Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

DINKO GRUHONJIĆ: Ko je smestio novinarstvu?

S jedne strane tabloidi koji su mutirali, s druge strane ozbiljni mediji koji pokušavaju osmisliti održivi biznis model. Između njih društvene mreže. A u svemu tome novinari od kojih su – u egzistencijalnom strahu – mnogi zaboravili, a neke nikada nisu ni naučili, šta je suština naše profesije

Published

on

S jedne strane tabloidi koji su mutirali, s druge strane ozbiljni mediji koji pokušavaju osmisliti održivi biznis model. Između njih društvene mreže. A u svemu tome novinari od kojih su – u egzistencijalnom strahu – mnogi zaboravili, a neke nikada nisu ni naučili, šta je suština naše profesije.

Tabloidi su, kao što znamo, legitimna medijska forma. Jedan od njihovih očeva bio je i Džozef Pulicer. Da, „taj“ Pulicer.

Tabloidi, oni iz vremena pre nego što su mutirali, bili su zamena za trač, i uvek su bili višestruko tiražniji od ozbiljne štampe. Uprkos slabijem tiražu, ozbiljna štampa je bila uticajnija od tabloida. Jer tabloidi nisu imali intenciju da ih se ozbiljno shvati, niti da učestvuju u političkim borbama. Seks, crna hronika, ogovaranja – to su bile njihove sfere interesovanja.

To, međutim – recimo u Srbiji – odavno nije tako. Kod nas je govor mržnje „privatizovan“ u postpetooktobarskoj eri, kada se preselio iz državnih fabrika laži i mržnje u tabloide koji su počeli da niču kao ambrozija. I u međuvremenu su metastazirali. I njihova je namera od samog početka procesa mutacije bila da učestvuju u političkim borbama, jer – da bi stekli profit – služe političarima. No, da je Srbija nekakav endemski slučaj – ni po jada za čovečanstvo. Ali, nije. Recimo, u Velikoj Britaniji, jednoj od kolevki moderne štampe, upravo su tabloidi odigrali jednu od presudnih uloga da ta važna zemlja glasa za izlazak iz Evropske unije. Tabloidi su počeli da se bave pitanjima života i smrti, oni su od političara napravili selebritije, a stvarnost nam objašnjavaju na banalan način. Oni sada traže da im se veruje, jer su žedni manipulacije.

U međuvremenu, i ozbiljni mediji su se u dobroj meri izbrukali i korporativizovali. I platili su visoku cenu za to, najvišu: publika je rapidno gubila poverenje u njih. Zajedno s tim, došao je i internet, koji je drastično snizio cene oglašavanja. Pad poverenja publike u medije značio je smanjenje tiraža/gledanosti/slušanosti, dakle – drastičan pad prihoda. A pojava internetskog marketinga još je drastičnije smanjila prihode medijima. Od tada do danas traju uzaludni pokušaji pronalaska održivog medijskog modela, vrednog Nobelove nagrade za ekonomiju.

S jedne strane, „klikbejt“ naslovi, senzacionalizam, dezinformacije („lažne vesti“), s druge strane učenje različitih novih „alatki“, uvođenje „istraživačkog novinarstva“ kao nekakvog nad-žanra, projektno razmišljanje… A jedan od važnih uzroka za to jeste činjenica da su tabloidi dobili pojačanje u vidu – društvenih mreža.

A tamo vlada princip „objavi pa proveri“, tamo vladaju klikbejt naslovi, tamo se valjaju sve te kratke, „pitke“, a u stvari banalne, simplifikovane crno-bele informacije koje antagonizuju i stvaraju „mehure“ na društvenim mrežama. Između „mehura“ ne postoji interakcija a kada se neko usudi da iz svoga „mehura“ komentariše drugi, odmah, po „difoltu“ dobije po ušima.

Algoritam društvenih mreža traži „engagement“. „Reach“ je važan ali on je čist kvanitet, „engagement“ je kvalitet: što više vremena provedemo na nekom linku, veća je mogućnost da će nam prići oglašivači. Algoritam je takođe tabloidan, on forsira sadržaje koji privlače pažnju najšire publike. On je, dakle, sklon skandalu i senzaciji, on se bavi ekonomijom pažnje.

