Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

DECA OD NAJMLAĐEG UZRASTA IZLOŽENA OPASNOSTIMA NA TIKTOK-U

Prema upitniku koji je sproveden u saradnji sa BIRN-om o upotrebi TikTok-a od strane mladih, najčešći korisnici ove društvene mreže su upravo mlađi tinejdžeri (od 10 do 16 godina starosti).

Published

on

Društvena mreža TikTok je namenjena samo za starije od 13 godina. Ipak, često se dešava da su njeni korisnici i mlađa deca, koja uz dozvolu roditelja, ili bez nje, koriste ovu aplikaciju. Ono što podvlače sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, jeste da ova granica nije stavljena bez razloga, jer mlađi od 13 godina ipak nisu dovoljno zreli da se izbore za raznolikim sadržajem na ovoj društvenoj mreži, koji sam po sebi može biti čak i traumatičan.

Prema upitniku koji je sproveden u saradnji sa BIRN-om o upotrebi TikTok-a od strane mladih, najčešći korisnici ove društvene mreže su upravo mlađi tinejdžeri (od 10 do 16 godina starosti). Ipak, nezamerljiv je broj dece mlađih od 10 godina koja koriste TikTok. Pristiglo je 149 odgovora, a na pitanja su odgovarali roditelji i nastavnici iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Korisnici koji imaju manje od 13 godina najčešće provedu do sat vremena ili od 1 do 3 sata dnevno na TikTok-u. Takav slučaj je i sa jedanaestogodišnjom M. koja provodi najviše 3 sata dnevno na ovoj društvenoj mreži. Kako kaže, od 10. godine ima profil na TikTok-u, sa prethodnom dozvolom roditelja. Ipak, Mia kaže da joj na tom profilu ne stoji tačan broj godina. Kada smo njenoj majci Mariji postavili isto pitanje, ona je rekla da njenoj ćerci na profilu zapravo stoji njen stvarni uzrast – što po pravilima funkcionisanja ove aplikacija nije moguće.

OPASNI „ČELENDŽI“ ZA DECU MLAĐU OD 13 GODINA

Ovo nije jedinstven slučaj. Većina BIRN-ovih ispitanika (43) je rekla da starost deteta registrovanog na TikTok-u ne odgovara njihovom stvarnom uzrastu, dok čak u 41 odgovoru stoji da roditelji nisu sigurni da li je to slučaj ili ne.

Ovo ističe i pedagog Božidar Dimić, koji kao jedan od problema upotrebe TikTok-a kod dece navodi da je, iako je platforma namenjena za korisnike starije od 13 godina, primetan broj znatno mlađe dece.

Sa tim se slaže i Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, koja kaže da je s razlogom stavljena donja granica za korišćenje društvenih mreža, ali i da niko ne snosi odgovornost ako se ovo pravilo prekrši.

„Pre svega, deca mlađa od 13 nisu psihički zrela i sposobna da prevaziđu sve izazove i zloupotrebe koji vrebaju i koji jesu na tim društvenim mrežama. Društvena mreža TikTok, ali i Jutjub jesu prepuni tih izazova, odnosno čelendža, ali opasnih po život, kao i fotografija, selfija na tim najekstremnijim mestima. Deca se upuštaju u ove izazove jer misle da je to put da se dokažu u društvu, da privuku pažnju, dobiju što više lajkova. Nekima su uzori poznati Jutjuberi i influenseri koji zarađuju ogroman novac, tako da ih deca imitiraju jer žele da budu popularni kao i oni“, objašnjava Emina Beković.

Psihološkinja iz Edu Centra Jelena Vukičević kaže da nekada deca koja imaju manje od 13 godina naprave profil bez znanja roditelja, ali i da ima situacija kada roditelji pod pritiskom vršnjaka svoje dece, na svojim nalozima otvaraju profile za svoju mlađu decu.

„Pošto ta mlađa deca od 9, 10, 8 godina nemaju taj nivo kognitivne razvijenosti i emocionalne razvijenosti, naravno da neki sadržaji mogu da budu možda traumatični, jer ne znaju kako da se sa time nose. Neće to dete prepoznati kao traumatično, ali će verovatno biti u situaciji da se susretne sa nekim sadržajem koji ne razume, koji možda uzme zdravo za gotovo, koji prosto u njemu izazove neku neprijatnost, a opet ne zna šta sa time da radi. Ako je otvorio profil bez znanja roditelja, neće se imati kome obratiti, nego će verovatno biti više usmeren na svoje vršnjake, koji takođe ne znaju šta da rade sa određenim sadržajem i kako to da integrišu u svoje dotadašnje iskustvo”, objašnjava Vukičević.

U upitniku BIRN-a kao najmlađe korisnike TikTok-a petoro je navelo četvorogodišnje dete, a dvoje petogodišnje. Čak 37 odgovora je podrazumevalo decu mlađu od 10 godina, 65 odgovora decu staru između 10 i 16 godina, dok je najmanje – 16 odgovora, obuhvatalo mlade od 16 do 25 godina starosti.

SRBIJA – EVROPSKI REKORDER

Godine 2019. urađeno je istraživanje pod nazivom „EU kids online“. U njemu je jasno navedeno da su po upotrebi društvenih mreža deca u Srbiji na prvom mestu, kaže Emina Beković.

„Većina dece u Srbiji, znači 86 posto, koristi internet svakodnevno. Dve trećine, odnosno 65 odsto najmlađe dece, znači od 9 do 10 godina, kao i 98 odsto najstarijih ispitanika, a to su deca od 15 do 17 godina, svakodnevno su na internetu preko mobilnog telefona, 45 odsto uzrasta od 9 do 11 godina u Srbiji koriste mreže svaki dan. Poređenja radi, taj procenat u Nemačkoj je samo 11 odsto”, kaže Emina Beković.

Pedagog Božidar Dimić kaže da na TikTok-u primećuje više od jednog problema. To mogu predstavljati i influenseri koji „kroz različite modele ponašanja i sopstvenog prikazivanja mogu da razviju različite potrebe kod dece koje nisu prilagođene njihovom uzrastu“; kvazisavršenstvo, koje Dimić direktno povezuje sa depresivnošću – „kao i kod drugih društvenih mreža, deca moraju da razumeju da je slika koju prikazujemo drugima, u većini slučajeva lažna“; necenzurisanost sadržaja – „postoji mnogo kreatora koji su izrazito eksplicitni i nisu prilagođeni dečijem uzrastu“, otvoreni profili kod dece koji dovode do toga da deca „jako lako mogu biti potencijalne žrtve seksualnih predatora“; adiktivnost – „kratak video sadržaj se pokazao kao jako dobra forma za privlačenje i dugo ostajanje na samoj aplikaciji, i to ne kod dece, nego i kod odraslih“.

Ipak, on kao najveću opasnost navodi činjenicu da će ono što postavimo na internet zauvek tu i ostati.

„Ono što ja vidim kao najveću opasnost je jako velika dostupnost sadržaja koji kreiramo, te to što deca ne shvataju da ono što jednom objave zauvek ostaje na internetu. Mnogo TikTok sadržaja se prebacuje na druge društvene mreže i koriste ih različiti ljudi“, upozorava Dimić.

Ono što je TikTok preuzeo sa drugih društvenih mreža, jeste činjenica da video sadržaji koje deca gledaju utiču na njihov stav o sebi i njihovo samopouzdanje. Dimić kaže da sadržaj koji deca konzumiraju na ovoj društvenoj mreži na njih utiče na različite načine.

„Ako pogledamo dominantne sadržaje i najuticajnije TikTokere, oni predstavljaju model savršenstva (idealan BMI – idealna težina, prečista koža, šminka, skupa garderoba), te to može da utiče na razvoj nerealnih očekivanja od sebe i smanjenje njihovog samopoštovanja (’nisam savršen’), težnja ka savršenom. Mnogi TikTokeri, takođe, promovišu i razne dijete, proizvode, estetske korekcije, koje, ukoliko se primenjuju u ranom uzrastu, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih i psiholoških problema“, objašnjava Dimić.

Ipak, uveren je da zabrana korišćenja TikTok-a nije rešenje, već da je ključ u medijskoj pismenosti i shvatanju potencijalnih pretnji.

Božidar Dimić: Ono što postavimo na internet, zauvek će tu i ostati (foto: lična arhiva)

„Smatram da roditelji/staratelji treba da razgovaraju sa svojom decom, vide kakav sadržaj postavljaju i prate, kako na TikTok-u, tako i na ostalim društvenim mrežama. U skladu s tim da budu otvoreni i da ih ne osuđuju, već da saslušaju i vide da li mogu da ih usmere u nekom pozitivnom pravcu“, kaže Dimić i dodaje da je važno da deca imaju kome da se obrate.

Sa tim se slaže i Jelena Vukičević i ističe da roditelji treba da shvate da se loše stvari ne dešavaju samo drugim ljudima.

„Roditelji bi pre svega trebalo da odustanu od pretpostavke da se nevolje dešavaju nekom drugom i da oni, ako najbolje moguće vaspitavaju svoju decu, da su onda šanse za neku nesreću ili neki problem minimalne ili nemoguće. Jer postoji ta jedna greška kod svakog čoveka, a možda je kod roditelja posebno izražena, a to je pretpostavka da je svet u suštini dobro mesto i da se loše stvari dešavaju samo onima koji tu nevolju traže, što nije nužno tačno, već deca mogu iz radoznalosti ili kreativnog izražavanja biti na društvenim mrežama i da kao rezultat toga bude neki krug nasilja u koji oni upadnu i ne znaju šta sve sa tim da rade”, objašnjava Jelena Vukičević.

Ipak, kako kaže Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, roditelji najčešće nisu svesni opasnosti u onlajn svetu.

„Nažalost, naše iskustvo govori o tome da roditelji nemaju visok stepen svesti o opasnostima koje vrebaju na internetu i smatraju da je za decu i mlade internet bezbednije mesto od ulice. Ali kako su roditelji odgovorni za svoju decu i njihove postupke, moraju da pokažu interesovanje za sve ono što njihovo dete radi na internetu, da pre svega roditelji unaprede svoje digitalne veštine i da informišu i sebe i dete o merama zaštite i načinima prepoznavanja opasnosti. Ono što je ključno jeste razgovor. Treba otvoreno da pričaju sa svojom decom, da izgrade odnos koji se zasniva na poverenju i da učine da se deca osećaju slobodno da im se obrate za bilo šta”, zaključuje Emina Beković.

Uostalom, i jedanaestogodišnja M. sa početka teksta kaže: “Svako dete bi trebalo da se požali roditeljima ako ima problem”.

Iva Gajić (VOICE, naslovna foto: Pixabay)

autor: Iva Gajić

izvor: https://voice.org.rs/deca-od-najmladjeg-uzrasta-izlozena-opasnostima-na-tiktok-u/

SLOBODNA VOJVODINA

PIŠE ALEKSANDAR KARIŠIK: O ratnoj propagandi, Land Leas-u i još koječemu

Rat u Ukrajini bliži se stotom danu, da je negde drugde, recimo u krajevima gde su oružani sukobi redovna stvar, već bi bio skrajnut i pao u zapećak uredničkih prioriteta i naše svesti. To se naravno ne dešava i neće skoro iz više razloga.

Published

on

By

Rat u Ukrajini bliži se stotom danu, da je negde drugde, recimo u krajevima gde su oružani sukobi redovna stvar, već bi bio skrajnut i pao u zapećak uredničkih prioriteta i naše svesti. To se naravno ne dešava i neće skoro iz više razloga.

Svaki rat ima malo veće ili manje globalne posledice, koliko god lokalan bio. Međutim, ovo je nešto sasvim drugo. Pre nego što počnem da se bavim nedoumicama i manje poznatim stvarima, valja napomenuti ono što jeste ili bi trebalo da bude jasno – posledice rata u Ukrajini osetile su se globalno i munjevito.

Koliko su dalekosežne, možemo samo da se nadamo da se neće ostvariti najcrnja predviđanja.

Na priželjkivanom kolapsu zapadne ekonomije inače, Ruska strana gradi strategiju globalnog konflikta i o tome ću kasnije. Dalje, nema spora da ovo može da preraste u globalni konflikt. I izvesno je da Rusija ni u savezništvu sa Kinom nema puno šanse ali je pitanje da li bi ljudska rasa uopšte pretekla u bilo kom obliku iz najgoreg scenarija eskalacije sukoba.

E da bi se tenzija u javnosti održala, vidan je napor u propagandi, od stalnog plasiranja vesti, preko direktne, neskrivene propagande pa do raznih oblika „fejka“ i „deep fejka“. Sa obe strane, razume se. Međutim, vidne su i razlike u pristupu dve strane i Ruska strana, moram reći, zastrašujuće, pa i za svakog ko se bavi propagandom, na određeni način razočaravajuće, podseća na Miloševićevu propagandu devedesetih.

Kad se setim samo ko se i kako onomad bavio propagandom za srpske interese, dobijem transfer blama, bez obzira što ni luk jeo ni luk mirisao.

Evo na primer, moj učitelj i guru, pokojni Dušan Ninkov, bio je nekoliko meseci na Bosanskom ratištu radeći za ZDF. Imali su zvanične dozvole da snimaju šta požele od Mladića i Gvera. Novinar ZDF-a, inače prekaljni veteran ratnog izveštavanja još od rata u Koreji, došao je baš sa namerom da snimi srpsku stranu priče.

Verovali ili ne, na zapadu postoje novinari sa integritetom i intelektualnom radoznalošću. Međutim, gde god su izvadili kameru i počeli da snimaju, dolazio je neko naoružan da im preti uz „kakav Mladić, kakav Gvero, ovde sam ja glavni“.

Nakon nekog vremena, sedeli su u kafani sa ekipom BBC-a. Ustanovili su i jedni i drugi da za dve nedelje skoro da nisu poslali ništa u svoje redakcije i da će ih otpustiti. I da im nema druge nego da pređu na drugu stranu (kako su to uradili, posebna je priča) što su i učinili.

Aleksandar Karisik

izvor: https://luftika.rs/aleksandar-karisik-o-ratnoj-propagandi/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit: Spreman sam da upotrebim bonska ovlašćenja ako BiH bude ugrožena

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da očekuje da rešenja otvorenih pitanja dođu iz BiH, ali da je spreman da upotrebi bonska ovlašćenja ako država bude ugrožena

Published

on

By

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da očekuje da rešenja otvorenih pitanja dođu iz BiH, ali da je spreman da upotrebi bonska ovlašćenja ako država bude ugrožena.

Šmit je u intervjuu za Nezavisne novine rekao da je predložio da se razgovara o svim otvorenim pitanjima, uključujući pitanje Inckovog zakona i pitanje državne imovine.

“Ostajem optimista da ćemo o tim pitanjima naći zajednička rešenja koja će biti jako dobra. Moja ponuda je i dalje otvorena i u odnosu na predstavnike RS. Treba sarađivati na bazi poverenja i ja sam za to spreman”, naveo je Šmit.

Istakao je da nije baš da u svakom momentu ili svaki dan želi da koristi bonska ovlašćenja, ali da neće oklevati da ih upotrebi kad vidi da su ugrožene strukture BiH. Dodao je da, kada je reč o Izbornom zakonu, ipak misli da rešenja moraju da dođu od domaćih autoriteta.

Govoreći o Zakonu o zabrani negiranja genocida, koji je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko, Šmit je rekao da na taj zakon odgovor treba da pruži Parlamentarna skupština (PS) BiH.

“Moj predlog je da zakon poništim kada PS napravi vlastiti zakon, a to još nije učinjeno”, naveo je Šmit.

Dodao je da se o pitanjima kao što je raspodela imovine mora razgovarati.

Šmit je ocenio da se situacija u Ukrajini ne može porediti sa onim što se desilo na Kosovu i Metohiji 1999. godine, ali je dodao da misli da Zapad mora imati razumevanje za srpsku poziciju.

“Znam da Srbiji to nije jednostavno i utoliko više imam poštovanja jer su podržali rezoluciju u UN o Ukrajini”, rekao je Šmit. Naveo je da nije reč o tome da se prekinu emotivne veze s Rusijom i ocenio da je rat u Ukrajini Putinov rat, a ne rat Rusije. Dodao je da ne želi da dovodi u pitanje stare veze između Srba i Rusije.

Na pitanje da li Nemačka ima razumevanja za srpsku poziciju, Šmit je odgovorio da u Evropi ponekad nedostaje razumevanje ne samo da je Srbija deo Evrope, nego da Srbija ima jako tužnu i tešku istoriju. Prema njegovom mišljenju, u određenim političkim oblastima u Srbiji se i dalje definišu kroz tu tešku prošlost, ali političari to treba da prevaziđu.

Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/49783/smit-spreman-sam-da-upotrebim-bonska-ovlascenja-ako-bih-bude-ugrozena/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Otvoreni Balkan je Putinova zamka

Maligni uticaji Rusije i Kine naročito se osećaju u neintegrisanom ostatku Jugoistočne Evrope, bivša Jugoslavija bez Slovenije i Hrvatske, sa Albanijom

Published

on

By

Pre dve decenije počeo se koristiti termin BRIC za nove brzo rastuće ekonomije Brazila, Rusije, Indije i Kine, za koje se smatralo da će ujedno postati politički pandani demokratskom delu sveta. Ponašanje Kine u pandemiji, nasrtaji na institucije i slobode u Hong Kongu, pritisci na Tajvan i agresije Rusije na Ukrajinu, iskustva u domenu politike, bezbednosti i javnog zdravlja ukazala su da Kina i Rusija nisu pouzdani partneri, da ne poštuju demokratske norme i običaje, i postaju opasnost za opstanak čovečanstva. Globalni poredak je u procesu nestajanja.

Maligni uticaji Rusije i Kine naročito se osećaju u neintegrisanom ostatku Jugoistočne Evrope, bivša Jugoslavija bez Slovenije i Hrvatske, sa Albanijom. Rusija održava stanja zamrznutih sukoba, podstiče nove nacionalne i verske sukobe, izaziva strepnju i neizvesnost i nije posustala nakon agresije na Ukrajinu. Kina podstiče korupciju i politički ekstremizam. Svetska kriza iz ovdašnje vizure ima dodatno zabrinjavajuća svojstva. Budućnost je nejasna bez obzira na trenutno jedinstvo zapadnog sveta, koje ne mora ostati trajno opredeljenje, pred svim izazovima i iskušenjima. Zapadne diplomatije u regionu su trome, i dalje lišene vizija i alata njihovog sprovođenja, diplomatske strukture delimično korumpirane i pod dejstvom inercije populističke epohe Donalda Trampa i Angele Merkel. Nijedno važno pitanje nije otvoreno na novim osnovama, status Kosova, jedinstvo i funkcionalnost BiH, karakter režima u Srbiji i bezbednosni izazovi, podrivanje nezavisnosti Crne Gore. Na region se štaviše prenosi logika strateških pritisaka Rusije i Kine, koji su eskalirali agresijom na Ukrajinu i pretnjama Tajvanu. Neverovatno je, i u globalnom i u regionalnom kontekstu, da su Vučić, Rama i Abazović i dalje legitimni sagovornici Zapada. 

Neverovatno je da i američka administracija, posredstvom lokalne diplomatije, podržava kremaljsko-mafijaški projekat Otvorenog Balkana. Otvoreni Balkan je upravo odustajanje od evropske integracije. Evropski zamor od proširenja potvrda je, upravo za Putina i sve njegove partnere, da EU ostaje bez snaga privlačnosti, da je besudna i neefikasna, u biti nejedinstvena, i da postoje alternative evropskom projektu. Svaka slabost Zapada multiplicira se u snazi ruskog malignog uticaja, na svakom preseku slabosti evropskih institucija i političkog autoriteta.

Nije dovoljno da se evropsko jedinstvo uspostavi samo u odnosu na agresiju Rusije na Ukrajinu. Baltik i jugoistočna Evropa su dve strateške tačke na kojima će Putin nastaviti da sprovodi svoje namere. Kako je Baltik integrisan, Švedska i Finska ulaze u NATO, Putin će razarati isto to evropsko jedinstvo zaustavljanjem evropske integracije Zapadnog Balkana. Crna Gora, koja je NATO članica, nije u stanju da revidira sve bezbednosne incidente Krivokapićeve vlade, a incidenti su vodili upravo odustajanju od NATO članstva i zaposedanju novih uporišta uticaja srpskih službi, podrazumevajući SPC.

Verovatno je da će evropsko jedinstvo vremenom jačati kako agresija Rusije u Ukrajini dobija i sve očiglednije genocidne crte. Rusko zaposedanje ukrajinske azovske i crnomorske obale postaje nov izazov za istočni Mediteran i Bliski istok. Ali su opravdanje strepnje od bilo kakvog oblika nove republikanske dominacije u američkoj federalnoj vladi. Bajdenovo obraćanje javnosti u Poljskoj, kad je bio dirljivo iskren, ili iskazana spremnost da brani Tajvan, takođe su poruke koje pozivaju na evropsko jedinstvo, iako su možda suviše lične, a evropski sistem se pre zasniva na složenim institucijama i zaštiti sloboda nego na personalizovanom liderstvu. Bajden je uputio upravo poruku evropskom lidestvu da zaostaje i za emocijama i za događajima. Ukoliko se SAD ponovo povuku u bilo koji oblik izolacionizma, evropsko jedinstvo biće ponovo na iskušenju koje ne obećava, u smislu trajanja i efikasnosti. Zasad, podrška odnosu prema Rusiji i Kini uživa podršku i jedne i druge partije u Kongresu. Napad Rusije na Ukrajinu najverovatnije je odložio napad Kine na Tajvan, koji bi sigurno dodatno opteretio američke i britanske snage pred potrebom da se Tajvan zaštiti, ako je već Hong Kong prepušten svojoj žalosnoj sudbini.

Svet je očigledno podeljen na demokratski i autoritarni tabor. Optimistična su očekivanja na Zapadu da će se Kina distancirati od Rusije pre svega zbog separatizama koje Rusija podstiče i ostvaruje u svome susedstvu. Kina će verovatnije ostati ideološki čvrsta, kakva je dok maltretira Šangaj i Peking sprovodeći doktrinu nultog kovida, zapravo uvežbava svoje vizije logorske zajednice, a takvom klimaksu teže svi totalitarni režimi. Utoliko pre će evropsko jedinstvo biti sve dragocenije, a svako ispadanje iz redova mobilisanih snaga koje brane i Evropu, ne samo Ukrajinu, postajaće manje prihvatljivo. Da li su u pitanju Nemačka, Mađarska ili Srbija, percepcije bezbednosti, koje se smenjuju kako protiču sati, a ne meseci i dani, pokazivaće sve manje strpljenja i razumevanja za bilo kakve ili bilo čije posebne razloge.

Svi vrednosni i kulturni kompromisi koji su ugrađeni u aktuelnu crnogorsku vladu postaju apsurdni i nepotrebni, kako je uloga Crne Gore osetljiva i u odnosu na prošlost i u odnosu na budućnost. Crna Gora je preuzela diskretnu, ali uspešnu ulogu podrške rušenju Miloševićevog režima krajem devedesetih, dok je branila svoje slobode, suverenitet, dostojanstvo i zdrav razum. Slična uloga, u odnosu na Vučićevu ulogu, i na sebe samu, nametnuta je kako se globalne podele reflektuju na istoj liniji razlika koje su delile Jugoslaviju. Srednji put za koji se Jugoslavija opredelila bio je štetan jer je Jugoslavija ostala neintegrisana u evropsko tržište i opšti politički i kulturni kontekst zajedničke ekonomije. I zato se raspala u nasilju umesto uzajamnim razumevanjem i dogovorom. Sve pogrešne odluke Jugoslavije pothranjivale su svako zlo koje se taložilo u beogradskim političkim, naučnim i kulturnim krugovima.

Svojim otezanjem da pridruživanjem sankcijama EU prema Rusiji zauzme politički stav koji je izričit, hrabar i moralan, Vučić podriva jedinstvo EU i pothranjuje Putinove namere. Zvanična i većinska Srbija ne žele ulazak u EU i NATO, mrze i preziru zapadnu civilizaciju, slobode, individualizam, kreativnost i jednaka prava za sve. Vučić je kreirao tu većinu, ona nije trajno stanje, mada je bliska mentalitetu gubitnika koji nameću sopstvene elite. Zato svaka Vučićeva politika mora biti poražena kako bi i Putin bio poražen, bez ostatka. Da će i takva odluka nastupiti i Vučiću je jasno, ali on nikad nije bio u stanju da se emancipuje od svoje porodice, koju je takođe uveo u javni prostor, od svoje prirodne socijalne sredine, od samoga sebe. Crna Gora neće pomoći Srbiji ako je njen novi premijer bude dalje uvlačio u košmar Vučićeve putinofilije, korupcije i odustajanja od civilizacije. Ulazak Crne Gore u EU jedini je preostali putokaz za Srbiju koja se opredeljuje za Vučića i kad se bori protiv Vučića. Opozicija je samo njegov komični odraz u ogledalu. Sve ličnosti koje dominiraju javnim prostorom, od SANU do glumišta i estrade, Putinova su kopnena invazija u ovome delu sveta.

Nikola Samardžić

izvor: https://gradski.me/otvoreni-balkan-je-putinova-zamka/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Najbogatiji Ukrajinac i vlasnik Azovstala: Tužiću Rusiju

Rinat Ahmetov, najbogatiji čovjek u Ukrajini te vlasnik čeličane Azovstal, u Mariupolju kaže da planira tužiti Rusiju zbog gubitka u vrednosti od 17 do 20 milijardi dolara, izvestili su lokalni mediji

Published

on

By

RINAT AHMETOV, najbogatiji čovjek u Ukrajini te vlasnik čeličane Azovstal, u Mariupolju kaže da planira tužiti Rusiju zbog gubitka u vrijednosti od 17 do 20 milijardi dolara, izvijestili su lokalni mediji. Ahmetova čeličana je jako oštećena. Putinu je poručio da je ratni zločinac, a rusko djelovanje u Ukrajini nazvao je genocidom.

Ahmetov, za razliku od drugih ukrajinskih biznismena, nije otišao iz Ukrajine 23. veljače. Za ukrajinski portal mrlp.city kaže da nije otišao jer bi to bilo sramotno i nedopustivo. Također, najavio je da će tužiti Rusiju

“Tužit ćemo Rusiju i tražiti odštetu za sve gubitke i izgubljene poslove”, rekao je Ahmetov za mrlp.city. Osim čeličane Azovstal, štetu je pretrpjela i željezara Iljič koja je dio njegovog SCM Holdinga, otkrio je Ahmetov.

Bloomberg Billionaires Index procjenjuje bogatstvo Rinata Ahmetova na 6.93 milijarde dolara. Zbog ruske invazije na Ukrajinu iznos njegovog bogatstva manji je za 40 posto.

Index vijesti

izvor: https://www.index.hr/mobile/clanak.aspx?category=vijesti&id=2367530&index_ref=rubrika_vijesti_ostalo_m

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko ima šećerana u Srbiji i u čijem su vlasništvu

Nestašica šećera u trgovinama u Srbiji trebalo bi da bude prekinuta nakon što je Vlada usvojila jedinstvenu cenu za ovu namirnicu od 89,99 dinara po kilogramu, bez obzira da li je reč o pakovanju od jednog ili više kilograma

Published

on

By

Nestašica šećera u trgovinama u Srbiji trebalo bi da bude prekinuta nakon što je Vlada usvojila jedinstvenu cenu za ovu namirnicu od 89,99 dinara po kilogramu, bez obzira da li je reč o pakovanju od jednog ili više kilograma

Proteklih dana krivicu za nedostatak šećera u trgovinama jedni na druge svaljivali su proizvođači, trgovci, država.

Po uredbi koju je usvojila Vlada, trgovci na veliko sada imaju rok od 15 dana da kupljen šećer „naslažu“ u rafove u prodavnicama. Ovaj rok meriće se od momenta sklapanja kupoprodajnog ugovora trgovaca na veliko i – proizvođača. A njih, prema podacima APR, zvanično registrovanih za proizvodnju šećera u Srbiji ima – ukupno šest.

Šifru delatnosti broj 1081 – „proizvodnja šećera“ u opisu svoje firme nosi svega šest preduzeća u Srbiji. Od toga su dve šećerane u vlasništvu iste kompanije, dok pod okriljem jedne kompanije posluju – fabrike u tri različita grada.

„Sunoko“ je kompanija u vlasništvu MK grupe Miodraga Kostića. Slovi za najvećeg domaćeg proizvođača i izvoznika šećera s obzirom da ima tri fabrike – u Vrbasu, Pećincima i Kovačici.

Po poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima za 2020. godinu, „Sunoko“ zapošljava 442 radnika, a u prvoj pandemijskoj godini poslovao je sa dobitkom od milijardu dinara, što je oko 8,6 miliona evra.

Grčka kompanija Hellenic sugar industry u vlasništvu ima fabriku šećera „Šajkaška“ Žabalj i fabriku šećera „Crvenka“ u istoimenom mestu.

„Šajkaška“ je 2020. upošljavala 49 radnika i poslovala je sa gubitkom od 182 miliona dinara, dok je „Crvenka“ zapošljavala 116 ljudi i poslovala je pozitivno, sa ostvarenom dobiti od 101,8 miliona dinara.

Šećerana doo Šabac, u vlasništvu je Vladimira Simića. Za 2020. godinu upisano je – nula zaposlenih i gubitak od 26.000 dinara.

Preduzeće „Mega plus“ iz Novog Sela takođe je registrovano za proizvodnju šećera. U vlasništvu je Bobana Lazovića. Ovo preduzeće 2020. godine imalo je 33 zaposlena i ostvarenu dobit od 1,58 miliona dinara.

Istu šifru delatnosti ima i preduzeće „Bero“ iz Novog Pazara, u vlasništvu Berata Sejdije. Ovaj proizvođač upošljavao je (2020. godine) četvoro radnika, a poslovao je s profitom od 400.000 dinara.

Na dan izmene uredbe i određivanja cene šećera koja važi za sva pakovanja (u četvrtak 26. maja) predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je na tržište isporučeno 260 tona šećera, a da je spremno još 250 tona.

„Nemamo problema sa količinama šećera, imali smo problema sa jednom firmom iz Kolubarskog okruga, sa jednim tajkunom i sa još nekim ljudima… nekim kamatarima koji misle da je veliko vreme da zarade ogroman novac, ali baviće se svim tim i BIA i naši državni organi i građani će imati više nego dovoljno šećera, brašna, soli, ulja, svega…“, rekao je Vučić.

„Ali sve uspevamo da završimo i ljudi ne treba da brinu“, poručio je Vučić, dodavši da svih namirnica ima dovoljno

N1

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/koliko-ima-secerana-u-srbiji-i-u-cijem-su-vlasnistvu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Usijanje između Beograda i Zagreba: Politizacija optužnice za raketiranje civila u akciji “Oluja”

Optužnica protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske, koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, podiglo prošle nedelje zbog njihove naredbe da se raketira kolona izbeglica u okviru akcije “Oluja”, a u kom je poginulo najmanje 13 osoba, dovela je odnose Beograda i Zagreba do tačke usijanja

Published

on

By

Optužnica protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske, koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, podiglo prošle nedelje zbog njihove naredbe da se raketira kolona izbeglica u okviru akcije “Oluja”, a u kom je poginulo najmanje 13 osoba, dovela je odnose Beograda i Zagreba do tačke usijanja.

Kako se navodi, optužnica je podignuta protiv četiri oficira jer su naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, u Bosni i Hercegovini, a reč je, inače, i o prvoj optižnici koja se tiče ove vojne akcije iz 1995. godine.

A objašnjavajući optužnicu, Savo Štrbac iz Veritasa kaže da je Srbija (odnosno tada Srbija i Crna Gora) 2003. godine donela zakon o nadležnosti o organizaciji državnih organa u postupcima za ratne zločine i tu je propisana regionalna nadležnost. Kako je on objasnio, naše tužilaštvo i sud za ratne zločine po tom zakonu nadležni su da sude i za Hrvatsku i za Bosnu i za svo područje bivše države. Očekivano, ovakav zakon je napadan od strane suseda.

“Naravno taj zakon je napadan od svih naših suseda, najviše od Hrvata, pa su to prebacili na EU i nama se pravi uslov da se taj zakon poništi. Hrvatska je 2011. donela zakon o ništavnosti svih pravosudnih odluka koji sežu od SFRJ pa do danas. U nekoliko prethodnih postupaka, srpski pravosudni organi tražili su od Hrvatske da ispita neke svedoke ili osumnjičene, ali oni ne udovoljavaju takvim zahtevima. Onda je po mišljenju naših tužilatva bilo izlišno gubiti vreme da se i ovaj predmet dostavlja u Hrvatskoj, i to je sve potkrpeljeno u ovoj optužnici”, rekao je Štrbac i dodaje da veruje da će posle “ove halabuke koja se podigla”, sud u Beogradu vrlo brzo potvrditi ovu optužnicu. 

“Srbija ima jak argument”

Kako je za Euronews Srbija objasnio advokat Anto Nobilo, u ovom slučaju ima dosta politike. Međutim, on kaže da ovde postoji jedan stari problem koji “pukne” svakih nekoliko godina, a tiče se generalne ili opšte nadležnosti Srbije za sve ratne zločine koji su se dogodili i na teritoriji Srbije, ali i na teritoriji drugih država. 

Nobilo navodi da u političkom smislu, ali i u dobrosusedskom smislu, nije najbolji način da Srbija koristi tu opštu nadležnost. Međutim, on naglašava da Srbija ima jak argument, a to je Hrvatska i BiH ni posle 27 godina nisu istražile ovaj slučaj stradanja civila.

“Nisu pokrenule nikakve istrage i onda na neki način Srbija ima moralno opravdanje reći: da mi nismo pokrenuli, niko ne bi. To je problem Hrvatske, što svih ovih godina nije pokušala da istraži taj zločin koji nije nepoznat. Prva nadležnost je bila nadležnost BiH jer se dogodilo na teritoriji BiH, kad su oni propustili na red dolazi prema državljanstvu pretpostavljenih počinilaca tog krivičnog dela, tu je Hrvatska nadležna, i što se tiče oštećenih to su opet hrvatski Srbi, opet je Hrvatska bila nadležna. Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da Hrvatska to nije napravila svih ovih godina i da smo sada problemu ovom u kom jesmo, koji opterećuje političke odnose između Srbije i Hrvatske”, istakao je on

Nobilo, međutim, kaže da ima jedan predlog koji se tiče ovog problema, ali da nije siguran imaju li i Srbija i Hrvatska “petlju” za tako nešto.

“Moj predlog je da Hrvatska odigra jednu jaku kartu i kaže: vi ste pokrenuli krivični postupak, predlažemo da ustupite taj predmet Hrvatskoj, imamo ovde okrivljene i imamo eventualno svedoke, dokaze i najbolje mogućnosti za procesuiranje. I ako Hrvatska preuzemo to, može da napravi pravo suđenje, gde će okrivljenici doći na sud”, rekao je on.

Razmena oštrih reči premijerke i predsednika

Iako optužnica i dalje nije pravosnažna, iznova je zahladila komšijske odnose i podigla tenzije u javnosti obe države, a na relaciji predsednika Hrvatske i premijerke Srbije razmenjene su teške reči. Hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je da je podizanje optužnice “neinteligentno ponašanje države (prim. aut. Srbije) koja se nalazi u nemogućoj situaciji, države koja je u zadnjih trideset godina osiromašena i degradirana”.  

“Hrvatska je stagnirala, Srbija je degradirana. To je činjenica, to je siromašna država bez izlaza na more, koja nema rešen status nigde. Ni u NATO ne žele, u redu. Ni u Evropskoj uniji. Neće nikada ući u EU na ovakav način”, rekao je Milanović. 

Milanović je praktičnio zapretio blokadom puta Srbije u EU i rekao da bi Hrvatska mogla da podigne i optužnicu protiv Vučiča zbog govora u Glini. 

“Ali to nismo uradili. Ne znam zašto je Brnabićeva nervozna. Rekao sam da Srbija pazi šta radi. Pogledajte kako Šveđani ulaze u NATO ‘vis a vis’ Turske. Govorite i kako naš narod kaže ‘što ide okolo, to dođe’”, rekao je on. 

 

Brnabić je, sa druge strane, poručila da je prošlo 27 godina, a da niko nije našao za shodno da reaguje, sudi organizatorima i počiniocima, zločincima koji su ubijali decu u izbegličkoj koloni, na teritoriji druge države.  

“Ti nesrećni ljudi su već napustili ne samo svoje domove u Hrvatskoj, već i teritoriju Hrvatske, ali to nije sprečilo hrvatske avione da nastave da ih proganjaju i ubijaju. Kada je Srbija to konačno uradila, 27 godina kasnije, čujemo pretnje. Biće nam blokiran evropski put, da se opametimo ili nikada nećemo ući u Evropsku uniju, da naš predsednik treba da odgovara. Evropska vrednost nije štićenje ubica dece i staraca, a nije ni pretnja onima koji traže pravdu”, navela je premijerka Srbije Ana Brnabić. 

“Kratki susret” predsednika i premijera

I dok su premijerka Srbije i predsednik Srbije razmenjivali izjave, na margini biznis foruma u Davosu sastali su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Hrvatske Andrej Plenković. 

Plenković je nakon susreta iskazao nezadovoljstvo u vezi optužnice protiv hrvatskih pilota. 

“Taj zakon kojim Srbija širi svoju jurisdikciju na teritoriju drugih država je nama neprihvatljiv i takav je potez za Hrvatsku signal koraka nazad u našim odnosima”, poručio je on. 

I Vučić je taj susret ocenio kao “vrlo kratak” i ocenio je da je hrvatsko ponašanje primer kako mnogi u EU misle da zbog EU puta mogu da Srbiji određuju šta sme ili ne da kaže. 

“Hrvati misle da imaju pravo da određuju šta ćete da kažete i da radite. Nekadašnje rukovstvo Srbije je puzilo pred njima, a čim neko nije takav i kaže da poštuje njihove žrtve, ali i traži pravdu za pobijenu srpsku decu u Hrvatskoj, odmah postaje najcrnji neprijatelj”, rekao je on. 

Naglasio je da neće da podilazi hrvatskoj politici i naveo da će Hrvatska da zabrani put Srbije u EU “isto kako će da zabrane Švedskoj i Finskoj ulazak u NATO” (prim.aut. misleći na izjave Milanovića koji je rekao da Zagreb ne treba da dozvoli ulazak te dve zemlje u Alijansu). Vučić je dodao i da “ako je cena ulaska da se pomirimo sa ubicama dece, onda to Srbija neće prihvatiti”.

Da li je realna potencijalna blokada iz Zagreba

Ipak, najmlađa članica Unije potencijalno bi mogla stati na evropski put Srbije. Neki od tih uslova, sadržani su u dokumentu Hrvatske akademije nauka i umetnosti o zaštiti hrvatskih nacionalnih interesa pri pregovorima sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom. Od Beograda se traži, između ostalog, da prestane da sa podsticanjem neprijateljstva prema Hrvatskoj i progonom hrvatskih državljana, kao i da se, kako navode, odrekne velikosrpske propagande i poštuje sporazume i dogovore. Srpska akademija nauka i umetnosti ovaj akt nazvala je huškačkim političkim pamfletom. 

Ključna otvorena pitanja, koja ostaju u senci pogoršanja odnosa su utvrđivanje granice na Dunavu, podela imovine bivše države, problemi manjina i nestalih, kao i ono najaktuelnije – pitanje nadležnosti sudova.

Politički analitičar iz Zagreba Krešimir Macan kaže za Euronews Srbija da su poslednji događaji odjeknuli više u Srbiji nego u Hrvatskoj i da se radi o jednoj nezgodnoj situaciji u kojoj se našla Srbija sa svim očekivanjima sa ruske strane i možda zahtevima sa evropske strane.  

“Uvek u ovakvim situacijama se pribegava izvlačenjem tih nekih aduta za zabavljanje naroda. Univerzelna jurisdikcija jeste problem i to je nešto što će morati da se reši kad se bude išlo prema Evropskoj uniji”, kaže Macan. 

On navodi da je u Hrvatskoj uvek bila teza da se u Domovinskom ratu ne mogu počiniti ratni zločini i smatra da je Hrvatska napravila mnogo toga što Srbija nije.  

“I Hrvatska se drži tog standarda da se ratni zločinci ne veličaju u javnosti, što opet nije slučaj u Srbiji. Dakle, Srbija ide uprkos svih tih presuda se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Nijedan ratni zločin ne zastareva i ne sme se ignorisati i zaboraviti, ali onda to treba prepustiti pravosuđu da rade na neki svoj način, ne politički manipulisanim”, navodi on.

Da li baš stoji Macanova teza da se u Hrvatskoj ne veličaju ratni zločinci pitali smo i advokata Nobila, koji kaže da nije saglasan sa ovom tezom.

“Mi jesmo sudili neke ratne zločince, međutim nismo sve, a s druge strane odnos prema presuđenim ratnim zločincima nije uvek primeren”, rekao je on.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Euronews Srbija da je u poslednje vreme, od ruske agresije na Ukrajinu, situacija u regionu “zgušnjava”. 

“Kad govorim o zgušnjavanju, tu pre svega mislim da je izabran jedan momenat za podizanje ove optužnice protiv četiri pilota, iako je to trebalo ranije da se desi. Imamo memorandum HAZU koji neodoljivo podseća na memorandum SANU iz vremena pre početka ratova devedesetih. Dodik je pojačao svoju retoriku o potrebi razlaza unutar BiH, a Milanović je iznenada pokazao veliku brigu za Hrvate u Hercegovini. Sve to neodoljivo podseća na neka loša vremena i nije dobro što je to gorivo za neku moguću lošu situaciju”, kaže Popov. 

On smatra da nije iskorišćen onaj dobar period u našim odnosima da se reše preostala otvorena pitanja, te da u ovako lošoj atmosferi teško da može da se govori o rešavanju tih pitanja.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/49674/usijanje-izmedu-beograda-i-zagreba-politizacija-optuznice-za-raketiranje-civila-u-akciji-oluja/vest

Continue Reading

Trending