Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Čomić: Zakon o istopolnim partnerstvima možda u Skupštini u maju

Nadam se da ću Zakon o istopolnim zajednicama, posle javne rasprave, braniti u Skupštini Srbije, što bi moglo da bude u maju, izjavila je u intervjuu FoNetu ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Published

on

Ona je priznala da su mnoge njegove odredbe daleko od toga kako bi ih ona pisala.

Čomić je, gostujući u FoNetovom serijalu Kvaka 23, konstatovala da se zakoni prave kroz dijalog i kulturu kompromisa, a da je problem našeg društva „što nema dijaloga i što ga nikada nije ni bilo“.

„Kulturu kompromisa smatramo brukom, sramotom i slabošću, a svaki kompromis trulim“, rekla je ona novinarki Danici Vučenić.

Ističući da njeno ministartsvo to pokušava da promeni, Čomić je Nacrt zakona o istopolnim zajednicama opisala kao ljudsko pravaški, koji istopolnu zajednicu definiše kao oblik porodičnog života, „što nije brak i ne podrazumeva izmene porodičnog zakona“.

Prema njenom objašnjenju, ovim se zakonom kaže da „postoji grupa u Srbiji, kojih je 10 odsto u celom svetu, koja ne može da ostvari svoja Ustavom garantovana prava iz člana 18. i 23“.

„To je obaveza Srbije, kao članice Saveta Evrope, i koja proističe iz presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju ‘Olari protiv Italije’ da, shodno sopstvenom običajnom zakonodavstvu, pravno reši istopolnu zajednicu“, naglasila je Čomić.

Ta zajednica ne znači promenu definicije braka, niti usvajanje dece, ali ona ne zna da li će u budućnosti doći i do toga, „što se mora videti nakon analiza donetog zakona“.

Čomić je, međutim, više puta ponovila da bi zakonski tekstovi o istopolnim zajednicama i borbi protiv diskriminacije bili potpuno drugačiji da ih je ona pisala.

Od svih u Srbiji zatražila je „dobrobit sumnje“ za one koji ne podnose istopolne zajednice, a od medija „dobrobit sumnje“ za razne predstavnike vlasti za koje oni imaju evidenciju da su im naudili ili da krše vladavinu prava, ističući da je to „zrno dobrobiti sumnje neverovatno dobro za dobar razvoj društva“.

Javna rasprava o Nacrtu zakona je već počela, dodala je ona i precizirala da je radna grupa koja radi na tekstu sastavljena od predstavnika civilnog društva, nezavisnih institucija, svih ministarstava, zainteresovanih eksperata, univerzitetskih profesora i svih koji u Srbiji išta znaju o istopolnim zajednicama.

Nada se da će, kako je i predviđeno kalendarom Zakona o planskom sistemu, Zakon o istopolnim partnerstvima u maju biti pred poslanicima.

Upitana da li javna rasprava podrazumeva i učešće onih koji se potpuno protive takvom zakonu i regulisanju istoplonih zajednica, Čomić je odgovorila potvrdno.

Prema njenom tumačenju, „suština dijaloga je da u istu sobu uđu ljudi koji se ne podnose i ljudi koji ne podnose temu o kojoj bi trebalo da razgovaraju, ali ulaze dobrovoljno, sa svešću da je dijalog demokratija i da se mora napraviti kompormis“.

„Mora se razgovarati o temi, a ne ogovarati. Ako učesnik kaže da mu je tema nepodnošljiva, mi kažemo sedi, nema veze ako ne voliš istopolne zajednice nemoj živeti u njima. ali sedi i kaži zašto ih ne voliš“, ilustrovala je Čomić.

Patrijarh Porfirije ima razumevanje za probleme LGBT zajednice

Nije iznenađena razumevanjem patrijarha Porfirija administrativnih problema LGBT zajednice, ističući da „poznaje njegovu svetost od gimanzijskih dana, i da je to dobar stav i po SPC i po kulturu kompromisa i dijaloga“.

„Patrijarh Porfirije je čovek mira, dijaloga, razumevanja, sporazumevanja sa ljudima i svega onoga što piše u hrišćanskim knjigama da patrijarh treba da bude“, naglasila je Čomić.

S druge strane, nije joj čudno što premijerka Ana Brnabić, predsednik Aleksandar Vučić i stranka koja je izabrala u Vladu Srbije, upadljivo ćute kada je reč o Zakonu o istopolnim zajednicama.

Ukazuje da se „vladajuća koalicija i ona ne slažu u jako mnogo stvari, da o tome imaju razmenjene argumente i vrlo jasan dijalog, kao i potrebi da bude vladavine prave, da se gradi kultura ljudskih prava i da bude usvojenih zakona o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije i istopolnim zajednicama“.

„Predsednica Vlade i predsednik Srbije su rešili da ovakvo ministarstvo bude deo Vlade i mislim da je to dobra ideja i da bi to ministartsvo trebalo da ima svaka vlada u budućnosti, bez obzira na prirodu koalicije na vlasti“, smatra Čomić.

Ona i dalje stoji iza svoje izjave iz 2015. godine da SNS „ne razume koncept vladavine prava“, jer da to nije tako i da nije bilo ruganja vladavini prava, ne bi ni bilo njenog ministartsva, a Srbija bi imala manje problema.

Čomić kaže i da „nema pojma da li će Zakon biti usvojen u Skupštini Srbije“, ali ne misli da će poslanici glasati onako kako im bude rečeno.

Najavljuje da će učiniti sve da bude rasprave, da svaki poslanik glasa po svom uverenju, i poručuje da je važno da se čuje i to zašto neki poslanici nisu za ovakav zakon.

Prema njenom uverenju, „progres je upravo to kada u Skupštini za neki zakon glasaju ljudi koji nikada ne bi sami od sebe unosili kulturu ljudskih prava u Srbiji“.

Na konstataciju da opozicije nema u Skupštini, pa samim tim ni dijaloga o kojem govori, Čomić je procenila da bi „opozicija sigurno bila protiv ovog zakona trenutno“, napominjući da „dobro poznaje i vlast i opoziciju i da je često među njima takmičenje ko je gluplji i da se nikad ne zna ko pobeđuje“.

Čomić nije saglasna sa ocenama da se ovim zakonom ne rešava diskriminacija LGBT i da se ni Zakon protiv diskriminacije, a ni odredba Krivičnog zakona o zločinu iz mržnje, ne primenjuju.

Prema njenom stavu, „postoje propisi o zabrani diskriminacije koji ne mogu izbrisati predrasude iz glava, ali zabranjuju i kažnjavaju ponašanja zasnovana na tim predrasudama“.

Zabluda je da treba prvo stvoriti „društvene narative i okolnosti, pa onda samo doneti zakon“, ocenila je Čomić i obrazložila da se „zakoni iz oblasti ljudskih prava nanose društvu“.

„Morate da imate čvrsta uverenja o tome šta ti zakoni menjaju da biste mogli da stojite iza njih“, naglasila je ona i dodala da se, isto tako, „društvu nanose“ i kvote za žene i prava za osobe sa invaliditetom.

„Hiljade godina ljudskog društva govori da je njegovo prirodno stanje volja za diskriminacijom. Zato uslove u društvu morate da izorete da bi neki zakon bio primenjen“, objasnila je Čomić.

Upitana zašto nije rekla ni reč o negativnim izveštajima o vladavini prava u Srbiji, Čomić je odgovorila da „nema potrebe da se ona vidi u javnosti, već da izvršna vlast poštuje vladavinu prava, da ministri ne razgovaraju o sudskim i tužilačkim procesima, da Skupština poštuje svoj Poslovnik i da vlasti medije ostavljaju na miru“.

Povodom opaske da je svojevremeno Srbiju htela da menja uz Zorana Đinđića i pitanja uz koji tim sada to misli da ostvari, ona je uzvratila da se „Srbija menja politikom Demokratske stranke i da je njeno ministarstvo politika Demokratske stranke“.

Upitana od kada Vučiću daje „dobrobit sumnje“, što je više puta ponovila u javnosti, da li je to od onda kada je u Skupštini pozivao na osvetu Muslimanima, od trenutka kada je osvojio vlast ili od kada je njegov poziv ušla u Vladu Srbije, Čomić je odgovorila: „Oduvek“.

Prema njenom viđenju, “mi imamo nesporazum, banalan ali dubok, a dobrobit sumnje nosite u sebi za ljude, bez obzira na to šta oni radili, jer je dobrobit sumnje vaša volja da ostavite prostora da sa tim drugim ljudskim bićem, koje vas ne podnosi, ipak možete o nečemu da razgovarate“.

Kako je rekla, pravo je njenih kolega iz Vlade da je „ne podnose, ali kada, kao osoba, ostavljate dobrobit sumnje, tada počinje gradnja vremena ako ste u politici, ili gradnja dobrih međusobnih odnosa ako ste u porodici“.

„Srbija nema taj običaj, Srbija živi kao u filmu ‘Hajlender“, može biti samo jedan, odseci mu glavu, ne pričaj sa njim, nabodi ga, on je đubre jedno, a ti si divan“, opisala je Čomić.

Za nju je „dobrobit sumnje da ne prestaje da veruje da u svakom čoveku na dnu srca ima zrno šećera i da se tom zrnu šećera obraćate“.

Izvor: n1info.com

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending