Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Da li će Prvomajska ulica dobiti ime po četničkom vojvodi?

Najnovija žrtva revizionizma u najavi trebalo bi da bude Prvomajska ulica u Zemunu, koja bi trebalo da se preimenuje u Ulicu popa Momčila Đujića.

Published

on

Istorijski revizionizam ovladao je srpskim društvom i postao zvanična doktrina koja je ušla i u školske udžbenike, a služi i kao osnovna smernica za uličnu kulturu sećanja. Ta nova kultura sećanja pomalo je specifična, više liči na kulturu zaborava i falsifikovanja prošlosti, i to njenih najsvetlijih stranica.

Još od devedesetih godina sa posebnim guštom brisano je sve ono što podseća na Narodno-oslobodilačku borbu, pažljivo su uklanjani svi partizanski toponimi, kao i slavni borci i narodni heroji. Na udaru je sve što miriše na antifašizam, levičarsku tradiciju i istoriju borbe radničkog pokreta.

Doduše, vremena su se promenila, kao i kriterijumi za narodne heroje. U doba ozloglašenog socijalizma heroji su bili ljudi koji su se hrabro borili protiv nadmoćnog okupatora i domaćih izdajnika, borci za slobodu, oni koji su štitili žene, starce i decu od fašističkih i kvislinških zločinaca. Danas te niko neće proglasiti za heroja ako nisi odgovoran za smrt bar stotinak civila, što si više nenaoružanih ljudskih bića pobio – to si veći heroj. Što bi rekli stari Latini: O tempora, o noćne mores!

Saradnik italijanskog okupatora

Najnovija žrtva revizionizma u najavi trebalo bi da bude Prvomajska ulica u Zemunu. Kako pišu Zemunske vesti, a prenose razni desničarski sajtovi, pred opšinskim i gradskim vlastima biće pokrenuta inicijativa za promenu imena jedne od najprometnijih ulica u Zemunu.

Umesto da nosi naziv po međunarodnom prazniku rada, Prvomajska bi trebalo da se preimenuje u Ulicu popa Đujića. U kratkom obrazloženju piše da je Momčilo Đujić “bio sveštenik u Dalmatinskoj zagori do početka Drugog svetskog rata. Kada je video šta ustaše rade po srpskim selima rešio je da organizuje lokalno srpsko stanovništvo u nameri da obrane svoje porodice i domove”. Piše i da “Italijani, videvši šta rade ustaše, počinju polako da sarađuju sa Dinarskom četničkom divizijom koju je pop Đujić oformio i na taj način su branili zajedno srpsko stanovništvo”.

Da poražene četničke i druge kvislinške ideologije nisu zavladale našim društvom nikad ne bismo saznali da je među braniteljima Srba u Drugom svetskom ratu bilo toliko ratnih zločinaca. Koga god današnji revizionisti proglase za zaštitnika srpskog stanovništva, taj je po pravilu kvisling, ubica, koljač i učesnik u genocidu, od Milana Nedića pa do raznih četničkih komandanata. Naime, jedan od sitnih detalja koji nedostaju u šturoj biografiji popa Đujića jeste da je reč o saradniku italijanskog i nemačkog okupatora, o čoveku kojem je 1947. godine suđeno u odsustvu i koji je proglašen krivim za ratne zločine.

Jeste Đujić bio komandant Dinarske četničke divizije, ali to nije bio njen zvaničan naziv, već Milizia Volontaria Anti Comunista koja je delovala u sastavu Kraljevske italijanske vojske za borbu protiv partizanskih jedinica. Dakle, heroj Đujić je bio komandant jedinice u okviru okupacionih snaga čiji je cilj bio borba protiv partizana, protiv onih koji su pružili otpor fašistima. O tome je i sam Đujić ostavio dovoljno dokumenata, na primer, neposredno pred kapitulaciju Italije, ovako ocenjuje saradnju sa italijanskim fašistima: “Od 1. jula 1941, rame uz rame borim se sa Italijanskom vojskom protiv zajedničkog neprijatelja – komunista u oblasti Dinare”.

Saradnja sa ustašama i nacistima

Nije Đujić sarađivao samo sa Italijanima, već i sa ustašama. U knjizi Dokumenti o saradnji četnika sa Osovinom dr Branko Latas piše: “Momčilo Đujić je vrlo rano uspostavio veze sa predstavnicima ustaške države. Sagovornik sa ustaške strane i organizator susreta sa Đujićem bio je veliki župan u Kninu David Sinčić.On je Đujiću dodelio veću sumu novca, pomoć u hrani i drugim ratnim potrebama. Đujić je, proširujući saradnju sa ustašama, u prvom redu u zajedničkim borbenim akcijama sa njima, stekao veliko poverenje i kod najviših vlasti NDH. Poglavnik Ante Pavelić nije imao nikakve rezerve niti bojazni od ‘osvetničkog’ ispada četnika prema formacijama i vlastima NDH. Zato je 21. decembra 1944. naredio da se izađe u susret Đujiću sa njegovih 6.000 četnika kako bi se povukli ispod udara snaga NOVJ i izvukli se u Istru i Slovenačko primorje”.

Saradnja četnika sa ustašama nije bila neuobičajena pojava, već redovna praksa, samo današnji četnici i ustaše ne vole o tome da pričaju, jer im se ne uklapa u revizionistički narativ. Zajedno su učestvovali u bici na Neretvi protiv partizana i u mnogim drugim akcijama, kao slugeranje okupatora, a četnici Uroša Drenovića su liferovali sveži srpski živalj u logore Jasenovac i Jastrebarsko. Nakon kapitulacije Italije, Đujić je postao sluga nemačkog okupatora, što je i logično ako se setimo njegove misli: “Srpski narod, kao i Adolf Hitler, glavnog protivnika vidi u komunizmu”. Njegovi četnici dali su veliki doprinos u borbi oko Knina krajem 1944. godine. Trudili su se da grad i dalje ostane pod okupacijom, ali su partizani ipak uspeli da ga oslobode.

U izveštaju Dinarske četničke divizije komandi štaba 15. korpusa Vermahta od 1. decembra 1944. godine stoji: “Četnička komanda sa svim svojim oružanim snagama od meseca septembra prošle godine radi i sarađuje sa Nemačkom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su nam nalagali naši zajednički interesi u borbi protivu zajedničkog neprijatelja. Ova se saradnja produžila sve do danas. (…) Sa strane gospodina đenerala komandanta Korpusa je izražena želja da ne treba da se rastavljamo nego da do kraja zajednički podijelimo sudbinu pa šta nam bude. Sa naše strane po principu solidarnosti i bratstva po oružju je to prihvaćeno pod jednim drugim uslovom i načelom u čemu smo se jednodušno saglasili”.

I zaista su solidarno podelili sudbinu sa braćom po oružju – nacistima i ustašama. Prvo su pobegli prema Lici, usput paleći kuće i ubijajući civile, pa su stigli do Slovenije, odatle su se prebacili u Italiju, da bi na kraju Đujićeve saborce zarobili i razoružali zapadni saveznici kod Soče u maju 1945. Đujić je uspeo da pobegne i da se dokopa emigracije u Chicagu.

Da li Srbin može da bude antifašista?

Đujićeva takozvana odbrana Srba imala je malo čudan oblik. Na primer, nije Đujić lako ljudima priznavao da su Srbi. Žitelje srpskog sela Kanjani u Dalmaciji, recimo, nije smatrao Srbima, već ih je proglasio “Hrvatima pravoslavne vere” – zato što nisu hteli da idu u četnike. Zato je doneo odluku da se “sav narod pravoslavne veroispovesti sela Kanjana, opštine Drniš, sreza Kninskoga isključuje iz opšte zajednice i sastava Srpskog naroda”, te da se prepusti “na milost i nemilost naših neprijatelja”. Eto odakle vodi poreklo običaj današnjih sledbenika ondašnjih kvislinga da razne Srbe koji ne pristaju na četničku ideologiju proglašavaju autošovinistima, izdajnicima, otpadnicima od srpstva.

Podrazumeva se da Srbi antifašisti za Đujića i njemu slične takođe nisu bili Srbi, pa ih je zato tamanio kao zečeve, što mu je i bio osnovni zadatak kao slugeranji okupacionih snaga. Formirao je čak i koncentracioni logor u selu Kosovo kod Knina, poznat i pod imenom “mali Jasenovac”, u kojem su njegovi četnici ponajviše ubijali upravo Srbe koji su se borili protiv fašizma. Doduše, kao što je lako Srbe proglašavao za Hrvate, tako ih je lako označavao kao komuniste, iz raznih razloga.

Na primer, bolničarku u sopstvenoj četničkoj diviziji Ljubicu Čekrliju uhapsio je i bacio u zatvor pod optužbom za komunističku propagandu, mada je razlog bio druge prirode. O tome je pisao u izveštaju komandant karabinjera u Kninu major Atomio Orazzo krajem avgusta 1942. godine: “Po iscrpljenim podacima sa druge strane je utvrđeno, da je Čakrlija bila uhapšena, radi toga što popu Đujiću i Mani Rokviću nije uspjelo djevojku za svoje pobude iscrpiti (predobiti), jer im je odbila sve njihove ponude i tako ostala vjerna svojem zaručniku, bratu žene poznatog narodnog poslanika Rađenovića. Uzevši gornje u obzir i budući je ista slabog zdravlja i nije mogla odoliti težini zatvora, ova komanda predlaže, da se ista otpusti iz zatvora”. Ukratko, pošto devojka nije pristala na seksualne ponude popa Đujića i njegovog potčinjenog Rokvića, oni su njeno odbijanje protumačili kao “komunističku propagandu” i nesrećnu devojku bacili u tamnicu. Baš divan kandidat za ulicu u Zemunu.

Slika i prilika srpske propasti

Đujićevi četnici su u jesen 1942. godine krenuli u patronažni obilazak sela oko Splita. Počeli su od Gata gde su pobili devedeset petoro ljudi, uglavnom žena, dece i staraca. Potom su pokolje nastavili u selima Tugare, Čista, Gornji Dolac, Zvečanje, Dugopolje, Štikovo, Maovice, Utavice, Vinalić, Kijevo i Gorjak. Četnicima je komandovao onaj Đujićev drugar Mane Rokvić, inače komandant Drvarsko-petrovačkog četničkog odreda. Nije ovo ni izdaleka potpun spisak Đujićevih zlodela, ali mislim da je dovoljno da pruži sliku o kakvom se čoveku radi. U nekom društvu koje drži bar do elementarnih moralnih postulata nikome ne bi palo na pamet da po saradniku fašista i nacista, ratnom zločincu, nazove ulicu u glavnom gradu.

Nažalost, daleko smo mi od takvog moralnog minimuma. Ukoliko gradske vlasti reše da Đujiću dodele ulicu, ništa ih u tome neće sprečiti. U tom slučaju, Đujićeva saradnja s okupatorom verovatno će biti protumačena kao prednost, ili će se falsifikovati na neki od maštovitih revizionističkih načina. A red je i da se Vučić oduži pokojnom četničkom komandantu, pošto je Đujić 1989. godine proglasio Šešelja za četničkog vojvodu, poručujući mu da proteruje sve nesrbe sa svetog srpskog tla, a potom je izdašno slao pomoć odmetnutoj Republici Srpskoj Krajini. Kasnije se pokajao zbog dodele titule Šešelju, ali to su uobičajene četničke međusobice u koje ne treba ulaziti.

Paradigmatično je što se planira da baš ulica koja je posvećena radničkoj, levičarskoj, antifašističkoj borbi – Prvom maju, svetskom prazniku rada, simbolu borbe za ravnopravnost – ponese ime po jednom notornom kvislingu i ratnom zločincu. Radnike ionako više niko ne zarezuje, niti je državu briga za njihova prava, a radnička borba je nešto na šta se gleda s prezirom. Danas su na ceni ubice, koljači, rušitelji – a ne oni koji nešto stvaraju. Slika i prilika naše propasti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Autor: Tomislav Marković (AL JAZEERA)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Komersant: Putin ne može da kaže da u ceni gasa nema nikakve politike

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije.

Published

on

By

Srbija, kojoj krajem godine ističe ugovor za isporuke ruskog gasa, mogla bi još pola godine da očuva cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je u najmanju ruku tri puta jeftinije od trenutnih cena na berzi u Evropi, piše Komersant, ali i dodaje da je reč o privremenoj meri.

U tekstu posvećenom susretu predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Sočiju, moskovski dnevnik navodi da se značajna razlika u ceni gasa za Srbiju i za ostale u Evropi objašnjava time što je Beograd u potpunosti u ugovoru očuvao povezivanje cene gasa sa cenom nafte.

Komersant navodi da Gasprom nije želeo da komentariše detalje dugoročnog sporazuma sa Srbijom, ali da je naveo da sadašnja cena odgovara srednjoj izvoznoj ceni u Evropi za 2021.

List citira analitičara Dmitrija Marčenka iz agencije Fič, koji smatra da cena po kojoj neki kupci kupuju gas zavisi od toga „da li Moskva doživljava ovaj ili onaj režim prijateljskim“. „Zato je, na primer, Moldavija u oktobru platila za gas nekoliko puta više nego Srbija“, naveo je Marčenko.

Po njegovoj oceni, ako se polazi od sadašnje cene nafte i stoprocentnog vezivanja za naftu u ugovoru, gas bi za Srbiju trebalo da košta oko 350 dolara za 1.000 kubnih metara. To znači, smatra Marčenko, da će Gasprom biti u manjku oko 50 dolara za svakih 1.000 kubnih metara, ili 150 miliona dolara godišnje.

„Za ruskog monopolistu, to je kap u moru“, zaključio je Marčenko.

Komersant u drugom tekstu, u izveštaju sa susreta dvojice predsednika, piše da je Vučić dobio to zbog čega je došao u Rusiju.

„Da predsednik Srbije nije bio uveren da će dobiti ono što želi, ne bi on ranije demonstrativno stavljao glavu na panj u razgovoru sa Putinom“, piše dnevnik.

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije. „Srbija i Belorusija to neće potvrditi“, dodaje dnevnik.

autor : Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/komersant-putin-ne-moze-da-kaze-da-u-ceni-gasa-nema-nikakve-politike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Profesor prava: Radnici Linglonga vrbovani da dođu, postoje indicije o trgovini ljudima

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

Published

on

By

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

On je za nedeljnik NIN objasnio da su ti radnici “vrbovani” da dođu u Srbiju i da im je obećano da će raditi u jednoj vrsti uslova, a da rade u sasvim drugim uslovima.

Oduzete su im putne isprave i time je onemogućeno slobodno kretanje. Šta je to nego trgovina ljudima“, kaže Reljanović.

On je naveo da je Zakon o zapošljavanju stranaca relativno nov i dobro napisan, ali da je česta praksa da se on krši. To se čini tako, objasnio je, što radnici iz Kine, Vijetnama ili neke druge zemlje dolaze u Srbiji legalno, preko turističkih viza, a da onda ostaju da rade za neku “njihovu firmu”.

Dešava se i da imaju prijavljen boravak, ali da nemaju radnu dozvolu i da počnu da rade bez nje, jer je za dobijanje dozvole potrebno nekolikom meseci. Za to vreme poslodavac je dužan da im obezbedi smeštaj i naknadu, ali Reljanović kaže da to “uglavnom ne biva”.

On je naglasio da bi prava koja ima svaki državljanin Srbije trebalo da ima i, na primer, svaki Kinez koji radi u RTB Bor, ali da obični fizički radnici uglavnom nemaju zakonom zagarantovana prava, odnosno da “rade i žive u uslovima koji nisu adekvatni”.

autor: NIN

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/290858/Profesor-prava-Radnici-Linglonga-vrbovani-da-dodju-postoje-indicije-o-trgovini-ljudima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Dmitroviću objasniti da su bračna i vanbračna zajednica jednake pred zakonom

“Ana Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra Dmitrovića da vodi ovaj resor”

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je da se Vlada Srbije izjasni o predlogu ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića, koji je naveo da će uslov za dobijanje državne pomoći mladima u rešavanju stambenog pitanja, odnosno 20.000 evra, biti da su partneri u braku.

„Ovakvom diskriminišućom izjavom ministar je pokazao da ne poznaje ili ne poštuje zakon naše zemlje pred kim su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne“, navodi se u saopštenju LSV-a.

LSV je pozdravlja svaku meru koja će pomoći da se poboljša nezavidna situacija većine građana, sli smatra da je dovođenje u neravnopravan položaj onih koji po zakonu moraju biti ravnopravni nedopustivo.

„Ukoliko država želi da podigne natalitet i poboljša položaj mladih bračnih parova sa decom, prvenstveno treba da krene od stvaranja uslova za pristojan život, na taj način što će se poštovati zakoni i institucije naše zemlje, što će se zaustaviti zapošljavanje uslovljeno ulaskom u vladajuću partiju, što će se sistem vrednosti vratiti u normalu gde se poštuje obrazovanje i sposobnost, a ne kupljene diplome i rijaliti zvezde“, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da je izjava da vernici više vole decu pa ih zato u njihovim porodicama u Srbiji ima više, višestruko nedopustiva i skandalozna.

LSV je predložila premijerki Ani Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića da vodi ovaj resor, jer je tokom dosadašnjeg rada „u više navrata pokazao da ne poseduje ni znanja, ni senzibilitet za ovu osetljivu, vitalnu temu našeg društva“.

(Autonomija, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/lsv-dmitrovicu-objasniti-da-su-bracna-i-vanbracna-zajednica-jednake-pred-zakonom.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti i Lajčak razgovarali o vremenu i modalitetima narednog sastanka u Briselu

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

Published

on

By

Foto:(BETAPHOTO/Kabineta premijera Kosova/LEUTRIM LIKAJ/DS)

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

„Oni su obećali redovnu komunikaciju i kontakte, kao i stalnu koordinaciju. Održiv mir, dugoročna stabilnost i regionalna bezbednost su veoma važni za budući odnos i sporazum Kosova i Srbije“, kaže se u saopštenju.

Kurti je ponovio spremnost Kosova da napreduje ka evropskim integracijama, dok je Lajčak izrazio podršku evropskoj agendi Kosova.

Tokom posete Kosovu Lajčak se prethodno susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Lajčak: Susreti sa Kurtiem i Vučićem tokom ove nedelje bez rezultata

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosovo Srbija i druga regionalna pitanja, Miroslav Lajčak je posle susreta sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtiem izjavio kako sastanci koje je imao sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije tokom ove nedelje nisu dali rezultate.

„Ove nedelje sam se dva puta sreo sa premijerom Kurtijem i razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali nije bilo pozitivnih rezultata od ovih sastanaka. Naše ambicije su trenutno drugačije i ne radi se samo o organizovanju sastanka, već i o dogovoru i zato radimo u tom pravcu“, rekao je Lajčak.

Rekao je i kako se pripreme za sastanak Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavljaju, nije naveo konkretan datum kada bi sledeći sastanak mogao da se održi, rekavši da želi da sastanci Kosova i Srbije daju rezultate.

Upitan šta očekuje od narednih sastanaka Kurti-Vučić, slovački diplomata je rekao da ne želi da špekuliše.

„Dijalog će se nastaviti jer je važan i imamo dobru volju. Moramo samo da budemo sigurni da će sastanak dati dobre rezultate“, rekao je Lajčak.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/kurti-i-lajcak-razgovarali-o-vremenu-i-modalitetima-narednog-sastanka-u-briselu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Mladić i Karadžić su izdajnici sopstvenog naroda

“Rat na jugoslovenskom prostoru nije završen, već je samo prekinut”

Published

on

By

Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je večeras da su ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić „odvratni izdajnici sopstvenog naroda“.

„Odgovorni su za masovne zločine, a potom su se skrivali. To je najniže dno koje se može zamisliti“, rekao je Čanak za N1 Sarajevo.

Dodao je da i danas postoje oni koji od napljačkanih para u ratu finansiraju crtanje murala Ratku Mladiću

Ocenio je da rat na jugoslovenskom prostoru nije završen već je samo prekinut.

„Koreni zbog kojeg je rat započeo nisu iščupani“, rekao je Čanak.

On je podsetio da se posle rušenja Miloševićevog režima zalagao za zabranu SPS, SRS JUL i SSJ, ali to tadašnja vlast nije prihvatila.

„A upravo iz tih partija su oni koji danas vladaju“, kazao je Čanak.

Dodao je da Srbija ne može da krene napred bez denacifikacije i lustracije.

On je rekao da podržava inicijativu „Zločin je zločin“, koju je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

„Samim činjenjem zločina, zločinac se isključio iz bilo koje nacionalne zajednice i upisao se u zločince“, kazao je Čanak.

(Beta, foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/canak-mladic-i-karadzic-su-izdajnici-sopstvenog-naroda.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Barokni ikonostas nemerljive vrednosti u hramu u Uzdinu

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom.

Published

on

By

Poznajemo li dovoljno sva blaga koje posedujemo?

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Izgradnja hrama je počela 1790. godina a završena 1801. godine.

 Crkvu su, kao i u većini mesta gradili meštani i dobrotvori. Crkva je izgrađena u baroknom stilu, kao i ostale crkve koje su, u to vreme bile pod Austrougarskom monarhijom, jer nije bila dozvoljena gradnja u vizantijskom stilu, ali je unutrašnjost adaptirana poput pravoslavnih hramova, i od tada se deklariše kao Rumunska pravoslavna crkva. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom. Oslikavanje je trajalo od 1833. do 1836. godine. Slike i rezbarija ikonostasa su u baroknom stilu.

Ikonostas sa najvećim brojem ikona u ovom delu Banata

Ovo nije najveći ikonostas po kvadraturi u ovom delu Banata, ali ima najviše ikona, čak 76, i to je najveca galerija radova Konstantina Danila. U crkvi se nalaze i 4 ikone rumunskih akademskih slikara Joana Zajku i Filip Mateja. 1850. godine je toranj crkve stradao u požaru prilikom postavljanja sata, ali je 1884. godine izgrađen novi koji je i danas na crkvi. 90 posto vernika koji posecuju ovaj hram je Rumunske nacionalne manjine, ali sveštenstvo služi liturgiju i vrši obrede i za vernike Srpske pravoslavne crkve koji žive u Uzdinu.

Sveti Georgije štiti hram

Hramovna slava je Sveti velikomučenik Georgije koji se praznuje 23. aprila po novom kalendaru jer se Rumunska pravoslavna crkva i Rumunska patrijaršija pridržavaju ovog kalendara. 

Continue Reading

Trending