Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Disidenti iz Turske prepušteni na milost Srbiji

U prethodnih mesec dana međunarodne institucije su od Srbije tražile da se suzdrži od izručenja Turskoj u dva slučaja, dok je u jednom slučaju oformljena inicijativa za odbranu turskog političara i aktiviste

Published

on

Autorka: Iva Gajić

U prethodnih mesec dana međunarodne institucije su od Srbije tražile da se suzdrži od izručenja Turskoj u dva slučaja, dok je u jednom slučaju oformljena inicijativa za odbranu turskog političara i aktiviste.

Let do Beograda postao je rizik po život za tursku novinarku kurdskog porekla Nadin Čapan. Ona je po sletanju na lokalni aerodrom 29. maja pritvorena i, da nije bilo brze reakcije aktivista za ljudska prava u Srbiji, bila bi izručena Turskoj.

Ta država je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.

Pravni zastupnik Nadin Čapan u Srbiji, Nikola Kovačević, za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio je da je ona bila u pritvoru na aerodromu 24 sata, iako je tražila pravnika, govorila na engleskom, naglasila da ne sme da bude vraćena i da će tražiti azil. Sve je to, kako je naveo, ignorisano dok Evropski sud za ljudska prava nije naredio Srbiji da ne izruči novinarku Čapan.

“To je osoba koja je bez ikakve sumnje izbeglica, po automatizmu, bez pravnog zastupnika, bez ikakve zakonom utvrđene procedure, dobila odluku o odbijanju ulaska, i koja je zatvorena na kraju gejtova (deo aerodroma pred samo ukrcavanje na let), na način na koji se u praksi Evropskog suda za ljudska prava kaže da je arbitraran”, objasnio je Kovačević.

Nadin Čapan je po sletanju na aerodrom u Beogradu pritvorena i, da nije bilo brze reakcije aktivista za ljudska prava u Srbiji, bila bi izručena Turskoj (na fotografiji aerodrom u Beogradu)
Nadin Čapan je po sletanju na aerodrom u Beogradu pritvorena i, da nije bilo brze reakcije aktivista za ljudska prava u Srbiji, bila bi izručena Turskoj (na fotografiji aerodrom u Beogradu)

Pre nego što je stigla privremena mera Evropskog suda za ljudska prava, Nadin Čapan je trebalo da bude prinudno poslata najpre u Dubai, a potom u Irak, pa u Tursku

U Iraku je, ističe Kovačević, Čapan prethodno bila zatočena i zlostavljana od strane kurdskih vlasti autonomne pokrajine u gradu Erbil, a u Turskoj joj preti progon po dva osnova.

“Jedan je što se bavila svojim novinarskim poslom, pa je osuđena za takozvano širenje terorističke propagande. A drugi osnov je da je, naravno, bila član terorističke organizacije, što je krivična kvalifikacija koju turske vlasti koriste u odnosu na svakoga ko se po njima ne slaže sa tim nekim stavom vladajućih struktura”, objašnjava Kovačević.

Ipak, Nadin Čapan je puštena 15 minuta pred ukrcavanje na let. Ona je trenutno na slobodi u Srbiji i više se ne razmatra njeno izručenje, objasnio je Kovačević.

Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista.

Srbija već ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz UN da se uzdrže od ekstradicija. Takav slučaj se desio 2017. sa Kurdom Dževdetom Ajazom, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Izručenja državljana Turske neizvesna

Još jedan slučaj o kojem su izvestili lokalni mediji u Srbiji je turski aktivista i političar Ečevit Piroglu. On se nalazi u procesu izručenja matičnoj državi od strane Srbije. Zaključno saslušanje pred ekstradiciju zakazano je za 3. jun, kada će se odlučiti da li će Piroglu biti izručen Turskoj ili ne.

Piroglu je nekadašnji predvodnik Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), nekadašnji direktor Asocijacije za ljudska prava (İnsan Hakları Derneği, İHD) i nekadašnji direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.

U cilju sprečavanja ekstradicije, oformljena je i Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua. U pitanju je međunarodna inicijativa, čiji je ogranak u Srbiji formiran pre nekoliko meseci, kada je objavljena informacija da je Ečevit Piroglu u pritvoru.

Kako su za RSE naveli iz ove Inicijative, postoji više problematičnih delova u optužnici protiv Ečevita Piroglua.

“Prvi i osnovni problem je to što je optužnica poslata iz Turske. Ta optužnica nije prevedena na srpski jezik kako treba, tako da tekst nije razumljiv, što je jedna od tih procesnih stvari na koje mi ukazujemo, koja je potpuno kriminalna i zbog koje čitav ovaj slučaj mora da krene ispočetka, jer jednostavno takve stvari ne mogu da budu deo nekog pravnog procesa”, kažu iz Inicijative.

Ečevit Piroglu je optužen za dve stvari: sa jedne strane za pljačku, a sa druge strane za pripadnost terorističkim organizacijama.

“Ta pljačka, opis celog tog događaja nije jasan iz te optužnice zato što ona nije napisana kako treba, ali imena koja se tu pominju, mi smo uspeli da dobijemo iz Turske dokaze da ti ljudi nisu involvirani, da su svedočili i da nemaju veze sa celom stvari”, kažu iz Inicijative za slobodu Ečevita Piroglua.

Oni podvlače da se okrivljenom stavlja na teret i da je član više različitih, ideološki suprotstavljenih organizacija.

“Za ovog čoveka se tvrdi da je on istovremeno član i PKK (Radnička partija Kurdistana) i još jedne komunističke organizacije u Turskoj koja ima potpuno različitu ideologiju od PKK, i on ne može da bude član obe organizacije”, objašnjavaju.

Kako je rečeno za RSE, Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua je u intenzivnim kontaktima i komunikaciji sa svim relevantnim međunarodnim institucijama, i očekuju njihovu reakciju.

“Ono što je pravilo koje vidimo tokom čitavog procesa, to je potpuno ignorisanje svih tih zahteva koji se vrlo stručno advokatski prezentuju pred sud, u kome se ukazuje na taj niz kršenja elemenata koji postoje, i činjenica je da se ne daje nikakvo obrazloženje za to”, ističu iz Inicijative.

Oni dodaju da je rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Ečevita Piroglua doneto uz povrede lokalnih zakona, međunarodnih sporazuma i konvencija o zaštiti ljudskih prava, čiji je Srbija potpisnik.

U Inicijativi takođe naglašavaju da sud u Srbiji nije ocenio individualne okolnosti okrivljenog koje utiču na procenu rizika od zlostavljanja, mučenja i drugih nehumanih postupanja, ako bi bio izručen Turskoj.

Prema poslednje dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije. U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.

Međutim, Ministarstvo pravde, kao i ambasada Turske u Srbiji nisu odgovorili na upit RSE o novim slučajevima.

Reakcija i iz UN

Zbog jednog od njih je krajem maja reagovao i Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija. Ta institucija je od Srbije tražila da se uzdrži od izručenja državljanina Turske, dok traje razmatranje njegovog slučaja pred tim telom.

Odluku Komiteta je objavio nevladin Beogradski centar za ljudska prava 27. maja, koji zastupa turskog državljanina, čiji identitet se krije iz bezbednosnih razloga.

Advokat koji zastupa državljanina Turske u postupku ekstradicije Marko Štambuk rekao je za RSE da je odluka upućena Srbiji od strane Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija. Takođe je i Beogradski centar za ljudska prava tu odluku i privremenu meru preveo, overio od strane sudskog tumača i dostavio 27. maja Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, Ministarstvu pravde, Kancelariji za azil i Komisiji za azil.

Odgovora još uvek nema, a Marko Štambuk naglašava da je Komitet postavio određene rokove državi da odgovori na pritužbu kojom je pokrenut postupak i kojom je zatraženo izricanje privremene mere.

“Država ne mora da se oglasi pre toga. Da li će poštovati privremenu meru, videćemo na osnovu postupanja nadležnih organa u postupku ekstradicije, jer ukoliko ga izruče pre okončanja postupka pred Komitetom koji može da potraje, znači da privremena mera nije ispoštovana”, objašnjava Štambuk.

Zbog slučaja jednod od turskih državljana kojem preti izručenje reagovao je i UN Komitet protiv torture (sedište UN u Njujorku)
Zbog slučaja jednod od turskih državljana kojem preti izručenje reagovao je i UN Komitet protiv torture (sedište UN u Njujorku)

Sledeće ročište za postupak ekstradicije pred Apelacionom sudom u ovom slučaju zakazano je za 20. jun.

Pored postupka ekstradicije, trenutno je u toku i postupak azila, koji je ovaj državljanin Turske, zatražio kada je stigao u Srbiju, 1. juna 2021. godine, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, kao i od političkog progona.

Kako je za RSE naglasio advokat Marko Štambuk, iako je reč o jednom od pripadnika pokreta Hizmet, njega Turska potražuje zbog krivičnog dela koji nema veze sa njegovim aktivnostima u okviru ovog neformalnog pokreta.

“U pitanju je pokret koji je osnovao Fetulah Gulen. Nakon neuspelog puča 2016. godine, Redžep Tajip Erdogan i turske vlasti označili su Gulena i njegov neformalni pokret kao glavne organizatore tog neuspelog puča. I od 2016. godine, a i nešto malo ranije, svi oni koji se dovode u vezu sa Fetulahom Gulenom, da li kao njegovi simpatizeri ili bliski saradnici, masovno se progone od strane turskih vlasti, i to ne samo u Turskoj, već i po celom svetu”, podseća Štambuk.

On dodaje da je upravo ovo razlog zbog kojeg je privremena mera Komiteta zatražena.

“Ono od čega je moj klijent strahovao je da će u slučaju izručenja on biti, baš zbog te svoje povezanosti, odnosno svog članstva u tom neformalnom pokretu, da će biti izložen nečovečnom mučenju i ponižavajućem postupanju”, istakao je Štambuk za RSE.

Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista (na fotografiji građani sa bilbordima protiv Fetulaha Gulena, u Novom Pazaru 2017. godine, pred posetu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana)
Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista (na fotografiji građani sa bilbordima protiv Fetulaha Gulena, u Novom Pazaru 2017. godine, pred posetu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana)

Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni organ u postupku za izručenje u ovom slučaju, je 17. maja 2022. godine doneo rešenje da su ispunjene pretpostavke za izručenje.

Aktivisti podsećaju i da Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Ranija praksa ekstradicije turskih državljana

Srbija je 25. decembra 2017. godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Kurda Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom da je Sud u Strazburu za ljudska prava ustvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini, bio izložen torturi.

Tadašnja srpska ministarka pravde Nela Kuborović potpisala je odluku o ekstradiciji uz objašnjenje da je zahtev iz Ujedinjenih nacija stigao kasno.

Iz UN-ovog komiteta demantovali su tvrdnje o kašnjenju.

Komitet protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija 2019. godine doneo je odluku kojom je Srbiju oglasio odgovornom zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Dževdet Ajaza.

Kako se navodi u saopštenju, odlukom UN-ovog komiteta je precizirano da je “izručenjem gospodina Ajaza Srbija povredila čl. 3 i čl. 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka”.

Ajaz u Turskoj odslužuje petnaestogodišnju kaznu zatvora.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-turska-izrucenje/31878749.html

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending