Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Dijalog Kosova i Srbije nastavlja se 11. maja u Briselu

Nova runda dijaloga Srbije i Kosova na najvišem političkom nivou biće održana 11. maja, najavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u ponedeljak (26. aprila) u Briselu.

Published

on

“Nadam se da ćemo imati novi sastanak, na datum koji smo zakazali za 11. maj”, rekao je Borell.

On je pozvao i Kosovo i Srbiju da “bez obzira na prepreke” nastave angažovanja u pregovorima, koji treba da vode ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.

Dijalog između Kosova i Srbije, koji je počeo pre deset godina uz posredovanje Evropske unije (EU), bio je prekinut 2018. godine nakon što je Kosovo uvelo uvozne takse na proizvode iz Srbije, te ponovo pokrenut 2020. godine.

Usklađivanje spoljne politike

Borelj je Vučiću rekao da Srbija treba da bude posvećena dijalogu i da treba da uskladi spoljnu politiku sa politikom EU, jer se radi o veoma važnom elementu i na tome “insistiraju mnoge države članice”.

Predsednik Sebije je naveo kako je Srbija spremna da bude još više posvećena i konstruktivna u dijalogu kako bi se stvorila atmosfera za mogući kompromis, te naveo da se zalaže i za suštinska rešenja u dijalogu a ne samo za nastavak rada u ovom procesu.Kada je u pitanju usklađivanje spoljne politike Vučić je priznao da se suočava sa “nekim poteškoćama” ali je obećao da će napredovati u nekim, ali ne svim, elementima evropske spoljne politike.

“Objasnio sam neke poteškoće sa kojima se suočavamo, a koje su takođe povezane sa pitanjem Kosova, ali obavezali smo se i odlučni smo da povećamo nivo deklaracija sa kojima ćemo saglasiti sa EU i sa kojima ćemo se prilagoditi. Biće izuzetaka jer postoje teški položaji koje nisam krio niti ću da ih krijem”, izjavio je Vučić.

“Non pejper” nepostojeće pitanje

Upitan da prokomentariše takozvani “non-pejper” (non-paper) u kojem se uz ostalo govori o prekrajanju grania Srbije i Kosova, evropski šef diplomatije je podvukao da taj čuo priče o tom dokumentu ali da ga nije video.

Slovenački portal “Necenzurisano” objavio je ovog meseca navodno sadržaj neslužbenog diplomatskog dokumenta, “non pejper”, koji je, ustvrdio je taj portal, premijer Slovenije Janez Janša uputio u Brisel, a u kojem se predviđa i pripajanje Srbiji bh. entiteta Republika Srpska, pripajanje delova Crne Gore i Severne Makedonije s albanskom većinom Albaniji, te priključenje dela BiH, zapadne Hercegovine, Hrvatskoj. Janša je demantovao da “non pejper” postoji.

Predsednik Srbije je takođe rekao da nije video pomenuti dokument niti mu je ikad iko predstavio, ali nije odbacio spremnost da razgovara o bilo čemu.

“Za razliku od mnogih drugih, uvek sam otvoren za bilo kakvu vrstu rasprave. Ne mislim da živimo na srednjovekovnoj inkviziciji”, izjavio je Aleksandar Vučić.

Vladavina prava i sloboda medija za ubrzanje pregovora

Predsedniku Srbije na razgovorima sa zvaničnicima EU u Briselu u ponedeljak je rečeno kako je Srbija ostvarila solidan napredak u reformskoj agendi Evropske unije (EU), ali se očekuje dalji napredak naglašeno u oblasti vladavine prava i slobodne medija.

Borelj je upozorio da Srbija može da ubrza proces pristupnih pregovora jedino ako pokaže rezultate u ključnim reformama u te dve oblasti, dok je Vučić obećao da će Srbija pokazati više rezultata u polju vladavine prava “nego što je bio slučaj ranije”, ali je zatražio i nepristrasan pristup EU.

Neophodno je da Srbija “nastavi da pokazuje pozitivne rezultate” u polju vladavine prava tokom pristupnog procesa, rekla je i predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) tokom sastanka sa Vučićem.

Međuvladina konfrerencija u junu

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Oliver Varhelji) je nakon susreta sa Vučićem za juni mesec ove godine najavio međuvladinu konferenciju sa Srbijom, a o susretu sa Vučićem na Tviteru napisao:

“Razgovarano je o ubrzanju pristupnih pregovora sa Srbijom, na osnovu solidnog napretka na EU reformskoj agendi”, objavio je Varhelyi na Twitteru.

Grant EU za izgradnju pruge

Predsednik Srbije je tokom posete Briselu u ponedeljak, kako je rekao, dobio konkretnu podršku EU za izgradnju pruge od Srbije prema Severnoj Makedoniji, a ovaj projekat je nazvao “delom njegovog nasleđa” i jednom od najvažnijih stvari koja je urađena, sa kojom će Srbija “izgledati 100 odsto drugačije”.

Šeficu Evropske komisije i šefa evropske diplomatije Vučić je pozvao da prisustvuju, kako je naveo, “revolucionarnoj ceremoniji” potpisivanja ugovora o ovom projektu, za čije finansiranje je više od 35 odsto grant EU.

Drugog dana posete Briselu Vučić će se u ponedeljak još sastati i sa presednikom Evropskom saveta Šarlom Mišelom (Charles Michel) i izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom.

U Brisel ide i Kurti

Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) prethodno saznao iz EU, nakon Vučića na razgovorima sa zvaničnicima EU u Briselu bi trebalo da 28. i 29. aprila bude i kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin Kurti).

Kada je u pitanju stav Kosova o nastavku dijaloga, portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Prparim (Kryeziu)je krajem marta za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je premijer Kurti već izneo svoj stav po pitanju dijaloga sa Srbijom, koji ostaje nepromenjen.

„Premijer Kurti ima četiri principa na kojima će se zasnivati dijalog sa Srbijom. “Prvo, mora se priznati realnost nezavisnog Kosova. Tako da se ne možemo vratiti na 2008. godinu, pre nezavisnosti. Drugo, istina mora biti prihvaćena. Srbija je počinila genocid na Kosovu i mora priznati zločine koje je počinila. Treće, moramo biti ravnopravni. Kosovo ne može biti tema diskusije, ali mora biti ravnopravna strana u diskusiji. Četvrto, građani bi trebali da imaju koristi od dijaloga i konačnog sporazuma. Dijalog se ne vodi radi regulisanja imidža političara, već radi poboljšanja života građana“, rekao je Krueziu.

Poslednja runda Kosova i Srbije u okviru dijaloga na najvišem nivou je održana 7. septembra 2020. godine kada su se sastali predsednik Srbije, Vučić i bivši premijer Kosova, Avdullah Hoti (Avdulah).

Na tom susretu je srpska strana pokrenula pitanje Zajednice srpskih opština na Kosovu. Nakon toga kosovska strana više nije bila spremna da se vrati za pregovarački sto kako bi nastavila diskusiju oko ove teme.

Kako RSE saznaje u Birselu, narednog meseca, nakon prve runde nastavka dijaloga na najvišem nivou, uslediće više susreta na ekspertskom nivou. Takođe, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak namerava da pre letnjih odmora organizuje “najmanje dve runde na najvišem političkom nivou”.

U okviru dijaloga Srbije i Kosova postignuto je više od 20 sporazuma, a sporazum koji još nije primenjen iz 2015. godine odnosi se na Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Autor: Gjeraqina Tuhina (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Jahja Fehratović: Pretila mi je osoba koja je učestvovala u ubistvu novinara u Sjenici

Published

on

By

Poslanik iz poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja (SPP)-Ujedinjena seljačka stranka (USS) Jahja Fehratović izjavio je da mu je pretila osoba koja je učestvovala u likvidaciji novinara Edina Hamidovića u Sjenici pre nekoliko meseci.

„U četvrtak, 2. decembra 2021. godine, u ovom plenumu govorio sam na temu borbe protiv organizovanog kriminala. Odmah nakon toga dobio sam direktne, brutalne pretnje od vođa organizovanog kriminala, narko-kartela, pretnje po bezbednost mene i moje porodice“, rekao je Fehratović u Skupštini Srbije.

On je rekao da je to prijavio policiji u Novom Pazaru, koja je efikasno reagovala.

Fehratović je naveo da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odlučilo da u tom trenutku nema krivičnog dela i da osoba koja je pretila ne treba da bude privedena, odnosno sprečena u tome da to krivično delo i realizuje.

Fehratović je pročitao neke od pretnji koje su mu upućene.

„Sada sam izjavu dao u MUP i sve što sam napisao za ovog kera, odnosi se na mene, potvrdio sam. Prijavio me ološ koji bi slobodno da laje, a meni uskratio. Ne brinite se za vašu bezbednost fizičku, od Boga spasa nema. Ili hoće to kod mlada kera. E sada, ako je u godinama nema mu spasa“, naveo je Fehratović.

Prema njegovim rečima, osoba koja mu je pretila ima podršku korumpiranih delova policije i tužilaštva da vršlja i vrši teror nad građanima.

„Tražim od najznačajnijih osoba i organa u sistemu Republike Srbije da spreče to lice da uradi ono što je uradilo pre nekoliko meseci“, rekao je Ferhatović.

(FoNet, foto: Stranka pravde i pomirenja)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izabrana nova nemačka vlada. Šolc premijer

Published

on

By

Kandidat za kancelara Olaf Šolc izabran je danas u Bundestagu za novog šefa nemačke vlade, a njegovi ministri i on posle toga dali su zakletvu.

Kako navode nemački mediji, dobio je 395 glasova.

Podsećanja radi, stranke nemačke “semafor koalicije” – Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i Slobodarska stranka (FDP) – potpisale su u utorak koalicioni sporazum, kojim je ozvaničen kraj šesnaestogodišnje vladavine Angele Merkel.

b92

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Europa pokrenula važan projekt. EU i SAD uzvraćaju udarac sve moćnijoj Kini

Published

on

By

EUROPSKA komisija je najavila novu inicijativu pod nazivom Global Gateway s ciljem promoviranja “održive i pouzdane veze koja radi za ljude i planet, kako bi se uhvatila u koštac s najhitnijim globalnim izazovima, od klimatskih promjena i zaštite okoliša, do poboljšanja zdravstvene sigurnosti te jačanja konkurentnosti i globalnih lanaca opskrbe”.

U pitanju je nova strategija EU kojom se planira investirati 300 milijardi dolara tijekom sljedećih pet godina u infrastrukturne, razvojne i društvene projekte u zemljama izvan EU, tj. zemljama u razvoju.

Alternativa Kini

Iako se to nigdje izričito ne navodi, Global Gateway je samo EU verzija kineske Belt and Road inicijative, tj. Ekonomskog pojasa Puta svile (Silk Road Economic Belt). Čak se dogodila bizarna situacija da u dijelu priopćenja za medije koje se odnosi na moguća pitanja medija sama EU postavlja pitanje (praktički sama sebi): “Je li Global Gateway odgovor na kinesku inicijativu Belt and Road Initiative i u kakvom je odnosu s drugim inicijativama?”, a u odgovoru se ne spominje ni Belt and Road Initiative ni Kina.

Ali stoji da će se Global Gateway EU i Build Back Better World, što je slična inicijativa zemalja G7 koje predvodi SAD, nadopunjavati. Time je na diplomatski način najavljeno ekonomsko i geopolitičko savezništvo EU i SAD-a u svrhu ograničavanja utjecaja Kine. Čak se ide toliko daleko da se implicitno proziva Kinu zbog toga što svojom inicijativom uzrokuje neodrživo zaduživanje zemalja u razvoju.

Put svile

Kina je 2013. pokrenula inicijativu Put svile da bi proširila svoj gospodarski i geopolitički utjecaj u svijetu ulaganjem (uglavnom) u infrastrukturne projekte, posebno one vezane za prijevoz i trgovinu (ceste, željeznice, luke, naftovodi…).

Tom inicijativom se želi omogućiti lakši izvoz proizvoda iz Kine te lakši uvoz sirovina iz zemalja Azije i Afrike.Kopnenim putevima se povezuje zapad Europe i zapadna Rusija sa zapadnom Kinom, nafta i plin iz Kaspijskog mora preko država Srednje Azije, Indijski ocean preko Mjanmara (nekadašnja Burma), koridor preko Pakistana, a čak se planira nekoliko projekata preko Himalaja prema Nepalu. Kako je kontejnerski pomorski prijevoz najekonomičniji, onda je pomorski dio Puta svile daleko privlačniji Kini od kopnenog.

Zbog toga Kina puno investira u luke jugoistočne Azije, Oceanije i Afrike. Kako se na Europu gleda kao važno tržište, onda su i europske luke privlačna meta. Grčku luku Pirej već su kupili Kinezi, a u planu su investicije u luke Portugala i Italije. Posebno je zanimljiv Trst, kao moderna alternativa povijesnoj važnosti Venecije, koja je bila jedan od krajeva srednjovjekovnog Puta svile, ali više nije prikladna za moderni prometni teretni prijevoz. Luke u Hrvatskoj nisu u planu investicija vezanima za moderni Put svile.

Pad i uspon Kine

Iako je kineski moderni Put svile nesumnjivo razvojno jako važan mnogim državama, a kroz rast svjetske trgovine dugoročno doprinosi rastu svjetskog gospodarstva, s njim su vezane i mnoge kontroverze.

Naravno, Kini je glavni cilj promocija vlastitih interesa i povratak središta svijeta sa Zapada na Istok. Kinesko Carstvo je cijelu povijest sebe smatralo središtem svijeta kojem sve ostale države i narodi moraju iskazivati poštovanje i pokornost. 19. i 20. st. su bili katastrofalni za Kinu, puno međusobnih ratova, vojnih invazija, masovne gladi i općenito strahovitog pada Kine u društvenom, vojnom, ekonomskom, političkom, kulturološkom i znanstvenom smislu. Period od 1839. do 1949. se danas u Kini naziva Stoljećem poniženja.

Od prvog poniženja u Opijumskim ratovima protiv Britanskog Carstva, preko poraza u ratovima protiv carske Rusije i Francuske, poraza u Boxerskom ustanku protiv koalicije europskih sila i Japana, pa do Japanske okupacije u Drugom svjetskom ratu, Kina je doživljavala udarac za udarcem. Traumu kineskog društva nisu stvorili sami vojni porazi, nego primarno ponižavajući uvjeti mira nakon tih sukoba. Kina je komadana, mučena i sramoćena. Ispravak tih povijesnih trauma i povratak centra svijeta u Kinu je jedan od ciljeva kineske politike, posebno kod tzv. “jastrebova”, nacionalističkog krila Komunističke partije.

U kontekstu inicijative modernog Puta svile zanimljivo je primijetiti kako je veliki povijesni pad Kine samonametnut. Carevi Kine su u 15. st. zabranili daleka pomorska putovanja i uništili većinu carske flote, što je ideološki podržano drevnom kineskom filozofijom konfucijanizma. Iako nije sasvim jasno je li to bilo presudno za postupni pad Kine, jer samom stanovništvu nije bilo zabranjeno putovati morem izvan Kine, nego su prestala carski/državno sponzorirana putovanja, znakovito je što zatvaranje Kine u samu sebe dovodi do propadanja Kine, a danas na suprotan način, otvaranjem Kine prema svjetskoj trgovini, Kina pokušava ponovno postati centar svijeta.

Diplomacija zamkom duga

Neki analitičari i aktivisti smatraju moderni Put svile samo pokušajem Kine da zamijeni SAD kao globalni hegemon, a korištene metode opisuju kao neokolonijalizam sa sinocentričnim licem.

Jedna od metoda tog neoimperijalizma je “Diplomacija zamkom duga”. Taj pojam označava situaciju u kojoj neka bogata država daje prevelike kredite manjoj i siromašnijoj državi, s namjerom da izvuče političke i ekonomske ustupke kada ta država ne bude mogla vraćati dug. Termin je skovao indijski ekonomist i geostrateški analitičar Brahma Chellaney da bi opisao predatorske prakse Kine prilikom kreditiranja, koje nadilaze mogućnosti siromašnijih zemalja da ih redovito vraćaju i time ih prisile na razne strateške, političke, vojne i ekonomske ustupke Kini.

Najpoznatiji primjer je izgradnja luke Hambantote u Šri Lanki za koju je uzet kredit od kineske državne banke Exim u iznosu 300 milijuna dolara, a gradila ju je kineska državna kompanija. To je bila prva faza. U drugoj fazi je uzet dodatni kredit od 757 milijuna dolara za dovršetak gradnje, ali s uvjetom kreditiranja da lukom upravljaju i budu u vlasništvu 65% dvije kineske kompanije. Kako je luka bila neisplativa nakon izgradnje, a Šri Lanka je nagomilala dugove nevezane za samu luku, prestala je vraćati dug. Zatim je, nakon puta premijera Šri Lanke u Kinu, stvorena nova kompanija koja će upravljati lukom na rok od 99 godina, a vlasnik 85% nove kompanije će biti kineska većinski državna kompanija Chinese Merchants Port Holdings Co.Ltd.

Ima i onih poput politologinje Deborah Bräutigam koji tvrde da je pojam diplomacije zamkom duga marketinški izmišljen termin bez uporišta u stvarnosti. Nekoliko think-thankova i istraživačkih centara je također osporavalo postojanje dokaza o kineskoj diplomaciji zamkom duga te da je većina dugova 2001.-2017. reprogramirana ili oproštena.

index.hr

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hrvoje Klasić: Žao mi je što u Srbiji nema promena na vidiku u tom smislu

Published

on

By

Prvi put posle 30 godina od zločina počinjenog nad srpskom porodicom Zec u Zagrebu, jedan gradonačelnik hrvatske prestonice Tomislav Tomašević odaće poštu na Sljemenu Aleksandri Zec i njenim roditeljima.

Taj zločin su počinili pripadnici specijalnih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, tzv. merčepovci. Oni su su nešto iza 23 sata, 7. decembra 1991. došli ispred kuće porodice Zec na zagrebačkoj Trešnjevci te prilikom bega hicima u leđa usmrtili 38.godišnjeg Mihajla Zeca. Njegovu suprugu Mariju i kćerku Aleksandru, koje su svedočile ubistvu, odveli su kombijem do Adolfovca gde su ubijene.

Tri godine nakon počinjenog zločina ubicu je Franjo Tuđman primio u Prvi hrvatski gardijski zdrug koji je bio pod direktnom nadležnošću Kancelarije predsednika, podsećaju hrvatski mediji, i dodaju da je ubica dogurao do čina pukovnika. Sada, kako se navodi, imamo situaciju da HDZ slavi Tuđmana, a SDP, Možemo! uz HDZ-ove koalicione partnere iz SDSS-a učestvuju u komemoraciji porodici Zec.

Hrvoje Klasić, hrvatski istoričar, u izjavi za Danas pozdravlja postupak gradonačelnika Zagreba koji je otišao na komemoraciju. Kako navodi iako je situacija na političkoj sceni u Hrvatskoj kompleksna ipak pokazuje velike znakove napredovanja.

„Rekao bih da hrvatsku vode HDZ i Srbi, dakle Srbi su vlast, oni ne podržavaju vladu nego jesu u vladi. Sa druge strane, HDZ danas na čelu sa Andrejem Plenkovićem doista nije više ono što je bio u vrijeme Franje Tuđmana. Ja često kažem Andrej Plenković je predsjednik pogrešne stranke. On ni po čemu nije niti nacionalista niti se od njega mogla ikada čuti relativizacija ustašluka“.

Klasić napominje da to nije situacija samo u Zagrebu. „Danas su u desetak najvećih hrvatskih gradova na vlasti ljudi, gradonačelnici ili stranke koje razmišljaju slično – od Splita, Rijeke, Pule, Siska, Varaždina… To su dobre stvari koje se događaju. Naravno, žao mi je što u Srbiji nema promjena na vidiku u tom smislu“.

Naglašava da društvo bez slobodnih medija i bez opozicije nije normalno društvo. „U Hrvatskoj se već 20 godina ne zna ko će pobediti na izborima, u Hrvatskoj mediji ruše premijere, ministre. Toga u Srbiji nema“.

Dakle ako gledamo šta je HDZ, za koji bi, kaže Klasić, voleo da je drugačiji, postoji ipak razlika u odnosu na režim SNS, koji ima sve karakteristike totalitarnog i jednostranačkog sistema. „I to je loše za Srbiju bez obzira što mnogi misle da to može uticati na regiju, mislim da Srbija u ovom trenutku najviše može naštetiti samoj sebi i to radi uporno već godinama“.

Napominje da u Hrvatskoj čak i desne stranke vode ljudi koji sa 1990.tim nemaju veze. „U Srbiji su i dalje, bilo ugledni, bilo uticajni političari, ljudi koji su 1990.tih godina igrali aktivne uloge od Vojislava Šešelja, Ivice Dačića do Aleksandra Vučića. To je bitna razlika.  Suočavanje sa 1990.tim godinama nije isto kada vi u njima niste sudjelovali i kada ste bili dio jednog udruženog poduhvata“.

Kada je reč o poslednjim Milanovićevim istupima vezanim za „vrste genocida“, Klasić kaže: „Koliko ja poznajem Milanovića, znam da mi većina neće vjerovati, mislim da tu ne postoji nikakva strategija niti nikakvo promišljeno djelovanje a kamoli u smislu nekavog saveza sa Miloradom Dodikom ili bilo kim drugim“. Milanović, kaže, jednostavno ima potrebu biti drugačiji i kontra svemu.

Naglašava da on ni u jednom trenutku nije negirao genocid „samo je po, mom dubokom uvjerenju, ušao u raspravu postoje li nivelacije genocida, da tako kažem, u smislu koji je veći ili manji i do nekakve pravne definicije što je potpuno nebitno“. Jer on nije, napominje sagovornik Danasa, profesor na Jejlu ili Kolumbiji pa da o tome raspravlja nego je „predsednik u jednoj regiji u kojoj se ovakve stvari uglavnom koriste za manipaluciju i nekakve dnevno političke svrhe“. Dodaje da kod Milanovića po to pitanju nema nikakve dileme ko je odgovoran za to i da se genocid dogodio.

„Ono što bih rekao a što je opet veliki pomak u hrvatskom slučaju koliko mi je poznato i Milanović i Vučić imaju ustavom jednake ovlasti“ koje, kako navodi, različito koriste. „Milanovića svi mediji mogu kritizirati, on nema uticaja na njih, a u Srbiji gdje Vučić ima iste takve ovlasti u principu je apsolutni gospodar života bilo političkog, medijskog. I tu se dakle otišlo korak dalje“.

Dodaje da bi voleo da Milanović bira reči i da promisli kada neke stvari govori iako nekad ima i najbolju nameru. Njegovi postupci, kaže Klasić, nikoga ni na šta ne obavezuju. „Meni se ne sviđa to što govori ali iza toga ne postoji politika, iza toga ne postoji praksa niti u prošlosti niti u budućnosti. Zoran Milanović sigurno ne misli ništa dobro niti o HDZ u Hrvatskoj niti od HDZ u BiH. To što je Milanović primio Dodika ili otišao Čoviću, sa tim se ne slažem. Mislim potpuno suprotno – da pozivanje na državu nacija umjesto na državu građana je potpuno nešto što vodi i dalje ka održanju neučinkovite BiH“.

Ističe da bi voleo da i Hrvati i Srbi iz BiH shvate da je „glupo kada Dodik govori da mu je Srbija druga domovina ili kada bilo koji Hrvat iz Hercegovine kaže da mu je Hrvatska druga domovina, jer nije tako. Oni su autohtoni stanovnici BiH, oni se mogu osjećati identitetski drugačije, njegovati neke svoje posebnosti i specifičnosti u odnosu na druge. Međutim, koliko god se Hrvati i Bošnjaci i Hrvati i Srbi u BiH smatrali da su drugačiji jedni od drugih i trećih u Bosni oni su isto toliko drugačiji od Hrvata u Hrvatskoj odnosno Srba u Srbiji“.

Ustaško groblje da ne postane mesto žaljenja za propalim režimom

Kada je reč o podršci Ministarstva branitelja obnovi ustaškog groblja u Zagrebu, Klasić napominje da tu treba biti pažljiv te da je o tome pisao protiv. „Njemačka država obnavlja groblja njemačkih vojnika koji su bili u Vermahtu i koji su ginuli na Normandiji, po Rusiji i svuda. To nije neočekivana i neobičajena praksa u svetu. Ako idemo po humanističkom i kršćanskom pravu da svaki čovjek ima obilježeno grobno mjesto to nije upitno“.  Ono sa čime, kaže, ima dubokih problema a što se u nemačkom slučaju ne događa jeste da se na nekakvim tablama uz ta groblja govori o hrvatskim vojnicima u hrvatskoj vojsci. „To se ne bi smjelo dogoditi jer to su bili kolaboracionisti, posebno ovi na Mirogoju, oni su poginuli za vrijeme Drugog svjetskog rata oni čak i nisu žrtve nakon Blajburga. Srećom, koliko sam vidio prihvaćeno je i neće se zvati groblje hrvatskih vojnika već vojnika NDH. I to bi bio najmanji problem kada bi mi u društvu generalno u Hrvatskoj imali jasan stav što je NDH i što je ustaški pokret pa onda neka ti ljudi i imaju grobna mjesta ali da to ne postane mjesto okupljanja i žaljenja nad propalim režimom i nad zločinačkom državom“.

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veber: Dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može se očekivati preokret prema Vučićevoj vlasti

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlin Bodo Veber izjavio je večeras da se sa dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može očekivati preokret prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa naglaskom na jačanje demokratskih principa i vrednosti vladavine prava.

Published

on

By

Bodo Veber Foto: Youtube/Screenshot

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlin Bodo Veber izjavio je večeras da se sa dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može očekivati preokret prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa naglaskom na jačanje demokratskih principa i vrednosti vladavine prava.

Zeleni će uticati na snažnije zalagnje nemačke vlade za nastavak evropskih integracija Balkana, čak do otvorenih svađa sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom zbog njegove blokade, istakao je Veber za Njuzmaks adria.

Veber je kazao da se može očekivati ozbiljno resetovanje pregovora Srbije i Kosova, ali i novi odnos Berlina prema Vučićevoj vlasti u Srbiji, sa naglaskom na demokratskim principima i vrednostima vladavine prava.

FoNet

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/veber-dolaskom-nove-koalicione-vlade-u-nemackoj-moze-se-ocekivati-preokret-prema-vucicevoj-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Inicijativa A11 podnela još dve krivične prijave u vezi sa radnicima iz Vijetnama

Jedna od krivičnih prijava odnosi se na protivpravno lišenje slobode

Published

on

By

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava „A11“ saopštila je danas da je podnela nove krivične prijave u cilju adekvatnog rešavanja pitanja više od 400 radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike guma „Linglong“ u Zrenjaninu.

Kako se navodi u saopštenju, krivične prijave su podnete protiv odgovornih lica u kompanijama „China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction“ sa ogrankom u Beogradu i „Linglong International Europe“ Zrenjanin, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo povreda prava na štrajk.

„Pored toga, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo protivpravno lišenje slobode putem ograničenja slobode kretanja tridesetak radnika iz Vijetnama podneta je još jedna krivična prijava protiv odgovornog lica u Linglongu“, navodi se u saopštenju.

Protiv odgovornog lica u „Linglongu“ podnete su i prijave komunalnoj miliciji zbog kršenja propisa o komunalnim delatnostima i korišćenju površina u javnoj nameni.

„Pored navedenih podnetih prijava, Inicijativa A11 podnela je i inicijativu Zaštitniku građana da na osnovu dostavljenih dokaza, a po sopstvenoj inicijativi, pokrene postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Nacionalne službe za zapošljavanje u postupku izdavanja radnih dozvola za radnike iz Vijetnama“, piše u saopštenju.

Oni su pozvali sve nadležne organe da hitno preduzmu sve mere iz svoje nadležnosti kako bi odgovorili na „ozbiljne indicije o teškim kršenjima ljudskih prava radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu“.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/inicijativa-a11-podnela-jos-dve-krivicne-prijave-u-vezi-sa-radnicima-iz-vijetnama.html

Continue Reading

Trending