Kada se gleda statistika o posećenosti portala, uočava se jasan trend: na naše portale publika dolazi sa društvenih mreža. To je dominantan kanal i postaje sve dominantniji. Mi zbog toga moramo da se prilagođavamo algoritmu: poštujemo njegova pravila da bismo bili vidljiviji, poštujemo njegove forme izražavanja, plus još plaćamo – na primer, Fejsbuku – da bismo bili još vidljiviji.

Društvene mreže najviše vole (veoma) kratki video kao format, vole infografike i sažvakane sadržaje. Pažnja na mrežama je jako kratka, publika neprestano „skroluje“… Kako je upecati i kako je zadržati, ako si „neprilagođen“? Kako je privoleti da, na primer, pročita neki tekst od početka do kraja? Ilustracije radi, ozbiljne novinarske tekstove čak i pojedine kolege danas zovu „elitno novinarstvo“. Ako sam dobro razumeo, suvisao i malo „komplikovaniji“ novinarski tekst je „elitni“ samo zato što nije totalno banalan i „juzer frendli“.  Bilo bi lepo da su oni koji govore o takvom pojmu samo ironični. Ali valja nam se plašiti da su bili mrtvi ozbiljni. I da odista preziru suvisle autore.

Bezglavo smo, dakle, ušli u trku, u borbu za uticaj, s jedne strane mi, novinari, a sa druge strane milijarde „statusa“, „tvitova“ „storija“, i to na dnevnom nivou. Publika je prezasićena, informacija ima toliko da daleko nadilaze mogućnost naše percepcije i obrade. Osećaj je sličan onome kao kada vam upere reflektor u lice: ne vidite baš ništa, samo belo i jako svetlo. Slepi smo za kontekst.

Posledično, a po zahtevu medijskih poslodavaca, novinari prolaze kroz brojne kurseve modžo snimanja i montaže, sodžo novinarstva (solution journalism), pravljenja infografika, učenja alatki istraživačkog novinarstva, deljenje sadržaja na društvenim mrežama… Samo ih, vrlo često, od svih tih silnih stručnjaka, urednika i konsultanata, niko prvo ne nauči najjednostavnijim stvarima: bez obzira na sve alatke, sadržaj je važniji od forme. Bez obzira na sve alatke, vest je osnova novinarstva. Novinarstvo bez sadržaja naprosto nije novinarstvo ma koliko ga pakovali u lepe kutijice sa mašnicom na vrhu. Da citiramo kolegu Orvela: “Novinarstvo je pisanje onoga što drugi ne žele da objave, a sve drugo su tek odnosi s javnošću“. Nije novinarstvo pisanje „lepog“, novinarstvo – ako je pravo – uvek je prst u oko.

Posebna priča je istraživačko novinarstvo. Kao prvo, svako dobro novinarstvo je po definiciji i istraživačko. Kao drugo, novinarski tekstovi ne smeju da liče na policijske ili sudske zapisnike, ili pak na poreske prijave i izveštaje revizora. Novinarstvo nije zamena za institucije koje ne funkcionišu ili su zarobljene. Ne, to nije posao novinara. Još jedna suština novinarstva je da publici približi komplikovane stvari, da se izrazi jezikom koji je jasan, precizan i čist, da očisti maglu a ne da je stvara. A od ovoga što se sada vodi kao „istraživačko“ novinarstvo – čast izuzecima – ume i glava jako da zaboli kad se pročita tekst. Pokušajte, eksperimenta radi, da od takvih tekstova napravite jednu malu agencijsku vest. Ne ide? Ne očajavajte, tekst pred vama je naprosto dosadan. Dosadno a istraživačko novinarstvo – pa to je čist oksimoron! I to je antipropaganda novinarstva.

Sve pobrojano je, po svemu sudeći, odraz jedne teške i nezaustavljive panike medijskih poslodavaca zbog drastičnog gubitka profita od oglašavanja. Posledično, novinari (masovno) dobijaju otkaze, a od preostalih se traži da budu „one (wo)man show“: i da pišu, i da snimaju video, da montiraju, da rade podkaste, prave infografike, nauče forenzičke alate, da umeju da rukuju sa bazama podataka, da pišu zahteve za slobodan pristup informacijama, da pišu i izveštavaju o projektima… I sve to samo za jednu platu, pritom neizvesnu. Novinari su traumatizovani prekarni radnici koji žive u stalnom strahu od gubitka posla. Posledično, drastično opada kvalitet jer je nemoguće biti sve to u samoj jednoj osobi, i to frustriranoj. Opet posledično, u profesiju ulaze nekakvi prodavci magle, majstori forme, analfabete sadržaja. Istovremeno, marketing službe u medijima predstavljaju „sofisticiranu“ zamenu za nekadašnje notorne cenzore. A advertajzing na providan način pakuje neetičko prikriveno oglašavanje u fensi izraz „native advertising“. Mediji pristaju, jer im nasušno teba novac. Sve to na kamari vodi padu kvaliteta sadržaja, tabloidizaciji i banalizaciji, što još dodatno uništava ionako slabašan kredibilitet medija.

S druge strane, nije ovo prva tehnološka revolucija koja je izazvala medijski zemljotres. Setimo se, kada se pojavio radio pre 100 godina, vlasnici novina su načisto poludeli. U SAD su, primera radi, jedno vreme čak uspešno lobirali, pa su naterali radijske emitere da agencijske vesti koje su emitovane danas mogu da emituju tek sutradan ujutro, kada se novine pojave na kioscima. Ali, nije im potrajala ta zabrana, jer je bila suluda. Pa se onda pojavila televizija, pa su poludeli i vlasnici radio stanica i vlasnici novina. Džaba im bilo.

Sada se pojavio internet. I mi iz tradicionalnih medija evo već četvrt veka masovno i globalno bauljamo kako da pronađemo svoje mesto pod suncem u svetu koji je naviknut na besplatan news sadržaj. I ne uspevamo. Čak se doima da smo na stranputici. Jer ovaj put kojim smo krenuli vodi ka kraju novinarstva. Ne kažem, postojaće i dalje medijski sadržaji, ali njihovi proizvođači neće biti novinari, iako će se možda tako predstavljati, kao što se – recimo – i ovi prostački urednici domaćih tabloida lažno predstavljaju kao novinari. Novinarstvo bi, da stvar bude gora, moglo da umre a da to niko i ne primeti. Na veliku radost populističkih političara, autokrata, diktatora i svih sumnjivih biznismena na ovom svetu.

Ima li rešenja? Da ga imam, prvo bih ga patentirao pa ga prijavio Nobelovom komitetu. Sem što znamo da svet nabolje nikada nisu menjale mase, nego p(r)osvećeni pojedinci-kreativci, podržani od ljudi bistrog pogleda i uma. Uvek je bilo dovoljno, i jednih i drugih.

(Bilten Sindikata Nezavisnost)

izvor: https://autonomija.info/dinko-gruhonjic-ko-je-smestio-novinarstvu/

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska partija: Vlast da ne širi mržnju prema susedima!

Vojvođanska partija je pozvala danas vlasti u Srbiji da prekinu sa huškanjem i širenjem mržnje prema susednim zemljama.Kako je navedeno u saopštenju te stranke, nakon odluke Evropske unije da se Srbiji zabrani uvoz ruske nafte jadranskim naftovodom Janafom, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić su za takvu odluku direktno optužili Vladu Republike Hrvatske

Published

on

By

Vojvođanska partija ukazuje da Hrvatska, iako članica EU, nema tako jak uticaj u Evropi da bi mogla sama tako nešto da uradi.

“Aleksandar Vučić mora da shvati da ne može više da sedi na dve stolice i da mora da odluči na koju će stranu. Jedini ispravan put je onaj ka članstvu u Evropskoj uniji i uvođenje sankcija Rusiji”, istakla je u saopštenju potpredsednica Vojvođanske partije Dragana Santrač.

Dodala je da vlast mora da preuzme odgovornost za svoje postupke i “da prestane da optužuje druge za svoje greške i pogrešne poteze koje vuče u spoljnoj politici i odnosu prema Evropskoj uniji i zemljama članicama EU”.

“Ta nacionalistička i ratnohuškačka politika je ono što SNS i njegove satelite održava na vlasti. I vreme je da se s tim prestane”, poručila je Santrač.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/vojvodjanska-partija-vlast-da-ne-siri-mrznju-prema-susedima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest Vrščana zbog ubistva devojčice i samoubistva oca

Nekoliko desetina građana Vršca je danas protestovalo ispred Centra za socijalni rad i zgrade Osnovnog suda. Zahtevali su da se utvrdi ko su lica odgovorna za propuste u slučaju dvogodišnje devojčice koju je u utorak ubio otac i izvršio samoubistvo, javila je RTS

Published

on

By

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija o zločinu u Vršcu pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Povodom medijskih navoda da je majka ubijenog deteta više puta prijavljivala oca deteta zbog porodičnog nasilja, Zaštitnik građana traži od MUP-a Srbije da ga obavesti o postupanju nadležne policijske uprave u tom slučaju, posebno o aktivnostima policijskih službenika.

I Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Pokrajinskom sekretarijatu da prikupi i dostavi informacije o izvršenom nadzoru nad radom Gradskog centra za socijalni rad u Vršcu. Takođe, od suda je zatražen kompletan spis predmeta protiv oca, koji se vodio zbog nasilja u porodici.

Do ubistva i samoubistva došlo je u utorak oko 14 časova kada je M.B. (35) u stanu najverovatnije ubio svoju dvogodišnju ćerku, a zatim izvršio samoubistvo.

(Danas, foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nekim pojedincima je bitnija mržnja prema LSV, nego borba protiv fašizma

Liga socijaldemokrata Vojvodine osuđuje današnji napad na antifašistički skup koji je održan u Novom Sadu

Published

on

By


Ovaj akt pokazuje da je nekim pojedincima u Novom Sadu bitnije iskazivanje mržnje prema Ligi socijaldemokrata Vojvodine, nego borba protiv fašizma.
Ovi neodgovorni postupci su u maniru Sime Spasića ili Tomislava Lovrekovića, a to svakako nije slika demokratskog i građanskog Novog Sada.
LSV poziva sve demokratske političke aktere u Novom Sadu, da svu energiju usmere u pravcu borbe protiv izgradnje spomenika fašistima, a da zaborave na sve razlike.
U borbi protiv fašizma svi moramo biti ujedinjeni, jer je ta borba jedini garant stvaranja zdravog i demokratskog društva.

Marko Lutkić

Gradski odbor LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Antifašistički skup u organizaciji LSV

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci

Published

on

By

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci.

“Mi, antifašisti Vojvodine, ne pristajemo na to da se u Novom Sadu podiže spomenik fašistima, zločincima i ubicama, da se osvetnički ruše tragovi antifašističke borbe i da se sramote i vređaju žrtve”, poručila je aktivistkinja Bojana Vatić.

Aktivisti LSV su nosili tarnsparente “Stop fašizmu”, “Stop blajburškom spomeniku u Novom Sadu”, a na postament spomenika postavili su transparent “Novosadski plato antifašizma”.

Skup je održan ispred postamenta za spomenik, u blizini hipermarketa Lidl, u naselju Depresija

Među onima kojima se podiže spomenik je Mikloš Nađ, okupacioni gradonačelnik Novog Sada, odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, zatim Đula Kramer, član Gornjeg doma mađarskog parlamenta i jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine, Đula Zombori, upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije u Novom Sadu.

Na spisku su i Geza Batori potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji 1942. godine, potom Milan L. Popović, zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Jožef Heđi, pripadnik organa Kontrašpijunaže, koji je lično zlostavljao žrtve tokom racije 1942. godine.

Na spisku je i Imre Balog, koji je tokom racije ubijao muškarce i žene, i koji je lično bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu.

Tu je i Jelena Nađ, odgovorna kao podstrekačica na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije 1942. godine, zatim Lajoš Radosavljević, koji je odgovoran kao podstrekač na zločine počinjene tokom racije u Novom Sadu, Janoš Tot, koji je učestvovao u masovnim ubijanjima i bio saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov – Mašin.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sin Jorgovanke Tabaković imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Vojvodine

Nikola Tabaković ove nedelje je imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabaković je tako postao jedina osoba koja je, pored direktora, ovlašćena da samostalno zastupa Razvojni fond Vojvodine, piše na portalu Agencije za privredne registre (APR)

Published

on

By

Nikola Tabaković u telefonskom razgovoru sa novinarkom Nove ekonomije nije želeo da odgovori da li je u srodstvu sa guvernerkom Narodne banke Srbije (NBS).

On nije odgovorio ni na SMS poruku sa istim pitanjem, niti je odgovorio na kojoj se funkciji u okviru Razvojnog fonda nalazi.

Nova ekonomija je poslala zahtev i Narodnoj banci Srbije i Razvojnom fondu AP Vojvodine sa istim pitanjem, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Međutim, brojni podaci do kojih je Nova ekonomija došla ukazuju da je Nikola sin guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković. Isto su potvrdili i nezvanični izvori našeg portala.

Naime, u biografiji Jorgovanke Tabanković navodi se da ima sina Nikolu.

On je dospeo u žižu javnosti nakon incidenta u Novom Sadu 2015. godine, kada je navodno došlo do sukoba između njega i advokata Nemanje Aleksića.

Takođe, Nikola Tabaković ima i privatnu firmu koja ima registrovano sedište na istoj adresi u Novom Sadu koju je i guvernerka Tabaković prijavila za svoju ličnu adresu 2008. godine, kada je bila na listi Srpske radikalne stranke za narodne poslanike.

U katastru nekretnina, navodi se da je Nikola Tabaković sada jedini vlasnik istog stana, da je srednje ime njegovog oca isto kao i ime preminulog supruga guvernerke.

U objavama na društvenim mrežama i u komentarima na medijske objave komentarisali da je sin guvernerke zaposlen u Razvojnom fondu AP Vojvodine.

Delatnost Razvojnog fonda je odobravanje kredita, trgovina hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pracvnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, navodi se na sajtu ove institucije.

Razvojni fond nema status agencije ili posebnog pookrajinskog tela, već je u pitanju društvo sa ograničenom odogovornošću.

Nešto više od petine vlasništva nad Razvojnim fondom Vojvodine ima država, dok preostalih 78 udela poseduje Autonomna pokrajina Vojvodine.

Razvojni Fond obavlja poslove koji se odnose na: odobravanje kredita, trgovinu hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova (uključujući i konverziju potraživanja), i druge poslove u skladu sa zakonom.

Razvojni fond je osnovan u februaru 2013. godine. Direktor Razvojnog fonda Vojvodine je Goran Savić.

Katarina Baletić

izvor: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/sin-jorgovanke-tabakovic-nbs-imenovan-za-zastupnika-razvojnog-fonda-vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je Srbija pred novim sankcijama EU: Posle zabrane uvoza ruske nafte sve je u igri

Od 1. novembra Srbija više neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a članovi državnog vrha juče su za to optužili Hrvatsku, iako se još polovinom ove godine znalo da na jesen nećemo moći da nabavljamo taj ruski energent

Published

on

By

Sagovornici “Nove” navode da zabrana uvoza nafte iz Ruske Federacije nije sankcija Srbiji već NIS-u koji je većinski u vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, te da zbog neprilagođavanja spoljnoj politici EU, odnosno neuvođenju sankcija Rusiji Srbija može da trpi i neke druge posledice.

Još polovinom prošle godine znalo se da Srbija od početka novembra neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a to je najavljivao i predsednik Aleksandar Vučić. Taj energent Srbija nabavlja preko naftovoda Janaf u Hrvatskoj, koja je, po rečima premijerke Ane Brnabić, insistirala da se zabrana uvoza nafte iz Rusije odnosi i na Srbiju.

Zbog toga je premijerka juče izdramila, navodeći da je na taj način Srbiji izbijeno iz džepa nekoliko stotina miliona evra i optužujući hrvatsko rukovodstvo da se utrkuje u neoustaštvu. Ona je izjavila da je NIS imao “milion” prepiski sa Janafom, gde garantuju da neće prekinuti dotok nafte.

Foto: A.K./ATAImages

“Mi nemamo alternativni naftovod. Mi zavisimo od tog naftovoda, koji smo i mi gradili. Politički kriterijumi su uticali na njihovu odluku, energetiku koriste za političku odmazdu”, rekla je Brnabić, dodajući da je ostala nafta 20 odsto skuplja od ruske.

Njoj je zasmetalo što je iz zabrane uvoza izuzeta Bugarska, gde posluje takođe ruski Lukoli.

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, navodi da Lukoil i NIS nisu ista stvar – da je Lukoil ruska privatna kompanija, dok je Gaspromnjeft, kao većinski vlasnik NIS-a ruska držvna monopolska kompanija.

„To su različite stvari i to je različiti odnos prema ruskoj državnoj i prema privatnoj kompaniji. Takođe, Bugarska je članica EU, Bugarska podržava sve sankcije EU. Bugarska osuđuje rusku agesiju u Ukrajini i konkretno, a ne samo načelno. Mi sve to nismo“, navodi Đukić.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji
Srećko Đukić Foto: N1

On ističe da zabranom uvoza nafte iz Rusije neće biti nekih bitnih posledica po Srbije, ako neko ne zloupotrebi ovu odluku, misleći na vlast u Srbiji i Gaspromnjeft. Kako kaže, ta odluka je davno najavljivana, a srpske rafinerije su i do sada prerađivale većim delom naftu koja nije ruskog porekla, već iračku, kazašku, libijsku…

Na pitanje “Nove” da li možemo da trpimo još neke posledice zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Đukić navodi da treba videti koji je paket EU u pripremi.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Sigurno je da će Brisel pratiti postupke i ponašanje Beograda i da će na osnovu toga suditi i donositi odluke. To znači da iz već postojećeg korpusa tog ogromnog broja sankcija koje postoje može vrlo lako da se neke od tih primene i na Srbiju. U javnosti su se do sada pominjale od viznih, preko finansijskih, do zabrane investiranja. To je sve u opticaju” kaže sagovornik “Nove”.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, ističe da Srbija nije pod sankcijama, već NIS.

„Protok ruske nafte kroz Janaf je pod sankcijama. Samim tim Srbija koja je jedino vezana za Janaf – i rafinerija nafta Pančevo i rafinerija nafte Novi Sad nemaju pristup. Postojao je period od šest meseci u kom je Srbija trebalo da se snađe za naftu. NIS je pod sankcijama, kao jedini veliki uvoznik kroz Janaf. Sankcije su za ruske firme“,- ponavlja Štiplija.

Nemanja Todorović Štiplija Foto: Newsmax Adria

On dodaje da je Srbija na vreme razmišljala o tome da je jedini uvoznik ruska kompanija imala bi u međuvremenu neku novu kompaniju koja bi uvozila naftu i ne bi imala problem.

„Bila bi srpska, austrijska… čija god i možda bi mogla da prođe bez ovoga sada. U Srbiji je jedini uvoznik kroz Janaf NIS, koji je ruska kompanija. U vlasništvu Rusa je i uvoz i proizvodnja i promet. U Bugarskoj nije tako. Tamo je samo rafinerije u vlasništvu Lukoila, a najveći prodavac je privatna bugarska kompanija i sutra može da kupi iz koje god hoće kompanije naftu koja je ruska ili nije ruska“, kaže Štiplija za “Novu”.

Upitan da li možemo da očekujemo posledice neuvođenja sankcija Rusiji, on navodi da smo našim nečinjenjem već sami sebi napravili štetu.

„Nema ne treba EU ili neko da nas dodatno kazni. Možemo to i sami. Sve restriktivne mere koje donosi EU nisu uperene prema državama članicama, odnosno zemljama kandidatima, već isključivo protiv Rusije i ruskih kompanija za koje EU misli da učestvuju na neki način u finansiranju agresije na Ukrajinu. Mi možemo da snosimo neke druge posledice zbog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to je na državama članicama da donesu tu odluku“, navodi Štiplija.

Predsednik Vučić je još u julu govorio da će država, ako bude morala, preuzeti NIS od Gasproma, kao većinskog vlasnika, dok traju sankcije, a vratiti kad prođu. To se nije dogodilo. Vučić je tada izjavio da pojedini posrednici i trgovci “kirkuk” iračke nafte ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima.

“NIS se mesecima priprema da uvozi nerusku naftu”

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je izjavila da se u maju znalo da će Srbiji biti onemogućena da od novembra uzvozi rusku naftu, zbog čega se već tada uvozilo malo ruske, malo neke druge, a 20 odsto je bilo srpske nafte „Velebit”.

„NIS se već mesecima priprema da uvozi nerusku naftu 80 odsto, a 20 odsto će biti prerađena srpska nafte Velebit, jedna od najkvalitetnijih na svetu“, kazala je Mihajlović.

Nataša Latković

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/da-li-je-srbija-pred-novim-sankcijama-eu-posle-zabrane-uvoza-ruske-nafte-sve-je-u-igri/

Continue Reading

Trending