Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

DINKO GRUHONJIĆ: Nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili

“Ne vrijedi se tim budalama na zadatku pravdati pa prepuštam njima da me svrstaju, pošto su svakako kvalifikovani za izlijevanje srpstva u mozak”

Published

on

Dinko Gruhonjić je bosanskohercegovački i srbijanski novinar, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, glavni i odgovorni urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) i bivši predsjednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Vanja Šunjić, Prometej.ba: Ovih dana ste ponovo izloženi linču u srpskim tabloidnim, prorežimskim medijima, gdje Vas nazivaju antisrpskim subverzivnim elementom i domaćim pripadnikom lažne građanerske elite. Je li lakše biti srbofob ili autošovinista?

Dinko Gruhonjić: Ne vrijedi se tim budalama na zadatku pravdati pa prepuštam njima da me svrstaju, pošto su svakako kvalifikovani za izlijevanje srpstva u mozak. Uzaludno je postavljati pitanja ko je uopšte vlastan i gdje je stekao certifikat da određuje ko je veći a ko manji Srbin i koji su to kriterijumi za utvrđivanje „kvaliteta srpstva“. I šta, uopšte, znači „srpstvo“? Jesu li to gusle i kosovski mit ili je ovo društvo za sve ove vijekove ipak – sem nekrofilije – porodilo i neke druge vrijednosti, neke važne ličnosti, neke naučnike, prosvjetitelje, koji su ga – uprkos ogromnim otporima – ipak nekako dovukli do 21. vijeka.

A tek autošovinizam!? To je kvazinaučna budalaština epskih razmjera koju su smislili notorni tipovi poput bivšeg ubijeđenog marksiste, potom stipendiste Šoroš fondacije i aktuelnog profesora univerziteta, preobraćenog u velikog Srbina, Slobodana Antonića, koji sada mrzi i marksizam i Šoroša. Sve su to moralne kreature koje se savršeno uklapaju u onu da je takav „patriotizam“ posljednje utočište nitkova. Neki od njih su naprosto plaćenici, a neki su stvarno i iskreno ubijeđeni u sopstveno ludilo. Znate, nacionalizam je zarazniji od korone, kuge i kolere, i umije da kontaminira gotovo cijelo društvo, kao što je slučaj sa Srbijom već 30 i kusur godina. I ta zaraza onda traje, jer je u pitanju mentalno zagađenje, najopasnije od svih vrsta zagađenja, kojem ekolozi pridaju tako malo značaja. Skeptici bi rekli da traje već 200 godina. Nije to od juče, riječ je o procesima dugog trajanja, u kojima se uporno i sadomazohistički odbija svaka vrsta modernosti. Uporno se slavi smrt, a ljudski život vrijedi koliko jedan metak. Ili trzaj noža.

Sve je počelo Vašim pisanjem o filmu Dara iz Jasenovca, gdje ste se suprotstavili ideji da zločinci i kreatori genocida iz devedesetih snimaju film o žrtvama genocida iz Drugog svjetskog rata. Više se vlastita krivica ne relativizira samo događajima vezanim za posljednje ratove, nego se seže i u daleku prošlost. Zašto i je li to metafašizam?

Ja bih prije rekao da je to palanački, provincijalni, fašizam sa periferije. To, naravno, ne znači da je zbog toga manje opasan, u šta smo posljednji put imali priliku da se uvjerimo devedesetih godina prošloga vijeka. Pošto taj fašizam nije do kraja slomljen, on nastavlja živjeti kroz pokušaj transformacije iz „velike Srbije“ u „srpski svet“. Nema tu hepienda. Kao i svaki fašizam, i ovaj će se završiti potpunom autodestrukcijom. Kada kažem autodestrukcija, to ne mora značiti da će doći do nekakvog potpunog društvenog sloma. To bi čak bio i bolji scenario. Ali, prije sam sklon vjerovanju da će se ova pervertirana stvarnost kojoj sada svjedočimo nastaviti do unedogled. Jer, pakao nije na nebu nego na zemlji. A jedna od definicija pakla je da predstavlja beskonačno ponavljanje istoga.

Vlastita krivica se relativizuje sezanjem u prošlost jer su zločini iz devedesetih učinjeni na istoj fašističkoj platformi na kojoj su činjeni zločini u Drugoj svjetskom ratu, a čija je suština teorija krvi i tla. Potura se teza da neki narodi mogu biti samo žrtve a neki samo dželati, što je, naravno, teška laž. „Jedan narod, jedna krv, jedan vođa“, a tome treba dodati i „jednu sudbinu“ kao propovijed. Rehabilitovanjem četnika iz Drugog svjetskog rata Srbija se pripremala na rehabilitaciju Miloševićevih koljača iz jugoslovenskih ratova. Jezivo je gledati pokušaje da se na krvi nedužnih žrtava Jasenovca izgradi alibi za zločine iz devedesetih. Nažalost, oko toga postoji konsenzus političkih elita u Srbiji. I upravo zbog toga je na vlasti danas Vučić, kojem su put na vlast utrli oni koji su prihvatili da post festum postanu saučesnici u zločinima iz devedesetih, tako što su odbili da se suoče s njima i da kazne i zabrane njihove protagoniste. Jednostavno – u Beogradu su svjesno odbili mogućnost da zabiju glogov kolac u ideju „velike Srbije“. Umjesto toga, svi zajedno i dan-danas tetoše Republiku Srpsku, koja nije ništa drugo do nekakva postmoderna NDH, jer je iz iste vrste korijena zla iznikla. Etnički predznak je tu posve nevažan, jer zlo je univerzalno i uvijek isto, semper idem. To je zastrašujuće.

U novembru prošle godine na ulazu u Vašu zgradu ispisani su uvredljivi grafiti sa neonacističkim simbolima, nakon VOICE-ovog teksta pod naslovom Novi Sad – nacionalšovinistička palanka koja slavi genocid? u kojem si analizirao problematičan sadržaj grafita koji se pojavljuju u Novom Sadu. Jesu li počinioci ikada pronađeni i sankcionisani? Jeste li veći neprijatelj države kada progovorite o sprezi državnih zvaničnika i njihovoj ulozi u jačanju organizovanog kriminala, ili o nacionalizmu i ulozi Srbije u ratovima devedesetih?

Mislim da sam na meti različitih prijetnji već bezmalo četvrt vijeka, ali ovaj put su nam „došli na vrata“, doslovno, i tu su pisali grafite, koje je potom prvo vidjela naša kćerka, koja ima 14 godina. Počinioci, da ja znam, nisu pronađeni. Baš kao što doslovno nikada niko ko mi je prijetio nije pronađen. Jer, kako da ih pronađu, kad znaju ko su i gdje su? Hoću da kažem da upravo ta nekažnjivost predstavlja glavni dokaz da iza tih navodnih grupica nacionalističkih entuzijasta stoje ponekad državne a ponekad crkvene strukture, drugim riječima, strukture tajne policijske i vojne službe.

Što se drugog dijela pitanja tiče, pisati o sprezi državnih zvaničnika sa mafijom ili pisati o nacionalizmu i ulozi Srbije u ratovima iz devedesetih godina je podjednako opasno, pošto je suštinski riječ o istim temama. Ključ nesreće ovog društva leži u njegovoj devastaciji iz posljednje decenije 20. vijeka. Ta devastacija je podrazumijevala ubistvo Jugoslavije, organizovanje genocida, „etničkog čišćenja“, ratnih zločina, silovanja, miliona i miliona raseljenih, fizički i duševno obogaljenih ljudi čiji duhovi (ili koji kao duhovi) tumaraju ovim „regionom“. Devastacija je, međutim, podrazumijevala i ratnu pljačku nezamislivih razmjera, i to je bio organizovani kriminal, koji je organizovala – država. A ti ratni profiteri ne samo da nisu odgovarali za ratnu pljačku, već su ostali najugledniji članovi društva. Samim tim, nije im ni milo ni drago kada pišemo o njihovim vezama s mafijom (a oni su šefovi mafije), kao što im nije po volji ni kada uporno podsjećamo na devedesete, jer je među njima veoma mnogo direktnih učesnika i saučesnika u zločinima.

Neke od poruka bile su da ovo nije Vaš grad ni zemlja i da treba da odete iz Srbije. Čemu danas služi domovina koja je svedena na himnu i zastavu, a čemu nacionalizam i patriotizam? Zašto se ovi pojmovi kod nas temelje samo na kultur-rasizmu i krvturi, kako to kaže Ivan Čolović?

Srbija je država čija većina stanovnika ne zna čak ni riječi sopstvene himne, a siguran sam da dobar broj njih ne zna ni redoslijed boja na zastavi. I kada podižu ona grozna tri prsta pod kojima su činjeni nepojamni zločini, i kada pjevaju odvratne nacionalističke i koljačke pjesme, oni zapravo ne demonstriraju nikakav inat – iako im je to navodni argument – već poput problematične djece nastavljaju po svome. To je čist infantilizam, i to kao dijagnoza, koji je nažalost uzeo masovne razmjere. Sve ono čime su ih napajali akademici i ostale „elite“ – od Memoranduma SANU, koji ove godine „slavi“ 35 godina, pa do dana današnjeg – dalo je rezultate: Srbija se odavno masovno otcijepila od normalnosti. I pluta poput nekog otrovnog ostrva po okeanu. Sve je bazirano na binarnom kodu, na algoritmu „mi“ i „oni“. Čitav svijet se posmatra kroz te naočale. Mi smo posebni, i zato nam svi rade o glavi. Iz te vrste „arijevstva“ dolaze i kulturasizam i krvtura. Dok ljudi u Bosni treba da njeguju patriotizam prema svojoj jedinstvenoj, zajedničkoj državi koja je preživjela fašističke udare od desnih i lijevih komšija, dotle je sramota biti patriota u Srbiji na način na koji se u ovoj zemlji patriotizam većinski shvata – tako što se slave fašisti iz devedesetih.

Ali, nije Srbija ni prvi ni posljednji slučaj u ovoj našoj civilizaciji, tako je kroz istoriju prošla velika većina društava koja je odbila da se suoči sa magnum crimenom koji je počinjen u njihovo ime.

Jednom sam prisustvovao predavanju u Dubrovniku koje su pohađali studenti master studija iz ljudskih prava iz raznih evropskih krajeva. Naglašavam: studenti ljudskih prava, dakle ljudi koji su sami i valjda svjesno odabrali sopstveni master studij. Ti ljudi, koji bi trebalo da su senzibilisani za te teme, napali su predavača: Turkinja sa Kosova ga je izvrijeđala jer je spominjao genocid nad Jermenima iz 1915. godine, Jevrej iz Doboja ga je napao jer je spominjao masakre nad Palestincima, Španac ga je napao da bi odbranio Frankove zločine, a studentkinja iz Banjaluke ga je napala jer je govorio o genocidu u Srebrenici. Čitav život se bavim traženjem odgovora na pitanje zašto je nacionalizam toliko privlačan ljudima i zašto je nacija tako bitna identitetska odrednica, kada znamo da je riječ o devetnaestovjekovnom političkom konstruktu a ne o nekakvoj „datosti“. Očito, nacionalizam gađa ono iracionalno u čovjeku, a mi koji nacionalizam kritikujemo to radimo sa zdravorazumskih i racionalnih stanovišta. Mislim da zbog toga i ne uspijevamo da ga porazimo. Ostali smo bez mobilizatorske ideje, koja takođe može biti iracionalna ali mora u svojoj srži biti humana.

Zašto je na Balkanu koncept slobode sveden na sužavanje, crtanje granica i čišćenje od drugosti, kada i kako je počelo getoiziranje vlastitih naroda u identitete po pripadnosti?

Zato što su nacionalisti uništili Jugoslaviju. Pa su još poturili tezu da se Jugoslavija „raspala“ jer je bila „vještačka tvorevina“. To je isto kao kada kažu da su nam se ratovi „desili“. Ni raspad Jugoslavije niti ratovi nisu nikakve elementarne nepogode koje se „dešavaju“ ili se „raspadaju“ sami od sebe. I jedno i drugo su organizovali nacionalšovinisti i sve to je bilo dio njihovog krvoločnog plana koji im je, nažalost, zasad uspio.

Sve vrijeme postojanja druge Jugoslavije i Tito i svi vodeći jugoslovenski ideolozi bili su svjesni da je nacionalno pitanje ključ za opstanak zajedničke države. Unutar same Partije, od njenog formiranja pa preko AVNOJ-a, do svih ustavnih reformi federalne države, bili su svjesni smrtne opasnosti koja vreba od nacionalšovinista. Gledano sa današnjeg aspekta i sa iskustvom života u ovim banana-republikama, koje su tobož demokratske tvorevine, jasno je da je u toj jednoj Partiji bilo daleko više pluralizma nego što ga ima danas. O kompetencijama i da ne pričamo. Ovi što su danas predsjednici država u Jugi bi teško bili izabrani i za predsjednike kućnih savjeta, sem ako ne bi lažirali glasanje.

Dakle, nije getoiziranje nacija počelo samo od sebe, već su ga šovinisti planski proizvodili i vodili. Doduše, nije im to ni bio preveliki problem, jer ovdje kod nas ne možemo govoriti o politički dovršenim nacijama. U Bosni i Hercegovini, na primjer, ljudi slabo da su do prije nekih 70-80 godina i znali da postoje nekakvi Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Dijelili su se na pravoslavne, katolike i muhamedance, ili pogrdno – na vlahe, šokce i balije. Ovo što su nam nacionalisti zakuhali je zapravo jedan čist arhaizam. Kao što je pokojni Mirko Đorđević govorio za upokojenog „oca nacije“ Dobricu Ćosića: „On je najbolji srpski pisac na prelazu iz 20. u 19. vijek“. To je poenta tog ćosićevskog mahnitanja pod maksimom „zaostalost je naša prednost“. U skladu s tim, kako vidimo, nacionalisti neumorno rade na reprimitivizaciji sopstvenih „naroda“, na izmišljanju tradicije, jer su svjesni da se neprosvijećenim, neobrazovanim, kvazireligioznim, sujevjernim ljudima daleko lakše manipuliše. Baš kao što je i Ivica Dačić bio svjestan šta radi kada je onako svesrdno s mjesta ministra policije obezbjedio građanima Srbije bijelu šengensku listu. Zašto? Zato jer je znao da će takve pasoše prvi iskoristiti najobrazovaniji, najtalentovaniji i najsposobniji građani Srbije. Da pobjegnu glavom bez obzira. I da Dačić lakše i bezbrižnije vlada.

Partizani su na Drugom zasjedanju AVNOJ-a 1943. godine u Jajcu, među ostalima, donijeli i odluku da se u svakom našem gradu, selu, u svakoj našoj zabiti, ima sagraditi po dom kulture. Obrazložili su to jednostavno: da se naši ljudi odvrate od crkve i od kafane. Nacionalisti su uradili suprotno: spalili su domove kulture a prije toga od njih napravili mučilišta i stratišta: I potom sagradili crkvene „hramove“ i kladionice (pročitati monografiju „Iza sedam logora…“). Čini se da je Druga Jugoslavija bila emancipatorski incident na našim prostorima. Ako je tako, nacionalisti su nas vratili na fabrička podešavanja.

Ali, ja ne vjerujem u tu priču o nesreći kao nekakvom balkanskom usudu. Mislim da je riječ o još jednoj opakoj manipulaciji. Pa svaka stopa takozvane razvijene Evrope je natopljena sa daleko više krvi i nesreće nego li svaka stopa Balkana. Međutim, to se ovdje prima kao teza, kao sudbina, jer i to proističe iz nekakve nacionalističke potrebe da se bude drugačiji, ekskluzivan, jedinstven, pa makar i u nesreći. Ako su onakvi Evropljani uspjeli napraviti Evropsku uniju, nakon dva svjetska rata koje su zakuhali upravo Evropljani, nakon stogodišnjih ratova i međusobnih istrebljivanja, zašto mi nismo uspjeli održati Jugoslaviju. A sad bi tobož svako od nas da bude dio Evropske unije. Pa mogli smo to uraditi i prije 30 godina.

Kako ćemo pomiriti posvađanu kultura sjećanja? Hoće li naši narodi početi podizati spomenike vlastite krivnje? Ovdje ne mislim na Spomenik mira u Srebrenici, kojeg je podigao gradonačelnik i Općinsko vijeće, koji negiraju genocid.

Nećemo pomiriti kulturu sjećanja dok god ne osmislimo način, formulišemo ideju kako se politički suprostaviti nacionalističkoj koaliciji koja upravlja našim životima već duže od 30 godina. Oni sarađuju, nabacuju jedni drugima lopte na volej, a mi se – svako u svojoj državici – borimo protiv tih ala i aždaja kao jalova ostrvca otpora. Ponavljam, u tom smislu, krivi smo mi, jer ne možemo artikulisati političku ideju koja bi imala mobilizatorski potencijal. Možda smo ogrezli u sopstveni komfor, ko zna?

Dodatni problem u kulturi sjećanja jeste činjenica što su naši ratovi praktično proglašeni neriješenima i što nisu adekvatno kažnjeni oni iz Beograda koji su ih organizovali. Dok god se bude pričala ta priča „Ko nas, bre, zavadi“ ostaćemo u stanju vječitog zamrznutog konflikta. A nije nikakva tajna ko nas je zavadio, niti je tajna da je sve počelo iz Beograda i da je Beograd imao u svojim rukama cijelu JNA, koju smo svi plaćali decenijama da se baškari i naoružava, da bi potom po svima nama izbljuvala svoju poganu vatru.

Pogledajte Bosnu, kojoj se sada svi čude kako to da ne može profunkcionisati a toliko je para uloženo u nju. Ni Bosna ni „region“ ne mogu profunkcionisati niti gajiti zdravu „kulturu sjećanja“ dok god su živi, zdravi i vladajući nacionalšovinisti, koji su promovisali kulturu selektivnog sjećanja, koja je dominantna i danas, na kojoj odrastaju generacije i generacije mladih iz kojih onda izraste, na primjer, nekakav Draško Stanivuković, i još se predstavlja kao alternativa. Srce tog pakla smjestili su ciljano u Bosnu, koja je preživjela najveću tragediju u svojoj istoriji. Kako je moguće čuditi se da država ne funkcioniše ako znamo da je Srebrenica nakon rata pripala – Republici Srpskoj!? Teško je zamisliti krvaviji cinizam od toga. Današnja Bosna je, dakle, sagrađena na temeljima nekažnjenog genocida. Dok god je tako, neće biti nikakve budućnosti. Krajnje je vrijeme da „međunarodna zajednica“ počne s pranjem sopstvene griže savjesti u Bosni. Ni puno veće i „jače“ države od Bosne ne bi bile u stanju da se suoče sa ovim stepenom planske nacionalističke destrukcije.

Iza nas je još jedna godišnjica NATO bombardovanja Srbije i javni prostor bruji o žrtvama i nepravdi učinjenoj spram srpskog naroda, bez propitivanja uzroka. Hoće li se ikada građani i građanke Srbije odreći ratova koje je u, i za ime njih vodio Slobodan Milošević?

Sami od sebe neće, pod spoljnim pritiskom možda i hoće. Ko zna, možda dolazi vrijeme kada će takav pritisak veoma ojačati…

Nedavno je 212 uglednih srpskih intelektualaca među kojima su Bora Čorba, Matija Bećković i Emir Kustrurica uputilo apel državnim institucijama da se spriječi donošenje zakona o istospolnim zajednicama, jer bi, kako tvrde, bio neustavan i ugrozio bi pronatalitetnu politiku. Svi oni vrlo malo izlaze sa osudama seksualnog nasilja nad ženama, ili recimo, nikoga ne tangira činjenica da u Domu zdravlja u Mladenovcu, na 27.000 žena dolazi jedan do dva ginekologa. Kako nacionalizam, desnicu i crkvu maknuti od nataliteta, materice i vagine?

Tako što ćemo im izaći na crtu uvijek i svuda. Na apel tih tzv. intelektualaca, koje je kolega Dragan Bursać ispravnije nazvao „telektualcima“, mi smo ovdje odgovorili apelom hiljada ljudi za usvajanje tog zakona. I da se češće manemo tviterašenja i fejsbučenja, koji su imitacije aktivizma a u stvari nas guraju u još dublju pasivnost i apatiju. Formiraš balon na društvenoj mreži, okružiš se istomišljenicima i klimoglavcima, i stvoriš paralelnu stvarnost koja ne postoji, sem na „mreži“. Dakle, na njihov konketan napad – naša konkretna odbrana. U stvarnom životu, ne na društenim mrežama. Na primjer: napadate nezavisne novinare zbog toga što pišu? Nema problema, sad će umjesto tog jednog novinara o istoj temi o kojoj je on pisao pisati njih deset u deset različitih medija. A ne da novinari, poput ovih ovdje u Srbiji, protest izražavaju tako što se okupi njih 100 ispred zgrade vlade sa megafonom u ruci i novinarskim legitimacijama i tako „protestuju“!?

Na apel – apelom, na protest kojekakvih „hrišćanskih“ udruženja – protestom u znaku građanskih vrijednosti. A na njihovo proklamovanje „porodičnih vrijednosti“ čija je suština da se žena zadrži u ropskom položaju, odgovoriti konkretno – masovnim podizanjem srednjeg prsta na ulici, ispred sjedišta tih laičkih i religijskih institucija koje bi da nas drže zarobljene. Da prevedem: oni bi da gospodare vaginom, ali dobiće kurac kao gest.

A ispred svega toga, kao uslov svih uslova, na primjer da odgovore na test pitanje organizatori svih protesta u Srbiji: šta mislite o genocidu u Srebrenici? Jer, ne može se furati nekakav građanski aktivizam a sjediti i planirati za istim stolom sa kojekakvim oblicima života koji bi da povlađuju vladajućem „raspoloženju“ u Srbiji, to jest nacionalističkom ludilu. Jednom smo probali, kada smo rušili Miloševića, ići sa tim konceptom „ili mi ili on“ pa smo vidjeli dokle smo dogurali s tim pristupom: do Vučića!

Imam 50 godina i nakon svega čega sam se nagledao u posljednjih 30 i kusur godina, nemam više nikakvih iluzija, stvar je veoma jednostavna: s nacionalistima i šovinistima koji negiraju genocid zaista nemam o čemu razgovarati, a kamoli s njima planirati nekakav „otpor režimu“. Zašto? Da bi Vuk Jeremić opet puštao „Marš na Drinu“ u sjedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku? Da bi cijela ta „elita“, i politička i ova kofol građanska, ćutke gledala kako „srpski svet“ razvaljuje građansku Crnu Goru i pričala priče o „padu diktatora“, o „prelivanju talasa slobode“ iz Crne Gore u Srbiju, o slavljenju pokojnog Amfilohija Radovića, tog notornog šoviniste i zaštitnika ratnih zločinaca? Ili da bi iz Beograda potpisivala sporazume sa „ekološkom“ partijom URA iz Crne Gore, glavnim sekundantom velikosrpskog šenlučenja po Crnoj Gori? Izvinite, ali – fuckoff!

U idealnom svijetu, ljevica zastupa ljudske mase i radnike, a desnica kapital, konzervatizam i crkvu, međutim radnik na Balkanu nije socijalista, nego nacionalista, a ljevica egzistira samo u akademskom diskursu. Može li se pomjeriti ovaj poredak?

Ljevica je u velikoj i globalnoj krizi. Poredak se može pomjeriti, ali samo – ponavljam – idejom. Jedino ideje imaju mobilizatorsku moć, oko njih se ljudi okupljaju. A pošto je ljevica u krizi a neoliberalni model kapitalizma se iskompromitovao, jedini koji danas imaju moć da mobilišu su populisti, koji se začas pretvore u naciste i fašiste. Strah od povampirenja tih ideologija još je uvijek dovoljno snažan da ih zaustavi u pohodu na vlast. Ali, ne još zadugo.

Izjašnjavate se kao Jugosloven. Jesu li Jugosloveni i Jugoslovenke danas sporni ostatak prošlosti, ili drugačija vizija budućnosti? Može li jedinstveni (post)jugoslovenski prostor biti odgovor na sve postistine koje su uslijedile nakon raspada države i sve veći klasni i kulturni jaz, te jačanje fašizma?

Mislim da sam o tome već dosta toga ovdje rekao. Jugoslavija je bila država koja je funkcionisala, što znači da je bila moguća. Ako je bila moguća, moguća je i opet. Samo za početak treba da prestanemo da šapćemo kada izgovaramo riječ „Jugoslavija“. Jer nije Jugoslavija ono čega bismo se trebali stidjeti, već ove užasne (s)tvorevine u kojima sada živimo. Kao što sam rekao, na ofanzivu udruženih nacionalista, može se odgovoriti samo protuofanzivom udruženih Jugoslovena. A nije nas malo, naprotiv. Da li ćemo željeti da obnovimo Jugoslaviju ili ćemo granice srušiti kada svi zajedno budemo u Evropskoj uniji, to je potpuno nevažno. Uprkos tridesetogodišnjem upornom razaranju, zajednički jugoslovenski kulturni prostor je veoma živ, čak i među onim generacijama koje su rođene nakon ubistva Jugoslavije. A kultura je nukleus za buduće ideje, pitajte nacionaliste ako meni ne vjerujete.

Šta je za Vas Sedma republika?

Teško pitanje, svašta bi moglo biti. Ali, hajde ovako: Alan Ford i Novi talas iz osamdesetih godina, ja sam se formirao u to vrijeme. Ovo što živimo neodoljivo podsjeća na epizode Alan Forda. Možda je vrijeme i za Novi Novi Talas. Da muzika opet u sebi nosi ideju, a ne da bude samo – što bi naši klinci rekli – fun.

Vanja Šunjić (Prometej.ba, foto: Impulsportal.net)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Međunarodne organizacije odbacuju navode premijerke da finansiraju proteste u Srbiji

Više međunarodnih organizacija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) demantovalo da finansiraju ekološke i opozicione proteste u Srbiji, za šta ih je nedavno optužila premijerka Srbije.

Published

on

By

Više međunarodnih organizacija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) demantovalo da finansiraju ekološke i opozicione proteste u Srbiji, za šta ih je nedavno optužila premijerka Srbije.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Vestministerska fondacija za demokratiju (Westminster Foundation for Democracy), Britanski savet (British Council), Rivervoč (Riverwatch) i EuroNatur u odvojenim pisanim odgovorima navode da ne učestvuju u političkom životu Srbije, te da su njihove aktivnosti usmerene na ekonomski i demokratski razvoj zemlje.

Na konferenciji za medije 20. januara, na kojoj je saopštila da je Vlada prekinula saradnju sa međunarodnom rudarskom kompanijom Rio Tinto, premijerka Srbije je optužila desetak međunarodnih organizacija iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Austrije da finansiraju ekološke proteste u Srbiji, na kojima su građani tražili prekid saradnje sa Rio Tintom i zabranu iskopavanja litijuma u Srbiji.

Ona je u tom kontekstu navela Rokfeler fondaciju, USAID, Fond za otvoreno društvo, Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED), Vestminstersku fondaciju za demokratiju, Britanski savet, Rivervoč, Evronatur (Euronatur).

USAID: Sredstva američke vlade ne mogu se koristiti za podršku protestima

U srpskoj kancelariji Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) su za RSE naveli da odbacuju sve tvrdnje da USAID finansira proteste niti da učestvuje u osnivanju organizacija civilnog društva.

“Naši sporazumi o finansiranju eksplicitno navode da se sredstva američke vlade ne mogu koristiti za podršku bilo kakvim protestima ili političkim aktivnostima pojedinaca ili grupa”, kažu u ovoj američkoj agenciji koja je osnovana početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Podsećaju da USAID već dve decenije radi u partnerstvu sa Srbijom.

“Tokom tog perioda, sarađivali smo sa svakom Vladom Srbije kako bismo pomogli ekonomski i demokratski razvoj”, kažu u USAID-u.

Kako navode, sav rad Američke agencije za međunarodni razvoj u Srbiji je usmeren ka jačanju zemlje i podršci njenim naporima u procesu pridruženja Evropskoj uniji (EU), kao i sprovođenju reformi koje će poboljšati život građana.

“Svako sugerisanje da je po sredi nešto suprotno smatramo apsurdnim”, kažu u USAID-u.

Američka agnecija za međunarodni razvoj navodi da je od 2001. godine do danas uložila oko 140 miliona dolara u aktivnosti namenjene civilnom društvu i medijima u Srbiji, dok je više od 400 miliona dolara potrošeno na podršku inicijativama namenjenim boljem funkcionisanju državne uprave.

Takođe navode da je veliki deo sredstava utrošen na približavanje civilnog društva i državnih organa kako bi se poboljšala koordinacija između građana i njihovih izabranih predstavnika.

“USAID sa ponosom podržava organizacije civilnog društva u Srbiji i širom sveta koje nastoje da podignu nivo svesti i transparentnosti o pitanjima koja su važna za lokalne zajednice, kao što je zaštita životne sredine”, kažu za RSE.

U svom obraćanju 20. januara, premijerka Srbije je kao primer delovanja međunarodnih organizacija navela da je USAID podržao lokalna ekološka udruženja u inicijativi Odbranimo planinu Babu, što je, kako je dodala Brnabić, usporila projekat izgradnje autoputa Moravski koridor.

Meštani nekoliko sela u okolini planine Babe u centralnoj Srbiji negoduju zbog otvaranja kamenoloma, koji, kako tvrde, ugrožava životnu sredinu kao i bezbednost meštana okolnih sela.

S druge strane, predstavnici Vlade kažu da je eksploatacija krečnjaka neophodna za izgradnju autoputa koji treba da spoji centralni deo Srbije sa zapadnim.

U odgovoru za RSE iz USAID-a kažu da jesu odobrili “bespovratna sredstva malog iznosa” lokalnom udruženju Pridruži se s ciljem da podrže njihovu inicijativu Odbranimo planinu Babu.

Dodaju i da je finansiranje trajalo od aprila do kraja oktobra 2021. godine, te da su sredstva bila namenjena za unapređenje učešća građana u kreiranju lokalnih politika koje se odnose na zaštitu životne sredine.

“Konkretnije, bespovratna sredstva su bila namenjena informisanju javnosti o važnosti zaštite životne sredine i efektima koje izgradnja i kamenolom mogu imati kako na životnu sredinu tako i na okolna naselja, kao i saradnji sa lokalnim vlastima na iznalaženju obostrano prihvatljivog rešenja”, kažu u USAID-u.

U USAID-u podvlače da se podrška ovoj inicijativi završila 31. oktobra, a da je peticija ovog udruženja objavljena 24. novembra 2021. u trenutku kada više nisu primali podršku USAID-a.

WFD: Lažne tvrfnje o finansiranju protesta

Vestministeska fondacija za demokratiju saopštila je da su lažne tvrdnje čelnice Vlade Srbije da je ta fondacija finansirala ekološke ili političke proteste. Kako kažu, ove tvrdnje “ne odražavaju naše partnerstvo sa srpskim institucijama i posao koji radimo dugi niz godina”.

“U Srbiji smo radili od početka njene demokratske tranzicije i sarađivali smo sa Vladom, ministarstvima, Skupštinom Srbije i više političkih partija iz svih spektra, kako vlasti tako i opozicije. Naš rad sa različitim zainteresovanim stranama je uvek bio transparentan i imao je za cilj podršku reformi, demokratskom razvoju i dobrom upravljanju”, navodi se u odgovoru WFD-a.

Nisu odgovorili na pitanje RSE koliko je WFD do danas uložio sredstava u vladine i nevladine projekte u Srbiji.

Vestministerska fondacija za demokratiju je javno telo Ujedinjenog Kraljevstva, koje se finansira iz Kancelarije za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj (FCDO). Kako se navodi na zvaničnom sajtu, fondacija je osnovana 1992. godine, s ciljem jačanja demokratije i otvorenih društava širom sveta.

Rivervoč dao 100.000 evra za borbu protiv mini hidroelektrana

Ulrih Ajhelman (Ulrich Eichelmann) iz austrijske nevladine organizacije Rivervoč je za RSE prokomentarisao izjavu Ane Brnabić rečima da je postalo „gotovo normalna taktika da se za sopstvene greške okrivi neko drugi“, te da to nije slučaj samo u Srbiji.

„Danas, u vremenima lažnih vesti i talasa teorija zavere, deluje gotovo normalno da se tako nešto pojavi. Međutim, da tako nešto iznese premijerka je pomalo i novi spin“, kaže Ajhelman u pisanom odgovoru.

Rivervoč, prema njegovim rečima, radi naBalkanu poslednjih 11 godina, zajedno sa partnerima iz organizacije EvroNatur. Kako kaže, u okviru kampanje Save the Blue Heart of Europe (Sačuvajmo plavo srce Evrope), izdvojeno je ukupno oko 100.000 evra za nevladine organizacije u Srbiji koje se bore protiv projekata izgradnje mini hidroelektrana.

“Ova sredstva usmerena su za akcije protiv brana na Staroj planini i kraljevačkom kraju. Obe oblasti su bile i ugrožene sa po oko 50 hidroenergetskih projekata”, navodi Ajhelman.

On dodaje da Rivervoč nije osnovao nijednu nevladinu organizaciju u Srbiji, te da podržavaju one koje već postoje.

U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina održan niz protesta protiv izgradnje malih hidroelektrana. Prema mišljenju stručnjaka i ekoloških aktivista, ovi projekti imaju negativan uticaj na prirodu i životnu sredinu, dok istovremeno imaju neznatan benefit na društvo.

Većina malih hidroelektrane koje su izgrađene u Srbiji ili koje se tek grade su derivacionog tipa (grade se u brdsko-planinskim predelima, kod vodotokâ sa velikim padovima, prim. aut.) i to u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode.

EuroNatur: Brnabić zanemaruje snažan ekološki pokret u Srbiji

Oglasila se i nevladina organizacija iz Nemačke EuroNatur. Gabrijel Švaderer (Gabriel Schwaderer), izvršni direktor ove organizacije, ocenjuje u pisanom odgovoru za RSE da su izjave srpske premijerke “veoma iritantne”, jer ona očigledno zanemaruje snažan ekološki pokret u Srbiji.

“Premijerka Brnabić koristi narativ da u Srbiji ne postoji ekološki pokret, već da svu opoziciju vode organizacije iz inostranstva. Snažno se protivimo ovom narativu”, navodi Švaderer.

Prema njegovom mišljenju, taj stav nosilaca vlasti u Srbiji podseća na slične pristupe iz Rusije i Mađarske.

Švaderer kaže da EuroNatur podržava nevladine organizacije u Srbiji u oblasti borbe protiv izgradnje mini hidroelektrana, te u zaštiti ptica i očuvanju močvara.

Dodaje da je EuroNatur u poslednjih deset godina izdvojio oko 50.000 evra u oblasti zaštite ptica i močvara na godišnjem nivou, dok su u oblasti hidroenergetike u protekloj deceniji finansijski podržali nevladine organizacije u Srbiji sa ukupno 30.000 evra.

“Nijednu od organizacija koje podržavamo nije osnovao EuroNatur, ali mi podržavamo naše partnere u ispunjavanju njihove misije”, Gabrijel Švaderer.
Organizacija EuroNatur je osnovana 1987. godine u nemačkom gradu Radofcelu. Od osnivaja se bavi očuvanjem evropske prirodne baštine.

Britanski savet: Mi smo apolitična organizacija

Na listi organizacija koje, prema tvrdnjama Ane Brnabić, finansiraju proteste u Srbiji našao se i Britanski savet.

U ovom telu, koje je ranih 1930-ih osnovala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, kažu za RSE da Britanski savet gradi veze, razumevanje i poverenje između ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim zemljama kroz umetnost i kulturu, obrazovanje i engleski jezik.

„Mi smo apolitična organizacija fokusirana na odnose u kulturi. Radimo sa nizom partnera, uključujući britansku vladu, organizacije civilnog društva i brojne donatore“, navodi se u odgovoru Saveta.

Podsećaju i da u Srbiji rade od 1940. godine, pomažući mladim ljudima da steknu veštine, samopouzdanje i kontakte koji su im potrebni da ostvare svoj potencijal.

U Britanskom savetu podsećaju da su do sada imali niz projekata za osnaživanje obrazovnog sistema, nauke i kulture u društvu, među kojima su programi Škole 21. veka i Nove tehnologije u obrazovanju, kao i više izložbi savremenih britanskih umetnika.

Britanski savet: Mi smo apolitična organizacija fokusirana na odnose u kulturi
Britanski savet: Mi smo apolitična organizacija fokusirana na odnose u kulturi

U Britanskom savetu nisu odgovorili za RSE na pitanje koliko su do danas uložili sredstava u vladine i nevladine projekte u Srbiji.

RSE je kontaktirao i ostale organizacije koje je pomenula premijerka Srbije, ali do zaključenja teksta odgovor od njih nije stigao.

Šta je rekla premijerka?

Ana Brnabić je na konferenciji za medije 20. januara je rekla da nema reči „kojima bih opisala licemerje stranaca koji finansiraju ove organizacije i proteste“.

„Finansijeri protesta napadaju kompanije iz tih zemalja, a mi valjda treba da ih branimo i politički slabimo. To je licemerno i tu poruku sam prenela i ambasadorima nekoliko zemalja sa kojima sam razgovarala“, rekla je tada Brnabić.

Ona je rekla da to pokazuje da neki finansiraju proteste kako bi se “slomila kičma” predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali da istovremeno znaju “da je Vučić dovoljno posvećen i dovoljno ozbiljan da će te projekte izgurati ukoliko misli da su u najboljem interesu Republike Srbije”.

“Pa ćete onda dobiti i jedno i drugo: i da se oslabi Vučić, a i da vaša kompanija ostane i tu radi”, rekla je Brnabić na konferenciji za medije na kojoj je saopštila da Vlada Srbije prekida saradnju sa britansko-australijskom rudarskom kompanijom Rio Tinto.

Brnabić: Neki finansiraju proteste kako bi se “slomila kičma” predsedniku Srbije (20. januar 2022.)
Brnabić: Neki finansiraju proteste kako bi se “slomila kičma” predsedniku Srbije (20. januar 2022.)

Ta kompanija je vodila projekat Jadar za eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji.

Ekološke organizacije podržane građanima koji se protive eksploataciji litijuma u Srbiji su od novembra 2021. u protestima i blokadama saobraćaja širom zemlje zahtevajući od Vlade da se ukine uredba o prostornom planu koji predviđa sprovođenje rudarskog projekta Jadar i objavljivanje dokumenata potpisanih sa Rio Tintom.

Odgovor SAD, Velike Britanije i Nemačke

Dan nakon što je predsednica Vlade Srbije iznela ove optužbe, reagovale su ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke. Te države su u zajedničkom saopštenju negirale da finansiraju ekološke ili političke proteste u Srbiji.

“Bezrezervno odbacujemo sugestije da naše države, ili organizacije preko kojih obezbeđujemo tehničku pomoć i podršku, finansiraju ili usmeravaju akcije protiv Vlade Srbije ili bilo koje politike koju ona sprovodi, što uključuje i finansiranje protesta”, navodi se u zajedničkoj izjavi nemačke, britanske i američke ambasade u Srbiji.

Tri države ocenile su da se radi o štetnoj i teško razumljivoj optužbi, posebno, kako su navele, kada je reč o organizacijama koje godinama podržavaju Vladu Srbije i Skupštinu i sa njima rade na reformama i razvoju demokratskih institucija.

autor: Dušan Komarčević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-medjunarodne-organizacije-finansiranje-protesti/31672876.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Eskobar i Lajčak u diplomatskoj ofanzivi: Direktne poruke uoči razgovora sa predstavnicima Beograda i Prištine

Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak od 30. januara do 4. februara borave u Briselu, Prištini i Beogradu i da će pokušati da ohrabre lidere Kosova i Srbije da normalizuju odnose upravo kroz dijalog.

Published

on

By

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar uskoro će intenzivirati aktivnosti na “oživljavanju dijaloga”. Zanimljivo je to što je dolazak dvojice diplomata u region, odnosno u Prištinu i Beograd kako bi pogurali dijalog koji se odigrava pod pokroviteljstvom Evropske unije, najavio Stejt Department. 

U toj najavi se kaže da Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak od 30. januara do 4. februara borave u Briselu, Prištini i Beogradu i da će pokušati da ohrabre lidere Kosova i Srbije da normalizuju odnose upravo kroz dijalog.  

Potom je Miroslav Lajčak napisao da se raduje dolasku u region, i da je sigurno da će jedna od centralnih tema biti i glasanje Srba sa Kosova i Metohije na predstojećim izborima u Srbiji.

O tome Tanjug javlja da je ideja Miroslava Lajčaka da se o organizaciji glasanja Srba na KiM razgovara i po mogućstvu dogovori pre izbora predviđenih za početak aprila.  

Šta o tome misli Srbija? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da je ubeđen da će Srbi sa Kosova glasati 3. aprila i to na teritoriji celog Kosova i Metohije, a ne samo na Severu.

Direktnije poruke Gabrijela Eskobara

Američki posrednik Eskobar bio je mnogo jasniji u porukama od Miroslava Lajčaka. On je u intervjuu listu Reporteri rekao da status kvo nije dobar za Kosovo i da je cilj da se na kraju postigne sveobuhvatni sporazum na čijem kraju bi bilo međusobno priznanje.  

On je uputio i nekoliko poruka kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju. Rekao je da se Kosovo obavezalo da će formirati Zajednicu srpskih opština i da ta zajednica ne zadire u suverenitet Kosova. Pozvao je vladu Aljbina Kurtija da sprovede odluku suda iz 2016. i 24 hektara zemlje upiše u vlasništvo manastira Visoki Dečani.  

U vezi sa izborima, rekao je da je važno da Srbi glasaju na tim izborima 3. aprila i da to glasanje ne utiče na suverenitet Kosova.  

 

U priprema za ovaj dolazak, Lajčak je već razgovarao sa glavnim kosovskim pregovaračem Besnikom Besljimijem. Rekao je da je razgovor bio posvećen pripremi nastavka dijaloga.  

Dijalog je poslednji put završen još u julu prošle godine, još nema naznaka novog sastanka Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića.

Od kada je glasanje Srba sa Kosova i Metohije predmet debate?

Podsetimo, da bi glasali na referendumu održanom 16. januara, Srbi sa Kosova i Metohije morali su da pređu administrativnu liniju i svoj glas daju u nekom od gradova centralne Srbije. Da li će to biti slučaj i 3. aprila kada se održavaju predsednički i parlamentarni izbori, zasad je još neizvesno, ali iz Prištine ne stižu optimistični signali.

Glasanje u južnoj srpskoj pokrajini na referendumu o promenama Ustava Srbije nije bilo moguće. Birači su, naime, mogli da glasaju u prostorijama Kancelarije za vezu u Prištini ili poštom, a ako su to želeli lično da urade morali su da otputuju u neki od gradova u centralnoj Srbiji u kojima je to bilo omogućeno – Kuršumliju, Rašku, Novi Pazar i Vranje. 

Čim je ovo glasanje završeno, postalo je jasno i da pred aprilske izbore predstoji borba oštrom retorikom između dve strane. I dok iz Beograda navode da će nastaviti da rade na tome da se ti izbori na Kosovu i održe, u Prištini su izričiti kada kažu da “na teritoriji Kosova više neće biti izbora bilo koje druge države”.

Srpski zvaničnici, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i direktor kancelarije za KiM Petar Petković, razgovarali su sa šefom Misije OEBS na KiM Majklom Davenportom i izrazili nadu da će Srbima na KiM biti omogućeno ono što nije 16. januara. Ipak, prema rečima analitičara, iako veruju da će biti pojačane aktivnosti međunarodnih predstavnika, njihov pritisak “očigledno nije dovoljno jak”.

Euronews Serbia

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/35069/eskobar-i-lajcak-u-diplomatskoj-ofanzivi-direktne-poruke-uoci-razgovora-sa-predstavnicima-beograda-i-pristine/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PSSE izrazila zabrinutost zbog rizika od politizacije srpskog Državnog veća tužilaca

“Odsustvo reakcije vlasti protiv veličanja ratnih zločinaca podriva regionalnu saradnju i ometa proces integracije u EU”

Published

on

By

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) danas je usvojila Rezoluciju, u kojoj je izrazila zadovoljstvo što su vlasti Srbije uzele u obzir većinu preporuka Venecijanske komisije u vezi sa promenom Ustava, ali i zabrinutost zbog rizika od politizacije Državnog veća tužilaca.

U Rezoluciji, zasnovanoj na godišnjem izveštaju Odbora PSSE za kontrolu poštovanja obaveza država članica Saveta Evrope (Odbor PSSE za nadzor), pozdravlja se „usvajanje ustavnih amandmana za depolitizaciju pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti“ i pozivaju vlasti Srbije da poštuju standarde Saveta Evrope prilikom usvajanja zakona potrebnih za njihovo sprovođenje.

PSSE pozdravlja nastavak međustranačkog dijaloga u Srbiji u cilju poboljšanja izbornih uslova i poziva „sve zainteresovane strane da postignu i obavežu se na precizne mere, zasnovane na širokom konsenzusu, koje će dovesti do fer i inkluzivnih izbora“, navodi se u Rezoluciji, zasnovanoj na izveštaju o napretku po pitanju poštovanja obaveza država članica, za period od januara do decembra 2021. godine.

U dokumentu PSSE ohrabruje srpske vlasti da ubrzaju reforme sa ciljem jačanja nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije i nezavisnih institucija, što, kako se navodi, obezbeđuje neophodnu uzajamnu kontrolu grana vlasti (sistem kočnica i ravnoteža) u demokratskom društvu.

Za Rezoluciju je glasalo 60 članova PSSE, uključujući četiri predstavnika Srbije, protiv je bilo 26, a uzdržanih osam.

U godišnjem izveštaju Odbora PSSE za nadzor procenjuje se napredak 11 zemalja koje su pod punim monitoringom, uključujući Srbiju, tri zemlje koje učestvuju u postnadzornom dijalogu, kao i napredak zemalja koje su u režimu povremene provere poštovanja njihovih obaveza prema Savetu Evrope.

U pratećem Memorandumu uz izveštaj, izvestilac Mihael Astrup Jensen (Michael Aastrup), predstavnik danskih liberala, naveo je da su se koizvestioci PSSE, Italijan Pjero Fasino (Piero Fassino) i Jan Lidel-Grejndžer (Ian Liddell-Grainger) iz Velike Britanije, tokom 2021. godine uglavnom fokusirali na međustranački dijalog u Srbiji i promenu Ustava u oblasti pravosuđa.

Jensen je naveo da je Odbor PSSE za nadzor 3. februara 2021. „informisan o složenom procesu promene Ustava Srbije i funkcionisanju demokratskih institucija posle parlamentarnih izbora u julu 2020. godine, čiji je rezultat jednopartijska većina u Skupštini Srbije i odsustvo parlamentarne opozicije“.

U Memorandumu se navodi da je proces promene Ustava Srbije konačno pokrenut 7. juna 2021. inicijalnim glasanjem u parlamentu, da su izvestioci PSSE to pozdravili u saopštenju, podsećajući da je PSSE odavno uputila poziv vlastima Srbije da usklade Ustav iz 2006. godine sa standardima Saveta Evrope, naročito sledeći preporuke Venecijanske komisije iz 2007. o Ustavu i iz 2018. o nacrtu ustavnih amandmana čiji je cilj depolitizacija pravosuđa.

Izvestioci su takođe pozvali srpske vlasti da ažuriraju pravni okvir za organizaciju referenduma, uzimajući u obzir standarde Saveta Evrope, dodaje se.

Posle bliske saradnje uspostavljene sa vlastima Srbije, i na njihov zahtev, Venecijanska komisija je u septembru 2021. usvojila hitno mišljenje o nacrtu srpskog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i mišljenje o Nacrtu ustavnih amandmana o pravosuđu i Nacrtu ustavnog zakona za sprovođenje ustavnih amandmana, navodi se u pratećem Memorandumu.

„Venecijanska komisija je zaključila da je proces javnih konsultacija o ovim nacrtima ‘dovoljno inkluzivan i transparentan’, ali je istakla da postoji snažna potreba za usvajanjem inkluzivnog pristupa, radi postizanja što šireg legitimiteta za ustavnu reformu među svim institucionalnim akterima i svim političkim snagama u Srbiji“, piše u dokumentu.

U Memorandumu se navodi da je prošle godine nastavljen međupartijski dijalog u Srbiji, pokrenut 2019. sa ciljem poboljšanja izbornih uslova, ali da razgovori do sada „nisu doneli očekivana poboljšanja i poverenje u izborni proces i nisu sprečili nekoliko opozicionih partija da bojkotuju izbore u julu 2020. godine“.

Izvestioci su 19. novembra 2021. izdali saopštenje, pozivajući srpske vlasti da preduzmu snažne mere protiv veličanja ratnih zločinaca, navodi se u Memorandumu i dodaje da je prethodno Inicijativi mladih za ljudska prava „zabranjeno da demonstrira i da ukloni mural Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji je nelegalno nacrtan u Beogradu“.

„Izvestioci su istakli da odsustvo reakcije vlasti protiv veličanja ratnih zločinaca podriva regionalnu saradnju i ometa proces integracije u EU, čemu Srbija teži“, naveo je Jensen u Memorandumu.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/psse-izrazila-zabrinutost-zbog-rizika-od-politizacije-srpskog-drzavnog-veca-tuzilaca.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija predala nominaciju da Kulturni predeo Bača uđe na Uneskovu listu

Srbija je danas predala nominacioni dosije “Kulturni predeo Bača” za upis na Uneskovu listu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa Centru za svetsko nasleđe UNESKA u Parizu, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Published

on

By

Srbija je danas predala nominacioni dosije “Kulturni predeo Bača” za upis na Uneskovu listu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa Centru za svetsko nasleđe UNESKA u Parizu, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Predajom dosijea zvanično je započeta porcedura nominacije „Kulturnog predela Bača”, što je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, posebno imajući u vidu da prvi put nominuje novu kategoriju kulturnog dobra – kulturni predeo, kao i da naša zemlja nije realizovala samostalnu nominaciju od 2007. godine, navodi se u saopštenju.

Na ovaj način „Kulturni predeo Bača” biće prepoznat kao prvi kulturni predeo u Srbiji, ali i regionu, čija izuzetna univerzalna vrednost prevazilazi nacionalne okvire i koji će dobiti poseban vid međunarodne zaštite u okviru Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, dodaje se.

Kulturni predeo Bača deo je južnog obodnog prostora Panonske nizije, prirodno omeđen pređašnjim i sadašnjim tokom Dunava. Na ovom terasastom terenu sa obiljem vegetacije, voda i prirodnog tla, prati se kontinuitet naseljavanja iz koga je proistekao i izraziti kulturni diverzitet, o kome svedoči bogatstvo očuvanog materijalnog i nematerijalnog nasleđa. Život različitih ljudskih zajednica na tom prostoru traje neprekidno od ranog neolita do danas, što je više od 8.000 godina. U našoj eri ovaj predeo je bio i važno granično područje i raskrsnica puteva između civilizacija koje su ga kulturno, socijalno i ekonomski oblikovale.

Srbija je veoma posvećena zaštiti kulturnog nasleđa i upis svakog lokaliteta na Uneskovu listu za našu zemlju predstavlja posebnu čast i priznanje, navodi Ministarstvo.

N1 Beograd

izvor: https://rs.n1info.com/kultura/srbija-predala-nominaciju-da-kulturni-predeo-baca-udje-na-uneskovu-listu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

DECA OD NAJMLAĐEG UZRASTA IZLOŽENA OPASNOSTIMA NA TIKTOK-U

Prema upitniku koji je sproveden u saradnji sa BIRN-om o upotrebi TikTok-a od strane mladih, najčešći korisnici ove društvene mreže su upravo mlađi tinejdžeri (od 10 do 16 godina starosti).

Published

on

By

Društvena mreža TikTok je namenjena samo za starije od 13 godina. Ipak, često se dešava da su njeni korisnici i mlađa deca, koja uz dozvolu roditelja, ili bez nje, koriste ovu aplikaciju. Ono što podvlače sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, jeste da ova granica nije stavljena bez razloga, jer mlađi od 13 godina ipak nisu dovoljno zreli da se izbore za raznolikim sadržajem na ovoj društvenoj mreži, koji sam po sebi može biti čak i traumatičan.

Prema upitniku koji je sproveden u saradnji sa BIRN-om o upotrebi TikTok-a od strane mladih, najčešći korisnici ove društvene mreže su upravo mlađi tinejdžeri (od 10 do 16 godina starosti). Ipak, nezamerljiv je broj dece mlađih od 10 godina koja koriste TikTok. Pristiglo je 149 odgovora, a na pitanja su odgovarali roditelji i nastavnici iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Korisnici koji imaju manje od 13 godina najčešće provedu do sat vremena ili od 1 do 3 sata dnevno na TikTok-u. Takav slučaj je i sa jedanaestogodišnjom M. koja provodi najviše 3 sata dnevno na ovoj društvenoj mreži. Kako kaže, od 10. godine ima profil na TikTok-u, sa prethodnom dozvolom roditelja. Ipak, Mia kaže da joj na tom profilu ne stoji tačan broj godina. Kada smo njenoj majci Mariji postavili isto pitanje, ona je rekla da njenoj ćerci na profilu zapravo stoji njen stvarni uzrast – što po pravilima funkcionisanja ove aplikacija nije moguće.

OPASNI „ČELENDŽI“ ZA DECU MLAĐU OD 13 GODINA

Ovo nije jedinstven slučaj. Većina BIRN-ovih ispitanika (43) je rekla da starost deteta registrovanog na TikTok-u ne odgovara njihovom stvarnom uzrastu, dok čak u 41 odgovoru stoji da roditelji nisu sigurni da li je to slučaj ili ne.

Ovo ističe i pedagog Božidar Dimić, koji kao jedan od problema upotrebe TikTok-a kod dece navodi da je, iako je platforma namenjena za korisnike starije od 13 godina, primetan broj znatno mlađe dece.

Sa tim se slaže i Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, koja kaže da je s razlogom stavljena donja granica za korišćenje društvenih mreža, ali i da niko ne snosi odgovornost ako se ovo pravilo prekrši.

„Pre svega, deca mlađa od 13 nisu psihički zrela i sposobna da prevaziđu sve izazove i zloupotrebe koji vrebaju i koji jesu na tim društvenim mrežama. Društvena mreža TikTok, ali i Jutjub jesu prepuni tih izazova, odnosno čelendža, ali opasnih po život, kao i fotografija, selfija na tim najekstremnijim mestima. Deca se upuštaju u ove izazove jer misle da je to put da se dokažu u društvu, da privuku pažnju, dobiju što više lajkova. Nekima su uzori poznati Jutjuberi i influenseri koji zarađuju ogroman novac, tako da ih deca imitiraju jer žele da budu popularni kao i oni“, objašnjava Emina Beković.

Psihološkinja iz Edu Centra Jelena Vukičević kaže da nekada deca koja imaju manje od 13 godina naprave profil bez znanja roditelja, ali i da ima situacija kada roditelji pod pritiskom vršnjaka svoje dece, na svojim nalozima otvaraju profile za svoju mlađu decu.

„Pošto ta mlađa deca od 9, 10, 8 godina nemaju taj nivo kognitivne razvijenosti i emocionalne razvijenosti, naravno da neki sadržaji mogu da budu možda traumatični, jer ne znaju kako da se sa time nose. Neće to dete prepoznati kao traumatično, ali će verovatno biti u situaciji da se susretne sa nekim sadržajem koji ne razume, koji možda uzme zdravo za gotovo, koji prosto u njemu izazove neku neprijatnost, a opet ne zna šta sa time da radi. Ako je otvorio profil bez znanja roditelja, neće se imati kome obratiti, nego će verovatno biti više usmeren na svoje vršnjake, koji takođe ne znaju šta da rade sa određenim sadržajem i kako to da integrišu u svoje dotadašnje iskustvo”, objašnjava Vukičević.

U upitniku BIRN-a kao najmlađe korisnike TikTok-a petoro je navelo četvorogodišnje dete, a dvoje petogodišnje. Čak 37 odgovora je podrazumevalo decu mlađu od 10 godina, 65 odgovora decu staru između 10 i 16 godina, dok je najmanje – 16 odgovora, obuhvatalo mlade od 16 do 25 godina starosti.

SRBIJA – EVROPSKI REKORDER

Godine 2019. urađeno je istraživanje pod nazivom „EU kids online“. U njemu je jasno navedeno da su po upotrebi društvenih mreža deca u Srbiji na prvom mestu, kaže Emina Beković.

„Većina dece u Srbiji, znači 86 posto, koristi internet svakodnevno. Dve trećine, odnosno 65 odsto najmlađe dece, znači od 9 do 10 godina, kao i 98 odsto najstarijih ispitanika, a to su deca od 15 do 17 godina, svakodnevno su na internetu preko mobilnog telefona, 45 odsto uzrasta od 9 do 11 godina u Srbiji koriste mreže svaki dan. Poređenja radi, taj procenat u Nemačkoj je samo 11 odsto”, kaže Emina Beković.

Pedagog Božidar Dimić kaže da na TikTok-u primećuje više od jednog problema. To mogu predstavljati i influenseri koji „kroz različite modele ponašanja i sopstvenog prikazivanja mogu da razviju različite potrebe kod dece koje nisu prilagođene njihovom uzrastu“; kvazisavršenstvo, koje Dimić direktno povezuje sa depresivnošću – „kao i kod drugih društvenih mreža, deca moraju da razumeju da je slika koju prikazujemo drugima, u većini slučajeva lažna“; necenzurisanost sadržaja – „postoji mnogo kreatora koji su izrazito eksplicitni i nisu prilagođeni dečijem uzrastu“, otvoreni profili kod dece koji dovode do toga da deca „jako lako mogu biti potencijalne žrtve seksualnih predatora“; adiktivnost – „kratak video sadržaj se pokazao kao jako dobra forma za privlačenje i dugo ostajanje na samoj aplikaciji, i to ne kod dece, nego i kod odraslih“.

Ipak, on kao najveću opasnost navodi činjenicu da će ono što postavimo na internet zauvek tu i ostati.

„Ono što ja vidim kao najveću opasnost je jako velika dostupnost sadržaja koji kreiramo, te to što deca ne shvataju da ono što jednom objave zauvek ostaje na internetu. Mnogo TikTok sadržaja se prebacuje na druge društvene mreže i koriste ih različiti ljudi“, upozorava Dimić.

Ono što je TikTok preuzeo sa drugih društvenih mreža, jeste činjenica da video sadržaji koje deca gledaju utiču na njihov stav o sebi i njihovo samopouzdanje. Dimić kaže da sadržaj koji deca konzumiraju na ovoj društvenoj mreži na njih utiče na različite načine.

„Ako pogledamo dominantne sadržaje i najuticajnije TikTokere, oni predstavljaju model savršenstva (idealan BMI – idealna težina, prečista koža, šminka, skupa garderoba), te to može da utiče na razvoj nerealnih očekivanja od sebe i smanjenje njihovog samopoštovanja (’nisam savršen’), težnja ka savršenom. Mnogi TikTokeri, takođe, promovišu i razne dijete, proizvode, estetske korekcije, koje, ukoliko se primenjuju u ranom uzrastu, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih i psiholoških problema“, objašnjava Dimić.

Ipak, uveren je da zabrana korišćenja TikTok-a nije rešenje, već da je ključ u medijskoj pismenosti i shvatanju potencijalnih pretnji.

Božidar Dimić: Ono što postavimo na internet, zauvek će tu i ostati (foto: lična arhiva)

„Smatram da roditelji/staratelji treba da razgovaraju sa svojom decom, vide kakav sadržaj postavljaju i prate, kako na TikTok-u, tako i na ostalim društvenim mrežama. U skladu s tim da budu otvoreni i da ih ne osuđuju, već da saslušaju i vide da li mogu da ih usmere u nekom pozitivnom pravcu“, kaže Dimić i dodaje da je važno da deca imaju kome da se obrate.

Sa tim se slaže i Jelena Vukičević i ističe da roditelji treba da shvate da se loše stvari ne dešavaju samo drugim ljudima.

„Roditelji bi pre svega trebalo da odustanu od pretpostavke da se nevolje dešavaju nekom drugom i da oni, ako najbolje moguće vaspitavaju svoju decu, da su onda šanse za neku nesreću ili neki problem minimalne ili nemoguće. Jer postoji ta jedna greška kod svakog čoveka, a možda je kod roditelja posebno izražena, a to je pretpostavka da je svet u suštini dobro mesto i da se loše stvari dešavaju samo onima koji tu nevolju traže, što nije nužno tačno, već deca mogu iz radoznalosti ili kreativnog izražavanja biti na društvenim mrežama i da kao rezultat toga bude neki krug nasilja u koji oni upadnu i ne znaju šta sve sa tim da rade”, objašnjava Jelena Vukičević.

Ipak, kako kaže Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, roditelji najčešće nisu svesni opasnosti u onlajn svetu.

„Nažalost, naše iskustvo govori o tome da roditelji nemaju visok stepen svesti o opasnostima koje vrebaju na internetu i smatraju da je za decu i mlade internet bezbednije mesto od ulice. Ali kako su roditelji odgovorni za svoju decu i njihove postupke, moraju da pokažu interesovanje za sve ono što njihovo dete radi na internetu, da pre svega roditelji unaprede svoje digitalne veštine i da informišu i sebe i dete o merama zaštite i načinima prepoznavanja opasnosti. Ono što je ključno jeste razgovor. Treba otvoreno da pričaju sa svojom decom, da izgrade odnos koji se zasniva na poverenju i da učine da se deca osećaju slobodno da im se obrate za bilo šta”, zaključuje Emina Beković.

Uostalom, i jedanaestogodišnja M. sa početka teksta kaže: “Svako dete bi trebalo da se požali roditeljima ako ima problem”.

Iva Gajić (VOICE, naslovna foto: Pixabay)

autor: Iva Gajić

izvor: https://voice.org.rs/deca-od-najmladjeg-uzrasta-izlozena-opasnostima-na-tiktok-u/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je zakon o sezonskim radnicima neustavan

Published

on

By

Nakon što su pojedini sindikati i pravnici u Srbiji ocenili da je Nacrt zakona o sezonskim radnicima neustavan, slična ocena stigla je iz SAD.

Centar za ljudska prava Američke advokatske asocijacije objavio je izveštaj u kom se navodi da Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima nije usaglašen sa međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije.

„Nacrt zakona stavlja nestandardne oblike radnog angažovanja uređene ovim zakonom van tradicionalnog sistema rada, lišavajući ogroman broj radnika njihovih radnih prava, uključujući i pravo na sindikalno organizovanje“, ističe se u izveštaju, u kom se, između ostalog, navodi i da on nije stav asocijacije, već da predstavlja mišljenje autora, a među onima kojima su radili na njemu kao nezavisni konsultant je i stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

On za Danas kaže da je ovaj zakon protivan izuzetno velikom broju konvencija koje smo mi prihvatili i da je u izveštaju akcenat stavljen na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje jer je to najočiglednije.

„Postoje i druge stvari poput ograničenog radnog vremena, prava na zaradu, plaćenog odsustva, prava na porodiljsko odsustvo, to su prava koja mora svaki radnik da ostvari, a ovi ljudi, zaposleni na osnovu ovog zakona, to ne mogu da ostvare“, ističe Reljanović.

Zakonom o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima predviđeno je da oni koji s vremena na vreme rade na crno na građevini, u turizmu i ugostiteljstvu ili kućnim poslovima dobiju priliku da rade legalno i da im se za svaki dan proveden na poslu računa i staž.

Oni koji su radili na Nacrtu zakona, koji još nije stigao na red za usvajanje, kažu da je suština bila da se oni koji su do sada radili ilegalno prevedu u legalne tokove, a Reljanović kaže da je to onda trebalo tako i ograničiti jer po ovom sadašnjem tekstu zakona i oni koji su u radnom odnosu mogu da padnu van radnog odnosa.

„Ovakav zakon će sigurno biti zloupotrebljen, u ugostiteljstvu i turizmu imate 100.000 zaposlenih u radnom odnosu i oni bi ako se usvoji zakon sutra mogli da ostanu van njega. Ne možete vi nesposobnost države da reguliše rad na crno da iskorenite tako što ćete uvesti neustavne zakone“, napominje on i dodaje da se na ovaj način poslodavci koji ne plaćaju poreze nagrađuju novim zakonom.

Prema njegovim rečima, radnik koji radi na crno po Zakonu o radu ima mogućnost da od suda traži da sud utvrdi da se nalazi u radnom odnosu.

„Po ovom Nacrtu zakonu taj radnik bi radio legalno, ali nema prava ni na šta, dakle može da šeta ceo svoj radni vek po poslovima i da nikada nema pravo na plaćeni godišnji odmor ili na porodiljsko, štrajk, sindikat. I sada kažemo da je on u boljem položaju od onoga koji može da se obrati sudu“, napominje Reljanović.

U Zakonu o radu, naime, postoji rad van radnog odnosa i to je ugovor o privremeno-povremenim poslovima (PP), autorski ugovor, ugovor o delu i forma povremenog angažovanja predviđena ovim Nacrtom. Upravo ona je, kako su objasnili ranije u NALED-u, lakša u smislu administriranja i u odnosu na ugovore o PP poslovima daje veća prava radnicima.

U NALEDU- u ističu kako radnik koji ima ugovor o PP poslovima ne zna da li je njega poslodavac zaista i prijavio, pa iako on može posle da ga tuži, u tom trenutku on to ne zna. Sa ovim ugovorom o povremenom angažovanju svaki zaposleni u svakom trenutku kao radnik preko aplikacije može da vidi da li ga je poslodavac prijavio.

U NALED-u su za Danas rekli da je zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno u određenim delatnostima, građevini, gde njih 37 odsto radi ilegalno, ali i turizmu i ugostiteljstvu, kućnim i pomoćnim poslovima, ali i da se ne odnosi na cele delatnosti.

Zakon isključivo važi za poslove povremenog karaktera, naglasili su u NALED-u. U građevini se, na primer, to odnosi na sve što se radi na visini do jednog metra i što nisu zanatski poslovi. U ugostiteljstvu bi važilo za one radnike koji, na primer, dolaze jednom nedeljno da pomognu standardnom osoblju u kafiću.

Da bi se posao smatrao povremenim prema ovom zakonu svaka osoba može da radi maksimalno 15 dana u mesecu ili 90 dana u godini. Za sve ostalo postoje druge ugovorne forme.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU o predvidljivim i transparentnim uslovima rada i radnik ima pravo da od poslodavca zatraži kada mu istekne limit od 90 dana da dobije ugovor o radu. Poslodavac naravno nije u obavezi da tog radnika zaposli, ali je, kako kažu u NALED-u, dužan da dostavi obrazloženje zbog čega to nije moguće, a ako to ne uradi dobija kaznu.

Ovaj zakon nudi radnu perspektivu, mogućnost uvida u prijavu, zabranu zapošljavanja onih koji su u prethodna tri meseca bili zaposleni na osnovu bilo koje druge vrste ugovora, ali i ono što u NALED-u potenciraju kao bitno – zadržavaju svoja socijalna primanja.

U Srbiji je trenutno nekih 55.000 radnika na građevini koji rade na crno i na koje bi se odnosio ovaj zakon, ali i po 20.000 zaposlenih u ugostiteljstvu i na kućnim poslovima.

Rad van radnog odnosa

Na pitanje da li je ceo rad van radnog odnosa neustavan Mario Reljanović kaže da ovako kako je regulisan Zakonom o radu jeste, ali da to ne znači da treba da odustanemo od njega, već da ga samo treba regulisati na drugačiji način.

„Treba da se formira celo poglavlje o radu van radnog odnosa i da se ti različiti oblici razmeste tamo gde im je mesto. Ugovor o dopunskom radu i stručno usavršavanje da bude radni odnos, ugovor o delu da bude u obligaciji, ugovori o PP poslovima mogli bi da ostanu kao rad van radnog odnosa, ali sa jednim drugačijim normativnim okvirima, da se tim ljudima daju prava koja trenutno nemaju“, naglašava saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.

danas

Continue Reading

Trending