Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Borba ‘spiskovima’ oko Zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji

“Ja imam suprugu i sina, mi smo porodica. Jasno je meni da oni (desnica, prim. aut.) hoće tu priču o porodičnosti da zadrže samo za heteroseksualnu matricu, ali to realnost negira. To se već promenilo“.

Published

on

Ovako je Jelisaveta Blagojević, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije „Singidunum“ u Beogradu, objasnila kako se njeno ime našlo na onlajn spisku inicijative za podršku Zakonu o istopolnim zajednicama, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Povod za ovu inicijativu za podršku zakonu je nedavno objavljivanje „Apela 212 srpskih intelektualaca“, apela kojim 212 građana Srbije, između ostalog, poziva da se Zakon o istopolnim zajednicama ne usvoji jer za takvim zakonom nema potrebe.

Zakon kojim se prepoznaju zajednice osoba istog pola donele su Hrvatska i Crna Gora, a donošenje zakona i u ovim državama pratili su otpori desno orijentisanih organizacija koje su se predstavljale kao zaštitnice porodičnih vrednosti.

U odbranu čijih porodičnih vrednosti?

„Zakon treba da omogući da ove (LGBTI+) osobe imaju jednako pravo da vole i budu voljene, da grade zajednički život sa voljenom osobom, da nasleđuju imovinu svojih partnera i partnerki i da uživaju sva ona prava i odgovornosti koje heteroseksualne osobe uživaju bez dovođenja u pitanje“, navodi se u tekstu podrške zakonu.

Ovu onlajn podršku potpisalo je više od 1600 građana, a među njima je i više javnih ličnosti.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavilo je Nacrt zakona o istopolnim zajednicama, a javna rasprava o ovom zakonu završena je 23. marta. Prema proceduri, nacrt zakona treba dalje da usvoji Vlada Srbije, a potom Skupština Srbije.

Ovim nacrtom se predviđa da osobe istog pola mogu da registruju zajednicu porodičnog života i da na osnovu toga imaju pravo da, kao i supružnici u heteroseksualnom braku, između ostalog, posećuju partnera u bolnici ili zatvoru, nasleđuju imovinu partnera, a imaju obavezu izdržavanja partnera i deteta partnera.

Za profesorku Jelisavetu Blagojević donošenje zakona bi predstavljalo konačno priznanje elementarnih ljudskih prava.

„Kada se govori o istopolnim zajednicama, mi već postojimo. Mi smo tu, svuda oko vas, sa svojom decom, sa svojim partnerima ili partnerkama, svojim životima takvim kakvi jesu. Tražimo prava da nam se to prizna. Dakle, oni koji su protiv toga, zanima me – šta će sa nama?“, kaže Blagojević.

Ona navodi da spisak podrške zakonu jeste nastao kao svojevrsna reakcija na apel da se zakon ne donese.

„Ako ne odgovorite na takav apel, nastaje jedna tišina u kojoj se čuje samo taj jedan glas koji ne treba da se čuje jer su to argumenti diskriminacije i netrpeljivosti. Ja sam zagovornica toga da mi moramo da razgovaramo bez obzira što se čini da je otvaranje te teme besmislica“, ističe ona.

Blagojević kaže da protivnici zakona nastupaju iz ugla branilaca braka, porodice i posebno dece iako se ovim zakonom ne uređuje pitanje usvajanja dece. Takođe, protivnici zakona ističu i argument borbe za natalitet, odnosno veći prirodni priraštaj.

„Ja ne razumem taj argument. Koliko je mladih ljudi napustilo zemlju zato što nemamo zakone kakve treba da donesemo, zato što su bili maltretirani, izloženi nasilju i diskriminaciji? Sa druge strane, postoje i drugačije porodice od heteroseksualnih, samo njima (desnici, prim. aut) to nije niko javio“, navodi ona.

Ona veruje da će država i pored otpora doneti ovaj zakon, ali da ostaje pitanje kako će društvo to prihvatiti.

„Ako se taj zakon donosi u tišini, (sa argumentom) da to moramo da uradimo zbog Evropske unije, društvo će i dalje ostati podeljeno i plašim se da je to podjednako veliki problem kao i da nema zakona“, zaključuje Blagojević.

Na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavljen je poziv potpisnicima apela protiv zakona na društveni dijalog, odnosno debatu o ovom zakonu.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je 22. marta za TV N1 da se ovaj nacrt zakona tiče ljudskih prava, a da „ovim zakonom nije regulisan brak i nema regulisanja usvajanja dece“.

„Ako ima grupa ljudi koja želi da LGBT zajednica bude nesrećna, onda treba da pitamo zašto to želite. Zašto želite da budu cimeri, ako vam se ne sviđa istopolna zajednica, nemojte živeti u njoj“, navela je Čomić.

U Srbiji postoji Porodični zakon koji reguliše brak kao „zakonom uređenu zajednicu života žene i muškarca“, a navodi i da „roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno“.

Ko su potpisnici Apela protiv Zakona?

„Prava istopolnih osoba mogu se rešavati izmenom nekoliko postojećih zakona i nema nikakve potrebe za donošenjem posebnog zakona“, piše u „Apelu 212 srpskih intelektualaca“ koji je potpisalo 212 građana i javnih ličnosti, između ostalog, protiv usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama.

Potpisnici apela suprotstavljaju se i izmenama Zakona o zabrani diskriminacije i donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Boško Obradović, lider desno orijentisanog opozicionog pokreta „Dveri“, jedan je od potpisnika ovog apela.

„Ovim (zakonom) se ulazi u redefinisanje braka i porodice kako je Ustav to definisao. Ovim nacrtom jasno se koriste razni elementi porodičnog zakonodavstva i na ovaj način, preko ovog zakona, legalizuju homoseksualni brakovi“, kaže Obradović za RSE.

Obradović smatra da je ovaj zakon „udar na porodicu“, „javni moral“ i suprotstavlja se učenjima verskih zajednica u Srbiji.

„Ja ne negiram postojanje ljudi takve seksualne orijentacije. Ako postoje određene stvari u njihovim privatnim životima koje treba da se reše i da vidimo u kojim zakonima mogu da se unesu neke izmene, primera radi, ako neko želi da njemu bliska osoba koja mu nije porodica da ga posećuje u bolnici ili zatvoru“, navodi on.

SPC protiv Zakona

O ovom zakonu oglasila se 25. marta i Srpska pravoslavna crkva (SPC) navodeći u saopštenju da je predloženi nacrt zakona neprihvatljiv.

„Nedopustivo je istopolne zajednice zakonski izjednačavati sa brakom i porodicom, kako je navedeno u tekstu Nacrta zakona, jer se tako diskriminiše bračna zajednica“, piše u saopštenju.

Iz SPC navode da „postoji potreba za ostvarenjem određenih ličnih, imovinskih i drugih prava onih koje tretira navedeni nacrt zakona“, ali da se to treba ostvariti „bez zadiranja u bračno i porodično zakonodavstvo“.

Obradović kaže da se zalaže za to da se ovakva zakonska rešenja „stave na referendum kao najpošteniji oblik demokratskog izjašnjavanja građana“.

Ustavom Srbije predviđeno je da predmet referenduma ne mogu da budu zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode.

Referendumom protiv zakona o istopolnim zajednicama u Hrvatskoj

Upravo je referendum bio jedan od instrumenata borbe desnice protiv donošenja zakona koji uređuje istopolne zajednice u Hrvatskoj, kaže LGBT aktivista Daniel Martinović iz Zagreba.

Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola u Hrvatskoj donet je 2014. godine, a priča o tom zakonu, prema njegovim rečima, počela je 2012. godine.

„Tada je osnovana prva Radna skupina, ali prvih godinu dana nikoga zapravo nije bilo ni briga. Tek je ta priča postala javnija kada se 2013. pojavila inicijativa za referendumom o braku (sa argumentom) da oni samo žele zaštiti brak iako nije bilo jasno kako se to štiti brak i od čega se štiti“, kaže Martinović.

Referendumsko pitanje odnosilo se na to da li treba u Ustav uneti definiciju iz Obiteljskog (porodičnog) zakona da je brak zajednica muškarca i žene. Njen inicijator bio je pokret „U ime obitelji“. Na tom referendumu većina hrvatskih građana koji su izišli na glasanje odlučila je da se hrvatski Ustav dopuni definicijom braka kao zajednice muškarca i žene.

Ipak, Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola u Hrvatskoj nije menjao pojam braka, već, kako Martinović objašnjava, samo izjednačava istopolne i bračne zajednice.

„Mi (LGBT zajednica) bili smo toj ekstremnoj desnici tada samo odskočna daska da bi oni zauzeli javni prostor. Oni su se nakon toga (donošenja zakona) fokusirali na migrante jer je bila posle migrantska kriza, sad su fokusirani oko pobačaja (abortusa)“, ističe on.

Martinović kaže da su se argumenti desnice tada odnosili na „zaštitu obitelji“ iako nije bilo jasno kako je obitelj (porodica) ugrožena. U tom kontekstu, on smatra da je referendum bila manipulacija kojom bi se heteroseksualna većina animirala da zaštiti pojam braka.

„Referendum je prošao, reč brak je zaštićen Ustavom, ali nije njen sadržaj. Istopolni parovi u Hrvatskoj mogu uživati jednaka prava (prema sadašnjem zakonu) kao i bračni drugovi samo se to ne smije tako zvati“, ističe on.

Martinović kaže da je godinu dana posle referenduma zakon donet, ali da su sa ove vremenske distance od sedam godina vidljivi problemi koji nastaju jer zakon nije najbolje definisao prava LGBT zajednice, najverovatnije zbog straha od otpora desnice.

„U zakonu se nije eksplicitno uvelo neke definicije poput toga da životni partneri imaju pravo biti posvojitelji, udomitelji. To se definiralo time da životni partneri moraju imati sva prava jednaka kao bračni drugovi, ali to smo videli na jednom slučaju, da je bilo selektivnih tumačenja tog članka zakona“, kaže on.

Borba protiv nasilja i nakon donošenja zakona u Crnoj Gori

„Proces (donošenja zakona) trajao je punih osam godina jer smo mi sve ove godine radili na podizanju svesti o položaju LGBT zajednice. Mi smo tek negde pri kraju tog procesa bili na udaru nekih političkih snaga“, kaže Danijel Kalezić, LGBT aktivista iz organizacije „Queer Montenegro“.

Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola donet je u Skupštini Crne Gore u julu 2020. Godinu dana ranije nije dobio potrebnu većinu u parlamentu, iako ga je predložila Vlada.

„To (protivljenje zakonu) je uvek ista matrica u svim zemljama. Kreiranje straha među opštom populacijom zbog toga što ćemo mi imati zakonski prepoznata ta prava i dovođenje naših ljudskih prava u vezu sa nemoralom, grijehom, krajem sveta“, kaže Kalezić navodeći da se u toku skupštine rasprave o ovom zakonu mogao čuti govor mržnje na račun LGBT zajednice.

Kalezić kaže da je strategija LGBT organizacija bila da ne ulaze u rasprave sa desno orijentisanim partijama na temama koje oni nameću.

„Mi smo ponavljali razloge zašto je važno da ovaj zakon bude usvojen. Oni (desnica) hoće da se vi pravdate i onda se njihove poruke ponavljaju. Mi nemamo za šta da se pravdamo, niti su oni neko kome se treba pravdati“, ističe Kalezić.

On kaže da borba sa konzervativnim delovima društva koji sprovode diskriminaciju i nasilje i dalje traje. U martu 2021. napadnut je pripadnik LGBT populacije u Podgorici i nanete su mu lakše telesne povrede. Predstavnici međunarodne zajednice u Crnoj Gori, premijer i političke partije oštro su osudili ovaj napad.

Autor: Sonja Gočanin (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Europa pokrenula važan projekt. EU i SAD uzvraćaju udarac sve moćnijoj Kini

Published

on

By

EUROPSKA komisija je najavila novu inicijativu pod nazivom Global Gateway s ciljem promoviranja “održive i pouzdane veze koja radi za ljude i planet, kako bi se uhvatila u koštac s najhitnijim globalnim izazovima, od klimatskih promjena i zaštite okoliša, do poboljšanja zdravstvene sigurnosti te jačanja konkurentnosti i globalnih lanaca opskrbe”.

U pitanju je nova strategija EU kojom se planira investirati 300 milijardi dolara tijekom sljedećih pet godina u infrastrukturne, razvojne i društvene projekte u zemljama izvan EU, tj. zemljama u razvoju.

Alternativa Kini

Iako se to nigdje izričito ne navodi, Global Gateway je samo EU verzija kineske Belt and Road inicijative, tj. Ekonomskog pojasa Puta svile (Silk Road Economic Belt). Čak se dogodila bizarna situacija da u dijelu priopćenja za medije koje se odnosi na moguća pitanja medija sama EU postavlja pitanje (praktički sama sebi): “Je li Global Gateway odgovor na kinesku inicijativu Belt and Road Initiative i u kakvom je odnosu s drugim inicijativama?”, a u odgovoru se ne spominje ni Belt and Road Initiative ni Kina.

Ali stoji da će se Global Gateway EU i Build Back Better World, što je slična inicijativa zemalja G7 koje predvodi SAD, nadopunjavati. Time je na diplomatski način najavljeno ekonomsko i geopolitičko savezništvo EU i SAD-a u svrhu ograničavanja utjecaja Kine. Čak se ide toliko daleko da se implicitno proziva Kinu zbog toga što svojom inicijativom uzrokuje neodrživo zaduživanje zemalja u razvoju.

Put svile

Kina je 2013. pokrenula inicijativu Put svile da bi proširila svoj gospodarski i geopolitički utjecaj u svijetu ulaganjem (uglavnom) u infrastrukturne projekte, posebno one vezane za prijevoz i trgovinu (ceste, željeznice, luke, naftovodi…).

Tom inicijativom se želi omogućiti lakši izvoz proizvoda iz Kine te lakši uvoz sirovina iz zemalja Azije i Afrike.Kopnenim putevima se povezuje zapad Europe i zapadna Rusija sa zapadnom Kinom, nafta i plin iz Kaspijskog mora preko država Srednje Azije, Indijski ocean preko Mjanmara (nekadašnja Burma), koridor preko Pakistana, a čak se planira nekoliko projekata preko Himalaja prema Nepalu. Kako je kontejnerski pomorski prijevoz najekonomičniji, onda je pomorski dio Puta svile daleko privlačniji Kini od kopnenog.

Zbog toga Kina puno investira u luke jugoistočne Azije, Oceanije i Afrike. Kako se na Europu gleda kao važno tržište, onda su i europske luke privlačna meta. Grčku luku Pirej već su kupili Kinezi, a u planu su investicije u luke Portugala i Italije. Posebno je zanimljiv Trst, kao moderna alternativa povijesnoj važnosti Venecije, koja je bila jedan od krajeva srednjovjekovnog Puta svile, ali više nije prikladna za moderni prometni teretni prijevoz. Luke u Hrvatskoj nisu u planu investicija vezanima za moderni Put svile.

Pad i uspon Kine

Iako je kineski moderni Put svile nesumnjivo razvojno jako važan mnogim državama, a kroz rast svjetske trgovine dugoročno doprinosi rastu svjetskog gospodarstva, s njim su vezane i mnoge kontroverze.

Naravno, Kini je glavni cilj promocija vlastitih interesa i povratak središta svijeta sa Zapada na Istok. Kinesko Carstvo je cijelu povijest sebe smatralo središtem svijeta kojem sve ostale države i narodi moraju iskazivati poštovanje i pokornost. 19. i 20. st. su bili katastrofalni za Kinu, puno međusobnih ratova, vojnih invazija, masovne gladi i općenito strahovitog pada Kine u društvenom, vojnom, ekonomskom, političkom, kulturološkom i znanstvenom smislu. Period od 1839. do 1949. se danas u Kini naziva Stoljećem poniženja.

Od prvog poniženja u Opijumskim ratovima protiv Britanskog Carstva, preko poraza u ratovima protiv carske Rusije i Francuske, poraza u Boxerskom ustanku protiv koalicije europskih sila i Japana, pa do Japanske okupacije u Drugom svjetskom ratu, Kina je doživljavala udarac za udarcem. Traumu kineskog društva nisu stvorili sami vojni porazi, nego primarno ponižavajući uvjeti mira nakon tih sukoba. Kina je komadana, mučena i sramoćena. Ispravak tih povijesnih trauma i povratak centra svijeta u Kinu je jedan od ciljeva kineske politike, posebno kod tzv. “jastrebova”, nacionalističkog krila Komunističke partije.

U kontekstu inicijative modernog Puta svile zanimljivo je primijetiti kako je veliki povijesni pad Kine samonametnut. Carevi Kine su u 15. st. zabranili daleka pomorska putovanja i uništili većinu carske flote, što je ideološki podržano drevnom kineskom filozofijom konfucijanizma. Iako nije sasvim jasno je li to bilo presudno za postupni pad Kine, jer samom stanovništvu nije bilo zabranjeno putovati morem izvan Kine, nego su prestala carski/državno sponzorirana putovanja, znakovito je što zatvaranje Kine u samu sebe dovodi do propadanja Kine, a danas na suprotan način, otvaranjem Kine prema svjetskoj trgovini, Kina pokušava ponovno postati centar svijeta.

Diplomacija zamkom duga

Neki analitičari i aktivisti smatraju moderni Put svile samo pokušajem Kine da zamijeni SAD kao globalni hegemon, a korištene metode opisuju kao neokolonijalizam sa sinocentričnim licem.

Jedna od metoda tog neoimperijalizma je “Diplomacija zamkom duga”. Taj pojam označava situaciju u kojoj neka bogata država daje prevelike kredite manjoj i siromašnijoj državi, s namjerom da izvuče političke i ekonomske ustupke kada ta država ne bude mogla vraćati dug. Termin je skovao indijski ekonomist i geostrateški analitičar Brahma Chellaney da bi opisao predatorske prakse Kine prilikom kreditiranja, koje nadilaze mogućnosti siromašnijih zemalja da ih redovito vraćaju i time ih prisile na razne strateške, političke, vojne i ekonomske ustupke Kini.

Najpoznatiji primjer je izgradnja luke Hambantote u Šri Lanki za koju je uzet kredit od kineske državne banke Exim u iznosu 300 milijuna dolara, a gradila ju je kineska državna kompanija. To je bila prva faza. U drugoj fazi je uzet dodatni kredit od 757 milijuna dolara za dovršetak gradnje, ali s uvjetom kreditiranja da lukom upravljaju i budu u vlasništvu 65% dvije kineske kompanije. Kako je luka bila neisplativa nakon izgradnje, a Šri Lanka je nagomilala dugove nevezane za samu luku, prestala je vraćati dug. Zatim je, nakon puta premijera Šri Lanke u Kinu, stvorena nova kompanija koja će upravljati lukom na rok od 99 godina, a vlasnik 85% nove kompanije će biti kineska većinski državna kompanija Chinese Merchants Port Holdings Co.Ltd.

Ima i onih poput politologinje Deborah Bräutigam koji tvrde da je pojam diplomacije zamkom duga marketinški izmišljen termin bez uporišta u stvarnosti. Nekoliko think-thankova i istraživačkih centara je također osporavalo postojanje dokaza o kineskoj diplomaciji zamkom duga te da je većina dugova 2001.-2017. reprogramirana ili oproštena.

index.hr

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hrvoje Klasić: Žao mi je što u Srbiji nema promena na vidiku u tom smislu

Published

on

By

Prvi put posle 30 godina od zločina počinjenog nad srpskom porodicom Zec u Zagrebu, jedan gradonačelnik hrvatske prestonice Tomislav Tomašević odaće poštu na Sljemenu Aleksandri Zec i njenim roditeljima.

Taj zločin su počinili pripadnici specijalnih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, tzv. merčepovci. Oni su su nešto iza 23 sata, 7. decembra 1991. došli ispred kuće porodice Zec na zagrebačkoj Trešnjevci te prilikom bega hicima u leđa usmrtili 38.godišnjeg Mihajla Zeca. Njegovu suprugu Mariju i kćerku Aleksandru, koje su svedočile ubistvu, odveli su kombijem do Adolfovca gde su ubijene.

Tri godine nakon počinjenog zločina ubicu je Franjo Tuđman primio u Prvi hrvatski gardijski zdrug koji je bio pod direktnom nadležnošću Kancelarije predsednika, podsećaju hrvatski mediji, i dodaju da je ubica dogurao do čina pukovnika. Sada, kako se navodi, imamo situaciju da HDZ slavi Tuđmana, a SDP, Možemo! uz HDZ-ove koalicione partnere iz SDSS-a učestvuju u komemoraciji porodici Zec.

Hrvoje Klasić, hrvatski istoričar, u izjavi za Danas pozdravlja postupak gradonačelnika Zagreba koji je otišao na komemoraciju. Kako navodi iako je situacija na političkoj sceni u Hrvatskoj kompleksna ipak pokazuje velike znakove napredovanja.

„Rekao bih da hrvatsku vode HDZ i Srbi, dakle Srbi su vlast, oni ne podržavaju vladu nego jesu u vladi. Sa druge strane, HDZ danas na čelu sa Andrejem Plenkovićem doista nije više ono što je bio u vrijeme Franje Tuđmana. Ja često kažem Andrej Plenković je predsjednik pogrešne stranke. On ni po čemu nije niti nacionalista niti se od njega mogla ikada čuti relativizacija ustašluka“.

Klasić napominje da to nije situacija samo u Zagrebu. „Danas su u desetak najvećih hrvatskih gradova na vlasti ljudi, gradonačelnici ili stranke koje razmišljaju slično – od Splita, Rijeke, Pule, Siska, Varaždina… To su dobre stvari koje se događaju. Naravno, žao mi je što u Srbiji nema promjena na vidiku u tom smislu“.

Naglašava da društvo bez slobodnih medija i bez opozicije nije normalno društvo. „U Hrvatskoj se već 20 godina ne zna ko će pobediti na izborima, u Hrvatskoj mediji ruše premijere, ministre. Toga u Srbiji nema“.

Dakle ako gledamo šta je HDZ, za koji bi, kaže Klasić, voleo da je drugačiji, postoji ipak razlika u odnosu na režim SNS, koji ima sve karakteristike totalitarnog i jednostranačkog sistema. „I to je loše za Srbiju bez obzira što mnogi misle da to može uticati na regiju, mislim da Srbija u ovom trenutku najviše može naštetiti samoj sebi i to radi uporno već godinama“.

Napominje da u Hrvatskoj čak i desne stranke vode ljudi koji sa 1990.tim nemaju veze. „U Srbiji su i dalje, bilo ugledni, bilo uticajni političari, ljudi koji su 1990.tih godina igrali aktivne uloge od Vojislava Šešelja, Ivice Dačića do Aleksandra Vučića. To je bitna razlika.  Suočavanje sa 1990.tim godinama nije isto kada vi u njima niste sudjelovali i kada ste bili dio jednog udruženog poduhvata“.

Kada je reč o poslednjim Milanovićevim istupima vezanim za „vrste genocida“, Klasić kaže: „Koliko ja poznajem Milanovića, znam da mi većina neće vjerovati, mislim da tu ne postoji nikakva strategija niti nikakvo promišljeno djelovanje a kamoli u smislu nekavog saveza sa Miloradom Dodikom ili bilo kim drugim“. Milanović, kaže, jednostavno ima potrebu biti drugačiji i kontra svemu.

Naglašava da on ni u jednom trenutku nije negirao genocid „samo je po, mom dubokom uvjerenju, ušao u raspravu postoje li nivelacije genocida, da tako kažem, u smislu koji je veći ili manji i do nekakve pravne definicije što je potpuno nebitno“. Jer on nije, napominje sagovornik Danasa, profesor na Jejlu ili Kolumbiji pa da o tome raspravlja nego je „predsednik u jednoj regiji u kojoj se ovakve stvari uglavnom koriste za manipaluciju i nekakve dnevno političke svrhe“. Dodaje da kod Milanovića po to pitanju nema nikakve dileme ko je odgovoran za to i da se genocid dogodio.

„Ono što bih rekao a što je opet veliki pomak u hrvatskom slučaju koliko mi je poznato i Milanović i Vučić imaju ustavom jednake ovlasti“ koje, kako navodi, različito koriste. „Milanovića svi mediji mogu kritizirati, on nema uticaja na njih, a u Srbiji gdje Vučić ima iste takve ovlasti u principu je apsolutni gospodar života bilo političkog, medijskog. I tu se dakle otišlo korak dalje“.

Dodaje da bi voleo da Milanović bira reči i da promisli kada neke stvari govori iako nekad ima i najbolju nameru. Njegovi postupci, kaže Klasić, nikoga ni na šta ne obavezuju. „Meni se ne sviđa to što govori ali iza toga ne postoji politika, iza toga ne postoji praksa niti u prošlosti niti u budućnosti. Zoran Milanović sigurno ne misli ništa dobro niti o HDZ u Hrvatskoj niti od HDZ u BiH. To što je Milanović primio Dodika ili otišao Čoviću, sa tim se ne slažem. Mislim potpuno suprotno – da pozivanje na državu nacija umjesto na državu građana je potpuno nešto što vodi i dalje ka održanju neučinkovite BiH“.

Ističe da bi voleo da i Hrvati i Srbi iz BiH shvate da je „glupo kada Dodik govori da mu je Srbija druga domovina ili kada bilo koji Hrvat iz Hercegovine kaže da mu je Hrvatska druga domovina, jer nije tako. Oni su autohtoni stanovnici BiH, oni se mogu osjećati identitetski drugačije, njegovati neke svoje posebnosti i specifičnosti u odnosu na druge. Međutim, koliko god se Hrvati i Bošnjaci i Hrvati i Srbi u BiH smatrali da su drugačiji jedni od drugih i trećih u Bosni oni su isto toliko drugačiji od Hrvata u Hrvatskoj odnosno Srba u Srbiji“.

Ustaško groblje da ne postane mesto žaljenja za propalim režimom

Kada je reč o podršci Ministarstva branitelja obnovi ustaškog groblja u Zagrebu, Klasić napominje da tu treba biti pažljiv te da je o tome pisao protiv. „Njemačka država obnavlja groblja njemačkih vojnika koji su bili u Vermahtu i koji su ginuli na Normandiji, po Rusiji i svuda. To nije neočekivana i neobičajena praksa u svetu. Ako idemo po humanističkom i kršćanskom pravu da svaki čovjek ima obilježeno grobno mjesto to nije upitno“.  Ono sa čime, kaže, ima dubokih problema a što se u nemačkom slučaju ne događa jeste da se na nekakvim tablama uz ta groblja govori o hrvatskim vojnicima u hrvatskoj vojsci. „To se ne bi smjelo dogoditi jer to su bili kolaboracionisti, posebno ovi na Mirogoju, oni su poginuli za vrijeme Drugog svjetskog rata oni čak i nisu žrtve nakon Blajburga. Srećom, koliko sam vidio prihvaćeno je i neće se zvati groblje hrvatskih vojnika već vojnika NDH. I to bi bio najmanji problem kada bi mi u društvu generalno u Hrvatskoj imali jasan stav što je NDH i što je ustaški pokret pa onda neka ti ljudi i imaju grobna mjesta ali da to ne postane mjesto okupljanja i žaljenja nad propalim režimom i nad zločinačkom državom“.

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veber: Dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može se očekivati preokret prema Vučićevoj vlasti

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlin Bodo Veber izjavio je večeras da se sa dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može očekivati preokret prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa naglaskom na jačanje demokratskih principa i vrednosti vladavine prava.

Published

on

By

Bodo Veber Foto: Youtube/Screenshot

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlin Bodo Veber izjavio je večeras da se sa dolaskom nove koalicione vlade u Nemačkoj može očekivati preokret prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa naglaskom na jačanje demokratskih principa i vrednosti vladavine prava.

Zeleni će uticati na snažnije zalagnje nemačke vlade za nastavak evropskih integracija Balkana, čak do otvorenih svađa sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom zbog njegove blokade, istakao je Veber za Njuzmaks adria.

Veber je kazao da se može očekivati ozbiljno resetovanje pregovora Srbije i Kosova, ali i novi odnos Berlina prema Vučićevoj vlasti u Srbiji, sa naglaskom na demokratskim principima i vrednostima vladavine prava.

FoNet

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/veber-dolaskom-nove-koalicione-vlade-u-nemackoj-moze-se-ocekivati-preokret-prema-vucicevoj-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Inicijativa A11 podnela još dve krivične prijave u vezi sa radnicima iz Vijetnama

Jedna od krivičnih prijava odnosi se na protivpravno lišenje slobode

Published

on

By

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava „A11“ saopštila je danas da je podnela nove krivične prijave u cilju adekvatnog rešavanja pitanja više od 400 radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike guma „Linglong“ u Zrenjaninu.

Kako se navodi u saopštenju, krivične prijave su podnete protiv odgovornih lica u kompanijama „China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction“ sa ogrankom u Beogradu i „Linglong International Europe“ Zrenjanin, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo povreda prava na štrajk.

„Pored toga, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo protivpravno lišenje slobode putem ograničenja slobode kretanja tridesetak radnika iz Vijetnama podneta je još jedna krivična prijava protiv odgovornog lica u Linglongu“, navodi se u saopštenju.

Protiv odgovornog lica u „Linglongu“ podnete su i prijave komunalnoj miliciji zbog kršenja propisa o komunalnim delatnostima i korišćenju površina u javnoj nameni.

„Pored navedenih podnetih prijava, Inicijativa A11 podnela je i inicijativu Zaštitniku građana da na osnovu dostavljenih dokaza, a po sopstvenoj inicijativi, pokrene postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Nacionalne službe za zapošljavanje u postupku izdavanja radnih dozvola za radnike iz Vijetnama“, piše u saopštenju.

Oni su pozvali sve nadležne organe da hitno preduzmu sve mere iz svoje nadležnosti kako bi odgovorili na „ozbiljne indicije o teškim kršenjima ljudskih prava radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu“.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/inicijativa-a11-podnela-jos-dve-krivicne-prijave-u-vezi-sa-radnicima-iz-vijetnama.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija dobila saglasnost EU za otvaranje klastera četiri

Zemlje članice EU postigle su saglasnost o otvaranju klastera četiri – „Zelena agenda i održiva povezanost“ u pregovorima o članstvu sa Srbijom

Published

on

By

Foto: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Zemlje članice EU postigle su saglasnost o otvaranju klastera četiri – „Zelena agenda i održiva povezanost“ u pregovorima o članstvu sa Srbijom, potvrđeno je za Radio-televiziju Srbije (RTS) u diplomatskim izvorima u Briselu.

Klaster četiri biće otvoren na Međuvladinoj konferenciji, koja će biti održana 14. decembra u Briselu, nakon sastanka Saveta ministara opštih i evropskih poslova EU, navodi RTS.

U okviru ovog klastera biće otvorena istovremeno četiri nova poglavlja: poglavlje 14 o transportnoj politici, 15 o energetici, poglavlje 21+ trans-evropske mreže i poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Ovu odluku bi trebao zvanično da usvoje i ambasadori zemalja članica na sastanku u sredu, 8. decembra, čime će Srbija, posle zastoja od dve godine, biti u situaciji da učini sledeći korak u pregovorima o članstvu u EU.

Klaster četiri se odnosi na „zelenu agendu i održivu povezanost“, objedinjuje poglavlja ili oblasti koja su vezana za transport, energetiku, transevropske mreže, zaštitu životne sredine i klimatske promene.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/srbija-dobila-saglasnost-eu-za-otvaranje-klastera-cetiri/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Borelj Kurtiju: Dogovoreno u dijalogu i SZO se mora sprovesti, odluka Ustavnog suda nije prepreka

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je danas u Briselu kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju (Albin) da se ne slaže s Kurtijevom tvrdnjom da je odluka ustavnog suda Kosova o Zajednici srpskih opština (ZSO) prepreka da se sprovede taj dogovor postignut Briselskim sporazumom i pozvao ga da „prizna važnost Dijaloga za prevazilaženje otvorenih pitanja“.

Published

on

By

Foto: EPA-EFE/ JOHANNA GERON POOL

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je danas u Briselu kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju (Albin) da se ne slaže s Kurtijevom tvrdnjom da je odluka ustavnog suda Kosova o Zajednici srpskih opština (ZSO) prepreka da se sprovede taj dogovor postignut Briselskim sporazumom i pozvao ga da „prizna važnost Dijaloga za prevazilaženje otvorenih pitanja“.

Dogovor o ZSO su, stavio je do znanja Borel, „postigli predstavnici vlada dve strane, delujući u dobroj veri i u skladu sa medjunarodnim pravilima“. „I zato mi je žao, premijeru, mi moramo i dalje zahtevati da se taj sporazum sprovede, znam da ima i drugih nesprovedenih dogovora, ali ovaj je veoma važan“, naglasio je.

Borel je to izjavio na konferenciji za štampu pošto su delegacije EU i Prištine razmotrile šta je postignuto u sprovodjenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Kosovo i naglasio da zasad nema osnova za sazivanje runde Dijaloga na najvišoj ravni.

Kurti je rekao da je on „demokrata“ i da zato želi da Srbi na Kosovu, a ne Beograd i političari, po njegovim rečima, odlučuju o tome šta će biti za njih najbolje kad je u pitanju uspostavljanje Zajednice srpskih opština, uz tvrdnju da je taj dogovor blokiran odlukom Ustavnog suda Kosova, kao i da, kako je on to objasnio, Srbi na Kosovu se tome nisu usprotivili.

Borel je uzvratio na ovakvu izjavu Kurtija najpre tako što je naglasio: „I ja sam demokrata“, predočivši da je cilj Dijaloga da se postigne sveukupan, zakonski sporazum o normalizaciji odnosa izmedju Kosova i Srbije. „A to znači da su dve strane te koje o tome moraju da odluče, a ne ja“, dodao je.

Borel je naveo da je on „posrednik koji pomaže ljudima da se dogovore o normalizaciji odnosa, jer bez toga neće biti moguće ni Kosovu ni Srbiji da utru put ka Evropskoj uniji“.

„A o čemu se tu radi, šta je suština, dve strane su te koje treba da odluče, ja ne mogu reći kakav će biti konačan ishod, jer bih u tom slučaju ja bio deo cele igre, a ja to nisam, već samo pokušavam da vas podstaknem da razgovarate i nastojite da nadjete rešenje“, zaključio je Borel.

Borel je objasnio da je ranije govorio da je postizanje rešenja u Dijalogu „pre pitanje meseci, nego godina zato što se mora postaviti pitanje koliko proteklih godina to traje, a to je previše“.

„Otud je stvar dobre volje da se problem reši sutra a ne tri godine odsad i ja uopšte ne verujem da ljudi na Kosovu i celog Zapadnog Balkana na to mogu čekati godinama jer će to biti prepreka za budućnosti tamošnjih zemalja koje žele u Evropu“, rekao je.

Visoki predstavnik EU je takođe objasnio da vlasti u Prištini moraju da ulože još dosta napora kad su u pitanju jačanje vladavine prava i suzbijanje korupcije na Kosovu.

Kurti sa Borelom i Varhejijem razgovarao o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU- Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je danas tokom susreta sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell) i evropskim komesarom za proširenje i susedske odnose Oliverom Varhejijem (Varhelyi) razgovarao o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, saopštila Vlada Kosova.

„Na tom sastanku se razgovaralo o odnosu Kosova i Evropske unije (EU) u kontekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao delu procesa integracije Kosova u Evropsku uniju, sa akcentom na stalnu posvećenost i napredak koji je Kosovo postiglo u reformi pravosudja i borbi protiv organizovanog kriminala“, navodi se u saopštenju.

Premijer Kurti je pohvalio kontinuiranu podršku Evropske komisije reformama i ponovio zahtev da zemlje članice u okviru Saveta EU donesu pozitivnu odluku o liberalizaciji viznog režima za gradjane Kosova.

„Cenim današnju diskusiju sa Oliverom Varheljijem o napretku Kosova u SSP. Ispunili smo sve kriterijume za viznu liberalizaciju i verujemo da će EU ići napred. Motivisani smo da nastavimo naše transformacione reforme u bliskoj saradnji sa EU“, dodao je Kurti posle četvrtog sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU-Kosovo.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/borelj-kurtiju-dogovoreno-u-dijalogu-i-szo-se-mora-sprovesti-odluka-ustavnog-suda-nije-prepreka/

Continue Reading

Trending