Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Boris Tadić: Danas je na vlasti isti onaj Vučić koji je bio i devedesetih godina

Bivši predsednik Srbije i lider SDS o odnosima Hrvatske i Srbije i opoziciji

Published

on

Odnosi između Srbije i Hrvatske u protekloj deceniji su u talačkom položaju interesa vlasti u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, da proizvodnjom veštačkih tenzija skupljaju najopasnije poene na domaćem terenu. Obe strane svakako doprinose tome, jer svaka kvazipatriotska predstava uvek mora imati partnera u drugoj, navodno suprotstavljenoj strani. Hrvatska je i ovaj put propustila priliku da adekvatnom reakcijom onemogući Vučiću ovaj teatar, kaže za Danas Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i lider SDS, komentarišući tenzije oko zabrane predsedniku Srbije da poseti Jasenovac.

Da li su nepovratno narušeni ionako klimavi odnosi između Srbije i Hrvatske?

Verujem da ne postoje nepovratno narušeni odnosi među državama i zato sam kao predsednik Srbije inicirao i sprovodio projekat regionalnog pomirenja. Baš kao što su i u Miloševićevo vreme i vreme mog mandata odnosi Srbije i Hrvatske oslikavali naše vrednosti i politike, tako je i danas. Vučićeva izjava da on misli da do pomirenja ne može doći i da ono nije realno, govori da je na vlasti danas isti onaj Vučić koji je bio i devedesetih godina.

Vraćamo li se u devedesete godine?

Uvodi se opasan diskurs mržnje ponovo u srpsko-hrvatske odnose, od kojih zavisi mir u regionu. Vučić otvoreno kaže da bi se ponašao isto kao Hrvatska koju kritikuje i da razume “zašto ga mrze”. Od regionalnog pomirenja, došli smo do toga da predsednik Srbije implicitno optužuje one koji idu u Hrvatsku na letovanje i da govori da se ponosi time što on nikada nije hteo tamo da ide na more. Govori da njemu nije do mora, već do Jasenovca na način koji poručuje da svi koji idu u Hrvatsku na more, ne poštuju Jasenovac, što je blasfemija.

Da li je bilo neophodno da predsednik države sada podiže temperaturu oko Jasenovca i ulaska u Hrvatsku i da se, kako Vi kažete, busa u patriotske grudi?

Očigledno da mu jeste bilo neophodno, inače ne bi najavljivao gromoglasno kako će biti “prvi predsednik Srbije koji će posetiti Jasenovac”, a onda kada na to dobije očekivanu notu, da diže novu dramu kako mu se to zabranjuje. Inače, jedno je u svemu tome svakako istina- Vučić bi zaista i bio prvi predsednik Srbije koji ide u privatnu posetu Jasenovcu, jer svakako nijedan predsednik u takvu posetu ne bi i nije išao privatno. Mada ne znam koja je to privatna poseta koja se najavljuje u medijima i na koju je planirao da ide sa kamerama.

Zar Hrvatska nije pogrešila što mu nije omogućila tu posetu, kada je već to toliko puta tražio?

-Nije pogrešila reagujući na očigledno kršenje protokola, ali jeste zato što nije nedvosmisleno podvukla da je predsednik Srbije dobrodošao ukoliko poseta bude organizovana po utvrđenoj proceduri i protokolu. To je ne samo diplomatsko, već i bezbednosno pitanje. Setite se šta se desilo tokom njegove posete Srebrenici. I zato je zarad mira i dobrih međususedskih odnosa potrebno razlikovati reakcije na Aleksandra Vučića kao pojedinca i na predsednika Srbije kao instituciju. Ja kao predsednik Srbije nisam imao nikakav problem kada sam odavao poštu žrtvama u Jadovnu ili Vukovaru, na teritoriji Hrvatske, niti u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu stradanja. Ali moja celokupna lična politička istorija je istorija borbe za pomirenje i razvoj političke kulture. Dok je Vučić pozivao na “sto muslimana za jednog Srbina”, ja sam posvetio život borbi protiv takvih režima koji su nas uvek gurali u ratove, sukobe i civilizacijsko i ekonomsko nazadovanje.

Koliko su uobičajene privatne posete državnika nekoj drugoj zemlji i da li ste Vi imali neku takvu posetu?

Prvo, bitno je da razjasnimo da ne postoji “privatna” poseta predsednika jedne države drugoj u smislu zaobilaženja procedure. Ne može predsednik države neku posetu prosto da proglasi privatnom i da time onda pravda odlazak na teritoriju druge države mimo procedura. Retko sam kao predsednik države napuštao zemlju iz privatnih razloga, ali nikada mimo utvređnih pravila, koja se odnose na poštovanje ne samo države u koju idete, već i svoje države. Vučić iznosi ovih dana besmislice kako takva pravila ne postoje i skandalozno je što poredi posete gradonačelnika nekih mesta u Hrvatskoj sa posetom predsednika države. Taj protkol je nepisano pravilo, koje svaki civilizovani državnik poštuje, a u kontekstu pitanja bezbednosti to ulazi i u domen kršenja zakona.

Zbog Vaše izjave da zabrinjava Vučićeva potreba da istorija počinje od njega, premijerka Brnabić Vas je optužila za “antisrpsko delovanje”?

Premijerka vrlo brzo napreduje od poluusmenih, do radikalski vrlo usmenih izjava. Optužbe koje je uputila na moj račun, bez ikakve odgovornosti o mogućim posledicama tako teških optužbi, su klasični radikalski narativ, zbog kog upravo Vučić i ima problem kada odlazi u većinu zemalja regiona. Teško je graditi dobre međususedske odnose ukoliko su na vlasti u državama regiona oni čije političko delovanje se povezuje sa stradanjima iz devedesetih. Te rane je potrebno zaceljivati, jer su još uvek vrlo žive u kolektivnom sećanju i sećanju porodica stradalih, ma koje nacije i vere oni bili. A Vučićeva politička istorija je upravo istorija provociranja i to se ne može poništiti nikakvim političkim marketingom, niti deklarativnim političkim zaokretom.

Koliko su uobičajene privatne posete državnika nekoj drugoj zemlji i da li ste Vi imali neku takvu posetu?

Prvo, bitno je da razjasnimo da ne postoji “privatna” poseta predsednika jedne države drugoj u smislu zaobilaženja procedure. Ne može predsednik države neku posetu prosto da proglasi privatnom i da time onda pravda odlazak na teritoriju druge države mimo procedura. Retko sam kao predsednik države napuštao zemlju iz privatnih razloga, ali nikada mimo utvređnih pravila, koja se odnose na poštovanje ne samo države u koju idete, već i svoje države. Vučić iznosi ovih dana besmislice kako takva pravila ne postoje i skandalozno je što poredi posete gradonačelnika nekih mesta u Hrvatskoj sa posetom predsednika države. Taj protkol je nepisano pravilo, koje svaki civilizovani državnik poštuje, a u kontekstu pitanja bezbednosti to ulazi i u domen kršenja zakona.

Zbog Vaše izjave da zabrinjava Vučićeva potreba da istorija počinje od njega, premijerka Brnabić Vas je optužila za “antisrpsko delovanje”?

Premijerka vrlo brzo napreduje od poluusmenih, do radikalski vrlo usmenih izjava. Optužbe koje je uputila na moj račun, bez ikakve odgovornosti o mogućim posledicama tako teških optužbi, su klasični radikalski narativ, zbog kog upravo Vučić i ima problem kada odlazi u većinu zemalja regiona. Teško je graditi dobre međususedske odnose ukoliko su na vlasti u državama regiona oni čije političko delovanje se povezuje sa stradanjima iz devedesetih. Te rane je potrebno zaceljivati, jer su još uvek vrlo žive u kolektivnom sećanju i sećanju porodica stradalih, ma koje nacije i vere oni bili. A Vučićeva politička istorija je upravo istorija provociranja i to se ne može poništiti nikakvim političkim marketingom, niti deklarativnim političkim zaokretom.

Vi tvrdite da ste bili i u Jasenovcu, ali i u Jadovnu, ali ljudi iz vlasti navode da ste pobrkali stvari i da niste makli dalje od Donje Gradine, koja i nije Hrvatska.

To je posebno jeziva izjava, kojom režim šalje poruku da Donja Gradina, kao najveća masovna grobnica logoraškog kompleksa Jasenovac, nije Jasenovac samo zato što nije na teritoriji Hrvatske i da za njih ubijeni u Donjoj Gradini nisu jasenovačke žrtve. Upravo oni su pobrkali naziv logora i naziv geografskog mesta. Uostalom, ja sam kao predsednik države bez ikakvih problema zvanično odavao počast žrtvama našeg i drugih naroda i na teritoriji Hrvatske. A mereći na takav način značaj žrtava teritorijom na kojoj im odajemo počast, zapravo se ceo region vraća u diskurs koji je i doveo do tih žrtava. Inače, apsolutno se zalažem za to da se predsedniku Srbije mora dozvoliti da na svakom mestu može da oda počast žrtvama, ali i za poštovanje procedura koje to podrazumeva.

Koliko je podizanje tenzije oko Jasenovca zatamnjivanje pada ukrajinskog aviona u Grčkoj, zbog kog su Grci uložili protesnu notu?

Tenzije svakako nisu podignute zbog toga, već zbog prikrivanja mnogo većih stvari, ali je režimu dobro došlo vremensko podudaranje ta dva događaja. A pitanje pada aviona je veoma značajno jer je ponovo otvorilo temu Tešićevog poslovanja i kriminala koji ova vlast sprovodi i dozvoljava već deceniju. Podsećavam vas da godinama ukazujem na veze Tešića i režima i upozoravam na posledice toga po bezbednost i međunarodni ugled Srbije. Ovaj režim se sve vreme najvišim nacionalnim interesima odužuje svojim finansijerima, baš kao i podržavaocima iz međunarodne zajednice.

Zaslužuje li srpska javnost da zna ko su trgovci oružja, da li je ono transportovano za Bangladeš ili Ukrajinu i može li time da se svira kraj našoj vojnoj neutralnosti?

Apsolutno zaslužuje, pogotovo jer je naša zemlja bila i na listi FATF zbog takvih delovanja. Ali istinite informacije ne možemo da očekujemo od ovog režima. Ne znam da li može da se svira kraj vojnoj neutralnosti, ali još važnije od toga je što je u Srbiji odavno odsviran kraj pravnoj državi i borbi protiv kriminala.

Očekujete li da će se nešto promeniti ulaskom opozicije u parlament, koja bi trebalo da bude korektor vlasti? Ili će jedan čovek i dalje da odlučuje o svemu?

Ne očekujem ništa bolje, budući da je upravo taj isti čovek direktno i indirektno odlučio o sastavu i ovog parlamenta. Uostalom, kako očekivati bolje kada u parlament ulazi opozicija koja je bojkotovala prošle izbore, a sada u daleko gorim okolnostima tom istom parlamentu daje legitimitet. Ako sam u proteklih nekoliko godina i morao da ukazujem na neke štetne faktore i procese u opoziciji koji sprečavaju smenu ovog režima, mislim da je sada već to svima jasno i da ni ne mora više da se dodatno pojašnjava.

Kažete da su vas najbrutalnije optuživali 2014. godine zbog odlaska na konsultacije povodom formiranja vlade, a sada su ti isti prihvatili poziv. Na koga mislite i zar ne treba razgovarati na nivou institucija?

Mislim pre svega naravno na Dragana Đilasa, a njemu svakako 2014. to pitanje niste postavili. Te 2014. godine je još uvek postojala nada se se održi kultura institucionalnog dijaloga i samo zbog toga sam prihvatio poziv na te konsultacije. Vrlo brzo je demokratija urušena do te mere, da je ta nada nestala. I zato sam nakon sledećih izbora 2016. godine odbio poziv na konsultacije. Međutim, 2014. sam od strane Đilasa optuživan da sam napustio DS da bih ušao u vlast sa Vučićem i da sam njegov privezak. Takve optužbe je nastavio da upućuje od tada do sada gotovo svim opozicionim liderima. Etikete “izdajništva” koje je lepio preko medijske kontrole, preko svojih poslušnika ili lično su uništile potpuno i DS, a i celu opoziciju. To uništavanje je započeo napadima na mene. Podsećam i da je ujedinjenje opozicije pred ove izbore razorio pod izgovorom da neće da sarađuje sa onima koji su predložili predstavnike za nadzorna tela za kontrolu izbora, jer time daju legitimitet ovom režimu. Da bi samo nekoliko dana nakon izbora on dao najveći mogući legitimitet i Vučiću i njegovom izbornom rezultatu. Podsećam vas da sam pod tim optužbama 2014. godine tvrdio da bi i Đilas prihvatio taj poziv čim bi ga dobio. I evo tako je i bilo. Smatram da budućnost Srbije zavisi ključno od ogoljavanja procesa koji su se dešavali u opoziciji i uloge u tome svakog od nas. I samo zato od te istine neću odustati nikada.

Mirjana R. Milenković

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/boris-tadic-danas-je-na-vlasti-isti-onaj-vucic-koji-je-bio-i-devedesetih-godina/

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending