Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Da li će se u budućnosti ratovati zbog vode?

Sukob oko vode između Tadžikistana i Kirgistana možda je upozorenje za brojne buduće konflikte koji bi mogli nastati zbog ovog resursa.

Published

on

Poslednje dane meseca aprila obeležile su iznenađujuće vesti koje su došle iz regiona Centralne Azije. Između dve nekadašnje države Sovjetskog Saveza, Tadžikistana i Kirgistana, izbio je sukob u kojem je poginulo oko 40 osoba, a blizu 200 ih je ranjeno. Trodnevni sukob koji je trajao od 28. aprila do 1. maja dogodio se u mestu Kok-Taš, nakon što su tadžikistanske vlasti odlučile da montiraju kamere putem kojih bi nadgledale rezervoare vode u pomenutom mestu na teritoriji susednog Kirgistana. Meštani su se zbog toga pobunili, a gađanje kamenicama ubrzo je preraslo u sukob u koji su se uključile i vojske obe države, piše portal „Klima 101„.

Pregovori dve strane sprečili su dalju eskalaciju sukoba, koji je, iako kratkotrajan, svejevrsno upozorenje. Ono što ga čini drugačijim jeste pre svega povod, koji otvara novu dimenziju međudržavnih konflikata u decenijama koje su pred nama.

Ljudsko pravo na vodu

Kako navodi portal „Klima 101“, kvalitetna i ispravna voda za piće predstavlja jedan od najvažnijih elemenata za normalno funkcionisanje čitavog društva, a 2010. je, rezolucijom Ujedinjenih nacija, pravo na vodu i sanitaciju konačno prepoznato kao ključno za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.

Međutim, iz godine u godinu postaju sve upitnije njene zalihe i raste zabrinutost kako za rastuću svetsku populaciju obezbediti dovoljne količine ispravne vode. Ovo pitanje posebno dolazi do izražaja zbog neadekvatnog ljudskog ponašanja kada je racionalna upotreba vode u pitanju, ali i sve izrazitijeg uticaja klimatskih promena. Sve ovo često dovodi i do rasprava o tome da li će u budućnosti biti sukoba koji će za posledicu imati borbe nad kontrolom kapaciteta vode.

Koliko je voda važan resurs, govori i njen bezbednosni aspekt. Sa porastom problema u vezi sa sa zalihama i ispravnošću vode za piće u naučnim krugovima je počelo izučavanje posebnog termina water security. Ovaj ekološki problem ima širok spektar elemenata koje obuhvata. Tako se u njegovom definisanju, pored osnovnog značenja da postoje dovoljne zalihe ispravne vode za piće, uključuje i neophodnost da je uvek dostupna za osnovne ljudske potrebe, bilo da je reč o izvorima ili ceni.

Nedostatak vode u regionima Bliskog istoka i Severne Afrike

Svakako da region Bliskog istoka i Severne Afrike predstavlja područje u kojem je u poslednjih pola veka došlo do ozbiljnijih promena u količini dostupne slatkovodne pijaće vode. Tako su kapaciteti sa 4000 m3 godišnje po stanovniku tokom sredine XX veka, sredinom prošle decenije došli na svega oko 1100 m3 godišnje.

Pojedina naučna istraživanja su procenila da će u narednim godinama ovaj region, posebno pod uticajem klimatskih promena, konstantno gubiti zalihe pijaće vode. Iako negativne, ove posledice je moguće ublažiti. Za to je, pre svega, potreban sistematski pristup država, ali i regionalna saradnja među njima. Međutim, ono što ovom planu stoji na putu jeste trend iz prethodnih decenija, koje su obeležili nestabilnost, sukobi i rast populacije. Uz nesporni uticaj klimatskih promena ovi problemi mogu se samo još više produbiti i dovesti novih nesigurnosti i ugrožavanja mira i bezbednosti u ovom nestabilnom regionu, ocenjuje se u tekstu portala „Klima 101“.

Pored Severne Afrike i Bliskog istoka, ozbiljan problem sa snabdevanjem čistom vodom imaju i brojne države Supsaharske Afrike, kao i pojedini regioni u Aziji.

Voda kao bezbednosno pitanje

U domenu problema za pomenuti region Bliskog istoka i Severne Afrike u prošlosti je bilo nekoliko konkretnih primera mogućih sukoba oko izvora vode. Trenutno aktuelni sukob između Izraela i Palestine predstavlja nastavak vrlo loših odnosa ova dva aktera.

Ono što u budućnosti može da bude novi kamen spoticanja, jeste upravljanje nad izvorima pijaće vode. Naime, i u prošlosti je dolazilo do problema kada su predlagani mirovni sporazumi, između ostalog, baš zbog problema da se odredi ko upravlja vodnim resursima. Dogovorom iz Osla i Palestini je omogućeno korišćenje vode, ali samo sa teritorije Zapadne obale, dok bi Izrael i dalje imao najveći procenat kontrole nad ovim resursima.

S druge strane, Egipat i Etiopija su tokom prošle decenije došle u sukob zbog ideje etiopskih vlasti da sagrade „Veliku etiopsku renesansnu branu“. Ovaj projekat bi i te kako ugrozio bezbednost Egipta kome je reka Nil od velikog značaja. Međutim, sukobi su sprečeni pregovorima i sporazumom triju strana, Egipta, Sudana i Etiopije.

Međunarodni napori za rešavanje pitanja dostupnosti vode

Na probleme povezane sa kvalitetom i zalihama vode svojevremeno su reagovale i Ujedinjene nacije u težnji da, na dugoročne staze, pomognu državama da odgovore na brojne izazove u vezi sa ovom temom. Tako su i kroz dva poznata dokumenta, Milenijumsku deklaraciju i Agendu 2030, u određenim delovima precizirali i definisali probleme i ciljeve njihovog rešavanja. U Agendi 2030, u cilju 6 koji se odnosi na čistu vodu i sanitarije, detaljno su definisani planovi, među kojima se kao najambiciozniji ističe onajda se do 2030. godine omogući pravedan pristup bezbednoj i ispravnoj pijaćoj vodi svim građanima na planeti.

Kratkotrajni sukob između Tadžikistana i Kirgistana predstavlja naizgled nesmotreni i neočekivani okršaj. Međutim, iako se u svetu trenutno ne vode ratovi koji kao glavni ili jedan od razloga imaju pitanje vode, to ne znači da u budućnosti voda neće biti povod za sukob. Zalihe ispravne pijaće vode sigurno će u narednim decenijama dobijati naznačaju, na šta klimatske promene i te kako imaju uticaj, sa posebnim fokusom na sušne regione među kojima je i region Bliskog istoka i Severne Afrike, zaključuje portal „Klima 101“.

Izvor: n1info.com

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending