Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Bosanski čvor: Bošnjaci za ćirilicu, Srbi protiv

Bosanskohercegovački problem jeste u Sarajevu, ali i u Zagrebu u dobroj meri, a najviše u Beogradu.

Published

on

Umesto na kraju, kako se običava, poruka ovog razmišljanja ide na početku: Da bi Bosna (i Hercegovina) bila mirna (“vukovi” ne moraju da budu siti, a “ovce” ionako nisu na broju) valja uraditi samo jednu stvar – ukinuti Federaciju Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsko, “Herceg Bosnu” i Brčko distrikt. Odgovor onima koji će, da li u gorkoj šali ili isto takvoj zbilji, upitati: Zašto smo onda ratovali? – nalazi se u njihovim glavama; ako se sa “minus” prebace u “plus” i glasi: Nije ni trebalo da ratujete, bitange balkanske.

Ipak, obavili ste to. Neke ste oterali, neke silovali, ubijali, trpali u logore i sada se svim silama trudite da u narodnim dušama i glavama i dalje pothranjujete i održavate mržnju, koja je potrebna jedino vama, kako biste još neko vreme rulju zamajavali i krali i što duže ostali u foteljama, koje vam ni po čemu ne pripadaju i ne dolikuju.

Tako ste udesili da, recimo, Kninska pruga od Bosanskog Novog (sada, po vašem, Novi Grad) do Knina, dužine skoro 180 kilometara, kroz Bosnu i Hercegovinu ide u dužini 119,44 kilometra, a 58,16 kilometara kroz Hrvatsku. Šine, prkoseći vašim praznim i usijanim glavama, na sedam mesta prelaze granicu Bosne i Herrcegovine i Hrvatske, a železničkom infrastrukturom upravljaju tri železničke uprave, RS-a, Federacije Bosne i Hercegovine i Hrvatske…

Koncept pjesnika Radovana

Rat se ozbiljno zahuktavao kada su mi iz redakcije Borbe rekli da u trebinjski Dom kulture na tribinu dolazi sam vrh Srpske demokratske stranke, sa sve Radovanom Karadžićem i Nikolom Koljevićem, Veliborom Ostojićem, Vojom Maksimovićem… Oni su na bini, njihovi domaćini u prva dva reda. Na sredini prvog reda šofer kamionske kategorije i njegova svita. Najpre su dugo govorili gosti, a onda je tekao neformalni razgovor.

Neko od domaćih upitao je kako će se srpski narod sa muslimanskim razgraničiti po pitanju komunikacionih sistema i električne energije. Krajnje ozbiljan, Karadžić je domaćine ozario odgovorom da će oni, “pored turske pruge, izgraditi svoju, srpsku; dalekovod takođe…” Ispostavilo se da je parohija šofera/guslara bila prevelika za odbranu kada se povukla famozna Jugoslovenska narodna armije, koja je – u ime srpstva -sve i započela. Među njegovim srbosima sa znakom Vojske RS-a pri vrhu nadlaktice bilo je oko 550 Muslimana/Bošnaka. Gurali su ih gde je opasnije po “njihove”, a nije prošlo mnogo vakta nekdašnji šerif (istočne) Hercegovine skinuo im je te uniforme i potom izjavio da im se ne može garantovati bezbednost. Kad su kretali put zapadne Evrope, Australije, SAD-a i nordijskim zemljama, svojim “braniteljima” je poručio da mogu da ponesu samo ono što može da stane u “najlonsku kesu”.

Lasić i Šehić

Pre nepunu deceniju grupa pravnih stručnjaka, uz podršku SAD-a i Evropske unije, radila je na izmenama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Njihov predlog, kako su to dogovorile političke stranke koje čine parlamentarnu većinu u tom bh. entitetu, trebalo je da se u parlamentarnoj proceduri nađe još krajem septembra 2013. godine. Ali, političari, skloni da uvek, zarad prikupljanja političkih poena, ne poštuju dogovoreno, rekli su: neki da se ukinu kantoni, ali i da se ukine Federacija Bosne i Hercegovine. Pravni eksperti koji su radili na izmeni Ustava oba predloga vide kao neozbiljna i pokazali da im je cilj opstrukcija izmena.

Mnogi će u u Bosni i Hercegovini kazati kako je bh. najviši zakonski akt (Ustav) neodrživ, naročito s aspekta nekoliko nivoa vlasti, glomazne, skupe i trome administracije. Najbrojnija je u Federaciji Bosne i Hercegovine, koja ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ista slika je i u deset kantona, sastavnim delovima Federacije, ali ovakva postavka godinama nikome od bosanskih političara nije zasmetala, niti im je padalo na pamet da Ustav u tom delu izmene.

SDP BiH je najpre predložio ukidanje kantona, a onda je lider HDZ-a BiH Dragan Čović uputio predlog za ukidanje Federacije BiH, što za profesora ustavnog prava Kasima Trnku nije bilo iznenađenje. Trnka je član ekspertske grupe I nije bio usamljen u stajalištu kako političari u BiH, zarad prikupljanja političkih poena, “opstruišu sve što bi dovelo do bilo kakvih promjena u državi koja u svemu kaska za svojim susjedima”.

Mile Lasić, profesor na Mostarskom sveučilištu, član ekspertne grupe za izmene Ustava Federacije BiH kaže: “Radi se samo o kontra vještome, političko-marketinškome, nerazrađenom potezu koji utvrđuje pregovaračku ili trgovačku polaznu poziciju u pregovorima koji slijede – i ni o čemu više. Ni jedno, ni drugo nije realnost – niti se mogu dokinuti županije, niti je, pak, moguće dokinuti organe Federacije, koji su takvi kakvi jesu, sa milion manjkavosti, ali to bi značilo potres na političkoj sceni BiH“, prenosi Slobodna Evripa.

Advokat Vehid Šehić je mišljenja da BiH ima Ustav “koji afirmiše diskriminaciju i ne omogućava jednakopravnost građana, naroda, nacionalnih manjina i onih koji se ne izjašnjavaju kao konstitutivni narodi. Sigurno da BiH mora imati određene nadležnosti koje sada nema da bi bila ravnopravan pregovarač u procesu pregovaranja sa EU i našeg članstva, ali moram reći da se time jako često manipuliše i onemogućava se taj proces usaglašavanja ustava“.

Stvarnost “na terenu”

Kao pojaka bomba odjeknula je pre nekoliko dana vest da HDZ i SNSD nisu podržali ustavnu ravnopravnost Srba i ćirilice u Federaciji BiH. Delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH glasali su da se na dnevni red NE UVRSTI zaključak o uspostavljanju ustavne ravnopravnosti srpskog naroda, srpskog i bosanskog jezika i ćiličnog pisma u ustavima kantona u Federaciji BiH.

Protiv zaključka koji je predložio delegat SDP-a Denis Bećirović glasali su delegati iz HDZ-a, dočim su Dodikovi iz SNSD većinom su bili uzdržani, osim Nikole Šprića koji je glasao “protiv”. Bećirovićev predlog govori da Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH ocenuje da u ustavima svih bh. kantona, i entiteta Federacije BiH mora biti jasno propisana puna ravnopravnost svih naroda i građana, jezika i pisama u skladu s Ustavom države BiH, i Ustavom bh entiteta Federacija BiH. Zaključkom je bilo predviđeno da Dom naroda pozove kantone koji još uvek nisu propisali ravnopravnost svih naroda i građana, jezika i pisama da najkasnije u roku od 90 dana osiguraju da se u svim kantonima priznaju i jasno definiraju: ravnopravnost srpskog naroda s drugim narodima, srpski jezik kao službeni i ustavom priznat jezik, bosanski jezik kao službeni i ustavom priznat jezik,  ćirilično pismo kao službeno i ustavom priznato pismo.

Bošnjaci za ćirilicu, Srbi protiv

Delegati iz SDA podržali su ovaj predlog! Čemu uzvik?! Da ne verujete! “Bošnjački političari se bore za ravnopravnost Srba, a srpski to odbijaju? Srpski i hrvatski političari su spremni radi političkog dogovora pljuvat po svom narodu. Hrvatski političari od rata ne obilaze mjesta stradanja Hrvata po RS zbog toga, dok srpski jasno ostavljaju na cjedilu Srbe u Federaciji što se vidi i na ovom primjeru. Kao kad su Bosnjaci podržali obnovu srpske crkve u bošnjački naseljenom dijelu Mostara, a Hrvati je srusili i onda isti ti Srbi u koaliciji u Mostaru sa HDZ”, glasi jedan od nekoliko stotina komentara prvog dana.

Ipak se tu još štošta “iza brda valja”.  Jedan komentar na klix.ba ukazuje da se sve radi “po već planiranom scenariju da svako zadrži svoj tor”. Znači li to da će Srbi u Zenici, Sarajevu, Tuzli i Mostaru, posebno oni koji su i rat proveli u BiH (p)ostati građani drugog reda?  Možda je ovu zamešanciju najbolje opisao građanin koji kaže: Gledaj ti jbt o čemu mi pričamo u 21 vijeku… Da li će neki ljudi, njihova kultura biti ravnopravni na nekoj teritoriji i još se tome neki protive… Ovaj prostor treba napustiti pod hitno!

Bosanski čvor niko nije spreman da raspetlja i svi ga još više zauzlavaju.

Šta smjera Mile?

Nije tajna da Slobodan Milošević nije cenio Radovana Karadžića, koliko god da mu je bio potreban za ostvarivanje njegovog suludog nauma u BiH. Posebno je bio antipatičan “gospođi Juli”, njegovoj supruzi Miri Mrković koja se trudila da se Sloba ne fotografiše sa Radovanom. Navodno joj je kap u punoj čaši bila Karadžićeva izjava da sebe zamišlja kako – na belom konju ulazi u Beograd. (Pravo s Durmitora!)

Kao ratni izveštač iz Sarajeva, gde sam do Dejtona (sve preko Budimpešte i Rima (i aerodroma Falkonara kod Ankone) u zarobljeni grad dolazio sedam puta i isto toliko puta posle “potpisivanja mira”, dobro se sećam koliko su se, pomenuću samo Mirka Pejanovića i Ljubomira Berberovića, borili da se Srbima u BiH vrati konstitutivnost.

Slutim šta smera Mile od Laktaša. Ostavimo “bošnjačke Srbe”, oni ionako ne vole Republiku Srpsku. Neka ih pazi Bakir Izetbegović, a mi ćemo Srpsku, čekajući povoljan trenutak pripojiti Srbiji. Milorad se ipak preigrao, jer svet to nikad neće dozvoliti, a srpska pomoć Srbima izvan Srbije mnogo podseća na “bratsku” rusku pomoć Srbiji. Bosansko-hercegovački problem jeste u Sarajevu, ali i u Zagrebu u dobroj meri, a najviše u Beogradu. Poruka Dodiku, Vučiću i sledbenicima: pripajanje dela BiH Srbiji ostaće vam sanak pusti.

Vratimo se na početak teksta. Biće Bosne, možda i zbog toga što nema te gadosti koju vi Bošnjaci niste kadri da progutate/oprostite.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

IZVOR: AL JAZEERA

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending