Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Crkve u Nemačkoj gube vernike i značaj u društvu

Broj hrišćanskih vernika u Nemačkoj se smanjuje ogromnom brzinom. Nemačke crkve su prazne i bez korone, a njihov uticaj na društvo i politiku opada. Da li je crkva još uopšte važna Nemcima?

Published

on

Preporuka nemačke kancelarke Angele Merkel – podsetimo, ćerke protestantskog pastora – zaprepastila je Katoličku i Protestantsku crkvu u Nemačkoj: u dogovoru s čelnicima pokrajinskih vlada isprva je bio preporučen “potpuni” lokdaun za Uskrs. To je trebalo da znači da se ne radi od četvrtka 1. do utorka 6. aprila. A svim verskim zajednicama je upućena molba da bogosluženja vrše virtuelno.

O tome su i crkve saznale kad i svi ostali, nekog dogovora nije bilo. Zato je i protest crkvenih velodostojnika usledio odmah i bio žestok. Baš kao i protest predstavnika privrede. Potpuni “Uskršnji lokdaun” je povučen, kancelarka se izvinila.

Crkve su najveći poslodavac u Nemačkoj 

Crkve u Nemačkoj poslednjih godina naglo i masovno gube vernike, ali: Katolička crkva, odnosno Karitas, ima više od 600.000 stalno zaposlenih. To je posle države čini drugim najvećim poslodavcem u Nemačkoj. A odmah sledi protestantska Dijakonija koja stalno zapošljava oko 460.000 ljudi.

Dakle, zajedno su hrišćnakse crkve najveći poslodavac u Nemačkoj. A, u obe crkvene organizacije ima ukupno 1,2 miliona volontera. Crkve upravljaju mnoštvom socijalnih institucija kao što su vrtići, škole, bolnice, starački domovi.

Pored toga: obe crkve su najveći zemljoposednik u Nemačkoj. Pored ogromnih šuma, zemljišta i crkvenih zgrada, poseduju još oko 87.000 drugih nekretnina. Takođe su potpuno ili delom vlasnici mnogih kompanija. Obim ukupnog poslovanja je godišnje oko 130 milijardi evra godišnje, piše Dojčlandfunk 2017.

Sve manje sveštinika i vernika

Dugo vremena je u Nemačkoj važilo otprilike “trećina-trećina-trećina” – po trećina stanovništva su katolici i protestanti, a trećina nije u nekoj crkvi.

To više nije tako: 2019. je u Nemačkoj bilo 22,6 miliona katolika, 20,7 miliona u nekoj od evangelistčkih crkava, a tu je i oko dva miliona pravoslavnih. Ukupno je to 45,75 miliona hrišćana što je još samo oko 52% stanovništva.

Još uvek je oko 14.000 protestantskih i oko 10.000 katoličkih župa u Nemačkoj, ali velika većina se muči da nađe i sveštenike i vernike, pa i novac.

Poverenje je izgubljeno

Međutim novac – i crkveni porez koji u Nemačkoj u ime crkava ubire država, pa tako pored male naknade za taj posao, raspolaže i preciznim podacima koliko je vernika u ovoj zemlji – tek je sporedan razlog zbog kojeg Nemci masovno okreću leđa Crkvi.

Najveći talas napuštanja Crkve se dogodio zbog ogromnog broja skandalaoko seksualnog zlostavljanjamaloletnika. Tome ni blizu nije kraj: u Kelnu zbog toga još itekako vri, a nadležne službe ne mogu da postignu da odrade sva te silne zahteve za istupanje iz ckrve. To mora da se uradi lično, plaća se taksa, a na termin se čeka po 3 meseca.

“Ko jednom prekine svoju sponu s Crkvom, kod njega najverovatnije i popušta njegova religioznost”, kaže sociolog religije iz Minstera Detlef Polak u katoličkom listu Tagespost.

Problem Crkve u Nemačkoj je i sledeći: generacije kojima je crkva još bila stub ličnog i društvenog života polako odumire, a mlađi jednostavno ne razumeju šta bi  trebalo da očekuju od Crkve. Pogotovo kad je reč o Katoličkoj crkvi: njen odnos prema kontroli začeća je jednostavno za mlade neprihvatljiv. A tu je još čitavo mnoštvo pitanja koja u ovoj Crkvi ne nalaze na razumevanje: šta je s razvodom, šta je s vernicima čiji su partneri pripadnici različitih crkava…

Šta opet hoće ti Nemci?

A kako na to gledaju u Vatikanu? Ah, Nemačka – za Vatikan je to zemlja u kojoj je izbila reformacija, doduše pre dobrih 500 godina, međutim danas okuplja oko 800 miliona ljudi u raznim crkvama širom sveta.

Nemačka – to je takođe zemlja u kojoj su se pre 150 godina takozvani starokatolici odvojili od Rimokatoličke crkve u znak protesta protiv dalje koncentracije moći Rima. Mnogi u Vatikanu Nemačku vide dakle kao – zemlju otpora.

Katolička crkva je međunarodni koncern i za mnoštvo i biskupa i vernika Afrike ili Azije je potpuno nerazumljivo zašto nemački vernici toliko insistiraju na pitanjima poput bračne veze homoseksualnih parova.

Vera nikad nije dala odgovor na jedno od ključnih pitanja: zašto Bog dopušta toliko zlo i nesreću? Ali crkva je bilo mesto gde se mogla potražiti uteha – koja je u ovoj pandemiji potrebna mnogima. Međutim, čini se da je Nemci sve manje traže u crkvi.

Izvor: dw.com

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: ‘Prva pozitivna presuda’ za etnički motivisan napad na pripadnike hrvatske zajednice – da li je pouka izvučena?

Prvih dana 2022. godine Hrvatsko nacionalno vijeće (HNV) u Srbiji pozdravilo je donošenje presude u slučaju etnički motivisanog napada na Zorana Brajkovića, pripadnika hrvatske zajednice u Subotici i članove njegove porodice koji se dogodio 2. avgusta 2021. godine ispred pekare „Dino“ u Subotici

Published

on

By

Prvih dana 2022. godine Hrvatsko nacionalno vijeće (HNV) u Srbiji pozdravilo je donošenje presude u slučaju etnički motivisanog napada na Zorana Brajkovića, pripadnika hrvatske zajednice u Subotici i članove njegove porodice koji se dogodio 2. avgusta 2021. godine ispred pekare „Dino“ u Subotici. Tako je šira javnost po prvi put saznala za ovaj nemili događaj.Međutim, iako je osuđujuća presuda pozitivno ocenjena u hrvatskoj zajednici, pitanje je u kojoj meri ona može imati edukativni, odnosno preventivni karakter s obzirom na odmerenu kaznu.

Naime, prema presudi koju je doneo Viši sud u Subotici, okrivljeni B. P. osuđen je na tri meseca kućnog zatvora, što je po oceni HNV-a „prva presuda koja ima pozitivne ishode kada je u pitanju procesuiranje etnički motivisanih napada na pripadnike hrvatske zajednice u Srbiji“.

Kako se može pročitati u odluci Višeg suda u koju je VOICE imao uvid, Zoran Brajković napadnut je zajedno s članovima svoje porodice od kojih su pojedini i državljani Hrvatske, tako što je B. P. na njihov račun izneo niz uvreda na nacionalnoj osnovi, a potom fizički nasrnuo na Brajkovića i oborio ga na zemlju.

Uz pohvalu za profesionalno postupanje tužilaštva tokom vođenja procesa i osudu ponašanja lokalne policije koja je navodno tvrdila da napad nije bio etnički motivisan, to bi bilo sve što je javnost u Srbiji saznala o ovom događaju. Jer, osim HNV-a niko se nije oglašavao. A bilo je razloga za to.

Sve se odigralo 2. avgusta prošle godine u jutarnjim satima na parking prostoru pekare „Dino“ kada je subotički automehaničar B. P. rešio da uzme pravdu u svoje ruke i poruči posetiocima iz Hrvatske: „J… vam mater ustašku, kako se to parkirate, da li se tako parkirate u Hrvatskoj, treba vas poklati, ja ću vas poklati“.

Ove reči bile su upućene Brajkovićevoj saputnici na prednjem sedištu i maloletnoj deci koja su sedela na zadnjem sedištu parkiranog automobila. Oštećenom Brajkoviću B. P. se obratio kada je izašao iz pekare da vidi šta se dešava pogrdnim rečima: „Svi ste ustaše, naučiću vas kako da se parkirate, sve ću vas poklati“.

Ubrzo je rukom uhvatio Brajkovića u predelu vrata i odgurnuo ga, a zatim se slično poneo i prema njegovom saputniku Davoru Bračunu kojeg je rukom odgurnuo u predelu grudi. Sud je ovo delo okvalifikovao kao izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, a B. P. je kažnjen sa tri meseca kućnog pritvora.

Subotica (Foto: Natalija Jakovljević)

NAGODBA SA TUŽILAŠTVOM

Okrivljenom, za kojeg se u presudi navodi da je po zanimanju automehaničar sa mesečnim primanjima od 35.000 dinara, da je oženjen i otac dvoje maloletne dece, da ne poseduje imovinu, te da do sada nije osuđivan niti se protiv njega vodi neki drugi krivični postupak, sudija za prethodni postupak dao je mogućnost da se nagodi sa tužilaštvom, što je ovaj i učinio prihvativši krivicu.

Odluka na koju oštećeni nisu mogli da utiču podrazumevala je da B. P. provede tri meseca u uslovima kućnog pritvora bez elektronske nanogice. Troškovi krivičnog postupka pali su na račun okrivljenog, a svih petoro oštećenih upućeno je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

B. P. je rekao u sudu da je svestan svog postupka i da je svestan da je zaključivši sporazum odustao od mogućnosti na suđenje i ulaganje žalbe protiv odluke suda. Više javno tužilaštvo donelo je optužni predlog 22. decembra 2021. a sporazum o priznanju krivice sklopljen je istog dana u Višem sudu.

Sud je ocenio „da je izrečena kazna pravična prema stepenu izražene krivice okrivljenog koji je svojim iskrenim i potpunim priznanjem pružio organima postupka pretežan doprinos da se sve značajne činjenice u ovom postupku dokažu i utvrde“.

Protiv odluke žalba nije dozvoljena s obzirom na to da su se stranke i branilac odrekli tog prava i presuda Višeg suda u Subotici smatra se pravosnažnom i konačnom.

Zaprećena kazna u Krivičnom zakoniku Srbije za krivično delo koje je okrivljeni B. P. priznao iznosi od jedne do osam godina zatvora.

MILIĆ: MOŽEMO ZAKLJUČITI JEDINO DA JE KAZNA RELATIVNO BLAGA

Novosadski advokat Veljko Milić kaže za VOICE da je kazna Višeg suda relativno blaga, ako se uzme u obzir činjenica da je za učinjeno krivično delo zaprećena kazna od minimum godinu dana zatvora.

„Sa jedne strane, pozitivno je to što je ovakvo krivično delo sankcionisano osuđujućom presudom i time poslata poruka da su ovakva ponašanja neprihvatljiva. Međutim, ako se u obzir uzme činjenica da se izrečenom kaznom šalje poruka i o društvenoj štetnosti izvršenog krivičnog dela, ukoliko je u pitanju kazna koja je relativno blaga, moglo bi se zaključiti i da društvena štetnost ovog krivičnog dela nije velika, što svakako nije dobra poruka“, rekao je Milić.

Veljko Milić (Foto: NDNV)

Slično mišljenje deli i novinarka iz Subotice Natalija Jakovljević, koja smatra da je odluka suda i „pomalo neozbiljna“ jer je okrivljenom određen kućni zatvor bez nanogice.

„Mislim da je to neozbiljno, posebno što je dobio kućni pritvor bez nanogice, a da se pri tome takva dela kažnjavaju sa više godina zatvora. Dakle, on je doslovno prošao nekažnjeno“, rekla je Jakovljević za VOICE i dodala da je okrivljeni trebalo da dobije novčanu kaznu ili bar godinu dana zatvora ili kućnog zatvora sa nanogicom.

Zvonimir Perušić iz Organizacije za zaštitu ljudskih prava i promociju kulturnih vrednosti „Hrvatski demokratski forum“ nije želeo da ulazi u procenu da li je kazna blaga, već je poručio da je presuda korektna i da se nada da će imati preventivni karakter

„Svaka institucionalna osuda krivičnog dela, pogotovo počinjenog iz nacionalističkih pobuda, morala bi imati odgovarajući sudski epilog i u tom smislu presuda je korektna. Ukoliko ona bude imala i edukativni i preventivni karakter i ukoliko postane poučan primer i za druge, tim bolje“, rekao je Perušić za VOICE.

Zakonikom o krivičnom postupku je propisano da okrivljeni i postupajuće tužilaštvo mogu zaključiti sporazum o priznanju krivičnog dela tokom čitavog postupka. Prema tvrdnji Veljka Milića, nakon što tužilaštvo i okrivljeni zaključe sporazum o priznanju krivičnog dela, sud ispituje uglavnom formalne elemente tog sporazuma i na osnovu toga izriče osuđujuću presudu.

„Takva presuda ima potpuno isto dejstvo kao i presuda koju sud izriče u redovnom postupku. Pored toga, istim zakonom je propisano i da osoba koja je osuđena na kaznu zatvora do jedne godine, može je izvršiti u prostorijama u kojima stanuje“, naveo je Milić.

SINHRONIZOVANO NEGIRANJE U JAVNOSTI

A kakav je zapravo efekat presude i da li je pouka izvučena?

Treba podsetiti da je HNV ukazao u saopštenju za javnost nakon izricanja presude da je ovaj slučaj pratio velik broj objavljenih neistina, ne samo u lokalnim medijima, već i da je negirana etnička motivisanost napada od strane pojedinih lokalnih političara u Subotici.

Naveli su da je i policija neposredno nakon incidenta samoinicijativno preuzela na sebe karakterizaciju slučaja i ocenjivala u javnosti kako napad nije bio etnički motivisan, što je dodatno otežalo vođenje sudskog procesa.

„Mora se znati kako ovo nije prvi slučaj sinhronizovanog negiranja napada na etničkoj osnovi na naše sunarodnike. Hrvatska zajednica i njene institucije uvek su nastojale i nastojaće čak i najkompleksnije probleme rešavati kroz institucije sistema, ali za tako nešto je potrebna i dobra volja te profesionalan odnos institucija i političkih učesnika u Srbiji“, ocenili su u HNV-u.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić izjavio je neposredno nakon incidenta da je Policijska uprava efikasno reagovala, te da je osumnjičeni za napad na nacionalnoj osnovi brzo otkriven i da su relevantne informacije prosleđene nadležnom tužilaštvu.

„Siguran sam da će tužilaštvo u zakonskom roku obaviti svoj deo posla kako bi pravda bila zadovoljena“, naveo je Bakić i dodao da svaku pojavu nacionalne netrpeljivosti Grad Subotica najoštrije osuđuje, ali je izrazio zabrinutost zbog medijskih navoda o pomenutom slučaju.

Natalija Jakovljević (Foto: privatna arhiva)

„Zabrinjavajuće je izveštavanje, posebno u Hrvatskoj, u kom se izražava sumnja u institucije Srbije, a odgovornost za incident pripisuje čak i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. To odlučno odbacujemo, pozivajući Subotičane da ne dozvole da im bilo ko podriva poverenje u MUP Srbije“, naveo je Bakić.

On je dodao da je, kako se izrazio, napadnuto saopštenje Policijske uprave (PU) u Subotici u kom je navedeno da je povod za incident bio sukob oko parkiranja.

„Ni u jednom trenutku subotička policija nije negirala da je Z. B. prijavio i uvrede na nacionalnoj osnovi, kao i fizički kontakt. Dakle, PU Subotice nije nikoga obmanjivala. Smatram da je važno da se to konstatuje jer je od velikog značaja da Subotičani imaju puno poverenje u svoje organe reda i zakona“, saopštio je Bakić.

Zvonimir Perušić smatra da se lokalni mediji nisu previše bavili ovim slučejem, a oni koji su o tome pisali uglavnom su prepričali saopštenja HNV-a i policije i preneli izjavu gradonačelnika Subotice.

„Nije bilo pravnih kvalifikacija u medijskim napisima. Policija je imala jedno oglašavanje u kome je prenela izjave uzete od svedoka sa lica mesta i navela da je sukob izbio zbog parkiranja. Bitno je da je policija reagovala odmah, a primereno su kasnije postupili i tužilaštvo i sud“, rekao je Perušić.

Prema rečima Natalije Jakovljević, subotički lokalni mediji i lokalni političari su se oglašavali i okarakterisali su ovaj slučaj kao da nije bio etnički motivisan.

DA LI SE HRVATI U SUBOTICI MOGU OSEĆATI SIGURNIM?Zvonimir Perušić nema dilemu da li se u Subotici danas bilo ko oseća nesigurno zbog svoje etničke pripadnosti jer su, kako kaže, odnosi među pripadnicima različitih nacionalnih zajednica normalni.Zvonimir Perušić (Foto: Youtube)„Ovakvi izolovani incidenti ne bi smeli biti zloupotrebljavani ni od koga, ni od onih koji bi da ih prikriju, ni od onih koji imaju koristi od toga da ih preuveličavaju. U Subotici su odnosi među pripadnicima različitih nacionalnih zajednica normalni. A to što pojedine političke stranke ponekad insistiraju na sukobima i u njih pokušavaju da uvuku obične ljude koji međusobno nemaju problema, to je druga stvar“, naveo je on.Prema mišljenju Natalije Jakovljević, u poslednje vreme u Subotici nije toliko izražena mržnja prema pripadnicima nacionalnih zajednica koje tradicionalno žive u tom gradu. Ako i dođe do ispoljavanja mržnje ona je uperena, pre svega, prema migrantima ili Romima, pa tek onda možda prema Hrvatima, dok je prema Mađarima, smatra naša sagovornica, uopšte nema „otkad cveta ljubav između Viktora Orbana i Aleksandra Vučića“.„Mislim da Hrvati mogu biti bezbedni ali, na žalost, svuda ima ljudi koji mogu da prete drugima i da izazivaju nacionalnu ili rasnu mržnju“, zaključila je Natalija Jakovljević.

Darko Šper (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/voice-prva-pozitivna-presuda-za-etnicki-motivisan-napad-na-pripadnike-hrvatske-zajednice-da-li-je-pouka-izvucena/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kubat: Patrijarh da napravi spisak pedofila; Verbić: Iza svega stoji – novac

Bivši profesor Bogoslovskog fakulteta Rodoljub Kubat izjavio je u Novom danu, povodom objave patrijarha na društvenoj mreži da će se „posavetovati da li da objavi imena pojedinaca i škola koji ‘obeshrabruju’ učenike da se opredele za versku nastavu, da bi mu preporučio da „napravi spisak pedofila i ostalih likova i da objavi“, te da bi tada bio svetac

Published

on

By

Bivši profesor Bogoslovskog fakulteta Rodoljub Kubat izjavio je u Novom danu, povodom objave patrijarha na društvenoj mreži da će se „posavetovati da li da objavi imena pojedinaca i škola koji ‘obeshrabruju’ učenike da se opredele za versku nastavu, da bi mu preporučio da „napravi spisak pedofila i ostalih likova i da objavi“, te da bi tada bio svetac.

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić misli da je reč i o novcu.

„Nije to beznačajan momenat, imamo 3.000 ljudi koji su na spisku republičkog budžeta, ukoliko nemaju dovoljan broj učenika, to se ne realizuje“, kaže za N1.

Patrijarh Porfirije tvrdi da nastavnici i profesori obeshrabruju učenike da pohađaju versku nastavu. Preko drušvenih mreža preti objavljivanjem spiskova imena nastavnog osoblja. Nastavnici i direktori škola u neverici i šoku. Tvrde da se tako nešto nikada nije dešavalo.

Kubat kaže da ta objava nije mogla da prođe bez njegovog odobrenja.

„Ne može niko da objavi nešto što on nije odobrio. Ja poznajem patrijarha preko 25 godina, on ima mnogo obaveza, sklon je da sam sebi tovari te obaveze, kao i većina nas, pretpostavljam da se on nije uopšte udubio u to. Da on tako nešto napiše je nemoguće, da je to neko napisao iz vrha, iz senke, znam ko je to mogao da napiše, zašto je patrijarh to pustio, ili mu se omaklo, ili jednostavno mora da nešto pusti“, kaže Kubat.

Na pitanje da li je to napisao neki vladika, Kubat je rekao „pa naravno“. Verbić kaže da nije sasvim siguran da je izjava patrijarha „promišljena“

„Ne mogu da kažem ko je pisao, nije ni bitno, ali nekako mi deluje kao usput nešto što je izrečeno, a ne kao ozbiljna namera. Mada, s druge strane postoji ta tendencija da se pitanja koja su u vezi s veronaukom non stop izvlače iz sistema, da se demonstrira kako ne moraju da koriste legitimne alate koji postoje u sistemu, nego se odmah ide na eskalaciju, na podizanje značaja toga, da se pokaže kako za taj predmet se ne pita niko drugi, nego Sinod ili crkva zajedno. Mislim da se to desilo mnogo puta do sad, da se na taj način stvara nekakva nova normalnost, gde ljudi dižu ruke i kažu neću se mešati, to ionako nije naš posao, moj posao, za to se pita crkva. Ne postoji nijedan drugi predmer koji se realizuje tako da ima pokrovitelja“, kaže on.

Prema njegovim rečima, ljudi iz prosvete koji reaguju, reaguju tako što se brane, „a zapravo je njihova obaveza da razgovaraju sa učenicima i da reaguju i savetuju“.

„Postoji vrlo važna savetodavna uloga i nastavnika i direktora. Meni je vrlo jak indikator da ljudi kažu ‘ne, ne, mi nismo’, to znači da se plaše da kažu. Niko ne želi da mu se ime objavi javno, da bude obeležen“, kaže Verbić.

Kubat se slaže da se dužnost direktora i nastavnika da decu posavetuju u kom pravcu bolje da rade.

„Spisak ako neko pravi, to liči na period nacizma, opet ne mogu da to sve povežen sa realnošću crkve i svega što to jeste. Veronauka kao predmet treba da izađe iz bilo kakvih ingerencija crkve i da to bude stvar države da bude u sistemu obrazovanja kao takva, ne sme biti konfesionalno obojena kao što jeste. Crkva nažalost kadrira, u smislu da ona odabira kadrove, udžbenike, sve je potpuno neadekvatno, još sa tom agresivnom pričom ‘nas neko goni, mi smo proganjani’“, kaže.

Kubat dodaje da misli da bi bilo pametno da taj predmet, bio on izborni ili redovan, uđe u okvir čitavog školskog sistema.

„Da se oslobodi te konfesionalne note, nema potrebe da insistiramo na tome, jer mi smo ovde pravoslavni, pa pravoslavni, i da dobije više kulturoloških elemenata“, kaže.

Ističe da nije čudo što se mali broj dece prijavi.

„Krenite od afera, pedofilije… Ja bih mu preporučio da napravi spisak pedofila i ostalih likova i da objavi, tada bi bio svetac. To ne valja što radi, on je čovek u redu, njegov problem je što ne može da se odupre nekim silama. To sa spiskovima je nešto najluđe što je čovek mogao da čuje od početka 21. veka“, kaže Kubat.

Verbić ne veruje da će bilo ko da objavi spisak.

„To je vrsta pritiska gde se to najavljuje kao mogućnost, mislim da niko ne bi znao, ni oni koji objavljuju, a još manje oni čija bi se imena pojavila, šta sa tim spiskom. U posebno lošoj situaciji su direktori škola za koje znamo da su politički postavljeni i oni znaju da svaki dan neko može da ih pozove i kaže ‘ne ovako, nego ovako’, poslednje što im treba je da se nalaze na nekakvim spiskovima, ovo bi bilo u najmanju ruku veoma neprijatno“, kaže Verbić.

Dodaje da veroučitelje bira crkva, a ne direktori.

Kubat kaže da je po malim sredinama dominantna veronauka, a da je u Beogradu od početka odnos bio negde 50:50, ali da je sad verovatno otišlo u korist građanskog.

Verbić misli da je reč i o novcu.

„Nije to beznačajan momenat, imamo 3.000 ljudi koji su na spisku republičkog budžeta, ukoliko nemaju dovoljan broj učenika, to se ne realizuje“, kaže.

Kubat se slaže da je to možda i ključan razlog njegovog straha, „da će veroučitelji ostati bez posla“.

„To je problem čitavog školskog sistema, veronauka treba da bude u školskom sistemu, predavali bi kvalifikovani ljudi“, kaže on.

Mišljenja je da treba ozbiljno da se preoblikuje

„Nije prilagođeno za 21. vek, najveći broj veoručitelja su poptuno okej ljudi, vrlo predani svom poslu, učenici ih jako vole, ali su u nezgodnoj situaciji jer samo čekaju da ih neko pozove iz Patrijaršije i kaže ‘kako vam se upisalo samo 15, a ne 25, vi ste krivi’. Ti veroučitelji su verovatno najobespravljenija zaposlena grupacija u Srbiji“, kaže on.

Verbić ističe da je utisak da učenici danas i oni koji izlaze iz škole „stvarno ništa ne znaju ni o religiji, ni o građanskom društvu“.

„Mislim da je i jedno i drugo vrlo ozbiljan problem“, kaže Verbić.

Kubat kaže da bi patrijarhu, da su u kontaktu, rekao da „obriše tu objavu i izvini se ljudima, jer je to skandalozno“.

N1

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kubat-patrijarh-da-napravi-spisak-pedofila-verbic-iza-svega-stoji-novac/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

(VOICE) U Novom Sadu broj divljih deponija četverostruko porastao: Dunav kao kontejner

Iako se u proteklih desetak godina, prema izveštajima Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine, broj divljih deponija u Vojvodini neznatno smanjio, broj divljih deponija u Novom Sadu porastao je za gotovo četiri puta. U ovom vremenskom periodu Gradska uprava uložila je milione kako bi sanirala divlje deponije, no, one iz godine u godinu rastu

Published

on

By

Iako se u proteklih desetak godina, prema izveštajima Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine, broj divljih deponija u Vojvodini neznatno smanjio, broj divljih deponija u Novom Sadu porastao je za gotovo četiri puta. U ovom vremenskom periodu Gradska uprava uložila je milione kako bi sanirala divlje deponije, no, one iz godine u godinu rastu.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Novom Sadu je trenutno registrovano 72 divlje deponije. Njih tridesetak nalazi se u neposrednoj blizini Dunava. Kada vodostaj poraste, Dunav “spira” nekontrolisano smeće sa divlje deponije, što sa sobom nosi višestruke opasnosti, upozoravaju stručnjaci.

Na Ribarcu, mestu koje i dalje važi za prirodni novosadski kutak – nameštaj za “džaba”. Sa jedne strane puta Dunav, sa druge šuma i nekoliko metara unutar šiblja nalazi se nešto što podseća na dnevnu sobu. Dekorisana divlja deponija, koju nadležne službe neće da očiste.

No, Ribarac pre deluje kao malo ostrvo sa gomilama rasutih divljih deponija. Smeće se nalazi pokraj puta, u šumi, blizu reke.

Foto: VOICE

Ribarac, međutim, nije izuzetak. U neposrednoj blizini Dunava na teritoriji Grada Novog Sada, od Beočina do Petrovaradina, sa sremske i bačke strane, nalazi se gotovo 30 divljih deponija, pokazuju podaci sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine.

Divlje deponije pored Dunava niču već dugi niz godina. Mapa divljih deponija iz 2008. godine pokazuje da je i tada najveći deo nekontrolisanog otpada na teritoriji Novog Sada bio odlagan upravo blizu Dunava. No, tada je u celom gradu bilo registrovano 20 divljih deponija. Danas ih je više od 70

No, odakle tradicija odlaganja smeća uz Dunav? Aktivistkinja Eko straže Nina Ciganović navodi da to ljudi rade jer misle “da će to reka odneti i više im smeće neće biti pred očima”.

“Bacanje smeća u reku ili pored reke za mene je zaista jedno psihološko i sociološko pitanje. Mislim da nam je i dalje najbitnije da to smeće nije u našem dvorištu. Na kraju ćemo to smeće popiti. Raspašće se na čestice mikroplastike, doći će do vodoizvorišta i mi ćemo to smeće ponovo uneti u svoj organizam. To je jedan začarani krug. Ne možemo pobeći od smeća koliko god ga bacali“, navodi Ciganović.

Registar divljih deponija Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje, dakle, „registrovane“ divlje deponije. Njih prijavljuju lokalne samouprave ali prijavu mogu da izvršne i građani. No, to su mahom deponije bliže urbanijim delovima grada i prigradskih naselja. Koliko je onih manjih deponija, izvan grada i šta se na njima odlaže – nije poznato.

Nina Ciganović (Foto: VOICE)

Izvesno je međutim, da reka ne bira i kada vodostaj poraste ona kupi sve što joj se nađe putu. I to je višestruko opasno, upozorava Igor Jezdimirović, predsednik organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

„Na divljim deponijama ne znamo šta je tačno odloženo. Ne znamo kakve vrste zagađenja odatle mogu da dođu. Ljudi ih prave svuda ali postoji posebna sklonost da se one prave na što nepristupačnijim lokacijama i blizu reka, verovatno u nadi da niko neće videti njihovu nekulturu i nevasipitanje. Sa druge strane, kada se deponija nalazi pored reke, dobar deo otpada može biti ‘spiran’ kada naiđu velike vode, pokupe taj otpad i on se nalazi u našim rekama. Onda se čudimo zašto nam je kod svake brane otpad“, objašnjava Jezdimirović.

Na pitanje da li su mapirali veliki broj divljih deponija u blizini Dunava, iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine odgovaraju potvrdno.

„Gradska uprava ne samo da je prepoznala već se dugi niz godina intezivno bavi uklanjanjem divljih deponija, kako u blizni reke Dunav tako i deponijama na svim javnim površinama na teritoriji Grada Novog Sada“, navodi se u odgovoru Gradske uprave za VOICE.

SAMO 16 PREKRŠAJNIH PRIJAVA ZA NEADEKVATNO ODLAGANJE SMEĆA

Iz Gradske uprave za inspekcijske poslove za VOICE navode da je prošle godine podneto 16 prekršajnih prijava protiv fizičkih lica zbog neadekvatnog odlaganja smeća.

„To ni približno ne prati realan broj počinilaca ovog krivičnog dela“, prokomentarisala je ovaj podatak Ciganović.

Jezdimirović smatra da upravo nedostatak kontrole i kažnjavanja onih koji stvaraju divlje deponije dovodi do toga da one nastaju iznova.

„Ako vidite da loše ponašanje nije sankcionisano, onda ga i drugi ponavljaju. To je jedan od razloga zašto svakim danom imamo sve više divljih deponija i zašto će ih i biti sve više. Broj od 16 prekršajnih prijava znači da upravljanje otpadom i sankcionisanje onih koji neadekvatno odlažu otpad, nije prioritet inspekcijske službe“, naglašava Jezdimirović.

Igor Jezdimirović (Foto: VOICE)

MILIONSKA IZDVAJANJA ZA ČIŠĆENJE A DIVLJIH DEPONIJA SVE VIŠE

Tokom 2021. godine Gradska uprava za zaštatu životne sredije je izdvojila 35 miliona dinara za različite programe upravljanja otpadom koji podrazumevaju i čišćenje divljih deponija. Realizacijom ovih programa prošle godine je sakupljeno skoro 300 tona otpada, navodi se u odgovoru Gradske uprave za zaštitu životne sredine.

Dodaju i da se ulažu značajna sredstva i finansiraju razni projekti kako bi se uklonile divlje deponije na teritoriji grada.

No, Jezdimirović napominje da ukoliko i sva sredstva Gradske uprave za zaštitu životne sredine damo na uklanjanje divljih deponija one će ponovo nastajati, ukoliko se ne reši problem kažnjavanja i sankcionisanja onih koji ih stvaraju.

„Građani Novog Sada su umesto na nešto pametnije potrošili 35 miliona dinara na čišćenje divljih deponija jer nadležne službe nisu bile u stanju da nađu i procesuiraju one koji te deponije prave“, ocenio je on.

I kažnjavanje, odnosno, „inteziviranje inspekcijskog nadzora“, Gradska uprava vidi kao jedno od potencijalnih rešenja kako bi se sanirao problem divljih deponija, navodi se u njihovom odgovoru za VOICE.

Foto: VOICE

U međuvremenu, divlje deponije niču. Kako je i naglasio Jezdimirović, jedan od ključnih problema kod „čišćenja“ divljih deponija jeste što i kada se „očiste“ na istom mestu ubrzo nastane „nova“.

Sa druge strane, kako objašnjava Ciganović, i nadležne službe nisu ažurne kada dobiju prijavu o divljoj deponiji.

„Broj divljih deponija raste jer nema dovoljan broj nadležnih službi koje bi se bavile divljim deponijama. Ljudi se često žale da imaju problem kada kontaktiraju JKP „Čistoću“, ili im ne odgovore ili im odgovore da će deponija biti uklonjena u narednom periodu ali se niko ne pojavi“, navodi ona.

Tako je broj divljih deponija u Novom Sadu za 14 godina porastao gotovo četiri puta.

Zanimljivo, u gotovo istom vremenskom periodu, broj divljih deponija u Vojvodini se smanjio.

„Ukupan broj utvrđenih lokacija divljih deponija je 569“, navodi se u izveštaju Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine urađenom 2011. godine a koji se poziva na podatak iz 2008. godine.

U Izveštaju o stanju kvaliteta životne sredine za 2020. godinu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini stoji da je „registrovano 410 većih divljih deponija, a da je broj malih i rasutih divljih deponija mnogo veći“.

NOVI SAD NEMA SANITARNU DEPONIJU JER ZA TO NEMA POLITIČKE VOLJE

Tokom raznih akcija, ponekad po prijavi građana, ekipe JKP „Čistoća“ izlaze na teren i „saniraju“ divlju deponiju.

Sa jedne strane, objašnjava Jezdimirović, sredstva za čišćenje divlje deponije višestruko su veća nego sredstva koja treba da se ulože u samo upravljanje otpadom.

Sa druge, otpad sa divlje deponije izmešta se u regionalnu deponiju u Novom Sadu koja i dalje nije sanitarna deponija, odnosno, koja negativno utiče na životnu sredinu. U ovom slučaju, jedina je prednost to što je otpad na regionalnoj deponiji „donekle kontrolisan“ i na jednom mestu. I ova regionalna deponija kao i divlje deponije produkuju negativne posledice po životnu sredinu.

„Nedostatak političke volje i zanemarivanje pitanja upravljanja otpadom doveo je do toga da u 2022. godini Novi Sad nema sanitarnu deponiju i sistem upravljanja otpadom kakav bi trebao da ima jedan grad koji se hvali raznim titulama i evropskim nasleđem“, podvlači Jezdimirović.

Na pitanje kako napreduju radovi na izgradnji novosadske sanitarne deponije, iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine su odgovorili samo da je „izrada projektno tehničke dokumentacije u završnoj fazi“.

Petar Alimpijević (VOICE)

izvir: https://autonomija.info/voice-u-novom-sadu-broj-divljih-deponija-cetverostruko-porastao-dunav-kao-kontejner/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kormilo EU prelazi u ruke Češke: Niz izazova za Prag, Ukrajina glavni prioritet – šta može da očekuje Zapadni Balkan

Kada u petak istekne šestomesečni mandat Francuskoj, predsedavanje Evropskom unijom preuzeće Češka Republika

Published

on

By

Kada u petak istekne šestomesečni mandat Francuskoj, predsedavanje Evropskom unijom preuzeće Češka Republika. Odmah na početku, dok na tlu Evrope i dalje bukti rat, ova zemlja mogla bi da se suoči sa istim problemima kao i njena prethodnica, a na vrhu dnevnog reda, kako je već više puta ponovljeno u Pragu, biće svakako Ukrajina.

Rotirajuće šestomesečno predsedavanje Savetom EU Češka će preuzeti 1. jula i tu ulogu imaće do kraja godine, kada će “štafetu” predati Švedskoj. Francusko predsedavanje obeležila je ruska invazija na Ukrajinu, a pitanja kao što su obnova te zemlje, smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i jačanje poremećenih lanaca snabdevanja biće glavne tačke i češke agende. 

Češka će, kako je najavio premijer Petr Fijala, imati za prioritet organizovanje samita o “rekonstrukciji” i pokretanje svojevrsnog Maršalovog plana za Ukrajinu, a jedno od osnovnih pitanja ticaće se i pomoći izbeglicama koje stižu iz te zemlje.

I iako zvanično kao jedan od prioriteta češkog predsedavanja nije spomenuto pitanje proširenja Evropske unije, analitičari ocenjuju da će to biti “povoljna stvar”, te da je Češka tradicionalno naklonjena evrointegracijama.

Međutim, Češka se neće suočiti samo sa izazovima na polju spoljne politike, a problemi u vladajućoj koaliciji, koja je na dužnost stupila u decembru, mogli bi da nateraju Prag da više gleda na unutrašnji front, a ne u Brisel. Kako je nedavno ocenio EUobserver, Češka se suočava sa višestrukim izazovima unutar i van zemlje, te će predstojeće predsedavanje pokazati koliko je zemlja politički zrela i socijalno kohezivna. Biće to, kako se dodaje, i “test hrabrosti čeških lidera”.

Više političkih prioriteta, fokus na Ukrajini

Preuzimanjem rotitrajućeg predsedavanja, Česi će, kako piše Politiko, imati pune ruke posla, a pitanja kao što su rat u Ukrajini, galopirajuća inflacija i potreba da se obezbedi snabdevanje energijom zahtevaju hitnu pažnju evropskog bloka. 

Ovo je, inače, drugi put otkako je postala punopravna članica da Češka preuzuma predsedavanje, a i prvi put, 2009. godine, suočila se sa nestabilnijom situcijom u Evropi u okolnostima produbljivanja monetarne i finansijske krize. 

Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Petrović, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, među zvanične prioritete češkog predsedavanja ubrajaju se upravljanje izbegličkom krizom i oporavkom Ukrajine, energetska bezbednost, jačanje evropskih odbrambenih sposobnosti i sigurnosti sajber-prostora, snaženje otpornosti evropske privrede, kao i njenih demokratskih institucija.

 

“Francuska, Češka i Švedska pored snaženja ekonomske i političke otpornosti evropskih institucija, radiće i na uspostavljanju Strateškog kompasa Evropske unije, sa ciljem jačanja autonomne bezbednosne uloge Unije u narednoj deceniji. Strateško jačanje Unije u spomenutim domenima nešto je što prevazilazi ograničene šestomesečne okvire predsedavanja Češke, te je utoliko važnija koordinacija i komplementarnost sa drugim članicama, tim pre što čitav kontinent prolazi kroz geopolička previranja što je posledica napada na Ukrajinu”, rekao je on.

Kako je nedavno izjavio premijer Fijla, prioritet Češke biće i organizovanje samita o “rekonstrukciji” i pokretanje svojevrsnog Maršalovog plana za Ukrajinu.

“Hteli bismo da organizujemo samit o posleratnoj obnovi Ukrajine sa Maršalovim planom za Ukrajinu u prisustvu predsednika (Volodimira) Zelenskog”, rekao je češki premijer, ali je istakao da je mir u Ukrajini preduslov za organizaciju takvog samita. Samit EU-Ukrajina bi bio organizovan u oktobru i prisustvovao bi i ukrajinski predsednik, u zavisnosti od bezbednosne situacije u zemlji u tom trenutku.

Šta je sa proširenjem?

A pitanje koje verovatno zanima sve na Zapadnom Balkanu je i može li Češka da uradi nešto konkretnije kada je reč o proširenju Evropske unije. Formalno gledano, politika proširenja nije uvrštena među zvanične prioritete češkog predsedavanja, ali je gotovo sigurno da će, s obzirom na novonastale okolnosti i činjenicu da je i Ukrajina dobila status kandidata za članstvo, biti nešto o čemu će se govoriti.

Članice EU, podsetimo, saglasile su se prošle nedelje da Ukrajini i Moldaviji dodele status kandidata, iako je prošlo tek četiri meseca otkako su te zemlje zvanično i predale zahtev za članstvo. Međutim, kada je reč o Zapadnom Balkanu, zemlje regiona već dugo čekaju opipljive korake u evrointegracijama.

Da li se tokom češkog predsedavanja može načiniti barem neki napredak?

“Češka je tradicionalno naklonjena proširenju Evropske unije. Češki premijer Petr Fijala je potvrdio da Zapadni Balkan predstavlja ‘značajan aspekt’ predsedavanja te zemlje Savetom Evropske unije. Smatram da predsedavanje Češke kao zemlje sa istoka Evropske unije predstavlja povoljnu stvar za politiku proširenja i da nastupa u pravom trenutku. Zašto? Zato što tzv. ‘nove države-članice’ zbog svog vlastitog iskustva s evropskim integracijama, ali i zbog svoje same geografije, posmatraju politiku proširenja kao instrument za unapređenje vlastite bezbednosti, kao i sigurnosti čitave Unije”, rekao je Petrović.

 

U odnosu na zapadnoevropske zemlje, kako kaže, članice poput Češke su svesnije različitih političkih, ekonomskih i geostrateških izazova s kojim su kandidati za članstvo suočeni. Iako je Ukrajina faktički uključena u politiku proširenja, fokus Evropske unije za tu zemlju je trenutno primarno bezbednosni, i teško je predviđati kad će se to promeniti.

“Stotine hiljada izbeglica u Češkoj samo su deo šireg egzodusa iz Ukrajine koji doprinosi jačanju bezbednosnih zabrinutosti u Uniji. Međutim, u okolnostima kada politika proširenja ponovo postaje strateški instrument, Zapadni Balkan bi mogao da dobije na značaju kao poslednje neintegrisano područje na evropskom jugu, tim pre jer se već dugo vremena radi o relativno stabilnom području u poređenju s istokom kontinenta”, rekao je Petrović.

Inače, ambasador Češke u Srbiji Tomaš Kuhta rekao je da će jedan od prioriteta biti da Srbija otvori najmanje jedan klaster. Kuhta je izrazio nadu da će Francuska uspeti da započne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom i naglasio da će, ako se to ne desi, Češka nastaviti da radi na ostvarenju tog cilja, preneo je Tanjug.

“Nadamo se i da će BiH dobiti status kandidata za članstvo u EU, a Kosovo viznu liberalizaciju”, rekao je Kuhta.

Unutrašnji izazovi

Uoči početka češkog predsedavanja mnogima je zapravo zapala za oko sama unutrašnja situacija u toj zemlji, a kako piše Politiko, ironija preuzimanja predsedavanja za Čehe je u tome što njihova vlada, koja nije na vlasti ni godinu dana, gleda više na unutrašnji front.

“Evropska politika nikada nije bila vrhu liste za češke birače. Nova vlada prvo želi da stabilizuje svoju poziciju u zemlji”, rekao je Žiga Faktor, šef briselska kancelarije Instituta za evropsku politiku EUROPEUM

Stručnjaci čak napominju da Česi imaju relativno skroman pristup ovom predsedavanju. 

“Ne mislim da su Česi antievropski nastrojeni, ali jednostavno ne osećaju da je predsedavanje nešto ključno ili neko ključno pitanje”, rekao je Petr Just, akademik sa Metropoliten univerziteta u Pragu.

 

Vladajuća koalicija u Češkoj je proevropska, ali ideološki raznolika, uključujući sve, od centrista do konzervativaca i Piratske partije. I u toj alijansi postoje određene tenzije. Ministar obrazovanja podneo je prošle nedelje ostavku.

“Ostavka ministra obrazovanja Petra Gazdika usledila je neposredno po izbijanju korupcionaškog skandala u koji su bili upleteni drugi visokopozicionirani funkcioneri u toj zemlji. Premijer Petr Fiala pozdravio je Gazdikovu ostavku, obrazlažući taj čin unapređenom političkom kulturom i odgovornošću, posebno u svetlu zabrinutosti oko mogućih zloupotreba evropskih fondova. Radi se o simbolički važnoj političkoj poruci da Češka, kao zemlja koja preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije, poštuje i primenjuje evropska pravila i norme, uključujući i sankcionisanje u slučaju njihovog kršenja”, istakao je Petrović

Nevena Zdravković

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/53545/kormilo-eu-prelazi-u-ruke-ceske-niz-izazova-za-prag-ukrajina-glavni-prioritet-sta-moze-da-ocekuje-zapadni-balkan/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska železnička mreža devastirana, decenije sistematskog uništavanja učinile svoje

Neredovni polasci vozova, nekvalitetni redovi vožnje, ukidanje različitih relacija koje su nekada saobraćale i višedecenijsko uništavanje železničkog saobraćaja u Vojvodini – ovo su skoro isti ili identični problemi sa kojima su se redakciji VOICE-a , kojima je zajedničkoš železničkim saobraćajem

Published

on

By

Neredovni polasci vozova, nekvalitetni redovi vožnje, ukidanje različitih relacija koje su nekada saobraćale i višedecenijsko uništavanje železničkog saobraćaja u Vojvodini –  ovo su skoro isti ili identični problemi sa kojima su se redakciji VOICE-a javili čitaoci iz različitih mesta u Vojvodini, kojima je zajedničko nezadovoljstvo železničkim saobraćajem

Nakon dugogodišnjeg obustavljanja, ukidanja i demontiranja pružnih koridora u Vojvodini, nedavno je preduzeće Srbija voz objavilo da se privremeno obustavlja saobraćaj na relaciji Sombor – Vrbas. Jedan od građana koji je putem ankete podelio svoj stav o stanju železničkog saobraćaja u Vojvodini sa redakcijom VOICE-a opisao je organizaciju putničkog saobraćaja između Sombora i Novog Sada kao užasnu. Iz Sombora od ranije ne saobraćaju vozovi prema Apatinu, a dalja redukcija saobraćaja stvara dodatno opterećenje kod građana ovog dela Bačke.

Međutim, Sombor i Vrbas su samo neka u nizu mesta koja su zbog “obustavljanja”, saobraćaja izgubila železničku konekciju sa ostatkom Vojvodine, ali i ostatkom Srbije. Prema rečima predstavnika Vojvođanskog društva za železnicu Dragomira Jankova, najgora situacija je u Banatu, ali i u mestima poput Bečeja, koji je bio tačka ukrštanja pruga iz nekoliko pravaca, a koja su u potpunosti ostala bez vozova.

“Samo dva grada u Srbiji nemaju, a morali bi da imaju železnicu, a to su Novi Pazar i Bečej. Bečej je geografski praktično u središtu Vojvodine. Ostavili su ovaj grad bez tri pružna pravca, a četvrtog i nema. Jednu značajnu i bitnu opštinu, na najplodnijem vojvođanskom zemljištu, odsekli su od sveta. Ljudi imaju puno pravo da ne veruju kada im kažu da je pruga obustavljena, jer u našem scenariju obustavljanje često vodi ka ukidanju, a zatim i demontiranju”, kazao je Jankov.

Dok se u nekim mestima više neće čuti zvuk vozova, druga mesta poput Kikinde i Zrenjanina suočavaju se sa redukcijom saobraćaja. Iz Zrenjanina se danas može putovati samo prema Kikindi i Subotici, dok su nekada kroz ovaj grad prolazili i međunarodni vozovi.

Nekada vozom do Bratislave, danas ni do Kovačice

Međunarodni železnički saobraćaj u Srbiji je danas praktično sveden samo na liniju Beograd – Bar. Od izbijanja pandemije koronavirusa nema vozova prema Zagrebu i Ljubljani, dok je zbog rekonstrukcije privremeno onesposobljena pruga do Budimpešte. Ranije su ukinuti vozovi koji su Vojvodinu, ali i ostatak Srbije povezivali sa Bečom, Cirihom, Minhenom, Sarajevom…

Jedna od  građanki koja se javila putem VOICE-ove ankete Mirjana Vladisavljev kaže da je nekada često vozom iz Novog Sada putovala do različitih destinacija u Evropi, pogotovo do Bratislave, a da danas nema čak ni voza do njenog rodnog mesta, Kovačice.

“Dok sam studirala u Novom Sadu, išlo se šinobusom, koji je išao par puta dnevno. Sve je funkcionisalo drugačije.Danas ne postoji nijedan vid prevoza do mog rodnog mesta, tako da familiju ne mogu da posetim nikako osim autom. Nedavno sam na stanici u Beogradu pitala da li mogu da stignem do Budimpešte ili Bratisave ali to više ne može. Mi sada vozom možemo samo do Beograda ili Niša. Tragično je da iz jednog velikog grada kao što je Novi Sad ne možete da stignete skoro nigde. Sada se uništava nešto je vekovima građeno”, kazala je ona.

Demontirana vojvođanska pruga prodata zagađivaču iz Sremske Mitrovice

Početkom 2022. godine, preduzeće Infrastruktura železnice Srbije objavilo je javni poziv za prodaju starih šina, starog kolosečnog pribora i starih skretnica, dobijenih tokom demontaže pruga. Veliki deo šina i ostalog materijala demontiran je sa brojnih voznih pravaca u Vojvodini, koji su odlukom Skupštine Srbije ukinuti.

Već u aprilu ove godine, objavljena je odluka o dodeli ugovora. Sav materijal prodat je za 1,83 milijarde dinara firmama „Metalfer“ iz Sremske Mitrovice„Eko unija Sn“ iz Stare Pazove, koje su nastupile u zajedničkoj ponudi. Na javni poziv pristigla je samo ova ponuda.

O fabrici Metalfer iz Sremske Mitrovice VOICE je već pisao, kao o aktivnom zagađivaču vazduha u Sremskom Mitrovici koji nema adekvatne filtere za prečišćavanje različitih opasnih hemijskih supstanci, među kojima su i PM10 čestice, sitne čestice teških metala kao što su nikl i olovo, koje su prokancerogene.

.Pančevo, iako se nalazi blizu Beograda, više nema Beovoz, koji omogućava jeftinije putovanje do centra glavnog grada. Osim putničkog voza koji polazi iz Vršca nekoliko puta dnevno, građani su prinuđeni da koriste autobus koji je češći ali iskuplji od voza. Zbog ukidanja vozova koji su pre iz pravca Pančeva išli prema Zrenjaninu i Kikindi, Željko Popov iz Pančeva više nije u mogućnosti da poseti familiju u ovom kraju Vojvodine.

“Nema više ni autobusai da bih stigao do Kikinde ili Zrenjanina moram da odem do Beograda pa da se vraćam za Srem. Ta trasa je samo ugašena, rečeno je da nema dovoljno vozova i da je pruga u lošem stanju i da njom ne mogu da idu novi vozovi. Imam strahovito jak utisak da se to namerno uništava i devastira, a da nas građane niko ne pita ništa”, kazao je Popov.

Dragomir Jankov smatra da sve primedbe građana koje je ekipa VOICE-a dobila putem ankete dokazuju da je železnička mreža Vojvodine skoro u potpunom kolapsu. On dodaje da je to rezultat permanentnog višedecenijskog demoliranja celog društva, negativne selekcije kadrova u javnim preduzećima nastalim nakon raspada Jugoslavije, kao i korupcije unutar javnih preduzeća.

“Mi ne moramo ići dalje sa ovom pričom od železničkih stanica. U 2022. godini, mi u Vojvodini i dalje imamo stanice koje nemaju ni osvetljenje. Veliki broj pruga u Vojvodini je uništen, a one koje su ostale, nisu rekonstruisane na pravi način. Skoro dvadeset i pet godina se pruge nisu redovno održavale i onda odradite popravku privremeno i onda opet nećete ništa raditi. To je kao da popravite rupu na asfaltu i mislite da ste sredili ceo put”, kazao je Jankov.

Gradske i prigradske železnice – izgubljena šansa za razvoj

Gusta mreža pruga koja je spajala skoro sva mesta u Vojvodini – svojevremeno jedna od najgušćih u Evropi –  bila je idealna za razvoj gradskih i prigradskih sistema. Kako kaže Jovan Čudanov, koji je svoj radni vek proveo na vojvođanskim železnicama, za ovako nešto nije bilo sluha ni u vreme Jugoslavije.

Srem odsečen od „brze pruge“

Iako je brza pruga između Beograda i Novog Sada svečano otvorena, vozovi iz pravca Šida i Sremske Mitrovice još uvek ne idu do glavnog grada. Sremski vozovi trenutno putovanje završavaju u Golubincima odakle ne postoje veze za dalje putovanje

„Jedne godine su ukinuti polasci između Kikinde i okolnih sela. Mislio sam da to nije u redu, i da treba naći rešenje. Uspeo sam da sredim da šinobusi iz Banatskog Aranđelova ulaze u tadašnju livnicu, to je trajalo godinu dana i ukinuto je. Livnica je kupila autobuse i raskinula ugovšor sa železnicom. Da se tako radilo, danas bismo imali te prigradske vozove koji bi bili konkurentni“, opisuje Čudanov situaciju iz sedamdesetih godina 20. veka.

Prostorni plan Vojvodine – jedini spas za vojvođansku železnicu?

Odlukom Skupštine Srbije definisano je da više od 400kilometara, odnosno 40 odsto ukupne pruge u Vojvodini treba da bude u potpunosti demontirano. Međutim, ovom odlukom nije definisano šta će da se desi sa koridorima, odnosno teritorijom na kojoj se sada već demontirana pruga nekada nalazila. Da li će opstati ili će biti prodati kojekakvim investitorima, u druge namene, pa pruga tuda više nikada neće moći prolaziti.

Prostornim planom Vojvodine od 2021. do 2035. godine, koji tek treba da bude uveden, regulisaće se u potpunosti izgled Vojvodine u narednom periodu, što podrazumeva i sekciju železničkog saobraćaja, ali i pitanje gore navedenih koridora.

foto: Beta

Prema rečima Dragomira Jankova, grupa entuzijasta predvođena Vojvođanskim društvom za železnicupokušala je da zadrži železničke koridore, ali nije išlo, sve dok nije došla priča o usvajanju Prostornog plana Vojvodine do 2030. godine

“Tada smo mi entuzijasti dali predlog kako da se očuva koridor. Problem je što je borba za železnice ostala na nama, ali mi entuzijasti smo uvek menjali svet. Ako po trenutnoj formulaciji Prostorni plan Vojvodine bude usvojen, mi ćemo sačuvati železnicu i naša borba će se napokon isplatiti”, kazao je on.

Aleksandar Bugarin i Marko Lazić (VOICE)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“Cijela ruska horda juriša na Lisičansk”. Turska pušta Švedsku i Finsku u NATO

najnovije informacije o ratu u Ukrajini

Published

on

By

  • Guverner Luhanska kaže da “cijela ruska horda juriša na Lisičansk”, posljednji grad pod kontrolom Ukrajine u toj istočnoj regiji
  • Turska je pristala podržati članstvo Finske i Švedske u NATO-u. Prije toga se tjednima protivila
  • NATO je najavio sveobuhvatni paket pomoći Ukrajini, a Amerika najavljuje “dugoročni vojni angažman” u Europi
  • Ruske snage raketirale su jučer krcati trgovački centar u Kremenčuku. U napadu je ubijeno najmanje 18 ljudi, a 21 osoba je nestala
  • Ruski diplomat pri UN-u kaže da napad na šoping-centar “izgleda kao provokacija, kakve smo već vidjeli u Buči”
  • Rusija kaže da nisu pogodili šoping-centar, nego su gađali obližnje skladište oružja
  • Ruske snage su granatirale Odesu i Mikolajiv, ima mrtvih i ranjenih, objavila je Ukrajina
  • Danas se čelnici NATO-a sastaju na summitu u Španjolskoj
  • Bilo kakvo zadiranje u Krim bit će objava rata Rusiji, rekao je Putinov bliski saveznik Dmitri Medvedev

Savjetnik Zelenskog ismijava Putina: NATO se približava njegovom rodnom gradu

Savjetnik ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, Mihajlo Podoljak, ismijao je ruskog predsjednika Vladimira Putina na Twitteru nakon što je Turska odlučila odustati od prigovora na članstvo Švedske i Finske u NATO-u, što je tim zemljama širom otvorilo vrata tog vojnog saveza.

“‘Nećemo dozvoliti NATO-u da se približi našim granicama’, vikali su u Moskvi kad je počeo rat. Sad se Savez približava predgrađu Sankt-Peterburga, Putinovog rodnog grada. Sve u skladu s planom, zar ne? Kad pokušavaš nadigrati druge, važno je da ne nadigraš sam sebe”, objavio je Podoljak na Twitteru.

BBC: Velik uspjeh na samom početku summita NATO-a, ovo će razbjesniti Putina

Na summitu NATO-a koji se održava u Madridu postignut je velik uspjeh, i to prije nego što su to mnogi očekivali, piše BBC. Naime, Švedskoj i Finskoj otvoren je put za primanje u taj zapadni vojni savez koji broji 30 članica nakon što je Turska odustala od svojih prigovora na članstvo te dvije zemlje u NATO-u. 

Do zaokreta je došlo nakon što su šefovi diplomacije Švedske, Finske i Turske, uz posredstvo glavnog tajnika NATO-a Jensa Stoltenberga, potpisali zajednički sigurnosni pakt kojim su adresirani prigovori Ankare.

Turska, podsjetimo, ranije se protivila ulasku dvije nordijske zemlje u NATO, ustvrdivši da skrivaju kurdske aktiviste koje Ankara smatra teroristima. Ulazak ove dvije moderne europske demokracije u Sjevernoatlantski savez dodatno će izolirati Vladimira Putina, koji NATO ne smatra defenzivnom, nego agresivnom organizacijom.Prije sat vremenaGuverner: Cijela ruska horda juriša na Lisičansk

Situacija u istočnom ukrajinskom gradu Lisičansku je “iznimno teška”, objavio je danas regionalni guverner Luhanska Serhij Hajdaj.

“Situacija u i oko Lisičanska je sad iznimno teška. Prekinuta je opskrba vodom, plinom i strujom. Neprestano se vode borbe”, objavio je Hajdaj na svom Telegram kanalu.

Dodao je kako ruske snage na tom području čine sve kako bi osvojile grad.

“Cijela ruska horda juriša na Lisičansk”, rekao je Hajdaj, optužujući Rusiju da namjerno cilja civilnu infrastrukturu: “Škole, vrtići, kulturni objekti, bolnice, zgrade hitnih službi gdje se ljudi okupljaju kako bi se evakuirali, sjedišta humanitarnih organizacija – potpuno uništavaju sve. Ovo je taktika spaljene zemlje”, napisao je Hajdaj.

Guverner Luhanska navodi da su ruske snage pretrpjele značajne gubitke te se moraju oslanjati na staru vojnu opremu kako bi nastavile s napadom na grad.

“Danas vidimo da koriste staro oružje. Vidimo tenkove poput T-64 i T-62, koji su potpuno zastarjeli. Koriste sve moguće i nemoguće”, napisao je Hajdaj.

Putinov čovjek prijeti: Raketama ćemo pokriti 100 posto Europe. 9 od 10 će pogoditi

NA RUSKIM državnim televizijama gotovo na dnevnoj bazi prijeti se uništenjem Zapadu. Prijetilo se tako potapanjem Velike Britanije i nuklearnim uništenjem SAD-a, a to je tek mali dio prijetnji koje su izrečene. Evo nove epizode.

Kličko poslao poruku NATO-u: Ljudi, probudite se. Vi ste sljedeći

Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, poslao je snažnu poruku liderima NATO-a koji su se danas sastali u Madridu, kazavši im da “naprave što god je potrebno” da zaustave rat, javlja AP.

“Ljudi, probudite se. Ovo se događa sad. Vi ste sljedeći, ovo dolazi na vaša vrata dok trepnete okom”, rekao je Kličko.

Odbacio je ideju da bi se Ukrajina trebala odreći svojih teritorija kako bi okončala rat. 

“Nasiljem na nasilnika, to je jedini način da se ovo zaustavi. U ovom slučaju Rusija je nasilnik”, rekao je Kličko.Prije 2 sataTurska pristala pustiti Finsku i Švedsku u NATO

Turska je unatoč višetjednom protivljenju konačno odlučila podržati članstvo Finske i Švedske u NATO-u, rekao je danas finski predsjednik Sauli Niinisto. 

Niinisto je rekao da je do preokreta došlo nakon što su tri zemlje potpisale memorandum kako bi “pružile punu potporu protiv prijetnji sigurnosti sve tri zemlje”, nakon sastanka na summitu NATO-a u Madridu.

Informaciju je potvrdio i glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.

index vijesti

Continue Reading

Trending