzornici.

Njujork Tajms piše da je pitanje životne sredine zadalo „ozbiljnu glavobolju“ Vučiću, koji je pretrpeo kritike Evropskog parlamenta zbog svojih odluka ali i koji se svake nedelje suočava za protestima širom zemlje.

„Kineske investicije uključuju čeličanu u blizini glavnog grada Srbije, rudnik u Boru, a sve je to podstaklo bes naroda. Iako se u provladinim medijima hvale kineske investicije, kod brojnih građana Srbije ovakve investicije predstavljaju sinonim za degradaciju životne sredine. Radnici su bili uplašeni da će im oduzeti pasoše i staviti ih u ‘moderno ropstvo’“, piše poznati list.

Jedan od radnika koji je preko 15 godina radio za različiti kineske kompanije u Koreji, Kuvajtu i Tajvanu, rekao je da nikada nije izdržao tako loše uslove kao na gradilištu Linglonga u Srbiji.

„Ovo je kao pakao na zemlji“, podvukao je radnik koji je dodao da su se uslovi nešto poboljšali poslednjih nedelja.

Mnogi radnici sada žive u dvospratnom betonskom bloku ograđenom metalnom ogradom, a nadgleda ih obezbeđenje iz Srbije. Jedan vijetnamski radnik, koji je isto želeo da ostane anoniman, kazao je da deli malu sobu sa još sedmoro drugih kolega, te da je njihova kuhinja puna pacova. Iako je plata od 900 dolara veća od one koju mogu da zarade u Vijetnamu, često je isplaćivana sa zakašnjenjem i u nešto manjem iznosu ukoliko je radnik bio bolestan, slobodan ili jednostavno bilo loše vreme“, piše Njujork Tajms.

(Nova.rs, foto: VOICE)

izvor: https://www.autonomija.info/njujork-tajms-o-linglongu-zrenjaninu-ovo-je-pakao-na-zemlji.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kada je dete zavisnik od interneta? U Srbiji na lečenju i deca od 12 godina, a ponekad i – cele porodice

Zavisnost dece od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji.

Published

on

By

Zavisnost od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji. Dok naši stručnjaci upozoravaju na opasnost od prekomernog provođenja vremena u onlajn prostoru, zdravstvene službe u Kini ustanovile su da je šest sati neprekidnog korišćenja interneta granica posle koje neko može biti klasifikovan kao zavisnik i upućen na lečenje. 

Umesto sa vršnjacima, sve je češća slika dece koja svoje slobodno vreme provode na mobilnim telefonima, a neretko to rade i u školi. Pravi problem nastaje kada vannastavna aktivnost te vrste postane ozbiljna zavisnost.  

Psiholog Marina Nadejin Simić kaže da se roditelji vrlo teško suočavaju sa tim problemom.

“Zaista je teško razlikovati da li su to, kako oni kažu, savremene generacije koje spavaju sa mobilnim telefonom pored sebe i u 2,3,4 ujutru odgovaraju na poruke ili je reč o zavisnosti”, navela je ona za Euronews Srbija.

Zavisnost od interneta i onlajn igrica zahteva neku vrstu terapije. U Srbiji postoje ustanove koje se time bave, a jedna od njih je i Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti dr Ivica Mladenović pojašnjava da oni leče decu i mlade od 12 do 18 godina u posebnom programu. Dodaje da je kod mladih starijjih od 18 godina taj problem veoma rasprostranjen i da je to bolest budućnosti.

Internet obezbedio zavisnost za sve uzraste

“Izuzetno je veliki procenat zavisnosti od interneta. Kod najmlađe dece to je zavisnost od video igara. Kako deca rastu, to je zavisnost od video igara, od društvenih mreža – tviter, fejsbuk, tik-tok. Kasnije sa rastom je to zavisnost od pornografije preko interneta i od kupovine preko interneta”, pojašnjava mladenović.

Upozorava da se kod starijih od 20 godina sve češće javlja zavisnost od online kockanja, te da je internet obezbedio za svakog od 7 do 77 godina po nešto da postane zavistan.

Programsko lečenje na Klinici traje tri meseca, a kod složenijih slučajeva i dve godine.

“Uzrast 16 do 18 godina su problematični, jer su debelo zapušteni. To je završna faza kada neko napušta školu. Mi to ne možemo da rešimo za par dana i onda se to rešava porodičnom terapijom, jer su roditelji dobrim delom zaslužni zato što su deca postala zavisna. Onda moramo celu porodicu da lečimo da bismo eliminisali problem”, pojasnio je Mladenović.

Psiholog Marina Nadejin Simić dodaje da roditelji teško prihvataju činjenicu da su deca zavisna od interneta.

“Radimo na tome da se i roditelji motivišu, da pomognu deci uz stručnu pomoć, da im se objasni da je reč o određenom problemu koji potiče iz realnog života i da sve što se dešava u virtuelnom svetu je beg od realnog”, navela je ona.

A beg od nove realnosti mladi su pronašli upravo na internetu, jer je prošlogodišnje Istraživanje Centra za sigurniji internet u Srbiji pokazalo da čak 77 odsto mladih smatra da im je onlajn svet pomogao da lakše prebrode pandemiju u karantinu, dok njih 73 odsto navodi da im jednu od bitnijih uloga u životu igra internet.

Roditelji moraju deci dati primer

Vladimir Radunović iz Diplo Fondacije kaže da je internet omogućio da lakše preživimo situacije kao što je epidemija virusa korona, kao društvo i ekonomski.

naveo da je problem što trpošimo vreme, posebno deca, na sadržaje koji nije kreativan. Statistike pokazuju da se u proseku na društvene mreže troši 2,5 sati.

“Dve i po sata ste na društvenim mrežama u proseku. Ima onih koji provode i više. Tamo imamo jedan našminkani rijaliti gde pratimo tuđe živote”, rekao je on za Euronews Srbija.

 Dodaje da je glavna greška što roditelji ostavljaju decu sa telefonom i ne shvataju da su na taj način decu ostavljaju ulici da ih vaspitava, jer je internet neka vrsta ulice.

“Nije neminomvno uskratiti vreme provedeno na internetu, jeste i to, ali je ključno pomoći deci da savladaju digitalni svet, da shvate šta to znači, da vide dobre i loše strane”, pojasnio je Radunović.

Pojašnjava da najvažniji dijalog i provođenje vremena sa decom, da zajedno prolaze kroz virtuelni svet i da deca tako nauče da se sačuvaju.

“Mi smo loš primer kao roditelji. Pogledajte koliko nas prekomerno koristi telefon i deca to vide. Uđite u restoran i videćete koliko roditelja drži telefon da dete gleda crtani dok jede”, ukazao je on.

Kako kaže važno je da roditelji daju primer deci i da provode sa njima vreme, čak i na internetu i da se on kvalitetno koristi.

“Važno je da roditelji šetaju sa decom kroz onlajn svet, ne samo zbog rizika, već zbog sistema vrednosti”, zaključio je Radunović.

EuroNews Serbia

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/34067/kada-je-dete-zavisnik-od-interneta-u-srbiji-na-lecenju-i-deca-od-12-godina-a-ponekad-i-cele-porodice/vest

Continue Reading

Trending